Privatizacija i Vlada >

Ubiše Knjaza

Potpuno nepotrebno i nezakonito Vlada Srbije umešala se u privatizaciju aranđelovačke fabrike mineralne vode tako što je jednim pravno ništavnim papirom proglasila Vladu Divca za kupca "Knjaza Miloša". Na njenu nesreću, istog dana pojavila se kompanija "FPP Balkan Limited", koja potpuno zakonski regularno i sa pokrićem Komisije za hartije od vrednosti najavljuje kupovinu akcija od malih akcionara "Knjaza Miloša". Kako se izvući iz ove neprijatne situacije

Pet meseci trajala je medijska apstinencija vezana za privatizaciju aranđelovačke punionice mineralne vode, da bi od sredine prošle nedelje "Knjaz Miloš" ponovo počeo "da jaše" i tako stigao među udarne vesti srpskih medija.

Četvrtak 11. avgust bio je dan kad je dugoročno određena sudbina "Knjaza Miloša" i posle tog četvrtka u toj kompaniji ništa više neće biti isto kao pre. Tog 11. avgusta u razmaku od samo nekoliko sati dogodila su se dva veoma važna događaja čiji "predmet" jeste bio "Knjaz Miloš", ali će oni, po svoj prilici, imati i te kako značajan uticaj na dalji proces privatizacije i ekonomske reforme u Srbiji. Te prve vesti o novim "društvenim igrama" oko "Knjaza Miloša" skoro da su zatekle i zbunile javnost.

Prvi šok izazvao je košarkaš Vlade Divac, jer tek što se zarekao, napuštajući vođenje košarkaškog kluba Partizan, da više neće investirati nijedan dolar u srpsku privredu, novi-stari NBA "jezeraš", poznatiji i kao "Vlade nacionale" i njegova kompanija MAG 12 LLC, Delaver potpisali su Memorandum o razumevanju sa firmom "Knjaz Miloš" iz Aranđelovca i državnom Agencijom za privatizaciju. Potpisnici Memoranduma konstatovali su da su se stekli potrebni uslovi za otpočinjanje zajedničkog posla strateškog partnerstva i da će u roku od 30 dana biti potpisano Pismo o namerama (čiji će nacrt izraditi CES Mekon, kao savetnik i zastupnik Vlade Divca). Strateško partnerstvo podrazumeva, prema Memorandumu čiji je tekst bio dostupan redakciji "Vremena", sprovođenje postupka povećanja osnovnog kapitala "Knjaza Miloša" (dokapitalizacija) i otkup emitovanih akcija i državnih akcija od Akcijskog fonda. Dan kasnije, Agencija za privatizaciju potvrdila je potpisivanje ovog Memoranduma.

Agencija za privatizaciju prećutala je jedan važan detalj – šta će ona kao državni organ u tom poslu i na osnovu kog zakona se u to umešala. Ali će o tome biti više reči kasnije u ovom tekstu.

Novi šok nastupio je istog dana. Kad je "Knjaz Miloš" potpisao Memorandum sa Divcem, u Beogradu je zasedala Komisija za hartije od vrednosti a tema je opet bio "Knjaz Miloš". Komisija je, naime, odobrila ponudu firme "Fabijen Pikte&Partners Balkan Limited" ("FPP Balkan Limited") za preuzimanje akcija "Knjaza Miloša". Jednostavnije rečeno, Komisija je dozvolila "FPP"-u da se za kupovinu dela vlasništva direktno obrati malim akcionarima, vlasnicima akcija u kompaniji "Knjaz Miloš". Komisija tom prilikom nije arbitrirala, nego je samo striktno primenila Zakon o hartijama od vrednosti u kome piše da je ona u obavezi da odobri nečiju ponudu ako su u toj ponudi navedene sve stavke propisane Zakonom. Ovaj detalj biće jako važan u narednim danima kada jedan ministar i Vlada budu strahovito pritiskali Komisiju da poništi svoju odluku vezanu za "FPP Balkan Limited".

Inače, ne malu zabunu u javnosti (i paniku u vladinim strukturama) stvorilo je pojavljivanje "Fabijen Pikte&Partners Balkan Limited" u poslovima oko privatizacije "Knjaza Miloša" (koji se neopravdano smatra najboljom srpskom firmom), s već poslovičnim pitanjem – pa ko su sad ovi?

