Kohabitacija od nedelje >

Kolika je godina

Iako je Boris Tadić obećao da parlamentarnih izbora neće biti u narednih godinu dana, rezultati septembarskih lokalnih izbora mogli bi ga naterati da preispita taj stav

Situacija deluje sasvim paradoksalno: iako je katastrofalni poraz kandidata vladajuće koalicije na nedavnim predsedničkim izborima strankama članicama vlade ukazao na mogućnost njihovog slično neslavnog plasmana na eventualnim parlamentarnim izborima – ni uz najbolju volju ne bi se moglo reći da se koalicioni partneri trude da uspostave dobru saradnju, očuvaju vladu i izbegnu izbore koji nikome od njih ne odgovaraju.

Naprotiv – unutarkoaliciono varničenje i razmimoilaženja nastavljeni su nesmanjenom, ako ne i povećanom jačinom, i to na raznim relacijama. Dobro poznate razlike u stavu o Haškom tribunalu između Demokratske stranke Srbije i svih ostalih došle su do punog izražaja nakon odluke Ministarstva inostranih poslova Srbije i Crne Gore, kojim rukovodi Vuk Drašković, da Okružnom sudu u Beogradu dostavi optužnicu protiv četvorice vojnih i policijskih generala, čime je počela procedura njihovog izručenja. Nakon izjave Draškovića da je dotični slučaj sada u nadležnosti ministarstava pravde i unutrašnjih poslova Srbije, javno se obrecnuo prozvani ministar pravde Zoran Stojković (DSS) ocenom da Drašković "ne zna ni Ustav ni zakone". Iz DSS-a je, ipak, naknadno stigla "pouzdana vest" da ta stranka ne namerava da pokrene raspravu o poverenju Draškoviću, ali i o Rasimu Ljajiću, ministru za ljudska i manjinska prava državne zajednice, čijim odnosom prema Haškom tribunalu takođe nije zadovoljna. A nakon pretnje Velimira Ilića da bi, zbog slučaja Mobtel "nekome mogla da leti glava", koji je predstavljao kulminaciju permanentnog sukoba ministra za kapitalne investicije i G17 plus, pre svega Mlađana Dinkića, došlo je do zatezanja odnosa i između Draškovića i G17 plus (ostavka predsednika Odbora za spoljnu politiku G17 plus Milana Pajevića na mesto ambasadora u Ministarstvu inostranih poslova i odgovarajuća razmena optužbi koja je usledila – o tome ko omogućava povratak "onoga protiv čega smo se borili deset godina", odnosno o "zalaganju za rušenje državne zajednice").

GODINU DANA: Usred razmene unutarkoalicionih utuka na utuk, i najava Socijalističke partije Srbije da bi mogla uskratiti podršku manjinskoj vladi ukoliko zaista dođe do izručenja četvorice generala Haškom tribunalu, podrška vladi, međutim, stiže sa donedavno najnepoželjnije strane: na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, lider te stranke i novoizabrani predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da izbori u Srbiji nisu potrebni u narednih godinu dana. Tadić je time dodatno produžio rok koji su analitičari i mediji posle izbora davali za opstanak Koštuničine vlade, a koji se, uglavnom, završavao krajem ove i početkom sledeće godine. Novi srpski predsednik ocenio je da bi izbori u ovom trenutku bili faktor destabilizacije i još jednom istakao da DS nema nameru da uđe u postojeću vladu, za šta se G17 plus uporno zalaže.

DUGOTRAJNIJE BEZ PODRŠKE: Vojislav Koštunica

Nekako istovremeno, lider G17 plus i potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus u autorskom tekstu u "Politici" ponovio je svoje zalaganje za rekonstrukciju Koštuničinog kabineta i formiranje većinske vlade, ocenivši da ćemo "u suprotnom imati sve drugo samo ne stabilnu državu". Labus je, u istom tekstu ocenio i da će izraz kohabitacija "izgleda biti reč kojom će u narednih pola godine mnogi dokazivati političku otmenost" – iz čega, valjda, proizlazi da vicepremijer smatra da će izbori biti održani upravo u tom roku, što, valjda, znači i da G17 plus neće izvazvati raniji raspad vlade svojim zaprećenim izlaskom iz nje u slučaju da joj se ne pridruži DS.

