Politički život >

Jesenji manevri

Kako je "Knjaz" suspendovao ustav, i kako je je Demokratska stranka najpre poštedela Koštuničinu vladu tokom rasprave o budžetu, a onda obnarodovala inicijativu za njeno obaranje

NAMERILI SE: Vojislav Koštunica i Boris Tadić

Gledajte ih šta rade, a ne slušajte mnogo šta pričaju, tako će biti u mnogim segmentima priče koja sledi.

U sredu 24. novembra uveče hitno je zakazana vanredna sednica srpske vlade, što je bilo neobično u ovom mandatu. Neki haški lobisti su poverljivo javljali kako vlada pada zbog Haga. Ne. Premijer Koštunica je tog dana, negde oko ponoći, lično saopštio da je vlada naložila da nadležni organi ispitaju zakonitost svih postupaka u vezi s privatizacijom firme "Knjaz Miloš", a pre svega zakonitosti rada Komisije za hartije od vrednosti.

Izgledalo je kao početak velikog sukoba. Pre sednice vlade ostavku je podneo Dušan Bajec, član pomenute Komisije za hartije od vrednosti, kako će se ispostaviti posle konsultacije s predsednikom Republike Borisom Tadićem. On je nekoliko sati pre toga bio obavestio skupštinski Odbor za privatizaciju da je Komisija diskvalifikovala pobednika u privatizaciji "Knjaza" firmu Apurna zbog nelojalnog lobiranja, ali da to nije objavljeno zbog pritiska iz vlade. Poslanici, koji su već podigli temperaturu oko tog slučaja, obavešteni su da su predsednik komisije Štimac i njegov zamenik dospeli u bolnicu pošto su pozvani na konsultacije u vladu. Potpredsednik Labus je energično negirao optužbe tvrdeći da se pojedinci bune kada država pokušava da zaštiti svoj interes, jer su navikli da od države uzimaju koliko hoće. Najavio je da će se G17 plus povući iz vlade ako se taj slučaj temeljno ne istraži. On je tom prilikom rekao da se mora razjasniti ko postavlja pravila igre – da li vlada i zakon ili tajkuni iz Miloševićevog vremena i vlasnici prljavog novca.

UBPOK je narednih dana saslušavao članove komisije i članove vlade, a u utorak i samog Labusa, koji je posle toga izjavio da je inspektorima saopštio zanimljiva saznanja.

Dok su inspektori sakupljali dokaze, Komisija za hartije od vrednosti u krnjem sastavu je, reagujući na nalog tužilaštva, preinačila svoje prvobitno rešenje – i naložila da se postupak obnovi.

Sad je Demokratska stranka počela da legalistički nastupa – napadala je vladu zbog pritiska na skupštinski izabranu komisiju, zbog urušavanja institucija, zbog ugrožavanja samostalnosti tužilaštva, zbog izmene pravila u toku postupka privatizacije. Dušan Petrović, šef poslaničke grupe Demokratske stranke, izjavio je čak da je vlada izvršila mini državni udar.

FRUŠKOGORSKA VEČERA: Predsednik Republike Boris Tadić je izjavio da vlada treba da padne ako se dokaže da je vršila pritisak na skupštinsku komisiju.

Dva večernja lista u Beogradu u ponedeljak 29. novembra objavljuju krupne naslove u kojima predsednik Srbije Boris Tadić do kraja decembra ruši vladu Vojislava Koštunice. Tome je prethodila, kako će se pokazati, nefundirana izjava potpredsednika Demokratske stranke Duška Petrovića da je ova stranka spremna, kada dođe vreme, da sruši vladu Srbije, čak sa Srpskom radikalnom strankom i Socijalističkom partijom Srbije. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić na to je izjavio Tanjugu da radikali ne misle da je vreme za parlamentarne izbore u Srbiji pošto su zabrinuti za sudbinu Kosova i opstanak državne zajednice.

Radikali su pre toga napadali Labusa zato što je predstavnika Apurne primio u svom stanu, uz iznošenje detalja o pregovorima. Labus je tvrdio da je predstavnika Apurne primio u stanu zato što je u to vreme bio bolestan, da je protokol tamo doveo te predstavnike, te da su oni razgovarali i sa drugim političarima u Srbiji, uključujući i predsednika Republike i premijera.

Kasnije i generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić stavlja do znanja da radikali sada neće ići dalje – kaže da će SRS "voditi igru" oko obaranja vlade, sa svoja 82 poslanika, a ne neko ko ima 37 poslanika.