NOVA PRAVILA: Fabijen Pikte

PONUDA: Nešto od "lika i dela" te firme saznalo se već sutradan (petak, 13. avgust) kad je u pojedinim beogradskim dnevnim novinama objavljen oglas u kome gospodin Fabijen Pikte obaveštava domaću javnost da se "FPP" priključio sponzorima srpsko-crnogorskog navijačkog tima na Olimpijadi u Atini. Gospodin Pikte je u tom oglasu saopštio još jednu važnu vest – "FPP" je kao investiciona kompanija, posle istočne Evrope, Azije i Latinske Amerike rešila da investira i u srpsku privredu. U kratkom predstavljanju kroz oglas, srpska javnost mogla je da sazna da je "Fabijen Pikte&Partners" osnovao 1998. godine u Londonu Fabijen Pikte, koji je do tada bio partner (član porodice) u Pikte&Cie, jednoj od najvećih i najstarijih privatnih banaka u Švajcarskoj. Saznalo se takođe da Kompanija upravlja kapitalom od 750 miliona dolara i da će "u regionu Balkana sada najveću pažnju posvetiti Srbiji, zbog njene istorijske pozicije, snažne balkanske ekonomije i potencijala za visok privredni rast i prosperitet".

Pošto je Komisija za hartije od vrednosti odobrila ponudu za preuzimanje akcija i izdala rešenje, "FPP Balkan Limited" se, u roku od dva dana što je u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti, direktno obratio akcionarima novim oglasom ("Politika", 14. avgust) sa naslovom "Skraćeni tekst ponude za preuzimanje akcija" u kome se legitimisao (ko je, šta je i odakle je) i izneo sve bitne elemente svoje ponude. Iz tog dokumenta vidi se da londonska investiciona kompanija "Fabijen Pikte&Partners" želi da kupi akcije od malih akcionara "Knjaza Miloša" preko svoje firme-ćerke "Fabijen Pikte&Partners Balkan Limited" (sedište: Walkers House, Mary Street, P.O. Box 908 GT, Georgetown, Grand Cayman, Cayman Islands). Čini se važnim da se ovom prilikom navede tačna adresa da se ne bi dogodilo, kao "Blicu" (nedelja, 15. avgust) da "FPP Balkan Limited" proglasi islandskom kompanijom, iako je njeno sedište na Kajmanskim ostrvima (engleski: ostrva – islands).

"FPP Balkan Limited" se u tom oglasu predstavio kao finansijski partner koji želi da od malih akcionara "Knjaza Miloša" kupi najmanje 25 (što je zakonski minimum), a najviše 40 odsto akcija po ceni od 9000 dinara po akciji, plus premija od 35 odsto. U istom oglasu "FPP Balkan Limited" obavestio je akcionare da svoje akcije mogu da deponuju kod njegove zvanične brokerske kuće ITM Monet i kod Komercijalne banke. Ponuda važi od 14. avgusta do 3. septembra. Poštujući zakonsku proceduru (od kad su se pojavili u Beogradu sa ponudom pedantni Englezi drže se zakona "ko pijan plota"), "FPP Balkan Limited" položio je u Komercijalnoj banci 20 miliona evra, što je pun iznos novca kojim želi da kupi najavljenu količinu akcija aranđelovačke fabrike mineralne vode.

Odluka Komisije za hartije od vrednosti da dozvoli "FPP"-u da kupuje akcije radnika "Knjaza Miloša" otvorila je Pandorinu kutiju u Vladi Srbije koja više ne može da sakrije strast za komandnim upravljanjem privredom i ekonomskim procesima, ali i novu stranicu srpske privatizacije. Model ponude za preuzimanje akcija u kome se direktno komunicira sa akcionarima, ali pod monitoringom države i pod kontrolom državnih institucija (Komisija za hartije od vrednosti i Centralni registar), prvi put se pojavljuje u Srbiji. Takav model privatizacije ujedno bi mogao biti zakonski odgovor svim direktorima, pa i Radenku Marjanoviću, generalnom menadžeru "Knjaza Miloša", koji su do sada, vođeni raznoraznim interesima, usporavali privatizaciju tako što su odbijali da potpišu prospekt koji obezbeđuje malim akcionarima da preko brokera iznesu i prodaju svoje akcije na Berzi. Tako je i moglo da se dogodi da, recimo, akcionari-penzioneri "Knjaza Miloša" nemaju para da kupe ogrev, a u kući drže pravo malo bogatstvo u papirima koje ne mogu da monetizuju.

