Srbija i Crna Gora >

Svi na izbore

Zahvaljujući odluci da se prvi parlament zajednice Srbije i Crne Gore bira posrednim putem, u parlamentima članica zajednice, napokon valja očekivati izbore na kojima će odziv biti znatno veći od 50 odsto

Građani Srbije i Crne Gore ne moraju da brinu – iako su u obema republikama/državama/članicama zajednice za utorak raspisani izbori, ovoga puta ne moraju da, izlaskom na biračko mesto, odnosno izbegavanjem istog, dokazuju ispravnost svog partijskog opredeljenja. Bez obzira na koji će način punoletni "Srbocrnogorci" provesti 25. dan februara, svi su izgledi da, zahvaljujući nečem što liči na poluzaboravljeni "delegatski sistem", napokon predstoje izbori koji neće biti neuspešni. Zahvaljujući usvajanju kompromisne formule "prve dve godine posredni, potom stalno neposredni izbori" za parlament zajednice, prvi izbori za Skupštinu Srbije i Crne Gore odvijaće se uz pomoć truda narodnih predstavnika u skupštinama dveju republika, tako da bi, ukoliko ne bude neprijatnih iznenađenja, konstitutivna sednica parlamenta nove države mogla da se održi u zakonom predviđenom roku – do 6. marta.

Iznenađenja naravno ne bi trebalo isključiti, jer se još jednom pokazalo da ni jedan korak u formiranju državne zajednice ne može da protekne bez natezanja i prepucavanja. Tačno prema predviđenom redosledu poteza, skupštine obe članice zajedničke države, 13. februara su, u poslednjem trenutku, usvojile zakone o izboru poslanika Srbije i Crne Gore. Pet dana nakon toga, kako predviđa Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, predsednik SRJ dužan je da raspiše prve posredne izbore za Skupštinu zajednice. Prosta matematička operacija pokazuje da je Koštunica do 18. februara imao vremena da raspiše izbore, ali se on, valjda u strahu da će još jednom biti optužen za odugovlačenje kako bi se što duže zadržao u fotelji u Palati federacije, oglasio 15. februara, sa objašnjenjem da očekivani potez ne može da povuče pre 17. jer će "tek tada izaći ‘Službeni list’ Crne Gore u kome će biti objavljen zakon o posrednom izboru poslanika u parlament državne zajednice". Koštunica je, pride, izneo i niz primedbi na zakon koji je usvojio republički parlament, ocenjujući da bi neusklađenost sa Zakonom o sprovođenju ustavne povelje i mogućnost da predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić ne zakaže sednicu parlamenta kojim predsedava, mogle prouzrokovati probijanje zakonskog roka za konstituisanje organa nove države.

SASTAV: Poruka, slobodno prevedena kao "bolje bi ti bilo da ćutiš", stigla je iz kabineta generalnog sekretara Skupštine Crne Gore. U saopštenju se navodi da je Zakon na koji se Koštunica poziva objavljen dan nakon njegovog usvajanja, odnosno 14. februara, u "Službenom listu" Republike Crne Gore, o čemu je, kako se navodi,"Koštunica obavešten dan ranije".

Poslednje prepucavanje, ipak, izazvalo je samo porast krvnog pritiska kod preosetljivih, ali ne i zastoj u radovima na izgradnji državne tvorevine kojoj se niko ne raduje. Ono što sada sledi jesu sednice republičkih parlamenata na kojima će biti izabrano ukupno 126 poslanika, od kojih 91 iz Srbije, a 35 iz Crne Gore. Administrativni odbor Skupštine Srbije već je raspodelio srpsku kvotu i to tako da poslanički klub DOS – reforma Srbije ima ukupno 37 poslanika, Demokratska stranka Srbije 17, Socijalistička partija Srbije 12, Srpska radikalna stranka 8, a Socijaldemokratska partija i Stranka srpskog jedinstva po pet mandata. Demohrišćanska stranka Srbije Vladana Batića i Demokratska alternativa Nebojše Čovića imaće po dva poslanika u zajedničkoj skupštini, a poslanički klub "Srbija" (koji okuplja odbegle poslanike SSJ-a i Nove Srbije), Nova Srbija Velimira Ilića i Socijalistička narodna stranka Branislava Ivkovića po jednog poslanika.