U ponedeljak, Dušan Petrović se malo ispravlja rekavši da Demokratska stranka zapravo očekuje da će, kad dođe vreme, 126 poslanika u Skupštini pokazati da se na ovakav način ne može upravljati državom. Tabloidi potom počinju da spekulišu o deset spavača DS-a u drugim strankama, koji samo čekaju znak da krenu i tajnim partijskim dogovorima.

Oprezniji Dragan Šutanovac je, međutim, objašnjavao da DS (na skupu više funkcionera Demokratske stranke u petak i subotu 26. i 27. novembra na Fruškoj Gori) zapravo nije doneo zaključak da DS može da obori vladu Srbije, već da je neophodno da građane Srbije obavesti da vlada Srbije vodi zemlju u pogrešnom smeru.

Ne vidi se šta bi tu bilo novo. DS je već kritikovao vladu za iste stvari. On je međutim, kao opoziciona partija u skupštini, bio u senci upornijih radikala. Iz DSS-a i G17 plus i Nove Srbije konstatovali su da su demokrate imale priliku da potegnu pitanje poverenja vladi prilikom usvajanja budžeta, ali da su "pobegli sa bojnog polja" (Albijanić, G17 plus).

Ono u čemu su demokrate bolje od ostalih jeste kapilarno delovanje kroz medije. Oni to u ovom trenutku počinju aktivnije da koriste, mada ne treba isključiti ni to da oni možda suviše čitaju komentare koji im se sviđaju, i još gore, da previše slušaju njihove savete. Oni u svakom slučaju imaju interes da što pre unovče pozitivne efekte pobede na predsedničkim izborima, ali oni nemaju ni parlamentarnu snagu za raspisivanje novih izbora, a s temama koje stavljaju u prvi plani (Hag, bolnije reforme) ni populističku priliku za realizaciju te zamisli.

SKUPŠTINSKI KALKULATOR: Prvi test pokazuje da su se na fonu "knjaževske svađe" demokrate zapravo previše oslonile na očekivanje da će se Koštuničina vlada urušiti iznutra, možda i zbog toga što je ona u komentarima bila "pokojna" i pre nego što je formirana.

Moguće da su se poveli i za naraslim kriticizmom stranaka iz vladine većine. Srpski pokret obnove i tri poslanika Socijaldemokatske partije koji su izabrani na listi G17 plus, kao i socijalisti, kritikovali su vladu povodom "Knjaza" ili drugih tema. Sve te stranke su, međutim, nedavno veoma disciplinovano glasale za budžet. Socijaldemokrate su se tek nedavno fuzionisale s Čovićevom DA, a njihov partijski šef Čović se posle duge pauze aktivirao kao šef Koordinacionog centra za Kosovo i ne može mu biti u interesu da obara vladu koju je u tom trenutku zastupao u Njujorku.

Vuk Drašković, lider SPO-a, jednom je izjavom uslovio podršku vladi saradnjom s Hagom. Po Draškovićevim izjavama, međutim, teško se može zaključiti šta SPO zapravo smera, niti da li je sam Drašković na vlasti ili u opoziciji. Važan čovek SPO-a Verko Stevanović novoizabrani gradonačelnik Kragujevca, posle usvajanja budžeta, u nekom razgovoru o sudbini fabrike automobila Zastava, izjavljuje da će ova vlada duže trajati nego što se neki nadaju.

Socijalisti, preko Ivice Dačića, i u novim okolnostima stavljaju do znanja: "Demokratska stranka nikako da shvati da od nje ne zavisi opstanak republičke vlade." Dačić poručuje da socijalisti imaju mnogo primedaba na rad vlade, ali ima "i nekih stvari zbog kojih nikad ne bi glasali protiv nje".

Na kraju čina, Boris Tadić na skupu privrednika u ponedeljak (29. novembra) konstatuje ono što u tom trenutku samo njegov potpredsednik Petrović još ne priznaje – da Demokratska stranka ne može da sruši vladu koja, kako je rekao, pored partija koje u njoj učestvuju ima podršku socijalista i ponekad radikala.

Tadić je na tom mestu ipak konstatovao da u slučaju izbora Srbija neće biti destabilizovana, pošto je naš cilj ekonomski stabilna Srbija, a da je preduslov te stabilnosti puna saradnja s međunarodnim institucijama, pre svega, s Haškim tribunalom, i rešavanje odnosa u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.

Koštunica dan posle toga ponavlja da je vlada svesna međunarodnih obaveza i da će one biti u celini ispunjene, ali dodaje da to ne može baš odmah.