Ni u Tadićevoj, ni u Labusovoj računici ne pominje se mogućnost da manjinska vlada padne usled gubitka podrške SPS-a. Generalni sekretar SPS-a Zoran Anđelković objasnio je zašto ta stranka, ukoliko odluči da uskrati podršku vladi, neće pokrenuti i proceduru njene smene – prema njegovim rečima, to bi bilo izlišno nakon odluke DS-a da izbora neće biti u narednih godinu dana (a nije baš ni da ta stranka, koja je na nedavnim predsedničkim izborima osvojila manje od pet odsto glasova, čezne za prevremenim parlamentarnim izborima, koji bi je lako mogli izbaciti iz klupa Skupštine Srbije). Anđelković je objasnio i da "uskraćivanje podrške ne znači i da socijalisti neće podržati neke vladine predloge zakona", uz opasku da "treba videti razvoj događaja", jer su "odnosi u samoj vladajućoj koaliciji mnogo kritičniji nego odnos između SPS-a i kostura vlasti sa kojim su socijalisti pregovarali o podršci".

NIŠTA BLANKO: Iz DS-a stižu uveravanja da blanko podrške Koštuničinom kabinetu neće biti, ali da će ta stranka vladu podržati na pitanjima koja su u Tadićevoj kampanji istaknuta kao ključna – kao što su donošenje ustava i reformskih zakona, saradnja sa Haškim tribunalom i slično. Za neku vrstu demonstracije takve namere u Skupštini Srbije već je poslužio vladin Predlog zakona o stečaju, kome se DS nije usprotivio.

Vlada, dakle, neće pasti, tako da Srbiji predstoji period kohabitacije – uprkos predizbornoj oceni Dragana Maršićanina da u Srbiji, za razliku od demokratskih zemalja, kohabitacija nije moguća, jer "nije u Srbiji potpuno uspostavljen demokratski poredak, niti Boris Tadić i Tomislav Nikolić imaju demokratski potencijal neophodan da bi se opšti interes stavio iznad uskostranačkog i ličnog". I uprkos postizbornoj oceni Miroljuba Labusa da kohabitacija u Srbiji može biti samo neiskrena. "Vlast u našoj zemlji deli samo onaj ko mora. Kad to, pak, neko želi, čini to samo zato što je to na nečiju štetu", piše Labus u svom autorskom tekstu, podsećajući na neprijatna iskustva prethodnog perioda nešto šire shvaćenog pojma kohabitacije u zemlji – iz vremena kad je DS Zorana Đinđića rukovodio vladom Srbije, a Vojislav Koštunica je bio predsednik zajedničke države sa Crnom Gorom. Ta kohabitacija, prema Labusovim rečima, omogućila je obračun između DS-a i DSS-a, zaustavila reforme 2002. i 2003. godine, sprečila sprovođenje pravne države i uspostavu suverene Srbije. "Od svega toga najviše su štete imali građani, a korist su imali jedino radikali i profiteri", smatra aktuelni srpski vicepremijer.

Da li je u međuvremenu ipak neko nešto naučio zaista će biti jasno tek posle isteka najavljenog perioda kohabitacije. Do tada, postoje naznake o realističnom pristupu ključnih političara, veruju analitičari.

Prema oceni Zorana Stojiljkovića sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Tadićeva najava da neće biti izbora u narednih godinu dana govori o tome da postoji svest da se na novim parlamentarnim izborima "neće razrešiti stvari i da su uvek potrebne postizborne koalicije manje-više istog sastava koje reprezentuju sužen okvir nekadašnjeg DOS-a iz 2000. godine" (internet sajt B92). Stojiljković ocenjuje da postoji dogovor o ključnim pravcima reforme između stranaka vladajuće koalicije, pre svega DSS-a i DS-a, odnosno Tadića.

A Zoran Vacić iz Centra za liberalno-demokratske studije očekuje da vlada u predstojećem periodu ojača svoju poziciju, pa čak i da, ukoliko Tadić zamrzne poziciju predsednika DS-a i sačuva jak uticaj na unutarstranačku politiku, izbori budu održani tek 2006. godine, u godini u kojoj se može očekivati boljitak tranzicije (Pres klub, ponedeljak). Prema njegovom mišljenju, tada bi novu, ovoga puta stabilnu vladu mogli formirati DS i DSS, eventualno uz pomoć neke manje partije.

AROMA: Vladimir Goati iz Instituta društvenih nauka u Beogradu veruje da će predstojećoj kohabitaciji stranaka doprineti uloga stabilnog predsednika Republike. Prema njegovoj oceni, biće to drugačija kohabitacija od one u Francuskoj, zemlji za koju se vezuje pojam kohabitacija, iako je poslednjih godina ta pojava raširena i u mnogim drugim, pre svega tranzicionim zemljama. Goati smatra da Srbiji predstoji "kohabitacija sa aromom predsedničkog sistema", jer će uloga izabranog predsednika biti nešto veća nego što se očekuje (i nego što je bila u vreme vladavine poslednjeg izabranog predsednika, prilično zaboravljenog Milana Milutinovića). Isti analitičar ističe ulogu još jednog faktora – a to je činjenica da su bar dve partije u postojećoj vladajućoj koaliciji – G17 plus i SPO – programski bliže Tadićevom DS-u nego najjačoj stranci sopstvene koalicije, DSS-u.

