Španija >

Parada sa mnogo "repova"

Ovogodišnja vojna parada u Madridu, kojom je 12. oktobra obeležen Dan državnosti, izazvala je trostruku polemiku

KONTROVERZE: Detalj sa defilea u Madridu

Kao i svake godine, Španija je 12. oktobar, dan u kome je Kristifor Kolumbo 1492. kročio na tlo Amerike, obeležila kao najveći državni praznik. Tradicionalna vojna parada ulicama Madrida pred kraljem, premijerom, ministrima i brojnim zvanicama imala je, prividno, istu formu kao i svih prethodnih godina, ali suština nije bila ista. Obeležavanju praznika prethodile su dve interne polemike, a po njenom završetku otvorila se i treća, međunarodnog karaktera.

Prvo je Republikanska levica, jedna od tri partije koje kao koalicija vladaju u Kataloniji, ozbiljno prigovorila socijalisti Paskalu Maragalju, predsedniku autonomne katalonske vlade, nameru da prisustvuje vojnoj paradi. Njegov prethodnik Đorđi Pužol iz Konvergencije i Unije, koji je 23 godine bio na čelu Đeneralitata (katalonske vlade) uspevao je da izbegne prisustvo obeležavanju "hispanskog dana" (el dia de Hispanidad). Koalicioni partneri jasno su stavili do znanja da Maragalj "neće biti i njihov predstavnik", a lider Revolucionarne levice Đosep Luis Karod Rovira izjavio je: "Nemamo razloga da proslavljamo bilo šta, zato što dosad nismo videli ni najmanji gest koji bi odslikavao multinacionalnu, multikulturnu i multijezičku Španiju".

Drugu polemiku izazvao je ministar odbrane Hose Bono pozivom da u defileu, naravno simbolično, učestvuju nekadašnji ljuti protivnici iz španskog građanskog rata (1936–1939), republikanci i falangisti. U svojevrsnom pokušaju nacionalnog pomirenja, Bono je pozvao na jedinstvo porodice svih onih "koji su dali život za Španiju", uključujući i žrtve terorizma, odnosno žrtve atentata 11. marta ove godine u Madridu. Tako su se u delegaciji koja je odala počast "mrtvima za Španiju", uz kralja Huana Karlosa, premijera Hosea Luisa Sapatera, predsednika Kongresa (Parlamenta) Manuela Marina i Senata Havijera Roha, našli i predstavnici nekada proskribovane Plave divizije, koju je general Franko poslao u Rusiju da pomaže Hitleru u borbi protiv Rusa, i međunarodne divizije Leklerk, koja je oslobodila Pariz od nacista i u kojoj je bilo mnogo španskih boraca.

Ministar vojni je objasnio da je tim gestom želeo da "bude vidljiv simbol mira i sloge zauvek"... Španska verzija partizana i četnika. Ministrova ideja naišla je na oštre kritike nekih paralementarnih stranaka, ponajviše iz Katalonije. Konvergencija i Unija, Republikanska levica i Ujedinjena levica oštro su zamerile ministru da ponovo otvara "debatu o dve Španije", da taj gest predstavlja "manjak poštovanja prema žrtvama palim za demokratske ideale i slobodu" i da je "sramotno u isti red svrstati borce za Republiku i fašiste". Ministar je, međutim, istrajao na svojoj ideji, braneći tezu o nacionalnom pomirenju i tvrdeći da "60 godina kasnije mir i slogu među Špancima garantuju oni koji to najbolje mogu učiniti, 90-godišnjaci kojima ja ne mislim da držim moralne pridike". Usput je u jednoj izjavi priznao da je njegov otac bio falangista, ali da on nema nikakvog razloga da ga se stidi. Polemiku je zaključio izjavom: "Ako odbacimo sve koji su bar jednom uzvikivali ´Živeo Franko´, ostaće četiri čoveka." Premijer Hose Luis Sapatero izjavio je povodom polemike o učešću boraca Plave divizije da je "poziv na učešće na paradi pripadnicima republikanske vojske bio istorijski gest".

Treći čin je bila sama parada, sa estetske tačke gledište spektakularna, ali odsustvo na svečanoj tribini američkog ambasadora Džordža Argirosa i američke zastave (uz špansku, viđene su samo još zastave Italije i Francuske) bilo je jasan znak pogoršanih špansko-američkih odnosa. Od velikih prijatelja koji su, zajedno sa Velikom Britanijom, krenuli u iračku avanturu, postali su "saveznici na distanci", s manjim diplomatskim incidentima ove vrste. Svima je bilo jasno da odsustvo američkog ambasadora nije samo odgovor na povlačenje španskih trupa iz Iraka, što je bila jedna od prvih mera premijera Hosea Luisa Sapatera posle izbora 14. marta, već i direktan odgovor na njegov prošlogodišnji gest kada je, sedeći na toj istoj počasnoj tribini kao šef opozicije, odsedeo i dok je prolazila američka zastava. Svi drugi bili su na nogama i ta slika ponovljena je 13. oktobra u nekim novinama koje su, blago rečeno, nesklone vladi socijalista na čijem je čelu Sapatero. Američki ambasador nije se pojavio ni na kasnijem prijemu kod kralja Huana Karlosa. Povodom odsustva predstavnika američke vojske u defileu, ministar Hose Bono je rekao da su SAD "prijatelj i saveznik", ali da Španija više "ne kleči pred naređenjima stranih vlada, ma koje one bile. Vojska SAD nije pretplaćena na defile ulicama Madrida svake godine." Dodao je da je načelnik štaba Vrhovne odbrane Feliks Sans "kontaktirao s američkom ambasadom i objasnio da nije reč ni o kakvom potcenjivanju". Američka strana se zadovoljila objašnjenjem da ove godine, za razliku od prethodnih, "nije bila pozvana da učestvuje".

Odsustvo američkog ambasadora navelo je španskog šefa diplomatije Migela Anhela Moratinosa da izjavi kako takav gest "ne spada u pravila diplomatskog ponašanja". Odsustvo ambasadora sa prijema kod kralja izazvalo je negativne reakcije španskih zvaničnika, a Alfredo Peres Rubalkapaba, portparol socijalista u Kongresu, čak je izjavio da je reč o "nepriličnom gestu", na šta je američka ambasada izdala notu, tvrdeći da američki ambasador "nikada nije pokazao ni najmanji gest nepoštovanja prema španskom kralju".

Dva dana posle parade, Argiros je razjasnio svima ono što je bilo jasno od početka: nije došao na paradu zbog prošlogodišnjeg gesta Sapatera, kome je još prigovorio da na predstojećim američkim predsedničkim izborima otvoreno podržava demokratskog kandidata Kerija. Treba li reći da je američki ambasador član Republikanske partije i finansijer Džordža Buša? Ipak, Argiros je malo smirio ton rekavši da "Španija ima pravo da pozove koga hoće na svoju paradu", i dodao da mu se nije činilo oportunim prisustvo na proslavi, ali da je vojska SAD bila zastupljena preko oficira najvišeg ranga. Indirektan odgovor stigao je iz Budimpešte, odakle je Sapatero, u službenoj poseti Mađarskoj, izjavio "da pogoršanje odnosa sa SAD neće uticati na promenu njegove pozicije o Iraku".

Repovi jednog defilea jos se povlače...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net