Madrid >

Еvropska prestonica bola

Cela Evropa je solidarna sa ucveljenom Španijom, ali i više nego zabrinuta: terorizam nije pred vratima, već ih je uveliko otvorio

Od stalnog dopisnika "Vremena" iz Barselone

"Al Kaida koristi Španiju kao jednu od svojih osnovnih baza u Evropi. Moguće je da se njeni građani i političari pretvore u ciljeve globalnog terorizma." Dve citirane rečenice nalaze se u knjizi Globalni terorizam koju je u aprilu prošle godine u Španiji objavio Fernando Reinares, profesor političkih nauka na Univerzitetu "Kralj Huan Karlos" u Madridu.

Nažalost, 11. marta 2004. njegovo proročanstvo se potvrdilo: u sinhronizovanoj akciji u tri madridska prigradska voza, u ukupno deset eksplozija, ubijeno je 200 sasvim nedužnih ljudi dok ih je 1463 povređeno, među kojima je njih 19 i dalje u kritičnom stanju. Iskreno rečeno, ne treba biti previše mudar da bi se predvidelo ono što je profesor Reinares zapisao.

ŠPANSKA VEZA: Ako zdrava logika i sasvim obična pamet nisu dovoljni za takav zaključak, valja podsetiti na poruku Osame bin Ladena iz oktobra prošle godine. Preko već famozne katarske TV stanice Al Džazira lider Al Kaide najavio je akcije protiv svih zemalja umešanih u irački rat a eksplicitno je imenovao Španiju...

Dok se tragedija ne dogodi, retko je ko svestan njenih mogućih dimenzija i posledica. Uvek postoji ona razumljiva ljudska nada u stilu "neće valjda nas...", nada koju posle stravičnog atentata u Madridu u pomoć prizivaju, pre svih, Britanci i Italijani, ali i ostali manji ili veći američki saveznici i saradnici u iračkoj avanturi. Evropa je u panici pred naletom islamskog fanatizma i džihada koji je Osama bin Laden najavio još 1996, da bi 1998. formirao "Svetski front za sveti rat protiv Jevreja i krstaša".

Sada se ispostavlja da se u Španiji mnogo znalo o aktivnostima Al Kaide, ali saznanja očito nisu bila dovoljna da se spreči stravični zločin. Teoretska znanja, povremeni uspesi policije u hapšenju osumnjičenih ili preventivna delovanja odlaze u drugi plan kada se tragedija dogodi, jer je broj žrtava obično neuporedivo veći od pojedinačnih uspeha policije.

Španija je zbog poroznosti svojih granica, posebno morskim putem, postala zemlja koju Al Kaida i pripadnici ostalih radikalnih islamskih organizacija preferiraju. Uostalom, detalji atentata na Njujork i Vašington pripremani su u Taragoni i Salou, na katalonskoj obali. Al Kaida u Španiji ima razgranatu mrežu ćelija, povezanu sa drugim zemljama. Španska policija je u poslednje dve godine uhapsila veći broj Marokanaca, Alžiraca, Pakistanaca i Sirijaca pod optužbom da među mladim Arapima regrutuju buduće članove Al Kaide, međunarodne terorističke organizacije koja ujedinjuje religiozni fundamentalizam i modernu terorističku tehnologiju.

Politički, Al Kaida pokušava da okupi islamske vernike i da istovremeno što više kazni zapadnu civilizaciju zbog, kako kaze, "grehova počinjenih prema islamu". Procenjuje se da Al Kaida ima oko 4000 aktivnih članova i na destine hiljada simpatizera i pomagača. Smatra se da organizovano deluje u najmanje 40 država. Iz praktičnih razloga (dozvole boravka, poznavanje jezika i modernih tehnologija) traži članove među istomišljenicima koji već borave u zemljama zapadne Evrope. Aktivno sarađuje sa drugim terorističkim grupama a neke je direktno apsorbovala. Ratovi u Bosni, Čečeniji i na Kosovu omogućili su ubacivanje u Evropu pripadnika najradikalnijih islamskih grupa. Početni kapital bilo je veliko lično bogatstvo Osame bin Ladena, kasnije su u zamršenom svetu međunarodnih finansija nađeni, i još uvek se nalaze, tragovi koji vode ka Bin Ladenu i njegovoj familiji a pretpostavlja se da su veće količine para deponovane u takozvanim "poreskim rajevima", u malim ostrvskim zemljama čija formalna nezavisnost faktički služi samo za pranje novca. Posle pada režima u Avganistanu, veze između centra i ćelija u svetu malo su oslabljene jer ne postoji fiksna "centralna komanda", mnoge grupe deluju prilično autonomno sprovodeći "globalnu politiku".

