Politička telefonija >

Smena zajedničkog jezika

Nije ovde reč o tome kako se vlada naprasno zainteresovala šta u novinama piše i da je potaknuta pisanjem tabloida postala efikasna, već da iznenadno razrešenje Bogoljuba Lazića dužnosti zamenika ministra za kapitalne investicije može značiti samo jedno: ponovno otvaranje dosijea Mobtel

Svega šest meseci otkako je Zakon o sukobu interesa stupio na snagu, pokazali su se prvi efekti: zbog povrede odredaba tog zakona, Vlada Srbije je na predlog ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića smenila Bogoljuba Lazića, zamenika ministra zaduženog za telekomunikacije. Ništa u tome ne bi bilo neobično da ova odluka nije doneta istog dana kada je u jednom beogradskom tabloidu objavljen članak u kome se tvrdi da je Lazić pored angažmana u Ministarstvu ujedno i zamenik direktora Mobtela, kompanije s kojom država ima neraščišćenih računa. Navodno, u dokumentaciji Trgovinskog suda Lazić se još vodi kao zamenik generalnog direktora Mobtela i to "sa neograničenim ovlašćenjima", te je to korpus delikti sukoba interesa.

Kao što je običaj kad je o beogradskim tabloidima reč, u tom članku ima i pokoje zrnce istine. Lazić jeste bio na mestu zamenika direktora Mobtela, njegov potpis jeste bio deponovan u Trgovinskom sudu, ali teško da paralelno obavlja obe funkcije. Konflikt interesa, međutim, nije u deponovanom potpisu koji iz ko zna kojih razloga nije povučen, već u nečem drugom, mnogo ozbiljnijem. Nije u pitanju forma, kako je u tom tabloidu prikazano, već suština.

RAZVOJNI PUT: Lazić je u Mobtel došao 2001. godine kao zamenik stečajnog upravnika u vreme kad je ova kompanija zapala u ozbiljnu dubiozu. Tada su i vlasnički odnosi u Mobtelu stavljeni pod lupu, jer je ustanovljeno da od osnivanja državi, jednom od osnivača, nisu uplaćivane tantijeme, dok su drugom, onom privatnom, redovno pristizale. Tada je prvi put formirana komisija koja je vlasničke odnose trebalo da učini transparentnim. U toj komisiji je po službenoj dužnosti bio i Lazić, i ta komisija je ustanovila da je u Mobtelu sve u redu. Taj izveštaj je završio u policiji i prekrio ga je zaborav, a Lazić je ostao u ovoj kompaniji na mestu zamenika direktora.

Kada je početkom ove godine formirana aktuelna vlada, ministar za kapitalne investicije najavio je prodaju državnog dela Mobtela, a za svog zamenika postavio je Bogoljuba Lazića. Samo ovo postavljenje imalo je nemalog odjeka u štampi, a najčešće je pominjan termin "sukob interesa", pre svega zbog izjava Velimira Ilića još dok nije seo u ministarsku fotelju da će sa BK grupom naći "zajednički jezik", e da bi država svoj deo prodala jer joj "trebaju pare" za kapitalno investiranje, ali i zbog "sve je u redu" izveštaja njegovog zamenika. Prosto, bilo je sumnjivo.

Novoustoličeni ministar je obrazlagao postavljenje Lazića na mesto zamenika njegovom stručnošću, uz argument da je on u Mobtelu zastupao državne interese, te da sukob interesa u ovom slučaju ne može postojati jer je, uostalom, podneo ostavku na direktorsku funkciju. Istini za volju, Lazić tada nije rekao da je podneo ostavku, već da je funkciju u Mobtelu samo "zamrzao" do 2008. godine, do kada je računao da će raditi u Ministarstvu i da mu je namera da se vrati u Mobtel kad mu funkcija prestane i nastavi da se bavi telekomunikacijama. Ako se, pak, ustanovi da sukob interesa postoji, rekao je tada, ostavku će sigurno podneti, ali tek kada se Zakon o sukobu interesa usvoji. Zakon je usvojen mesec dana kasnije, a Lazić ostavku nije podneo. Štaviše, izabran je za člana komisije koja je trebalo da razmrsi Mobtel klupko.