Da je uspeo, manevar Velimira Ilića da njegovi poslanici pristupe poslaničkom klubu DSS-a, taj klub bi, prema zakonu, sa svojih 50 poslanika, imao pravo na 19, umesto 17 mandata u zajedničkom parlamentu. Administrativni odbor, kojim predsedava Boško Ristić iz Demokratske stranke, međutim, ocenio je da zahtev Nove Srbije nije validan, jer ga je najpre trebalo u pisanoj formi dostaviti Predsedniku Skupštine, da bi on o tome obavestio parlament. Uzalud se šef poslaničke grupe DSS-a Dejan Mihajlov bunio, tvrdeći da u zakonu nije definisano do kog trenutka mogu biti vršena pregrupisavanja u okviru poslaničkih grupa – lekciju iz skupštinske aritmetike valjalo je ranije naučiti, na nekoj od brojnih pokaznih vežbi (najnovija je bila formiranje poslaničkog kluba "Srbija"). Prema rečima Ristića, odluka Administrativnog odbora je "za sada nepromenljiva".

Tokom sedmice, kad ovaj broj "Vremena" već bude u štampi, trebalo bi da se održi i sednica predsedništva DOS-a na kome će biti doneta konačna odluka o raspodeli mandata unutar koalicije. Slobodan Orlić, kopredsednik SDP-a, koji će predsedavati sastankom, izjavio je da postoji načelan dogovor u DOS-u da savezni poslanici ostanu na tim pozicijama, kako se ne bi previše opteretili poslanici Skupštine Srbije (prema usvojenom Zakonu, "rezervoar" za odabir poslanika u parlamentu zajednice čine aktuelni sastavi skupština SRJ i Srbije). Prema Orlićevom objašnjenju, samo će one stranke koje dobiju više mandata nego što su do sada imale saveznih poslanika dopuniti svoju kvotu poslanicima iz republičkog parlamenta.

VEĆINA: Ni u Crnoj Gori još nema konačne odluke o personalnom sastavu delegacije u parlamentu zajednice, ali se zna da će vladajućoj koaliciji Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića i Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapića pripasti 18 mandata, opozicionoj koaliciji Zajedno za promjene 14, Liberalnom savezu dva i koaliciji albanskih partija jedan poslanički mandat. Poslanik Demokratske unije Albanaca Ferhat Dinoša tražio je da se mandat namenjen koaliciji njegove i partije Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori zamrzne do trenutka kad bi albanske partije, eventualno, promenile odluku da ne šalju svog predstavnika u Beograd, zbog nezadovoljstva činjenicom da je u preambuli Ustavne povelje navedeno da je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina Srbije. Ukoliko se Albanci definitivno odluče da se drže dalje od Beograda, to bi moglo obradovati vladajuću koaliciju jer bi, prema rečima Miodraga Vukovića, potpredsednika DPS-a, taj mandat uvećao kvotu DPS – SDP na 19. Prema nezvaničnim najavama, ukoliko vladajućoj koaliciji ipak pripadne 18 mandata, njih 16 biće adresirani na članove DPS-a, a dva na pripadnike malog SDP-a (eventualni "albanski" mandat uvećaće snage independističkog SDP-a na tri poslanika u parlamentu zajednice). Do sada vladajuća (na saveznom nivou) koalicija Za promjene svoje mandate planira da raspodeli tako da najvećoj članici, Socijalističkoj narodnoj partiji Predraga Bulatovića, pripadne devet mandata, Srpskoj narodnoj stranci Božidara Bojovića tri a Narodnoj stranci dva mandata.

Bez obzira na završne finese u raspodeli mandata, prema rečima Slobodana Samardžića, političkog savetnika predsednika SRJ, već sada je jasno da se kategorije "skupštinska rasprava" i "skupštinski život" neće odnositi na rad novog parlamenta, jer će poslanici imati tzv. imperativne mandate i svojim radom će, zapravo, omogućiti transponovanje odluka vlada Srbije i Crne Gore na savezni nivo. Nema opasnosti od poteza suprotnih željama dveju vlada jer je uslov za donošenje odluke u parlamentu zajednice da za nju glasaju većine članova delegacija Srbije i Crne Gore. A već sada je jasno da će, bar u prvom sazivu, većinu imati vladajuće koalicije u obema članicama. Biće, naravno, važna i stranačka disciplina i relativno uredno pohađanje sednica, jer većine nisu previše komotne: od 35 "crnogorskih mandata" vladajuća koalicija ima 18 (potencijalno 19, u zavisnosti od odluke albanske koalicije). Srpska delegacija ima veću mogućnost kombinatorike: potrebnu većinu od 46 glasova za zastupanje interesa Vlade Srbije moguće je obezbediti podizanjem ruku 37 članova poslaničkog kluba DOS – reforme Srbije, plus pet članova kluba Korać-Orlićevog SDP-a, dva demohrišćana i dva "demokratska alternativca". U slučaju sprečenosti ili neposlušnosti, tu su i dva alternativna mandata, podeljena poslaničkim klubovima "Srbija" i narodnim socijalistima bivšeg "običnog" socijaliste Branislava Ivkovića.