Ono što je "na prvu loptu" zagolicalo radoznalost stručne javnosti jeste pitanje da li je ulazak "FPP"-a u igru oko privatizacije "Knjaza Miloša" poremetio posao Divcu. Radenko Marjanović, generalni direktor "Knjaza Miloša", bio je neuobičajeno suvoparan: "Pitajte ministra Bubala, on tvrdi da neće." Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević tvrdi, međutim, da će ulazak "FPP"-a otežati dokapitalizaciju koju je najavio Divac: "Ne razumem šta hoće "Knjaz Miloš" i zašto su tako oduševljeni Divcem. Oni moraju jasno da obrazlože šta se time postiže", izjavio je Kovačević. Ekonomista Miroslav Prokopijević misli da "FPP" ne mora da bude prepreka za Divca: "‘Knjaz Miloš’ je loš posao, to je velika i neefikasna firma. Divac je pre neki dan rekao da odlazi i da neće više da ulaže u Srbiju, a onda je potpisao Memorandum."

DOMAĆI UGAO: Predrag Bubalo i...

STRASTI: Potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa Divcem izazvalo je burne reakcije akcionara "Knjaza Miloša". Predsednik Aktiva penzionisanih akcionara Dragutin Radovanović izjavio je Radiju Slobodna Evropa (subota, 14. avgust) da se oni ne slažu sa dogovorom koji je postignut s Divcem i da su se zbog toga već žalili nadležnom sudu. "Mi tražimo da se paket akcija ‘Knjaza Miloša’ javno oglasi, da se prikupe ponude kupaca i tada može da se pregovara. To što su Divac i direktor ‘Knjaza Miloša’ seli za sto, za nas ništa ne znači i nećemo dati da se to tako radi iza leđa malih akcionara. Oni sa Divcem mogu da se dogovaraju kad firma bude njihova, tada mogu da rade šta hoće", rekao je Radovanović.

Iz citiranih izjava i dosadašnjih postupaka mogle bi se zaključiti barem tri stvari. Prvo, da menadžment "Knjaza Miloša" mora akcionarima i srpskoj javnosti da objasni šta se to pozitivno postiže za kompaniju u dilu sa Divcem. Drugo, da se u ovoj fazi privatizacije kao najozbiljniji "igrač" pojavljuju radnici-akcionari, a iz igre ispadaju država i menadžment. I treće, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo pojavljuje se, mimo svake zakonske osnove, kao nezaobilazna figura u privatizaciji "Knjaza Miloša", iako država sa svojih 41 odsto akcija nema upravljačka prava u toj kompaniji. Otuda se ne može izbeći pitanje: zašto se ministar Bubalo toliko lično trudi oko "Knjaza".

...i Radenko Marjanović

Vlasničke (i ne samo te) strasti se, očigledno, raspaljuju i polako polarizuju kako to već biva u Srba kad su važni poslovi u pitanju. S jedne strane je dobra firma ("Knjaz Miloš"), s druge bogati ujak iz Amerike (Vlade Divac) koga neskriveno i nezakonito protežira vlast, a s treće strane u Srbiju je stigla ozbiljna firma ("FPP") koja je u kratkim razgovorima sa ministrom Bubalom i Radenkom Marjanovićem, direktorom "Knjaza Miloša", ostavila utisak lepo vaspitane engleske firme koja poštuje državu u kojoj želi da radi i strogo se pridržava njenih zakona.

I vlastima u Nemanjinoj 11 i menadžerima i akcionarima "Knjaza Miloša" trebaće narednih dana mnogo pameti i strpljenja (koje do sada, nažalost, nisu demonstrirali) da, i u interesu vlasnika ali i interesu države, efikasno i racionalno dovedu do kraja privatizaciju aranđelovačke fabrike mineralne vode. Od tog procesa zavisi da li će "Knjaz Miloš" postati – regionalni strateški partner ili strateški plen. To jeste velika, ali i ranjiva firma, kojoj preti stagnacija ukoliko bude zatvorena u lokalnim okvirima. "Knjaz" ima odličan brend i apsolutno najbolju distribuciju, a ono što firmi nedostaje je finansijsko restrukturiranje, odnosno svež novac da se oslobodi skupih kredita, za razvojne programe, da otkupi nova izvorišta vode za "akva vivu", za nove punionice i za regionalno širenje. Srpsko tržište postaje tesno, u međuvremenu pojavili su se novi proizvođači mineralnih i prirodnih voda, što pokazuje podatak da je tržišni udeo "Knjaza Miloša" za poslednjih nekoliko godina opao za sedam procenata. Zato je perspektiva te kompanije da popravi finansijske performanse, jer bi jedino tako mogla da postane strateški partner u regionalnim integracijama, da počne da kupuje druge fabrike vode, a ne da samo čeka da bude kupljena.