I Dejan Vuk Stanković, analitičar agencije "Martin Bord internešenel", misli da će DS podržati manjinsku vladu, pri čemu će Tadić, koji ima jak demokratski legitimitet, insistirati da se stavovi vlade dovedu u sklad sa opredeljenjima DS-a povodom niza pitanja, pre svega onih koja se odnose na međunarodni položaj zemlje (saradnja sa Hagom), odnos prema Kosovu i Metohiji i donošenje ustava. Tadić, koji u nedelju polaže predsedničku zakletvu, produžavanjem roka trajanja vlade koja je izgubila legitimitet, prema mišljenju Stankovića, imaće priliku da se prikaže kao racionalan, tolerantan političar, sklon dogovoru čak i sa svojim donedavnim najvećim rivalom Koštunicom.

Prema njegovom mišljenju, međutim, lokalni izbori koji će se održati u septembru, predstavljaće "prolazno vreme" u toj saradnji. Ukoliko, naime, vladajuća koalicija (naravno, pod uslovom da na tim izborima nastupi zajedno) loše prođe kod birača, postavlja se pitanje da li će Tadić rizikovati da i dalje istraje na indirektnoj podršci vladi, jer bi time počeo da troši svoj brzo ali teško stečeni politički kapital. Osim ugrožavanja pozicije sopstvene stranke, Tadić bi, u tom slučaju, dodatno otvorio vrata radikalima, kaže Stanković u razgovoru za "Vreme". "Na lokalnim izborima je važan dobar rezultat i DS-a i vladajuće koalicije. U suprotnom, izbori su mogući pre isteka roka od godinu dana", smatra analitičar "Martin Borda".

Naravno, sve to važi pod uslovom da ne dođe do dalje eskalacije sukoba unutar vladajuće koalicije i da vlada uspe da konsoliduje sopstvene redove. "Poraz Maršićanina na predsedničkim izborima pokazao je svim strankama članicama Vlade ponaosob, da ta koalicija, koja je napravljena iz nužde, nije dobitna varijanta", kaže Stanković i konstatuje da su stranke članice Vlade sada u situaciji da, s jedne strane, ne žele da se odreknu vlasti, dok ih, s druge strane, svest da je reč o gubitničkoj kombinaciji, tera da traže prostor u kome će zadržati svoj politički identitet. Drugim rečima, iako je ključ opstanka Vlade prvenstveno u rukama Tadića, bitno je i da same njene članice smognu snage da prevaziđu gotovo šizofrenu situaciju u kojoj se nalaze i zaustave, ili makar kontrolišu intenzitet, aktuelnog unutarkoalicionog rata svih protiv svih.


 

Ustav

Iako sve govori da su se Tadić i Koštunica usaglasili oko donošenja ustava, prema važećoj proceduri, donošenje najvišeg pravnog akta nemoguće je bez dogovora sa radikalima – ne toliko zbog nemogućnosti da se ispuni uslov o dvotrećinskoj podršci u parlamentu, nego zbog teškoća u ispunjavanju drugog uslova – da građani, među kojima je velik broj naklonjen radikalima, tu odluku parlamenta podrže na referendumu, smatra Dejan Vuk Stanković (radikali u skupštini imaju 82 od ukupno 250 poslanika, što je manje od trećine).

Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku, u vreme predizborne kampanje za lokalne i pokrajinske izbore, nije realno da radikali postignu dogovor sa ostalim parlamentarnim strankama. Ta stranka bi, međutim, u budućnosti morala da formira svest o tome da mora da uspostavi plodotvornu komunikaciju sa drugim partijama i odustane od kompleksa superiornosti, veruje Stanković i dodaje da bi upravo dogovor oko ustava mogao da predstavlja test sposobnosti SRS-a da participira u demokratsko-liberalnom poretku. Zato je, prema njegovom mišljenju, gotovo sigurno da ustav neće biti donet u naredna dva do tri meseca, ali od septembra do februara sledeće godine, kada bi trebalo da se održe izbori za Skupštinu državne zajednice, ima sasvim dovoljno vremena za dogovor o ustavu.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net