ZAJEDNIČKI JEZIK: Posle skoro tromesečnog rada članovi komisije nisu uspeli da usaglase stavove. Tačnije, jedan od njih, Tihomir Živanović, odbio je da izveštaj potpiše, nazvavši ga "kolažom neistinitih i nepotpunih podataka". Na konferenciji za novinare tim povodom je izjavio da ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić čini sve da od građana prikrije organizovani kriminal i nezakonite radnje u slučaju Mobtel, da je njegov zamenik sve vreme opstruirao rad komisije, da je igrao dvostruku igru i da bi obojica iz moralnih razloga trebalo da podnesu ostavke. Izneo je i mnoge činjenice koje to potkrepljuju. Po njegovim tvrdnjama, dakle, u ulozi "zajedničkog jezika" bio je Bogoljub Lazić.

Ni tada se ništa nije dogodilo: diglo se malo prašine koja se ubrzo slegla jer je, navodno, formirana nova komisija koja bi direktno pregovarala sa BK Trejdom, a dokumentacija prosleđena Savetu za borbu protiv korupcije do čijeg mišljenja je vladi, to je bar poznato, veoma stalo. Polemika o vlasničkoj strukturi Mobtela, o sukobima interesa i odgovornostima umešanih opet je je gurnuta u stranu da bi ovih dana ponovo postala aktuelna zbog članka u tabloidu, čiji su novinari navratili u Trgovinski sud i usput gvirnuli u registar preduzeća i ustanovili konflikt interesa jednog vladinog službenika. Kakva slučajnost.

Jer, zanimljivo je da se o tome govorilo u javnosti kad je Lazić postavljen na mesto zamenika, pa kad je naimenovan za člana Međuresorne vladine komisije koja je imala zadatak da ustanovi koliki je čiji vlasnički udeo u Mobtelu, kad je objavljen rezultat rada komisije sa više nego sumnjivim rezultatima. Još je zanimljivije da se na te napise vlada nije osvrtala, kao ni na tvrdnje i optužbe Tihomira Živanovića. Najzanimljivije je da se sada, posle samo jednog članka u kome se zaključuje da ako Lazić, zbog konflikta interesa u kome se našao, sam ne podnese ostavku, treba da bude smenjen, to i dogodi. Ovoga puta ministar Ilić se, čim je novine pročitao, konsultovao s nadležnima iz Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo: pitao ih je da li postoji neki sukob interesa u ovom slučaju, a oni mu odgovorili da ima. Istog dana Ilić je predložio vladi da razreši dužnosti njegovog zamenika, što je vlada i učinila.

Odmah posle smene Lazića po kratkom postupku, objavljen je i spisak trideset ministara i zamenika ministara koji su, takođe zbog konflikta interesa, podneli ostavke na članstvo u raznim upravnim odborima, tako da se stekao utisak da Lazić nije jedini interesno konfliktan u ovoj vladi. U objavljivanju spiska promakla je jedna sitnica: nije navedeno kada je njih tridesetoro ostavke podnelo. Da ne bude zabune, to se dogodilo nešto više od mesec dana pošto je Zakon o sukobu interesa usvojen i sa ovim sada nema nikakve veze.

Ali, nije ovde reč o tome kako se vlada naprasno zainteresovala šta u novinama piše i da je potaknuta pisanjem tabloida postala efikasna, već da iznenadno razrešenje Bogoljuba Lazića dužnosti zamenika ministra za kapitalne investicije može značiti samo jedno: ponovno otvaranje dosijea Mobtel. Priča oko vlasničkog udela u Mobtelu počela je još dok je Boris Tadić bio ministar telekomunikacija u tadašnjoj saveznoj vladi i predsednik upravnog odbora Javnog preduzeća PTT, dakle u celo zamešateljstvo je i te kako upućen. Danas je on predsednik Srbije koji je u kohabitaciji sa vladom Vojislava Koštunice i njih dvojica su se upravo dogovorili o koalicijama na lokalnom nivou. Dok su se o tome dogovarali, izvesno je bilo reči i o budućnosti vlade, odnosno o eventualnoj rekonstrukciji i kadrovskim rešenjima, sve u senci prevremenih izbora. Smena zamenika ministra za kapitalne investicije može se posmatrati i iz tog ugla. Da li je ugao pravi, saznaće se uskoro. Obrni, okreni, Bogoljubu nije lako, i ako se opet ne nađe neki "zajednički jezik", može mu biti još teže.