Karmen Bin Laden, "zapadna svastika" Osame bin Ladena (bivša žena jednog od njegova 23 brata), u svojoj knjizi Strgnuti veo (Le voile dećiré ), upravo objavljenoj u Parizu, tvrdi da je Osama živ, jer bi u suprotnom familija na neki način sigurno iskazala svoj bol. Ona tvrdi da sigurno postoji neka veza između moćne i bogate familije i Osame. Takođe, izražava svoju strpenju za budućnost slobodnog sveta, a na pitanje zašto posle razvoda nije promenila prezime kaže:

"Zato što bi to bila uvreda za žrtve. Zadržavam ga kao neku vrstu forme izvinjenja", kaže Karmen, razvedena već 16 godina, ali u stalnoj borbi za starateljstvo nad svoje troje dece.

KAZABLANKA, PRVO UPOZORENjE: Sa marokanskog dvora krajem 2000. stiglo je upozrenje da "vahabisam" kao doktrina nastala u Saudijskoj Arabiji "predstavlja opasnost za generaciju mladih muslimana". U maju prošle godine u Španskoj kući u Kazablanki u atentatu je stradalo 45 ljudi, četvoro njih bili su Španci. Akcija je pripisana "grupi marokanskih islamskih boraca", tvrdoj liniji "vahabisma", sasvim bliskoj Al Kaidi. Abu Dahdah, vođa te radikalne grupe, nalazi se u španskom zatvoru zbog povezanosti sa atentatima u Njujorku i Vašingtonu. Njegovo pravo ime je Imad Edin Barakat, a po tvrdnji Mohameda Darifa, profesora na Mohamedovom univerzitetu u Rabatu i stručnjaku za terorizam, on je "napredni učenik" Abua Musaba Zarkauia, koga u Vašingtonu smatraju jednim od najodgovornijih za atentate 11. septembra. Zarkaui je u Avganistanu direktno radio sa Bin Ladenom.

Grupa marokanskih islamskih boraca označena je 2003. od strane SAD kao veoma opasna, sa razgranatom mrežom u Evropi i glavnim sedištem u Velikoj Britaniji. Neki uhvaćeni pripadnici ove grupe osuđeni su u Maroku na 20 godina zatvora, među njima i Salehedin Benaiš, koji se dovodi u vezu sa Džamalom Zugamom, jednim od petorice uhapšenih prošle subote u Madridu.

Istražni sudija Baltasar Garson naredio je 17. septembra 2003. istragu protiv Bin Ladena i 34 člana Al Kaide, ali je španska policija pronašla i uhapsila samo 24 osumnjičena i oni su još u zatvorima.

HAPŠENjA: Španska policija potvrdila je u utorak da poseduje imena šestorice Marokanaca osumnjičenih za atentat u Madridu od kojih je samo jedan, Džamal Zugam, uhapšen. Njega su prepoznala dva svedoka među putnicima "voza smrti", rekavši da je viđen u jednom vagonu neposredno pred eksploziju. U istrazi je takođe utvrđeno da je on boravio u Kazablanki neposredno pred atentat na Špansku kuću. U avgustu 2001. bio je saslušavan, a u njegovom stanu nađeni su brojevi telefona istaknutih lidera Al Kaide. Sedam dana pre 11. septembra policija je uhvatila njegov "šifrovani" razgovor sa Abuom Dahdahom. Uprkos priznanju Al Kaide, Abu Dahdah je iz španskog zatvora osudio zločin rekavši da ovaj "divljački čin nije dostojan dobrog muslimana". U pismu na dve strane on još kaže da je "osetio bol zbog pomisli da će ubice reći da su muslimani", a istovremeno je zatražio "rigoroznu pravdu". Policija je sve pritvorene muslimane pod sumnjom da su pripadnici terorističkih organizacija stavila pod poseban režim bojeći se eventualnih reakcija ostalih zatvorenika.


 

Veliki povratak socijalista

Greška i kazna

Mimo volje velike većine građana, vlada Hosea Marie Asnara čvrsto je držala stranu Amerikanaca u iračkom ratu, a za atentate prošlog četvrtka odmah je okrivila ETA, pokušavajući da (bezuspešno) utiče na birače

Dan posle (ne)očekivano izgubljenih parlamentarnih izbora kojima je zaustavljen stalni uspon Narodne partije (PP) od 1989. godine, sada već bivši premijer Hose Maria Asnar rekao je na sastanku najužeg partijskog rukovodstva, na kome ga nije bilo od 2. septembra kada je svu partijsku vlast preneo na Mariana Rahoja: "Bilo je grešaka i u vladi i u partiji. Spreman sam da preuzmem deo odgovornosti koji pripada meni." Potom je izašao da "ne bi uticao na tok diksusije". Prethodno je još dodao da Marianu Rahoju, nasledniku na čelu partije i nesuđenom nasledniku na čelu vlade, "ostavlja potpuno slobodne ruke da vodi partiju kako misli da je najbolje".

