Dr Kirjakos Kristofi >

Radovan Jelašić se pravda neistinama

"Pranje srpskih banaka"; "Vreme" br. 656

Obavljajući dužnost predsednika Astra banke, a prethodno radeći u međunarodnom bankarstvu i finansijama duže od tri decenije, slobodno mogu reći da drastičniji primer uništavanja sopstvenog bankarstva, kao što je to učinio bivši guverner NBJ Mlađan Dinkić sa svojim saradnicima u Srbiji, nisam prethodno video ni u jednoj zemlji. Primer nepravedne i kriminalne likvidacije Astra banke sigurno je nešto što će ostati trajno zabeleženo kao rezultat tendencioznog i vanzakonskog ponašanja nacionalne bankarsko-političke oligarhije, u odnosu na postojeće zakone i važeću regulativu koja definiše uslove i način poslovanja banaka u Srbiji.

Proučavajući uzroke i razloge za uništenje prve srpske privatne banke nakon Drugog svetskog rata, jednostavnim upoređivanjem onoga šta je bivši guverner NBJ Mlađan Dinkić u javnosti i pred medijima pričao, a šta je praktično radio – dolazi se do frapantnih saznanja o neprincipijelnim i kriminogenim potezima, ne samo njega lično već i grupe saradnika, koji su zajedno i sa samom institucijom NBJ (NBS) uvučeni u skandal iz koga još duži period sigurno neće izaći. Da skandal nije prejaka reč govori čitav niz činjenica koje su prethodile zvaničnoj likvidaciji Astra banke.

Mlađan Dinkić je 2001. godine prvo senzacionalistički obavestio domaću i međunarodnu javnost da je na bazi realnih pokazatelja i istrage koju je sproveo spreman da počne sa naplatom poreza na ostvareni ekstraprofit u poslednjoj deceniji, koji će Srbiji i njenim građanima omogućiti, da nakon velikih pljački i ličnog i kolektivnog osiromašenja, vrate u svoj budžet 8,6 milijardi nemačkih maraka. Ta je izjava zvučala ambiciozno i autoritativno – a kasnije se pokazalo da joj je svrha bila samo marketiranje i očigledna potreba za eksponiranjem sopstvene ličnosti. Danas, kada su Dinkićeve političke ambicije javne, sve je mnogo jasnije, kako po pitanju metodologije tako i svrhe njegovog postupanja. Nakon gromoglasne najave slede fingirani potezi, kojima se javnost u Srbiji dovodi u stanje prividnog naplaćivanja obećanog poreza na ekstraprofit, pri čemu se počinje sa bezočnom kampanjom protiv Astra banke i njenih osnivača – porodice Karić.

Kako je kasnije vreme pokazalo, Mlađan Dinkić sa svojom grupom saradnika političko-estradne naklonosti, među kojima se posebno isticao i eks-viceguverner NBJ Radovan Jelašić, zapadaju u prve probleme, jer je bilo potrebno konkretno objasniti šta je to što je opredelilo NBJ da Astra banku označi kao nosioca nelegalnih radnji i postupaka. Takođe, trebalo je pokazati bar jedan stvaran, pravno utemeljen dokaz za takve tvrdnje. I ako takvih postupaka od strane Astra banke nikada nije ni bilo, samo Astra banci se nepravedno i surovo razrezuje suma za plaćanje poreza na navodno ostvareni ekstraprofit i po tom osnovu se ulazi u administriranje sa ovom uspešnom srpskom bankom. Period administriranja koristi se isključivo za pokušaje iznalaženja kompromitujućeg materijala, kojeg jednostavno nema. Zbog toga Dinkić i Jelašić stalno istupaju u javnosti, pripremajući likvidaciju Astra banke, jednim od najperfidnijih poteza ikada viđenim u nacionalnim bankarstvima Evrope i sveta. Naime, i kada su tako nepravedno razrezani porez na nikada ostvareni ekstraprofit Astra banka i njeni akcionari pripremili da plate, poslednju tranšu u iznosu od 5,2 miliona nemačkih maraka (ranije već uplaćeno 18,5 miliona nemačkih maraka), 16. 11. 2001. NBJ blokira i sprečava da bude uknjižena na račun SPP koji pripada Astra banci i izdaje nezakonito rešenje o njenoj likvidaciji – navodno zbog kašnjenja u plaćanju. Da sve ovo nije snimljeno kamerama, od isterivanja rukovodstva banke i njenih pravnika iz SPP Novi Beograd koji su došli da regulišu obavezu, do zaključavanja vrata na toj zgradi kako se ne bi moglo obaviti plaćanje u još tekućem radnom vremenu, ovo bi bio dobar scenario za kriminalistički film. Nažalost, to je bila istina, kojom su Dinkić, Jelašić i interesna grupa koju su štitili pokušali da prikriju sve ono što je godinama rađeno, protivno interesima Srbije i njenih građana.