Nažalost, najavljeni početak privatizacije "Knjaza Miloša" ne obećava uspeh, jer se vlast preko ministra Bubala grubo umešala u taj posao, iako joj zakon to ne dozvoljava. Nije dobra ni atmosfera u kojoj državni činovnici nameću tradicionalistički koncept rešavanju problema "ili-ili", ili Vlade Divac ili "FPP". Javnost, na primer, nije saznala zašto su članovi Komisije za hartije od vrednosti usred svog zasedanja bili hitno pozvani u kabinet jednog ministra i zašto na taj sastanak kod ministra nije pozvan samo jedan član Komisije, Dušan Bajec. I pored načina na koji se država/vlada uključila u kampanju neprincipijelne podrške jednom zainteresovanom kupcu "Knjaza Miloša" (Vladi Divcu), ipak je bilo teško poverovati da je dotični ministar na bilo koji način (pa i pozivom u svoj kabinet) pokušao da spreči Komisiju da odobri "FPP"-u ulazak u posao kupovine akcija od malih akcionara te aranđelovačke firme. Četiri dana kasnije sâm se oglasio ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Predrag Bubalo iz čije izjave ("Komisija za hartije od vrednosti trebalo je da odbije ponudu ‘FPP Balkan Limiteda’ jer ugrožava Memorandum Vlade Divca") nije bilo teško shvatiti da je on bio taj koji je u svom kabinetu teško prekršio zakon, preslišavajući članove Komisije za hartije od vrednosti i tražeći od njih da prekrše zakon.

NEPRIJATEljI: Ono što država nikako ne bi smela da uradi jeste da poklekne pred omamljujućim zovom nezakonitog arbitriranja u jednom procesu koji se do sada odvijao po strogim zakonskim pravilima. Ponudu državi "da lupi pesnicom o sto" uputio je generalni direktor fabrike "Knjaz Miloš" Radenko Marjanović. "Odobravanje ponude za otkup manjinskog paketa akcija ‘Knjaza Miloša’ je neprijateljsko delovanje koje Vlada Srbije ne sme da dozvoli", izjavio je Marjanović agenciji Beta u ponedeljak (16. avgust). Marjanović je napao kao neobjašnjivu odluku Komisije za hartije od vrednosti da odobri ponudu londonske kompanije "FPP Balkan Limited" o otkupu akcija "Knjaza Miloša" u trenutku kad je ugovorena dokapitalizacija tog preduzeća. Marjanović je poručio "da bi u slučaju da ‘FPP Balkan Limited’ postane vlasnik paketa od 30 do 40 odsto akcija ‘Knjaza Miloša’ sudbina zaposlenih u toj fabrici bila potpuno neizvesna. Kupac manjinskog paketa akcija ne preuzima nikakve obaveze da ulaže u fabriku ili da finansira socijalni program, tako da bi radnici mogli da se otpuštaju bez otpremnina." Kad je već toliko zabrinut za sudbinu radnika, direktor Marjanović morao bi da odgovori zašto toliko dugo odbija da potpiše prospekt o privatizaciji fabrike što bi omogućilo da se akcije kotiraju i da ih radnici onda prodaju na Berzi. Upravo zbog Radenka Marjanovića (i još jednog direktora velikog trgovinskog lanca), prethodna vlada bila je primorana da donese zakon po kome Komisija za hartije od vrednosti može (kao što je to sada uradila u slučaju "FPP Balkan Limiteda") da dozvoli zainteresovanom kupcu da direktno pregovara sa radnicima o preuzimanju akcija, ali po strogo propisanim zakonskim pravilima.