PROZIVANjE ETA:To je bilo minimalno što je Hose Maria Asnar mogao da učini za čoveka koga je lično odabrao i koji je, sticajem okolnosti, umesto njega, Asnara, platio ceh za njegove, Asnarove, greške. Prva je, bez sumnje, čvrsto držanje američke strane u iračkom ratu i to mimo volje velike većine građana koji su prošle godine u ovo vreme masovno, ali uzaludno hodali ulicama španskih gradova protestujući zbog rata u Iraku. Druga i, čini se, odlučujuća greška je znatno novijeg datuma i dogodila se prošlog četvrtka, u danu tragičnog atentata u Madridu. U prvim satima svi su bili uvereni da je u pitanju ETA, čak je i "El pais", list tradicionalno mnogo skloniji socijalistima nego populistima, u vanrednom izdanju izašao sa naslovom "Masakr ETA u Madridu", ali u popodnevnim časovima počele su da se javljaju prve sumnje, pojačane kada su pronađeni prvi dokazi koji su upućivali na "islamski trag", kao što je još istog jutra upozorio Arnaldo Otegi, lider zabranjene Batasune, političkog krila ETA. Međutim, vlada je nastavila da insistira na tezi o ETA, jer je bilo jasno da bi dokazi da je teroristički akt delo Al Kaide bio istovremeno i kazna za politiku u Iraku. U tu svrhu s najvišeg državnog vrha zvani su glavni urednici vodećih listova, iz palate Monkloa pozivi su upućeni i nekim inostranim dopisnicima sa uveravanjem da je "krivac ETA", a naredbu da brane istu teoriju dobili su i ambasadori Španije širom sveta... U subotu uveče, dok su hiljade građana koji su se samopozvali putem SMS i internet poruka, protestovali pred sedištima PP-a širom Španije, Španska državna televizija "slučajno" je i nenajavljeno emitovala film o jednom zločinu ETA, Ubistvo u februaru, posvećen Fernandu Buesi, ubijenom socijalisti čije ime nosi sportska dvorana u Vitoriji.

BUMERANG: Pokazalo se da je čitava taktika bila bumerang, jer su malo-pomalo pronalaženi dokazi da iza atentata stoji Al Kaida. Ogorčeni birači izašli su u velikom broju (77,44 odsto, drugi najviši izlazak na izbore u istoriji španskog parlamentarizma) i žestoko kaznili PP. Očekivana sigurna pobeda PP-a pretvorila se u katastrofu, jer je izgubila 39 mandata i sa 183 pala na 148. PSOE se posle osam godina opozicije vraća na vlast, sa 164 poslanika (umesto 125) i lepezom mogućih partnera. Svi se nude da sarađuju s budućim premijerom Hoseom Luisom Sapaterom, koji je iz prve (Felipe Gonsales i Asnar izabrani su tek u trećem pokušaju) pobedio. On najavljuje da namerava da formira jednopartijsku vladu, a da po konkretnim pitanjima sarađuje sa "skoro svim političkim grupama". Ako se ponovi "katalonska tripartitna formula", vlada će imati sigurnu većinu (treba 176 glasova) sa osam poslanika Republikanske levice koja je zabeležila spektakularan uspon, jer je imala samo jednog poslanika, i pet mandata Ujedinjene levice (imala 9). Konvergencija i Unija , koja je sa 15 pala na 10 poslanika, jer su glasovi očito otišli na stranu katalonskih republikanaca, takođe se nudi za saveznika vladi, slično reaguju i Baskijska nacionalna partija (PNV), Galicijski nacionalni blok (BNG), Kanarska koalicija... Situacija je pomalo apsurdna jer vlada koja nema većinu, umesto da traži saveznike, nju "jure" partije koje su ušle u Parlament.

Sapatero je realizovao besprekornu izbornu kampanju, iza njega i socijalista stalo je 10,9 miliona ljudi, najviše u 27 godina parlamentarne istorije zemlje (godine 1982. je Felipe Gonsales dobio 10,1 milion glasova ili 48,11 odsto prema 10, 9 miliona i 42,64 odsto Sapatera, s tim što je biračko telo u međuvremenu znatno naraslo). Ali ostaće tajna kako bi Sapatero prošao na izborima da nije bilo atentata i, još više, da nije bilo grešaka vlade u optužbama ETA. Bilo kako bilo, dobio je ogromno poverenje velikog broja građana i valja ga opravdati. Prve izjave ("obećavam da me vlast neće promeniti") i prve najavljene odluke (povlačenje španskih vojnika iz Iraka do kraja juna) obećavaju...

V. S.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net