Sledi zatim razmena komplimenata. Tadić ocenjuje da Koštuničina vlada ne radi dobro ni po jednom od ključnih pitanja. Iz DSS-a otpisuju da je Tadićeva politika konfuzna i da im ne treba pozer ni još jedna estradna zvezda.

Pitanje je zašto se Tadić po drugi put upustio u inicijativu bez dovoljno osigurane podrške. Prva je bila ona oko poziva kosovskim Srbima da izađu na izbore, kada je najavio da će se distancirati od Koštunice. On u tome ima podršku većine političkih komentatora, a možda je ohrabren i od međunarodnih sagovornika. Demokrate se inače hvale da imaju bolji imidž u svetu od svojih takmaca i tvrde da vlada ima loš imidž u svetu.

STARE RANE: U ovoj političkoj rundi se zapravo fokus političkog sukobljavanja smestio između DS-a i G17 plus. U nekim partijskim istupima DS-a ta vlada se sada naziva vladom Koštunice i Labusa. Videlo se da su ministri bivše vlade zapravo procenili da je afera s "Knjazom" zgodna prilika za revanš za afere za koje veruju da su im napakovane u prošlom mandatu. Videlo se da je oštrica DS-a usmerena prema G17 plus.

Sa suprotne strane se aktivirao, po demokrate poslovično nezgodan Dinkić, koji u takvim situacijama ne čeka nego odmah udara. Dok su drugi načelno govorili, on je odmah posle sednice vlade javno zahtevao da se istraži zašto je zamrznuti demokrata Bajec, kao član Komisije, insistirao da se Danone diskvalifikuje, da li nošen profesionalnim razlozima ili zato što je na njega uticao Milan Beko iz "FPP Balkan limitida", inače nekadašnji ministar za privatizaciju u doba Miloševića, koji je nekad bio blizak i Demokratskoj stranci. "Balkan litimitid" posle saopštava da je Beko samo konsultant, a Bajec objašnjava da Beka nije odavno ni video ni čuo.

Posle vanredne sednice vlade zbog privatizacije aranđelovačkog "Knjaza" niko više nije pominjao da će G17 plus izaći iz vlade, a funkcioneri te stranke davali su samouverene izjave.

Šef poslaničke grupe G17 plus u Skupštini Srbije (M. Albijanić) prigovorio je da DS pričom o rušenju vlade "samo želi da neke svoje unutarpartijske stvari prevede na politički teren".

U Demokratskoj stranci je u to vreme trajao disciplinski postupak protiv Čedomira Jovanovića, čije isključenje traži grupa poslanika.

Jovanovićeva grupa pritiska Tadića da raskine partnerstvo s Koštunicom. Oni su pred opštinskim odborom priredili performans-demonstracije dok je Jovanović davao iskaz pred partijskom komisijom. Komisija ima rok od 21 dana da donese odluku, posle čega Jovanović ima pravo žalbe, pa taj postupak može da traje i mesec i po dana. Već su izgovorene krupne reči posle kojih je teško pretpostaviti da će se ovaj slučaj završiti bez novog rascepa u Demokratskoj stranci.

Demokrate su mogle da imaju motiv da pokušaju da eksploatišu slučaj "Knjaza" možda i zato što su predosećali da bi opet mogla da se obnovi njihova satanizacija. Ovih dana bila je privedena bivša ministarka Marija Rašeta-Vukosavljević i uz ograničeno kretanje puštena iz istražnog zatvora, dok je grupa direktora Aerodroma Beograd ostala u istražnom zatvoru pod sumnjom za zloupotrebe u takozvanom slučaju VIP salona. I Radoslav Petković, bivši direktor Zavoda za udžbenike, u istražnom je pritvoru, dok se umnožavaju zahtevi (PEN, SPO, G17 plus) da pisca puste da se brani sa slobode, što se na kraju i desilo. Završena je istraga o slučaju glasanja iz Bodruma...

GRADSKI PLEN: Jedan od verovatnih povoda za razgorevanje političkih sukoba možda leži i u nezadovoljstvu deobom plena na lokalnom nivou kojim su dominirali od 1997. Ovih dana završava se maratonski proces formiranja lokalnih uprava. U Beogradu su koaliciju napravili DS, DSS i G17 plus, ali u Novom Sadu su odbornici DSS-a, uprkos nalogu vrha stranke, podržali radikalsku manjinsku vladu i, sudeći po vestima, DSS-u su pripala neka direktorska mesta. U sali su bili i odbornici G17 plus, ali su glasali protiv ili se uzdržali, dok su svečanu konstitutivnu sednicu napustili odbornici Demokratske stranke i Koalicije Zajedno za Vojvodinu, predvođeni Ligom socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka. DSS nije hteo u Novom Sadu i na nivou Vojvodine da sarađuje sa Čankom i Kasom, mada je u nekim vojvođanskim sredinama bilo izuzetaka, kao na primer u Irigu, Srbobranu i Sečnju.

