Srbija i Haški tribunal >

Ko se i kako našao pred Haškim tribunalom

Slučaj "Vukovarska bolnica"

Milan Mile Mrkšić, pukovnik JNA i komandant 1. gardijske motorizovane brigade.

U optužnici se tereti za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio progon Hrvata i drugih nesrba koji su se nakon pada Vukovara nalazili u vukovarskoj bolnici.

Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 15. maja 2002.

Miroslav Radić, kapetan u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) optužen da je tokom napada i opsade Vukovara komandovao specijalnom jedinicom pešadije u sastavu 1. gardijske motorizovane brigade iz Beograda,

te se kao takav tereti za premlaćivanje i ubistvo više od 200 ljudi nakon napada na Vukovar.

Uhapšen je od strane MUP-a Srbije 21. aprila 2003. i izručen Haškom tribunalu.

Veselin Šljivančanin, major JNA, komandant bataljona vojne policije i oficir zadužen za sigurnost u 1. gardijskoj motorizovanoj brigadi. Komandovao je i bataljonom vojne policije u sastavu te brigade. U poslednjoj fazi opsade Vukovara bio je operativni komandant snaga JNA.

U optužnici se tereti za premlaćivanje i ubistvo više od 200 ljudi nakon napada na Vukovar.

Uhapšen je od strane MUP-a Srbije 13. juna 2003. i izručen Haškom tribunalu.

Slučaj "Poljoprivredno dobro u Pilici"

Dražen Erdemović, vojnik 10. diverzantskog odreda vojske bosanskih Srba.

Optužnica je teretila Erdemovića za ubijanje nenaoružanih bosanskih Muslimana – muškaraca na poljoprivrednom dobru u Pilici kraj Srebrenice. Osuđen na pet godina zatvora za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Uhapšen je od strane MUP-a Srbije 2.3.1996. i izručen Haškom tribunalu.

"Kosovo"

Milan Milutinović, predsednik Srbije. Tereti se za kršenje zakona i običaja ratovanja i zločine protiv čovečnosti.

Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 20. januara 2003.

Nikola Šainović, potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije koga je Slobodan Milošević odredio za svog predstavnika za Kosovo. U optužnici se navodi i da je bio predsednik Komisije za saradnju sa Verifikacionom misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu i zvanični član srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Rambujeu u februaru 1999. godine; tereti se za kršenje zakona i običaja ratovanja i zločine protiv čovečnosti.

Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 2. maja 2002.

Dragoljub Ojdanić, general-pukovnik, načelnik Generalštaba VJ-a, a zatim savezni ministar odbrane.

Tereti se za kršenje zakona i običaja ratovanja i zločine protiv čovečnosti.

Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 25. aprila 2002.

"Dubrovački slučaj"

Pavle Strugar, general-potpukovnik, komandant Druge operativne grupe, koju je JNA formirala da bi sprovela vojnu kampanju na području Dubrovnika u Hrvatskoj.

Tereti se za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 21. oktobra 2001.

Miodrag Jokić, viceadmiral i komandant 9. vojno-pomorskog sektora (Boka Kotorska).

Tereti se za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 21. oktobra 2001.

Dana 18. marta 2004. godine osuđen na sedam godina zatvora.

Vladimir Kovačević, kapetan prve klase, u jesen 1991. godine imenovan za komandanta 3. bataljona u trebinjskoj brigadi JNA.

Tereti se za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Dana 25. septembra 2003. uhapšen je u Srbiji, a 23. oktobra 2003. prebačen u Hag.

"Kosovo, Hrvatska i Bosna"

Slobodan Milošević, od decembra 1990. do jula 1997. bio na funkciji predsednika Srbije, a od 15. jula 1997. do 6. oktobra 2000. bio je na funkciji predsednika Savezne Republike Jugoslavije, čime je postao i vrhovni komandant Vojske Jugoslavije i predsednik Vrhovnog saveta odbrane.

Tereti se za teške povrede Ženevske konvencije iz 1949, kršenje zakona i običaja ratovanja, zločine protiv čovečnosti i genocid (optužnica Bosna i Hercegovina).

Uhapšen je 1. aprila 2001. i izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

"Logor Keraterm"

Predrag Banović, stražar ili islednik u logoru Keraterm.

Tereti se za kršenje zakona i običaja ratovanja i zločine protiv čovečnosti.

Uhapšen je 8. novembra 2001. i izručen Haškom tribunalu.

"Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Vojvodina"

Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a.

Tereti se za kršenje zakona i običaja ratovanja i zločine protiv čovečnosti.

Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 24. februara 2003. godine.

Jovica Stanišić, načelnik Resora državne bezbednosti (1991–1998).

Tereti se za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Uhapšen 13. marta 2003. i izručen Haškom tribunalu.

Franko Simatović, prvi komandant Jedinice za specijalne operacije DB-a.

Tereti se za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Uhapšen 13. marta 2003. i izručen Haškom tribunalu.

Milan Babić, prvi predsednik Republike Srpske Krajine, ministar inostranih poslova u Vladi RSK i njen predsednik (1995).

U optužnici se navodi da je Milan Babić bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata čija je svrha bila da se veći deo hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva prisilno i trajno ukloni približno s jedne trećine teritorije Republike Hrvatske kako bi ta teritorija postala deo nove države pod srpskom dominacijom.

Datum dobrovoljne predaje Haškom tribunalu: 26. novembar 2003.

Milan Babić je presudom o kazni Pretresnog veća osuđen na 13 godina zatvora.

Milan Martić, sekretar unutrašnjih poslova i ministar odbrane SAO Krajine, treći predsednik Republike Arpske Krajine.

Tereti se za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 15. maja 2002.


 

Statistika Haškog tribunala

148 ukupno optuženih
102 optužena se pojavilo pred Sudom
60 optuženih su trenutno u pritvoru
11 uhapšenih od strane lokalne policije
18 uhapšenih od strane međunarodnih snaga
34 optužena se dobrovoljno predala
5 optuženih privremeno pušteno na slobodu
14 optuženih premešteno na izdržavanje kazne
5 optuženih oslobođeno krivice
5 optuženih umrlo
8 optuženih izdržalo kazne
optužbe protiv 5 optuženih povučene
9 optuženih umrlo pre pokretanja postupka
protiv 16 optuženih povučene optužnice
20 optuženih na slobodi
1 optuženi se nalazi u pritvoru u Republici Hrvatskoj

Izvor: Sajt tribunala www.un.org/icty


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net