Alternativno rešavanje sporova >

Medijacija u Srbiji

Po Nacrtu zakona o medijaciji, medijatori ne moraju da budu sudije, medijacija se može obavljati i van sudskih prostorija, a uvodi se i mogućnost medijacije pre pokretanja parničnog postupka

Medijacija je neformalan postupak u kome se pregovaranjem uz posredstvo treće neutralne osobe – medijatora, koji nije sudeći sudija u sporu, dolazi do mirnog rešenja spora. Rešenje postignuto medijacijom ima istu pravosnažnu težinu kao presuda. Prednosti ovakvog postupka u odnosu na parnični, u slučaju pozitivnog ishoda, višestruke su. Spor se brže rešava – može se rešiti na samo jednoj medijaciji dok je u sudskom parničnom postupku potrebno više rasprava po jednom predmetu, što može potrajati i godinama. Skraćenjem postupka pojeftinjuje rešavanje spora na taj način što se izbegavaju dodatni sudski troškovi. Kroz uspešnu medijaciju se, s obzirom na to da se radi o sporazumu, rešavaju i odnosi među strankama čime se predupređuju novi sporovi i omogućava nastavak saradnje među strankama, dok se nakon sudskog rešenja spora često pokreću novi sporovi. Iskustvo zapadnih zemalja sa razvijenom medijacijom pokazuje da se više od polovine slučajeva, pre svega u parničnom postupku, rešava putem medijacije.

Naše sudije su se sa institucijom medijacije upoznale na studijskim putovanjima u Severnoj Americi. Kod nas je prvi pokušaj primene nečeg sličnog medijaciji bila "nedelja poravnanja", koju je pokrenula tadašnja predsednica Vrhovnog suda Leposava Karamarković 2002. godine. Suština je bila u tome da se uz pomoć penzionisanih sudija pokuša zaključenje poravnanja u starim predmetima, a pokušaj nije uspeo zbog prigovora Ministarstva pravde da takav postupak nema osnove u zakonu. Drugi opštinski sud u Beogradu, od jeseni 2002, primenjuje modifikovani postupak u smislu da su kao medijatora uveli sudiju tog suda koji ne sudi u datom predmetu i koji pregovaranjem sa strankama pokušava da reši predmet njihovim sporazumom. "Zakonski osnov smo našli u odredbama Zakona o parničnom postupku koje se odnose na sudsko poravnanje i u kojima se kaže da će sud u toku celog postupka nastojati da stranke uputi na mirno rešenje spora i da im pomogne u tome. Pošto je medijacija neformalan postupak koji vodi treća neutralna osoba, da bismo ispoštovali i zakonske odredbe i principe medijacije uveli smo da ta treća neutralna osoba bude sudija tog suda i na taj način ostali smo u granicama zakonskih mogućnosti da sud pomaže strankama", objašnjava Gordana Mihajlović, predsednica Drugog opštinskog suda u Beogradu i predsednica radne grupe za izradu zakona o medijaciji. Medijaciju mogu da predlože postupajući sudija, kada proceni da stranke imaju volju da spor reše sporazumom, ili same stranke u sporu. Sudski predmet se onda izmešta kod sudije medijatora koji u slučaju sklapanja sporazuma o poravnanju okončava spor – sudija i stranke potpisuju poravnanje koje se overava pečatom suda. U slučaju da se stranke ne dogovore, predmet se vraća kod postupajućeg sudije. Do prošlog meseca medijacija se na ovaj način obavljala u prostorijama Drugog opštinskog suda u slobodno vreme, po podne (nepogodno za pravna lica), uz volonterski rad sudija medijatora.

U oktobru ove godine ovaj sud je sa SEED-om (Southeast Europe Enterprise Development) potpisao sporazum o tehničkoj pomoći. Na bazi tog sporazuma, pri ovom sudu je kao njegov integralni deo osnovano Odeljenje za medijaciju sa prostorijama van zgrade suda. Ovo odeljenje se sada bavi medijacijom u radno vreme što pogoduje i pravnim licima. "SEED radi na projektu razvoja medijacije kroz stvaranje pravnog okruženja i pozitivne poslovne klime, obuku kadrova i kroz promociju medijacije i njenih prednosti. Naša ciljna grupa su pre svega mala i srednja preduzeća kojima troškovi dugih sudskih sporova ugrožavaju likvidnost. Prirodnog partnera za naš pilot-projekat pronašli smo u Drugom opštinskom sudu u Beogradu zbog njihovih pionirskih napora na uvođenju medijacije. Sporazum smo potpisali 22. oktobra ove godine. Po našoj evidenciji, samo za prvih sedam dana od potpisivanja sporazuma medijacijom je uspešno rešeno ukupno 20 sporova, a od toga je 5 privrednih sporova u vrednosti od oko 105.000 evra", kaže Biserka Jevtimijević-Drinjaković, analitičar za poslovni razvoj iz beogradske kancelarije SEED-a. SEED je organizovao i ciklus obuke za sudije medijatore i to početni i viši nivo. Kroz obuku za medijaciju dosad je uspešno prošlo preko 20 sudija iz Drugog, Četrvrtog i Petog opštinskog suda u Beogradu, opštinskih sudova u Subotici i Nišu, kao i iz Okružnog suda u Beogradu.

Predlog zakona o medijaciji trenutno je na javnoj raspravi a napravljen je sa okvirnim rešenjima koja će dati široke mogućnosti u praksi. Prednosti koje donosi Nacrt zakona u odnosu na dosadašnju pionirsku praksu jesu: da medijatori više neće morati da budu sudije, da se medijacija može obavljati i van sudskih prostorija, a uvodi se i mogućnost medijacije pre pokretanja parničnog postupka. "Medijacija kao neformalan postupak ne treba da ima previše ograničenja u zakonu. Kada sud u toku postupka proceni da postoji mogućnost sporazuma, upućuje stranke na medijaciju. Medijacija ipak mora da ima određena ograničenja u smislu trajanja i u smislu vođenja postupka da ne bi predstavljala izgovor za odugovlačenje postupka. Cilj je da se poboljša efikasnost, a ne da dođe do odugovlačenja postupka i o tome je Nacrt zakona vodio računa", naglašava Gordana Mihajlović. SEED, koji konsultativno podržava radnu grupu za izradu zakona, prosledio je predlog zakona UNCITRAL-u (United Nations Commission on International Trade Law), od koga se očekuju komentari. U SEED-u ističu da su UNCITRAL-ovi komentari o usklađenosti našeg zakona o medijaciji sa sličnim zakonima u drugim zemljama od velikog značaja jer je, između ostalog, donošenje ovog zakona jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net