Nakon političkog debakla Dinkića i Jelašića razumljivi su njihova briga i iskazani strah od posledica koje će uslediti, a čiji se efekat već vidi. Moraće i jedan i drugi da jasno i argumentovano dokažu sve svoje neistine koje su izrekli protiv Astra banke i opravdaju svoje nezakonite postupke, pred međunarodnim i domaćim sudovima gde su pokrenute tužbe protiv njih. Tamo neće biti moguće da špekulišu sa kredibilitetom sudija i sudova, optužujući ih da su Miloševićevi i da su korumpirani.

Upravo iz navedenih razloga, a i zbog toga što se Astra banka, njeni osnivači i akcionari, kao i poslovni sistem BK, nikada nisu bavili – švercom alkohola, cigareta, narkotika, nafte i derivata, trgovinom oružja i finansiranjem paravojnih formacija, korišćenjem sredstava iz fondova zdravstva i penzijsko-invalidskog osiguranja, monopolskim kontingentnim uvozom i izvozom, piramidalnim bankarstvom, krađom stare devizne štednje, mešetarenjem sa primarnom i sivom emisijom NBJ i kupovinom deviza po povlašćenom kursu, sada kada su sudovi na potezu, Dinkić i Jelašić treba da objasne: GDE SU PRAVI EKSTRAPROFITERI, KOME I KADA SU PLATILI POREZ AKO TO NISU VEĆ UČINILI PREMA BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE?

