Unutrašnji magistralni poluprsten >

Kružnica oko grada

 

Izgradnjom UMP-a značajno bi se rasteretio centar grada, izmestili bi se učesnici u saobraćaju ka obodu i periferiji. Posebno bi se prevazišli problemi zagušenja u najfrekventnijim gradskim ulicama – Kneza Miloša, Bulevaru Vojvode Mišića, Bulevaru JNA

U urbanističkim planovima Beograda oduvek egzistira ideja formiranja kružnog saobraćajnog (polu)prstena. Ta ideja se nametnula kao neka vrsta urbanističkog imperativa jer grad, sa izrazito monocentričnom strukturom i radijalnom saobraćajnom mrežom, mora da pribegne izgradnji prstenastih-kružnih saobraćajnica.Već u prvim urbanističkim skicama postoji zametak UMP-a jer su planeri saobraćaja predvideli pojedine deonice saobraćajnice koja bi transverzalno povezala Pančevački most sa južnim delovima grada, kao i vezu starog jezgra sa Novim Beogradom koja bi se ostvarila mostom preko Ade Ciganlije.Nacrt GUP-a do 2021. godine prihvatio je i u obrisima naznačio buduću trasu saobraćajnice, popularno nazvane unutrašnji magistralni poluprsten.Osluškujući infrastrukturne potrebe grada, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda inicirala je izradu generalnog projekta i prethodne studije opravdanosti izgradnje unutrašnjeg magistralnog (polu)prstena. Posao je, putem javnog tendera, poverila konzorcijumu RING sastavljenom od domaćih i stranih stručnjaka –"Hidroprojekat–Saobraćaj" i "Juginus" iz Beograda, "Kezlekedeš" iz Budimpešte i "ZIS+P" iz Graca.Generalni projekat UMP-a predstavljen je sredinom novembra. Njime je preciznije definisan koridor UMP-a, dužine 18 km. Prema GUP-u i preliminarnim urbanističko-saobraćajnim studijama, saobraćajnica bi prolazila magistralom T6 na Novom Beogradu do Ulice Jurija Gagarina (deonica definisana kao saobraćajnica 2a-2a, koja obuhvata blokove 66,67,69,41a,41 i deo bloka 43). Zatim bi od Ulice Jurija Gagarina išla južno, premostila Savu i preko špica Ade izašla na trasu Bulevara Vojvode Mišića. Iznad rasadnika bi tunelom prošla ispod Topčiderskog brda. Iz tunela bi kod stadiona "Partizan", najverovatnije denivelisanom trasom, prešla preko Autokomande planiranom novom petljom "Šumice". Od petlje bi išla ka severu, ka tzv. Istočnoj magistrali (prošla bi Ulicom Grčića Milenka i Severnim bulevarom) ka Dunavu i Pančevačkom mostu.GUP procenjuje da će se broj građana u prestonici u narednih dvadeset godina povećati na oko 1,5 milion, a broj putovanja na 2,5 dnevno za svakog građanina. Sa trenutnom saobraćajnom mrežom, Beograd ne bi mogao da izdrži prognozirane gužve. Izgradnjom UMP-a znatno bi se rasteretio centar grada, izmestili bi se učesnici u saobraćaju ka obodu i periferiji. Posebno bi se prevazišli problemi zagušenja u najfrekventnijim gradskim ulicama – Kneza Miloša, Bulevaru Vojvode Mišića, Bulevaru JNA... Takođe bi došlo do razdvajanja putničkog i teretnog saobraćaja. Problem tranzitnog i teretnog saobraćaja bio bi rešen tako što bi se usmeravao ka istoku, obilaznicom koja bi se povezala sa Pančevačkim mostom (prevoz otrovnih materija više ne bi ulazio u centralne zone).Beograd bi dobio još jedan most koji bi direktno povezao Novi Beograd i Čukaricu, što je neophodno imajući u vidu da postojeći mostovi rade na granici kapaciteta. Primera radi, trenutno preko Gazele pređe preko 140.000 vozila dnevno, a preko Brankovog preko 100.000. U budućnosti će se dodatno povećati gustina saobraćaja koja uslovljava izgradnju još jednog mosta preko Save.

UMP-om bi se obezbedili bolja pristupačnost centra i efikasnije povezivanje gradskih celina obodom centralne zone. Ostvarila bi se direktna veza blokova na Novom Beogradu (južno od autoputa) sa Čukaricom i Banovim brdom, Rakovicom i Miljakovcem, Banjicom i Voždovcem, kao i sa Zvezdarom i delovima Karaburme, uključujući i dosad nedovoljno iskorišćeno područje na levoj obali Dunava.

Još jedna prednost izgradnje UMP-a biće oživljavanje i finansijsko eksploatisanje potencijala urbanističkih celina u zoni budućeg koridora. Svi gorepomenuti blokovi na Novom Beogradu, sa posebnim akcentom na buduću međugradsku autobusku i železničku stanicu u bloku 42, dobiće na značaju. Palilula, posebno Ada Huja i cela obala Dunava treba da oživi izgradnjom magistrale.

Posle evaluacije generalnog projekta i prethodne studije opravdanosti izgradnje UMP-a, pristupiće se izradi planske dokumentacije ukoliko se utvrdi ispravnost njegove izgradnje. Predloženo rešenje poslužiće kao osnova za izradu Idejnog i urbanističkog projekta magistralnog poluprstena u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, a potom dolaze na red izvođači radova, prikupljanje sredstava i – izgradnja konačno može da počne.


 

Most preko Ade: Žirafa iznad Savskog jezera

Prvu fazu izgradnje unutrašnjeg magistralnog poluprstena činiće radovi na izgradnji mosta preko donjeg špica Ade Ciganlije, koji bi povezao Čukaricu i Novi Beograd. Radovi bi trebalo da počnu početkom 2005. godine, a verovatno bi već 2008. godine most bio otvoren za saobraćaj. Skupština grada, Direkcija i konzorcijum koji je radio projektnu dokumentaciju UMP-a, organizovali su krajem 2003. godine anketiranje građana i glasanje za jedno od osam ponuđenih idejnih rešenja mosta preko donjeg špica Ade Ciganlije. Najviše glasova dobilo je rešenje popularno nazvano "Žirafa" – čelični most sa jednim centralnim pilonom – i ona se izborila za prvo mesto u takmičenju sa "Lastom" i "Paukom". Građani su mogli i da ocene značaj relevantnih parametara pri odabiru najboljeg rešenja mosta. Najviše njih je smatralo da budući most mora svojom estetskom vrednošću da unapredi likovni identitet grada, ali su i funkcionalnost i ekonomičnost takođe ocenili kao važne. Po završetku ankete građana, pristupa se formiranju stručne komisije tj. savetodavnog tela koje će formirati IO Skupštine grada i koje će dati stručni sud o budućem mostu. Vodiće se računa da ovaj korak bude sinhronizovan sa pripremom narednih koraka u realizaciji investicije. Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj saglasila se da delimično finansira izgradnju mosta. Odobreno je 50 miliona evra za ovaj infrastrukturni objekat.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net