Demokratska stranka Srbije, inače, najčešće učestvuje u vladajućim koalicijama, iako je na izborima 19. septembra postigla slabiji rezultat od DS-a i SRS-a. Prema podacima koje je krajem prošle nedelje objavila "Politika", DSS učestvuje u vladajućim koalicijama u 88 opština, DS u 71, Karićev PSS u 49, a radikali u 43.

Svima je, kako izgleda, potrebno vreme za raspored na lokalnom nivou, a nekima i za unutrašnje disciplinovanje (DS, DSS). Miroljub Labus poručuje da će, prema informacijama koje ima, vlada trajati najmanje godinu dana.

USTAVNA JEDNAČINA: Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović poručuje isto što i njegov kolega Aligrudić posle glasanja o budžetu: "Mi se ne bojimo izbora, ali hajde da donesemo novi ustav, recimo za tri meseca, i imaćemo odmah izbore i to po novom ustavu."

Međutim, tema ustavnog uređenja Republike izgubila se u senci istrage o slučaju privatizacije firme koja nosi monarhistički naziv "Knjaz". Malo publiciteta prošle nedelje dobila je naime vest da je predsednik Srbije Boris Tadić okupio grupu eksperata koji imaju zadatak da napišu predlog novog srpskog ustava. Reč je o stručnjacima koji su ranije bili angažovani u pisanju različitih nacrta srpskog ustava. Posle toga iz kancelarije predsednika Republike došlo je pitanje da li se srpska vlada slaže da se sadašnji sastav parlamenta nakratko proglasi za ustavotvornu skupštinu i da se tako izbegne izmena ustava referendumom. Savetnik premijera Koštunice, bivši sudija Saveznog ustavnog suda Aleksandar Simić, izjavljuje za "Politiku" 28. novembra da je sazivanje ustavotvorne skupštine apsolutno nerealno, pošto je tako odlučio i Ustavni sud Srbije 2003, kada je poništio zakon donet u prošlom sastavu skupštine kojim je bila olakšana promena ustava.

Sadašnji odnosi pokazuju da se u skupštini teško može sakupiti dve trećine poslanika koji bi glasali za ustav. Teže je sakupiti više od polovine ukupnog biračkog tela u Srbiji. Najveći problem je Kosovo pod međunarodnim protektoratom, gde tu vrstu izjašnjavanja nije moguće sprovesti.

Kako konstatuje politikolog Zoran Lutovac (Pres klub, 29. novembar), smanjenje biračkog tela na onaj obim koji obuhvata glasače u Srbiji bez Kosova smatra se neprihvatljivim, jer bi se time faktički priznalo da je Kosovo otcepljeno od Srbije upravo u vreme kada međunarodni faktori najavljuju da bi sredinom 2005. mogli da pokrenu pregovore o konačnom statusu.

Pravnik Miroslav Jovanović konstatuje (Pres klub, 29. novembar) da je do sada bilo bezbroj skupova i da su razlozi za odlaganje donošenja ustava više politički nego pravno-stručni.

U junu ove godine srpska vlada je prosledila svoj Nacrt ustava za koji je tvrdila da je kompromisan i posle proglašenja kohabitacije predsednika i premijera izgledalo je da su razlike među parlamentarnim partijama smanjene. Ostale su međutim one najvažnije – mala taktička partijska pitanja.

Posle usvajanja bužeta, a i posle prebrojavanja prošle nedelje, ponovo je u opticaj ušla teza da do novih izbora u Srbiji može doći tek posle promene srpskog ustava. U međuvremenu, taktički je, na primer, testirano i "malo tehničko" pitanje – da li donošenje ustava znači i to da se izbori odnose i na predsednika Republike, kako je proizlazilo iz nedavne izjave predsednika srpske skupštine Predraga Markovića. Iz Demokratske stranke stizali su samouvereni odgovori da ova partija može prihvatiti svako rešenje. To je, verovatno, retorička izjava. Ako bi i u realnosti bilo tako, to bi bila velika žrtva jer, objektivno gledano, Demokratskoj stranci nije u interesu da se lako liši jedne veoma čvrste državne funkcije. Smena predsednika u Srbiji je, kao što se zna, isto tako komplikovana kao i promena ustava – za njegovu smenu treba da glasa više od polovine svih birača u Srbiji.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net