Vrlo brzo direktoru Marjanoviću stigla je i naručena podrška fabričkog Sindikata. Živorad Kolarević, predsednik Samostalnog sindikata "Knjaza Miloša", smatra, kao i direktor Marjanović, da država (!!!) mora da poništi odluku Komisije za hartije od vrednosti jer "ona predstavlja kriminalni akt". Ukoliko se to ne dogodi Kolarević preti generalnim štrajkom (jjjjuuuu, što je to nešto poznato) i onako "usput" zauzima stav o tome da je Memorandum o razumevanju koji su "Knjaz Miloš" i država (!!!) potpisali sa Divcem "sveto pismo" u koje niko ne sme da dirne. Na ovakvu sindikalističku frazu reagovao je Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, koji je upozorio da Memorandum o razumevanju nije dokument koji ima pravnu snagu i njime ne može da se spreči otkup akcija.

Istražujući validnost menažersko-sindikalističke demagogije, "Vreme" je iz vrlo pouzdanih izvora bliskih ovom poslu dobilo potvrdu namere "FPP"-a da će, čim kupi akcije i uđe u Upravni odbor, inicirati dokapitalizaciju "Knjaza Miloša". "’FPP’ već raspolaže tim novcem i on će biti usmeren na finansijsku relaksaciju ‘Knjaza Miloša’, a firma je otvorena i za saradnju sa Vladom Divcem", rečeno je "Vremenu" u tim izvorima. Što se tiče socijalnog programa, izvori "Vremena" potvrdili su da će "’FPP’ po ulasku u Upravni odbor insistirati na povećanju plata svim zaposlenima od deset odsto i uvesti program koji će sprečiti otpuštanje mimo socijalnog programa".

Jedini način da direktor Marjanović sada dokaže koliko mu je zaista stalo do interesa radnika i budućnosti kompanije je da se pridržava procedure i zakona koji mu u ovom trenutku jedino dozvoljava da potpiše prospekt, kotira akcije i izađe na Berzu. U tom slučaju morao bi da ponudi veću cenu akcije od one koju je ponudio "FPP Balkan Limited". To je jedini postupak koji on sme da uradi, a ne da zove u pomoć Vladu Srbije.

Menadžersko-sindikalni zov iz Aranđelovca za komandnom ekonomijom bio je toliko jak da država nije mogla da odoli. Istog dana kad je Marjanović uputio SOS prema Beogradu održan je sastanak nekoliko činovnika iz pojedinih državnih nadleštava. Ispostavilo se da su predstavnici Ministarstva privrede, Agencije za privatizaciju i Komisije za hartije od vrednosti razgovarali o ponudi "FPP Balkan Limiteda" za otkup manjinskog paketa akcija "Knjaza Miloša", ali nikakav dogovor nije postignut. Istina, najavljeno je da će u utorak (17. avgust) biti izdato saopštenje s konačnim stavom Vlade Srbije o načinu dokapitalizacije "Knjaza Miloša".

PROCEDURA: Stručnoj javnosti ostalo je potpuno nejasno šta Vlada ima da se izjašnjava o nečemu što zakon još nije stavio u opis radnih obaveza? I o čemu to predstavnici Ministarstva privrede, Agencije za privatizaciju i Komisije za hartije od vrednosti imaju da razgovaraju o nečijoj ponudi kad je ta ponuda prošla strogu zakonsku proceduru. Da li to možda država namerava da poništi dozvolu koju je izdala Komisija za hartije od vrednosti? Taman posla, samo bi joj još trebalo da blamira državu na međunarodnom finansijskom tržištu. Vlada Srbije, ministar Bubalo i Agencija za privatizaciju već su učinili nepopravljivu štetu po imidž Srbije time što su na neviđeno i unapred kvalifikovali firmu Vlade Divca MAG 12 LLC kao budućeg partnera "Knjaza Miloša", a da ga nisu pitali šta on nudi. Da se razumemo, niko ne spori ljudske, moralne, profesionalne, patriotske i sve druge kvalitete Vlade Divca. Čovek je sve to stekao svojim trudom i ne čudi što želi da dalje kapitalizuje svoj brend. To se od njega, uostalom, i očekuje.

