Patriotsko pitanje

Da li smo se mi to vratili na početak? Ili negde blizu početka, sve verujući da se krećemo napred

Rezultati decembarskih izbora nisu ni dobri ni sasvim loši, a neizvesnost i nevolje oko sastavljanja nove vlade pokazuju da u Srbiji još postoje neke krupne dileme, neke za koje smo mislili da su srećno razrešene u jesen dvehiljadite. Većina tih dilema koncentrisana je u dvojnom biću DSS-a koji je razapet između radikala i demokratskih stranaka i zna da će mnogo žrtvovati i izgubiti za koju god se stranu opredeli.

Oni koji izborne rezultate čitaju kao čistu pobedu desnice, kao i oni koji govore o pobedi demokratskih snaga, zapravo govore o prirodi Demokratske stranke Srbije i vuku je na jednu ili drugu stranu, već prema svojim željama. A unutar same te stranke sigurno se odvija velika drama. Verujem da je u toku borba za njenu dušu, a od ishoda zavisi mnogo toga što će se ticati i onih kojih se inače ne tiče šta će biti sa DSS-om.

Svi ostali već su rekli šta misle i kuda hoće da idu, DSS treba da odluči. Radikali ne misle ništa i ne žele nikud, a ostali bi da nekako nastave putem koji jedini nekud vodi i kojim se krenulo dvehiljadite. Problem za DSS je utoliko teži što on nije dovoljno velik, niti organizaciono ili intelektualno nadmoćan, da bi mogao da izgleda kao da sebi privlači i podređuje onoga s kim se udruži. Naprotiv, DSS ima razloga da se plaši da će ga drugi, bilo radikali bilo ostali demokrati, nadjačati i nadglasati.

Pošto već ne mogu da izbegnu da se opredele, moguće je da će Koštunica i njegova stranka pokušati da svoj izbor predstave nekako drugačije, to jest kao da pitanje nije bilo jako krupno, kao da se ne tiče osnovne, možda najdublje i najstarije srpske dileme. To što govore o oročenom mandatu, što kraćem to bolje, pokazuje koliko im odluka teško pada. Mislim da bi hteli da kažu da prihvataju odgovornost jedino za donošenje novog ustava, a ne i za istorijsku odluku o tome da li da se Srbija kreće ili da stoji u mestu.

Nema sumnje da se DSS oseća uvređeno i izigrano od strane DS-a, ali ako bi se okrenula radikalima, ta stranka bi sigurno izgubila naklonost možda ne većeg, ali svakako boljeg, pametnijeg i razumnijeg dela svojih simpatizera. Takav savez značio bi poništavanje i odricanje od "revolucije" i davanje za pravo poraženom režimu. Jer, radikali nisu ni za dlaku drugačiji nego što su bili. To što im je na čelu Nikolić, a ne Šešelj nije njihova zasluga, naprotiv, oni su svome vojvodi verniji nego ikad.

Ne verujem da Koštunica ozbiljno razmišlja o savezu s Nikolićem, ali bojim se da će uticaj radikala i na DSS i na ceo javni život u Srbiji znatno porasti bez obzira na sastav buduće vlade. Utisak da smo uhvatili pun krug i vratili se na početak potiče upravo od političke rehabilitacije te stranke koja jeste izborni pobednik i kojoj pomalo počinju da laskaju i ljudi koji bi inače bili dužni da prosvetljuju javnost i ne odustaju od razboritosti i pristojnosti.

Hoću da kažem da radikali znače nepopravljivu zatucanost i da će se ta intelektualna moda ove sezone sigurno širiti zemljom Srbijom. To su priče o granicama do Karlobaga ili o hlebu od tri dinara, svejedno. Izaberite šta vam se više sviđa, a može i oboje, naravno. Prosto odete u Karlobag, date tri dinara i najedete se. Ali, samo ako ste radikal, inače nema. Ne mislite valjda da će oni te blagodeti da dele s vama, podmuklim neprijateljima srpstva.

Zatucanost je, iz nekog razloga, predstavljena i donekle prihvaćena kao osnovna osobina pravog Srbina. Ispalo je da oni koji se usuđuju da kažu šta misle, da glasaju kako im srce ište, uopšte da budu ono što jesu, da ti moraju biti radikali. Sve ostalo je jeftina pozlata i šminka. Poza, moda, imitacija. Otuđenost, odnarođenost, ili obična izdaja.

Oni su fanatični vernici zatečenog stanja. Najteže im padaju pitanja koja podrazumevaju postojanje nade u, recimo, Evropu. Odmah će reći da toga ionako nema, niti će ga ikad biti. Reći će da Srbe tamo niko neće, to će ponavljati s velikim ubeđenjem jer oni umeju da se ogledaju u vlastitoj mržnji.

Dakle, ako se ičemu nadate, ako išta od života očekujete, vi niste nikakav radikal. U najboljem slučaju vi ste za DSS, što znači da je vaše srpstvo već nižeg reda. A ako verujete u kakve reforme, u privatizacije, u to da se s privredom može uraditi još nešto osim poznatog zahvata sa sečenjem ušiju i krpljenjem... pa vi ste sasvim izgubljen slučaj. Verovatno čisti DS ili nešto jednako šašavo, belosvetski, opsenarski, virtuelno i multimedijalno.

Razumem sve one izbeglice, socijalne slučajeve i bilo kako unesrećene ljude kojima je nada zaista uskraćena, ali radikalskih glasača ima i mimo njih. Bojim se da se mnogi valjan deesesovac pomalo stidi što nema petlje da glasa za Nikolića, to jest za pravu stvar. A trebalo je da bude obrnuto i mislim da je snebljivo držanje DSS-a prema radikalima mnogo koštalo samu tu stranku, a onda i nas ostale.

Može biti da je Koštunica smatrao da mu je neko kao Nikolić koristan radi ravnoteže, to jest da bi on sam delovao umerenije. Nije prijatno ako se desno od vas nalazi samo Džingis-kan. Ali, još manje je zgodno ako primetite da on raste i jača na vaš račun. Dakle, umesto što radikale uzima u zaštitu od raznih demokrata, vreme je da im Koštunica barem okrene leđa. Iz razloga patriotskih, ako ne i zbog samog DSS-a.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net