Mionica: "Mišićevi dani" >

Prestolonaslednik u knežini

"Mišićeve dane" otvorio prestolonaslednik Aleksandar. Dočekan kako treba, prestolonaslednik je kako treba otkrio spomenik ustanicima i bio na izložbi slika, i jašta nego kako treba dobio poklon od izaslanika Generalštaba Vojske SCG

Mionica je mala i nerazvijena opština, takoreći Srbija u malom, mada, i naravno, ima i onih koji dragačije misle i deluju. Što bi se reklo, zamah doš’o kad su se varoški oci setili vojvode Živojina Mišića, najslavnijeg našeg vojskovođe rođenog u obližnjem Struganiku, a zamah bio i kad je ovo područje pogodio zemljotres. I eto, osam godina otkad su se setili vojvode, šest otkad bi zemljotres, i u dane "Mišićevih dana" Mionica je baš Srbija. Vojvodi se ne odbija, ovde je bio Milošević, istina zemljotresnim poslom, ovde su, za njegove ere, nagrađivani najveći njegovi, da kažemo, sinovi, ovde se, i posle Miloševića, vojvodina ne odbija, bio Koštunica, bio Labus, bio Batić, a tek zemljak Dušan Mihajlović... Ove godine domaćini, za otvaranje, planirali tek inaugurisanog predsednika Tadića, pozvali celu vladu na čelu sa predsednikom, i kolektivno i pojedinačno, ali, sve to zauzeto, sve to u državnim poslovima, i čast dobi Njegovo visočanstvo Aleksandar II Karađorđević.

NEMA MOTOROLE: Ko što biva, Petrovdan. Mionica sva svečana, pred crkvom dva policajca, ili će biti vojnika, na konjima, desni sa zastavom, iza kolona, vojska, deca u narodnoj nošnji, policija na konjima... Prilazi nam tradicionalni protokoldžija, ‘oće u novine, eto, nema motorolu, šta ima, ima znak Liberala Srbije na levom reveru, mali, ali upadljiv. Protokoldžija, vidimo, nema motorolu, ali isti, ko upisan, crno konfekcijsko odelo, bedž "Mišićevih dana", ista zejtin kravata, sa prugama boje bleđeg zejtina.

Pred ulazom u portu predsednik opštine, dipl. pozorišni reditelj Miroslav Trifunović, vladika Lavrentije, DSS načelnik okruga, G17 poslanik, oficiri, bivši ministar liberala Đukić, član Političkog saveta krune Predrag Vuletić, protokol, građani... Eto policijskih kola, zejtin protokoldžija pokazuje gde će, eto BMW-a beogradske registracije, ništa NjKV tablice, izlazi prestolonaslednik, pravo na protokoldžiju, pa na devojče sa so i pogača. Zazvoniše crkvena zvona, prekrsti se, prihvati se, pozdravi predsednika opštine, pozdravi vladiku, Dobar dan, nastavi da se pozdravlja levom stranom špalira, redom, Dobar dan, pređe na desnu stranu, oficiri salutiraše, nastavi sa dobrodanisanjem. Kako ste, dobro, a vi, dobro, da, da, hvala... Prestolonaslednik krenu ka crkvi sa vladikom, iza zvanice, narod, razmeniše koju, dobro je, malo kiši, ali dobro je... Uđoše u crkvu, mesni prota održa slovo, Dobro došli, hvala, predsednik obavesti da učesnici čekaju, uzeše da izlaze, ispred poslužavnici sa razni napici, protokoldžija primače rakiju poslužavniku sa slatkim i medom. Da se osveže, prestolonaslednik se prihvati slatkog, ponudiše mu rakiju, prihvatiše se i ostali, kucnuše se, je l’ domaća, domaća, odlično, ili će biti otlično, ali da ne zakeramo.

Krenuše nazad, napred Aleksandar, teget odelo, sneg košulja, Aleksandar na plavo kravata. Protokoldžija objašnjava da će u koloni prvo ići konji, Aleksandar pokazuje da shvata, na izlazu iz porte eto Vojina Đorđevića, vlasnika Si&Si, poljubi se sa Aleksandrom, samo zbog njega doš’o. Oni sa konja salutiraše, krenu kolona, krenu muzika, četa vojske, četa dece u narodnoj nošnji, orkestar policije, policija na konjima... Protokoldžija komandova da krenu i gosti, krenuše i gosti, predsednik opštine nešto objašnjava prestolonasledniku, ovaj pokazuje da sve shvata, pa nastavi da mu objašnjava, ovaj nastavlja da pokazuje da sve shvata, u opštem razumevanju dođoše do novog spomenika ustanicima. Spomenik ustanicima, u prirodnoj veličini, jedan vojvoda sa kapu i kubure, drugi gologlav, sa nekim svitkom u ruci, natpis, Ustanicima Kolubarske knežine, autor Oto Logo.

Protokol izdade naređenje, Sedite da se smestite, sedoše i smestiše se. Bi izvorna pesma, pa iz doba ustanka, javi se predsednik opštine, Dva veka ustanka, 90 godina Kolubarske bitke, odlučili se za spomenik... Ovde se stvarala Srbija, hvala. Vladika Lavrentije uze da osvešta spomenik, U ime oca i sina i svetog duha, amin, skide kamilavku, poljubi ustanike u bronzi, ustanika se prihvatiše i ostali sveštenici, vladika se reče, Slava svima koji živote položiše za našu slobodu. Onda priliku, da o značaju ustanka kaže, dobi istoričar, direktor Narodnog muzeja u Valjevu, narodni poslanik Vladimir Krivošejev. I, sve sa fasciklom, reče se istoričar, direktor i poslanik, U ovom trenutku ni sam nisam svestan časti koja mi je ukazana... Onda, po protokolu, spomeniku priđe Aleksandar II Karađorđević, potomak slavnog Karađorđa Petrovića, odmrsi zastava traku, svuče je, stavi venac, biće, sa belim radama, ali velikim belim radama. Čestita mu autor Logo, predsednik Trifunović stade da aplaudira, pridruži mu se istoričar, direktor, poslanik... Bi pesma, Svaka gora čeka lista svoga, a ja mlada lole suđenoga...