Ali, od države se očekuje da ne favorizuje nikoga, pa ni Divca, "na neviđeno". Zakon je strog i jasan i država mora da ga se pridržava jer ga je ona donela. Zakon je neumoljivo precizan kad, na primer, kaže da se, onog trenutka kad je Komisija za hartije od vrednosti odobrila "FPP"-u "Poziv za preuzimanje akcija", pa u narednih 21 dan, zaustavljaju svi drugi procesi vlasničke transformacije "Knjaza Miloša". Dakle, nema ni dokapitalizacije koju je ponudio Vlade Divac, pa makar on i sto puta bio "Vlade nacionale" i država ne može donositi nikakva druga odobrenja za druge paralelne postupke privatizacije. U narednih 21 dan, odnosno do 3. septembra, svaki zainteresovani konkurent za kupovinu akcija "Knjaza Miloša" više ne može samo da priča i obećava, nego ga Zakon upućuje da položi pare i uđe u kupovinu akcija. To konkretno znači da će Divac, bez obzira na rok od 30 dana posle kojeg će se izjasniti o namerama, sada morati da donese pare, položi ih u nekoj od banaka i tako pokaže svoj interes licitirajući sa cenom akcija. Ukoliko se 3. septembra utvrdi da pored ponude "FPP"-a postoji i konkurentska ponuda (Divčeva, na primer), proces će se završiti tako što dve zatvorene koverte ponuđača dolaze Komisiji za hartije od vrednosti, ona ih otvara određenog dana i akcionari se upoznavaju s njenim sadržajem. Zatim akcionari odlučuju kome će prodati koliko akcija.

Grubo mešanje države u proces privatizacije "Knjaza Miloša" već je dovelo Vladu Divca u neugodnu situaciju. Njemu je Agencija za privatizaciju obećala nešto na šta nema pravo, pogotovo posle ponude koju je istakla investiciona kompanija "FPP Balkan Limited". Vlade Divac još nema podatke o tome kakva je firma "Knjaz Miloš", ne zna koju cenu će platiti za dokapitalizaciju, ne zna koja je premija koju će firma tražiti na dokapitalizaciju, ne zna kakav će socijalni program sindikat pregovarati, ne zna u kom roku će garantovati otkup malim akcionarima, a pri svemu tome mora da ispuni garanciju (takozvani put-option) državi da će otkupiti njene akcije ukoliko ih ona ne proda na Berzi povoljnije od cene po kojoj je Divac dokapitalizovao firmu. Pri tom, država neće smeti da prekrši zakon i da na berzu iznese svoj paket akcija veći od 25 odsto, a ona uporno nagoveštava da će Divcu odjednom prodati ceo paket od 41 odsto akcija.

CENA: Prema grubim računicama, ukoliko bude želeo da ostane "u poslu" Divac bi, ako hoće da stekne većinski vlasnički udeo, morao minimalno da uloži 45 miliona evra, a onda će mu isto toliko trebati da ispuni i drugo obećanje i otkupi akcije od države i radnika. Deo od tih 90 miliona evra otići će na socijalni program i na vraćanje dugova. Istina, to čeka i "FPP" ukoliko kupi akcije od radnika. Jer, "Knjaz Miloš" je visokozadužena firma koju opterećuju skupi krediti od oko 15 miliona evra. U te pozajmice ugrađena je revalorizaciona kamata na evre, pa plus 1,5 odsto na sve to. To je, smatraju stručnjaci, red veličina kamata koje ni mnogo veći proizvođači mineralnih voda kakav je, na primer, Evian ne bi mogli da izdrže.

Među stručnjacima i u poslovnim krugovima, čini se, preovlađuje mišljenje da je model sa finansijskim partnerom bolje rešenje za privatizaciju kompanije kakva je "Knjaz Miloš" (postkapitalizovana, ali sa odličnim brendom i distribucijom) od modela sa strateškim partnerom. Kao ključni argument ističe se činjenica da svaki ozbiljan finansijski partner kupuje u suštini budući rast, odnosno potencijale kompanije, a zatim sagledava šta u njoj može da uradi u narednih nekoliko godina. Finansijski partner, pojednostavljeno rečeno, "goji" firmu da bi je kroz dve, tri ili četiri godine dobro prodao, on joj nikad ne oduzima na hrani jer je prodaje na kilo (profit). Tendencija je u takvom biznisu da se firma širi na region , a ne da se zadovolji kupovinama drugih lokalnih proizvođača. Posle četiri godine, u takvom modelu, obično postoje dve mogućnosti: da firma koja je "tovljena" bude prodata strateškom partneru (ali za mnogo veće pare) ili da se pravi velika regionalna kompanija s kojom se izlazi na međunarodnu berzu, gde se kotiraju i prodaju akcije, ali ne samo jednom strateškom partneru. U tom slučaju dobija se mnogo više novca, jer ako se zadovolje kriterijumi Berze, potencijalni kupci računaju da je to veoma dobra firma jer je mnogo radila na sebi i da još ima veliki potencijal rasta. (Logika takvog biznisa, o kojoj još niko ne razmišlja u Srbiji, mogla bi da ide linijom poslovne integracije dve srpske firme – "Bambija" i "Štarka", a da se onda one merdžuju sa hrvatskim "Krašom" i izađu na Frankfurtsku berzu).

