Uređenje Vračarskog platoa >

I trg i park i porta

Projekat uređenja Vračarskog platoa koji je na svoju realizaciju čekao gotovo petnaest godina, ubrzano se završava zahvaljujući proslavi jubileja dvestogodišnjice od Prvog srpskog ustanaka, zakazanoj za 15. februar naredne godine. Kako će plato izgledati za par meseci, kada dobije svoj konačan izgled

Projekat uređenja Vračarskog platoa koji je na svoju realizaciju čekao gotovo petnaest godina, ubrzano se dovršava zahvaljujući proslavi jubileja dvestogodišnjice od Prvog srpskog ustanaka, zakazanoj za 15. februar naredne godine. O simboličkom i svakom drugom značaju lokacije Vračarskog platoa ili Svetosavskog trga, govore polemike i javne rasprave o aritektonsko-urbanističkom rešenju ove gradske celine koje ne jenjavaju bar pola veka. Kako će plato izgledati za par meseci, kada dobije svoj konačan izgled?

PROJEKAT: Uređenje Vračarskog platoa i prostora oko hrama Svetog Save koji okružuju ulice Krušedolska, Nebojšina, Skerlićeva i Bore Stankovića, rešeno je javnim konkursom iz 1989. godine na kome je pobedio zajednički rad arhitekata Vladimira Macure i Đorđa Bobića. Ovo je bio četvrti konkurs koji je za taj prostor raspisivan od Drugog svetskog rata naovamo.

Vračarski plato simbolično predstavlja "kraj centra Beograda, čiji bi početak bio Gornji grad na Kelmegdanu", kaže u razgovoru za "Vreme" arhitekta Đorđe Bobić i dodaje da im je Kalemegdan na neki način i bio inspiracija za projektovanje ovog trga.

Od kada je pobedio na konkursu, ovaj plan je osporavan u javnosti, čak je u jednom trenutku dospeo i do suda. Arhitekta Bobić kaže da su svakih par godina on i njegov kolega preispitivali projekat i uvek mu se vraćali, tako da ovo što se sada izvodi predstavlja njihovo prvobitno rešenje.

Kada je na svečanosti povodom početka izvođenja radova na platou, premijer Zoran Živković rekao da će "park biti pretvoren u portu hrama Svetog Save", on verovatno nije dobro razumeo nameru autora projekta jer je osnovna ideja arhitektonskog tima Macura–Bobić bila da ovaj prostor projektuju kao "zeleni trg", odnosno park. Naime, ideju da to bude "svečani trg", sa crkvom, bibliotekom i Karađorđevim spomenikom, oni su pokušali da marginalizuju u korist gradskog trga koji bi se koristitio cele godine, a koji bi imao i potencijal "svečanog" kada to neki važan datum ili praznik zahtevaju.

TRG, PARK, PORTA: Trg je koncipiran tako da ima dve fasade, jednu čini zdanje Narodne biblioteke Srbije arhitekte Kurtovića koje, po mišljenju Bobića, predstavlja "najlepši primer moderne" od pre tridesetak godina, dok drugu fasadu novog trga čine Parohijski dom, koji je u izgradnji, i nova zgrada Patrijašije, koja će se zidati u produžetku. Nove zgrade bi takođe trebalo da budu reprezentativni objekti vremena u kom su izgrađene. Parohijski dom projektovao je profesor Mateja Nenadović sa sinovima Milošem i Đorđem, i on predstavlja moderno zdanje izrađeno u belom kamenu. Stambeni blok zgrada u Krušedolskoj ulici, za koje Bobić ironično kaže da su "projektovane u radno vreme", i koje su do sada okruživale trg i predstavljale njegovu fasadu to ovim rešenjem neće biti, jer svojim izgledom to nisu zaslužile. Narodna biblioteka i zgrade Parohijskog doma i Patrijaršije su po projektu u ravnoteži, iste su visine, dok je prostor između slobodan. Portu hrama Svetog Save koji dominira platoom i park deli "živa ograda", koja samo simbolično ograđuje prostor. Na prostoru ispred Biblioteke gradi se "ravna fontana" površine 400 metara kvadratnih od stakla i kamena, po kojoj, kada nema vode, može da se hoda. Predviđena je izgradnja i dva dečija igrališta, osvetljavanje celog kompleksa, dvadesetčetvoročasovni video nadzor prostora zbog bezbednosti, što će, prema rečima Đorđa Bobića, omogućiti njegovo permanentno korišćenje.