· Pošto bi odgovori na ova pitanja najzad otkrili pravu istinu o velikim pljačkama u Srbiji, razumljivo je što Dinkić i Jelašić sada to i ne govore. Time bi misija prikrivanja onih koji su sve ovo radili bila prekinuta, a verovatna reakcija prikrivanih interesnih grupa žestoka. Zato i u nedeljniku "Vreme" Radovan Jelašić neistinama pravda svoja i Dinkićeva nedela, pri tom ubeđujući čitaoce u svoje dobre namere. Da nije tako, zašto bi onda Radovan Jelašić iznosio sledeće teze: · · "Deponenti Astra banke su stalno u kontaktu sa akcionarima, koji im nude male naknade za otkup blokiranog novca..." – Istina je sledeća, deponenti i depozitari banke su predlagali osnivačima da svoje potraživanje naplate diskontovano ili korišćenjem usluga neke od članica poslovnog sistema BK, u visini potraživanja od Astra banke. Gde je bilo uslova, deponenti i osnivači su realizovali svoje poravnavanje. · · "Kada je kontrola NBJ krenula na Kipar, celo rukovodstvo Astra banke je u istom avionu bilo na službenom putu za Kipar." – Rukovodstvo Astra banke nije bilo u istom avionu sa kontrolorima NBJ, jer se rukovodstvo banke već nalazilo na Kipru, kako bi u skladu sa odlukom Skupštine akcionara banke uradilo završni račun i podnelo zahtev Centralnoj banci Kipar za zatvaranje poslovne jedinice na Kipru. Nakon skidanja sankcija, za daljim radom ovog organizacionog dela banke više nije bilo potrebe i planirano je njegovo gašenje. · U delu teksta "Kvaka pameti" manipuliše se sa više činjenica – Priča o navodno protivpropisno držanoj gotovini na deviznim računima na Kipru je lažna, jer je ista isključivo služila kao obezbeđenje za plasmane kiparskim firmama, od strane of shore jedinice na Kipru. Takođe, prema tada važećim odlukama NBJ, devizna gotovina se nije klasifikovala, a ova činjenica je prezentovana javnosti kao prekršaj po čijem je osnovu NBJ, navodno, morala da reaguje. Mlađan Dinkić će tek osam meseci nakon likvidacije Astra banke doneti odluku, koja je stupila na snagu 20. 05. 2002, kojom se propisuje obaveza klasifikacije sredstava kod banaka u inostranstvu, koja služi kao obezbeđenje preuzetih obaveza. Ovakvim postupanjem je NBJ sankcionisala Astra banku po još nepostojećem propisu i van zakona, što je potvrđeno izveštajem veštaka. Da bi vanzakonsko postupanje NBJ bilo još očitije, napominjem da Astra banci ova sredstva, sa stanovišta likvidnosti, nisu bila potrebna na duži rok, ali su bila naplativa i realno obezbeđena založnim pravima na nepokretnosti. Dokaz da je to bilo upravo tako je, da su ova sredstva za slučaj potrebe i "likvidno-mobilna", je činjenica da je u prvih mesec dana administracije Astra bankom od strane NBJ banka naplatila 12 miliona USD ovih plasmana, odnosno povukla u zemlju navedenu sumu gotovine sa Kipra. Da je to bilo potrebno, i ostali deo sredstava bio bi naplaćen, jer je propisani rok za naplatu bio šest meseci.

Potenciranje revizorske kuće Deloitte Touche "...kao one koja je svojom revizijom omogućila odmotavanje afere..." predstavlja grubu neistinu, a realnost kaže sledeće: Ovlašćeni revizor, u svom revizorskom izveštaju konstatuje da su računovodstveni izveštaji Astra banke za 1999. i 2000. godinu sastavljeni u skladu sa Zakonom o računovodstvu, Zakonom o bankama i drugim propisima. Takođe, revizor ni u jednom delu svog izveštaja ne konstatuje da za iznos tekućih kiparskih plasmana treba izvršiti odgovarajuća finansijska rezervisanja. Potpuno razumljivo, jer on i navodi da je u toku revizije raspolagao s izveštajem ovlašćenog inostranog revizora za poslovnu jedinicu na Kipru. Upravo na bazi takvih nalaza, revizor Deloitte Toucha, na zahtev suda, sačinio je završni račun Astra banke, po stanju od 31. 12. 2002. godine, po kome je iskazan pozitivan neto kapital banke, pa je i po tom ključnom elementu Astra banka u potpunosti ispunjavala cenzus za nastavak rada.

Šta dalje reći na komentare Radovana Jelašića, koji očigledno milošću nekih medija, među kojima je i nedeljnik "Vreme", koristi priliku, očekujući sudske procese u kojima će zajedno sa Mlađanom Dinkićem i Aleksandrom Radovićem odgovarati za postupanje protiv zakona i uništavanje Astra banke, da svojim estradno-političkim receptom obmanjuje javnost Srbije. Sve i svašta su Dinkić i Jelašić govorili proteklih godina, samo nisu odgovorili na pitanja koja im svi postavljaju:

Zašto nisu izvršili naplatu poreza na ekstraprofit pravim ekstraprofiterima i time ih poštedeli i prikrili i zašto nisu poštovali i sprovodili odluke nadležnih sudova u vezi s vraćanjem dozvole za rad Astra banci?

Zbog takvih pitanja i nepostojećih odgovora, moraće to da urade pred sudovima u Srbiji i svetu. Tada će sigurno prestati i njihova priča o Astra banci, a počeće novo poglavlje istine o velikim pljačkama Srbije i njihovim realizatorima i pokroviteljima.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net