VAŠE VELIČANSTVO: Bi i glumac sa kazivanjem Danojlićeve poezije na temu prote Mateje koji moli pomoć za ustanike, pa sve pozvaše na otvaranje izložbe slika Nadežde Petrović. Začu se truba, voditelj objavi da je to bio solistički nastup pripadnika policijskog orkestra, o izložbi se reče kustos, ulaz bi slobodan, prestolonaslednik, u pratnji predsednika, udari pravo na veliki plakat izložbe sa slikarkinom figurom, za njim vladika, stavi naočare, i on na plakat, i oficiri na plakat, Aleksandar stiže do kraja postavke, ovi ostadoše kod plakata. Kako je do otvaranja manifestacije ostalo jošte vremena, prestolonaslednika zavedoše u prostorije Kulturnog centra, tu se Aleksandar baš pozdravi sa svakim ženskim članom personala kluba, ne zaostade ni prvi oficir i general Momčilović, pa sedoše da se okrepe, voda VODA i domaća rakija, sitan razgovor na sitne teme, pet i staklena ambalaža...

Onda bi svečano otvaranje "Mišićevih dana". Jednostavna bina ispred spomenika vojvodi na konju, iza veliki platno-pano voda VODA, montažne tribine. Protokoldžija se raskopč’o, raspoređuje, prestolonaslednik desno u prvi red, i oficiri, levo ostali. Udari neka kiša, ko što biva, prvo sitna, Aleksandru otvoriše na plavo kišobran, sa, uobičajenim, kružnim prugama. Kišobran razape i Si&Si, svoj reklamni "Gorki list". Aleksandar položi žuto cveće, sa pripadajućom zelenom pozadinom, pred spomenik vojvodi, bi dizanje zastave susreta, Marš na Drinu, sve se diže, oficiri u stavu mirno, jedan što se vodi kao član Političkog saveta krune stavio tri prsta na srce, jedino ga prati DSS načelnik okruga koji na levu stranu patriotski staviše celu šaku. Sedoše, na Bože pravde se digoše, oficiri salutiraju, DSS poslanik i onaj što se potpisuje kao član Saveta krune ponoviše radnju. Na binu stade predsednik opštine, sve pozdravi, Njegovo kraljevsko visočanstvo Aleksandra II Karađorđevića, na blag aplauz blag osmejak, sa posebnim zadovoljstvom pozdravi počasnog građanina Mionice, našeg sponzora Vojina Đorđevića, prvog čoveka kompanije Si&Si... pa nastavi, Imam izuzetnu čast da potomka vožda Karađorđa Petrovića, Njegovo kraljevsko visočanstvo Aleksandra II Karađorđevića, pozovem da otvori "Mišićeve dane" i uruči velike zlatne plakete sa vojvodinim likom...

Izađe prestolonaslednik, dvoredo odelo, rukav mu se zasuk’o na desnici, u rukama "Aleksandar" fascikla. Ide tonski zapis, kako ćeš drugačije – Gospodo oficiri, poštovani gospodin Trifuilović, poštovani gospodin Đorđević, dragi potomki vojvode Misica, dame i gospode, vrlo sam srećan što sam dana na Petrovdan ovde sa vama. Živojin Misic zadužio je naš naod svojim vizijom i strategiju koji je Srbiji doneo slobodu... Ovo su ozbiljna vremena i zahtevaju ozbiljni i odgovorne ljude, ovo nije vreme za sutnju ili aroganciju, država, kao porodica, zahteva svakovernu brigu i nesbičan rad, moramo se okrenuti budućnosti... Na kraju bilo, Hvala lepo, i bio aplauz, zatvaranje "A" fascikle sa velikim, valjda, "A" slovima. Zlatnu plaketu dobi pukovnik Zeković, najbolji slušalac Škole narodne odbrane, prosek deset, Zeković salutira, primi plaketu, slikanje. Zlato dobiše i pukovnici Simović i Karanović, autori monografije Protivterorističke operacije na jugu Srbije. Pa posebnu čast dobi predsednik opštine, uruči prestolonasledniku knjigu i plaketu, pa se javi izaslanik Generalštaba, general Momčilović, Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da u ime Generalštaba Vojske SCG Njegovom, tu zastade, pogreši, veličanstvu, opet zastade, opet pogreši, princu Karađorđeviću, dodelim knjigu naših nagrađenih autora. Pa on njemu, Vaše veličanstvo, pa prestolonaslednik njemu, Hvala lepo. Pa se javi visočanstvo, Želim da kažem, Živela naša vojska. Šta je sledilo nego aplauzi.

Na bini dodeliše i Mišićev dukat, za dostignuća u umetnosti, što nije tema ove priče, na scenu izađe glumac Kundačina u ulozi Karađorđa, Miša Janketić kao sami vojvoda Mišić, Alo vrhovna komanda, laku noć vrhovna komanda...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net