ISKUSTVA: Dobar primer takvog načina poslovanja je praksa investicionog fonda Salford koji je kupio sve značajnije mlekare u Srbiji. Salford je u početku izazvao dosta kontroverzi provociranjem javnosti s poreklom kapitala. Ali, zato su danas proizvođači mleka puni hvale za Salford, ne samo zbog povećanja otkupnih cena mleka i kredita za povećanje proizvodnje već i zato što ih uči kako da poprave bakteriološku ispravnost te namirnice. Dodatni argument koji ide u prilog Salforda je i podatak da ni u jednoj mlekari koju je kupio nije bilo problema, radnici su zadovoljni, menadžeri nisu smenjeni. Salford sada "goji" mlekare i podiže im performanse.

Vlade Divac, odnosno njegova kompanija MAG 12 LLC, ali i "FPP Balkan Limited" deklarisali su se kao finansijski partneri. S druge strane, Koka-Kola je tipičan strateški partner. Sve donedavno Koka-Kola je bila ozbiljan kandidat za kupca "Knjaza Miloša". Čak je i direktor Radenko Marjanović prošle godine izjavljivao da će ta firma podržati Koka-Kolu ako Vlada Srbije smatra da je Koka-Kola dobar strateški partner. Pristalice privatizacije "Knjaza Miloša" sa finansijskim partnerom smatraju da Koka-Kola ne želi da kupi "Knjaz Miloš" zato što joj fali dobar brend i ukazuju da ona ima najskuplji brend na svetu koji vredi 70 milijardi dolara. Njihova teza je da Koka-Kola želi da kupi "Knjaz Miloš" zbog odlične distribucije. Da nije tako, kaže ta teorija, Koka-Kola bi kupila neku drugu lokalnu vodu za jeftine pare, stavila svoje ime i pustila kroz svoju distribuciju.

Ne znači, međutim, da se Koka-Kola ne može pojaviti posle, recimo, četiri godine i kupiti "Knjaz Miloš". Pristalice finansijskog partnera kažu da će tad Koka-Kola kupiti potpuno konsolidovanu firmu "Knjaz Miloš", sa saniranom finansijskom situacijom, sa jasnom proizvodnom logikom, sa kupljenim fabrikama vode u Bugarskoj, Makedoniji ili Republici Srpskoj, ali po mnogo višoj ceni nego što bi platila danas.

Šta još Vlada Srbije, osim direktnog protežiranja Vlade Divca, može da uradi da bi osujetila "FPP Balkan Limited". Sudeći prema zakonu, prostor za administriranje ne postoji, osim brutalnog i neprincipijelnog mešanja. Ali, to ne znači da Vlada neće pokušati da uradi nešto što je već radila u "Soko–Štarku": da pozove male akcionare da sa njima udruži svoj paket akcija i potpiše ugovor kojim će da najave da će na Berzu ići sa većom cenom od ove koje je ponudio "FPP Balkan Limited".

Država je, preko tadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju Branka Pavlovića, to uradila u "Soko–Štarku" plašeći se ponude potencijalnog finansijskog partnera, pozvala je male akcionare, oni su odlučili da s njom idu u dil i prevarili su se ali o svom trošku. A "Štark" je tipična srpska firma zrela za restrukturiranje – 40 odsto više zaposlenih, jako potkapitalizovana, sa dobrim programom koji ima perspektivu. Idealna za finansijskog partnera koji se i pojavio. Država je tada rekla da misli drugačije i pozvala male akcionare da se priključe (objedine) njenom paketu akcija i tako svima poslala poruku "mi ćemo to za tri meseca prodati za mnogo više para". Finansijsko restrukturiranje, međutim, nije moguće za tri meseca, najmanje potrebno vreme za taj posao je devet meseci do godinu dana uz pretpostavku da postoji saradnja menadžmenta. A u "Štarku" te saglasnosti direktora nije bilo jer su znali da država laže. Nema sumnje da je Vlada Srbije imala pravo da se tako ponaša, ali je pitanje ima li pravo da bude kanibal prema vlastitom privrednom tkivu.