 

Rašomon "Mobtel"

Mešovito preduzeće za uvođenje mobilne telefonije u Republici Srbiji pod nazivom Mobilne telekomunikacije Srbija BK-PTT d.o.o., današnji Mobtel, osnovano je s početnim kapitalom od 100.000 dinara koji su osnivači uplatili u novcu: 51.000 BK Trejd, 49.000 Javno preduzeće PTT. Osnivačkim ugovorom precizirano je da će osnivači obezbediti i dodatni kapital od 130 miliona dolara u istom odnosu. BK Trejd je preuzeo obavezu da će u toku tri godine po osnivanju preduzeća svoj ulog realizovati nabavkom opreme neophodne za uspostavljanje mobilne telefonije u vrednosti cirka 65 miliona dolara, a da će JP PTT, uz uplatu šest miliona dolara u novcu za troškove poslovanja u prve tri godine, omogućiti Mobtelu priključivanje mreže javne mobilne telefonije na postojeću fiksnu mrežu u potrebnom broju priključnih tačaka, omogućavanjem da se uređaji mobilne telefonije postave u objektima PTT-a, da će to naplaćivati po beneficiranim cenama... Ugovorom je precizirana i dinamika ulaganja za svaku godinu posebno kao i "biznis plan" po kome je predviđeno da novoosnovano preduzeće u prvoj deceniji poslovanja ostvari profit od 480 miliona, od kojih je JP PTT trebalo da prihoduje 228 miliona. Deset godina je prošlo, a Mobtel, koliko god deluje kao dobrostojeća kompanija, sve ovo vreme posluje na "pozitivnoj nuli", ili čak ostvaruje gubitak, tako da osnivači, bar na papiru, nisu prihodovali ništa.

Da je reč o više nego čudnom ugovoru po kome neko tek tako ima monopol na mobilnu telefoniju na dvadeset godina i koji se automatski produžava sve dok monopolista postoji, kao i da preduzeće koje se bavi ovom visoko profitnom delatnošću ne ostvaruje prihod, bilo je jasno svima koji su gledali na tu stranu. Posle petooktobarskog prevrata, Bogoljub Karić ponudio je da se odrekne šest odsto "svog" vlasničkog udela u korist države koja bi, sada kao većinski vlasnik, mogla svoj deo da proda nekom strateškom partneru voljnom da uđe na ovo tržište. Ugovor o tome je čak bio i potpisan, ali je netom i teatralno poništen. Ista ponuda zvanično je stigla i aktuelnom ministru za kapitalne investicije Velimiru Iliću onog dana kada je preuzeo Ministarstvo. On je tada izjavio da bi, operativno gledano, brza nagodba bila dobra za državu jer bi u kratkom roku prihodovala 500 miliona evra koji bi mogli biti iskorišćeni za izgradnju infrastrukture. Republička vlada oformila je petočlanu međuresornu komisiju sa zadatkom da po utvrđivanju činjeničnog stanja podnese izveštaj o tome ko koliko čega u Mobtelu poseduje i da preporuči dalje korake.

Nije prošlo ni tri meseca a komisija je svoj posao završila i vladi prosledila Izveštaj u kome se zaključuje da je osnivačkim ugovorom po kome je Mobtel osnovan prekršena nekolicina zakona i to po više aspekata, da dobar deo dokumentacije o prve tri godine rada ovog preduzeće ne postoji, odnosno da komisiji nije bio dostupan, da jedan od osnivača nije ispunio ugovorne obaveze pa vlasnička struktura nije u skladu s osnivačkim ugovorom. Taj izveštaj nije potpisao Tihomir Živanović iz Ministarstva privrede, već je sačinio drugi koji je vlada primila "na znanje". Po tom izveštaju, državni udeo u Mobtelu iznosi 70 odsto, a ako se uzme u obzir ko je i kako raspolagao profitom koga zvanično nije bilo, taj procenat mogao bi biti i veći. Mnogo veći.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net