Ono na šta su autori projekta veoma ponosni je javni podzemni WC velike površine koji se gradi iza Biblioteke prema Skerlićevoj ulici, a koji će biti user frendly .

Maketa konačnog izgleda trga

DOZVOljENO GAŽENjE TRAVE: Veliki prostor trga imaće relativno malo staza koje su popločane jablaničkim granitom. Kretanje će se odvijati bez ikakvih ograničenja, tako da će biti dozvoljeno gaženje trave, sedenje na travi, naravno i šetanje pasa.

Forma trga koncipirana je tako da nema prepreka, ravan je.

Po projektu je urađena nova nivelacija terena, kojom su skinuta dva metra zemlje, tako da će se sa Bulevara jugoslovenske armije videti stepenik ispod vrata Hrama. Da bi ovaj prostor zaista bio "zeleni trg", biće zasađeno 400 stabala, koja prema želji arhitekata ne smeju biti mlađa od 15 godina. Nažalost, drveće koje je tu raslo počelo je da se suši kada su krenuli radovi na platou. Bobić kaže da je sada najveći problem to što u Srbiji nema rasadnika koji mogu da isporuče toliku količinu stabala odjednom.

Spomenik Karađorđu ostaće na istom mestu na kome je i do sada stajao. Novost je skulptura Svetog Save koju je Ruska pravoslavna crkva poklonila Srpskoj i koja će biti postavljena iza male crkve Svetog Save. U okviru rekonstrukcije celog prostora, radi se i obnova fasade male crkve.

SAOBRAĆAJNO REŠENjE: Saobraćaj oko platoa usmeravaće se kružno u jednom smeru. Skerlićevom ulicom prema Vračaru i Krušedolskom u pravcu Savskog venca ili Slavije. U Skerlićevoj je predviđeno autobusko stajalište. Veliki parking nije predviđen jer je plato u centralnoj gradskoj zoni, a ideja arhitektonskog tima je da se na ovo mesto dolazi peške. Iza Biblioteke se gradi garaža za potrebe biblioteke. Parohijski i Patrijaršijski dom će imati svoje podzemne garaže, a stanovnici okolnih zgrada i ulica deliće sudbinu ostalih žitelja centra grada. Izvođenje projekta finansira grad Beograd, Društvo za izgradnju Hrama i mali donatori, građani.


 

Lični stav: preispitivanje uređenja Vračarskog platoa

Projekat uređenja Vračarskog platoa, arhitekata Đorđa Bobića i Vladimira Macure, kao najbolje idejno rešenje pobedio je na konkursu raspisanom 1990. godine. Posle 13 godina, a prema idejama pomenutih arhitekata, ovaj deo Beograda biće preuređen.

Radovi na uređenju Platoa u punom su jeku, pa se već izvedeni radovi mogu komentarisati i kritikovati, ali već urađeno teško je ispraviti. Međutim, kao što je inače slučaj sa značajnim arhitektonsko-građevinskim poduhvatima, i ovaj će ostati kao obeležje jedne epohe i svedočiće o dostignutom nivou dalekosežne stvaralačke vizije kojoj svaki kreator stremi, a koji, nažalost, neće dobiti visoku ocenu.

Kritika urađenog biće data samo u kratkim crtama, dok će veća pažnja biti posvećena uređenju okoline Platoa, koja još nije dovršena.

Nesrećna dispozicija Parohijskog doma odabrana je u samom parku.

U njenom nastavku, uz Krušedolsku ulicu, neimari će izgraditi zgradu Patrijaršije, po volumenu tri puta veću od ove koja je već izgrađena!

Stambena zgrada, koja se pruža dužinom Krušedolske, oivičavala je park i budući trg, kao ram za sliku, sa mogućnošću ostvarivanja pratećih sadržaja, otvorenih ka ovom prostoru. Izgradnjom novih objekata, paralelnih sa postojećom zgradom, trg se sužava, a ova mirna, pešačka ulica gubi svoje lepe vizure i sadržaje. Kafa s pogledom na park, ekskluzivitet je koji na naše oči nestaje. Tu nije kraj!