Država je, dakle, probala u "Štarku" i takva avantura više nigde ne bi smela da joj se dozvoli, pa ni u "Knjazu Milošu".

Da ima ekonomske pameti i patriotske mudrosti, šta bi Vlada u ovakvom galimatijasu koji je stvorila oko "Knjaza Miloša" sada trebalo da uradi? Mogla bi, recimo, da pozove "FPP Balkan Limited" i Vladu Divca za isti sto i bude medijator razgovora u kome bi dva zainteresovana kupca akcija "Knjaza Miloša" potražila mogući zajednički interes i napravila strateški dogovor koji bi bio i u nacionalnom interesu. Vlada ne sme da ima predrasuda u biznisu, a u ovom slučaju ona je, nažalost, pokazala da je skuplji autoritet i ponos ministra nego nacionalni interes da "Knjaz Miloš" bude još bolja kompanija.

To što nije shvatila Vlada Srbije, uradio je "FPP Balkan Limited". Ta kompanija je, kako saznaje "Vreme", pozvala u petak (13. avgusta) Vladu Divca da se direktno sretnu i dogovore oko zajedničkog nastupa prema "Knjazu Milošu". "FPP Balkan Limited" planira da uskoro u Londonu sa Divcem potpiše ugovor kojim će se otvoriti mogućnost zajedničkog investiranja. Ta ponuda nije rezultat inferiornosti već prirode te kompanija, ona je Fond koji prikuplja investiciona sredstva. O kakvoj se firmi radi najbolje ilustruje podatak da je "FPP Balkan Limited" šest meseci u najstrožoj tajnosti spremao ponudu za kupovinu akcija "Knjaza Miloša", da čak ni Komercijalna banka ni ITM Monet nisu znali koja je srpska firma "target". Proučeni su svi berzanski podaci, sve tržišne analize o potrošnji vode, informacije o životnom standardu građana, sve što su mediji pisali o "Knjazu Milošu". Analitičari te kompanije toliko dobro su proučili srpske zakone da su shvatili da ne treba da se udvaraju ni državi ni direktoru "Knjaza Miloša".

U međuvremenu, beogradskom čaršijom se pronela vest (utorak, 17. avgust) da se u senci posla "FPP Balkan Limiteda" sa kupovinom akcija "Knjaza Miloša" krije srpski biznismen Milan Beko. Predstavnik "FPP Balkan Limiteda" za Srbiju Srđan Muškatirović izjavio je da je "FPP" angažovao beogradsku konsultantsku firmu ROS kao lokalnog ekonomskog konsultanta i da su prvi kontakti dve kompanije uspostavljeni pre tri meseca u Beogradu. "’FPP’-u je poznato da je Miša Beko zaposlen u ROS-u kao konsultant", rekao je Muškatirović za "Vreme".

Zvuči li na kraju pretenciozno ako se kaže da je "Knjaz Miloš" kompanija koja ima perspektivu samo pod jednim uslovom – ako Vlada Srbije prestane da se trudi da ga usreći. Ukoliko, međutim, Vlada bude smatrala usrećivanje patriotskom obavezom i nacionalnim interesom... "Knjaz" bi mogao da spadne i na magarca.


 

Predlog i reakcija

Umesto najavljenog izjašnjavanja Vlade Srbije o načinu dokapitalizacije "Knjaza Miloša" oglasili su se zajedničkim saopštenjem Ministarstvo privrede Srbije, Akcijski fond i Agencija za privatizaciju u kom faktički Vladu Divca podržavaju kao partnera u privatizaciji "Knjaza Miloša". Te vladine institucije ocenile su "da je u interesu manjinskih akcionara ‘Knjaza Miloša’ da sačekaju završetak započete dokapitalizacije tog preduzeća. Posle sprovedene dokapitalizacije vrednost akcija će biti valorizovana na Berzi i njihovu vrednost će odrediti tržište."

Mali akcionari, međutim, nemaju poverenja u ovakve preporuke Ministarstva, Fonda i Agencije. Prema nezvaničnim informacijama oni su u svim beogradskim i aranđelovačkim brokerskim kućama već počeli da "rezervišu" zainteresovanost za prodaju akcija.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net