Visoko drveće je već posečeno jer su kreatori predvideli da se Krušedolska ulica proseče, proširi, poveže sa Bulevarom JNA i postane snažna saobraćajnica, a u Skerlićevoj – "stajalište za gradski prevoz".

Saobraćajno rešenje, koje predviđa jak saobraćajni "prsten" ulicama Krušedolskom, Bore Stankovića, Skerlićevom i Nebojšinom, znači neposredno uz sam Plato, "radi rasterećenja saobraćaja"- potpuno je nerazumno. Upravo obrnuto, Krušedolska, Bore Stankovića, delovi Mutapove i Mačvanske ulice morali bi biti pešačka zona, koja bi, osim glavnog trga ispred samog Hrama, bila prilagođena potrebama budućih brojnih posetilaca. Objekat ovakvih dimenzija i značaja mora biti upotpunjen brojnim atraktivnim pratećim sadržajima kao što su galerije, prodavnice suvenira, kafei, poslastičarnice, manji trgovi koji okupljaju umetnike...

Obimni radovi na uređenju trga ispred Hrama bili su prilika za izgradnju parkinga (podzemnih garaža) ispod površine trga. Na ovaj način rešio bi se problem ozbiljnijeg parkiranja u neposrednoj blizini, imajući u vidu gusto naseljeno okolno tkivo, naspram izuzetnih potreba za parking prostorom.

Rešavanje pitanja saobraćaja trebalo bi da bude ozbiljnije razmotreno, kako bi barem neka od kompleksnih komponenti rešavanja Vračarskog platoa dobila pozitivan karakter.

Pored svega toga, ljupka stara "mala crkva", u svojoj skromnoj eleganciji, stešnjena između kolosalnog Hrama i novog Parohijskog doma, nameće pitanje – je li stvorena u pogrešnoj razmeri ili su mere "novog doba" drugačije.

Sva ova pitanja svode se na jedno: da li je ovde mesto Parohijskom domu i zgradi Patrijaršije? (Koliko nam je zgrada Patrijaršije još potrebno?)

Šta o ovom rešenju misle stanovnici Vračara?

Iz inostranstva nam je došao prijatelj, bivši "stari Vračarac" i dalje zaljubljen u stari kraj. Otišao je da se prošeta do Hrama i, kad je ugledao novo zdanje, kaže: "Samo što nisam vrisnuo!" To više liči na divlju gradnju nego na suptilno uređenje oko Hrama. Ipak, kao i mnogi, ostao je nem, o čemu svedoči zaglušujuća tišina u kojoj se uređuje najveći hram na Balkanu.

O stavu stanovnika Vračara govorila je za list "Danas" i Ana Matović, član nekadašnjeg Odbora za zaštitu Savinca, Neimara i Čubure, koja je podsetila "da je ovaj ambiciozan, ne samo beogradski već i projekat od nacionalnog značaja, naišao na otpor žitelja Vračara još pre 13 godina, odmah po obelodanjivanju pobedničkog rada dvojice arhitekata". Prema njenom svedočenju, organizovan je referendum za stopiranje projekta na kome se od 1200 izašlih čak 1150 žitelja tog dela Vračara izjasnilo protiv njegove realizacije. "Nećemo Novi Beograd na Vračaru, već mali Monmartr oko Hrama", glasile su tada primedbe Vračaraca upućene na račun nekih urbanističkih i saobraćajnih planova kojima bi se, kako kažu, "narušilo nasleđeno urbanizovano tkivo Vračara". Poslednje pitanje koje se tiče aktuelne legalizacije: hoće li biti legalizovani objekti novijeg datuma na Vračarskom platou, spratnosti P+6 ili 7 spratova, iako je DUP-om predviđena spratnost P+3? Hoće li biti srušen prijatni kutak, umetničko-zanatski centar u zaleđu Hrama?

Visoke kuće a uske ulice – ko može da verifikuje ovu pohlepu, koja narušava ambijentalne vrednosti i duh Neimara.

Sanja Mitrović, arhitekta


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net