LEGITIMITET: Dosad se pokazalo kao prilično uzaludno ponavljanje primedbi zbog krajnje originalnih uzimala-davala poteza, kojima je održavana glasačka mašina u Skupštini Srbije. Nema razloga da drugačije prođu i ocene, pre svega DSS-a, da je, formiranjem delegacije Srbije u parlamentu zajednice na osnovu poslednjeg sastava tako prekrajanog republičkog parlamenta, unapred doveden u pitanje i legitimitet još nerođenog parlamenta zajednice. Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Skupštine SRJ i verovatno predsednik novog parlamenta, kaže da će verifikaciona komisija novog parlamenta razmotriti prigovore DSS-a i prosuđivati o valjanosti svakog pojedinog poslaničkog mandata. Ako verifikaciona komisija oceni kao pozitivan izveštaj o svakom poslaniku, to će biti kraj priče o poslaničkom sastavu prvog saziva parlamenta Srbije i Crne Gore. Za dve godine, kada, prema Ustavnoj povelji, budu raspisani neposredni izbori za parlament zajednice, situacija se može promeniti. Ili nešto ranije: Povelja predviđa i mogućnost da se, ukoliko se u prve dve godine održe parlamentarni izbori u državi članici, sastav njene delegacije u parlamentu zajednice usaglasi sa rezultatima tih izbora.

Do tada, poslanička ekipa izabrana 25. februara učestvovaće u konstituisanju organa nove državne zajednice, a potom i u donošenju ogromnog broja zakona koji bi Srbiju i Crnu Goru trebalo da urede u skladu s normama koje važe u razvijenoj Evropi. Za početak, predsednici Veća građana i Veća republika Skupštine SRJ i predsednici republičkih parlamenata zakazaće konstitutivnu sednicu zajedničkog parlamenta, koja bi, prema Zakonu o sporovođenju Ustavne povelje, trebalo da se održi pet dana od izbora poslanika. Na sednici, kojom će predsedavati nastariji poslanik, usvaja se privremeni poslovnik o radu Skupštine Srbije i Crne Gore, biraju se njen predsednik i potpredsednik, donose se zakon o izboru predsednika Srbije i Crne Gore i akt o privremenom finansiranju institucija zajednice za 2003. Na istoj sednici bira se i predsednik nove države koji bi, u roku od pet dana, trebalo da predloži Skupštini sastav Saveta ministara. A u roku od 25 dana od izbora predsednika nove države, Skupština donosi zakone o organizaciji i načinu rada zajednice, zakon o Sudu Srbije i Crne Gore i bira sudije tog suda. Tokom marta bi, tako, trebalo da se završi proces konstituisanja nove države, a tek slede donošenje odluke o fiskalnom agentu, izbor simbola nove države, podela imovine, transformisanje postojećih organa u skladu s novim nadležnostima…


 

Nadležnosti

Skupština Srbije i Crne Gore prema Ustavnoj povelji odlučuje o istoj toj Ustavnoj povelji i donosi zakone i druge akte o:

institucijama osnovanim u skladu sa Ustavnom poveljom i njihovom funkcionisanju,

primeni međunarodnog prava i konvencija koje utvrđuju obaveze o saradnji Srbije i Crne Gore s međunarodnim sudovima.

proglašenju i ukidanju ratnog stanja uz prethodnu saglasnost skupština država članica,

vojnim pitanjima i odbrani,

članstvu Srbije i Crne Gore kao subjektu međunarodnog prava u međunarodnim organizacijama i pravima i obavezama koja proističu iz tog članstva uz prethodnu saglasnost nadležnih organa država članica,

utvrđivanju granica Srbije i Crne Gore, uz prethodnu saglasnost Skupštine države članice na čijoj teritoriji je ta granica,

pitanjima koja se odnose na standardizaciju, intelektualnu svojinu, mere i dragocene metale i statistiku,

politici useljavanja, davanja azila, viznog sistema i integrisanom upravljanju graničnim poslovima, u skladu sa standardima Evropske unije,

ratifikovanju međunarodnih sporazuma Srbije i Crne Gore,

godišnjim prihodima i rashodima neophodnim za finansiranje nadležnosti poverenih Srbiji i Crnoj Gori na predlog nadležnih organa država članica i Saveta ministara,

sprečavanju i uklanjanju prepreka slobodnom kretanju robe, usluga, lica i kapitala u okviru Srbije i Crne Gore,

izboru predsednika i Saveta ministara,

zastavi, himni i grbu Srbije i Crne Gore,

obavlja i druge poslove iz nadležnosti Srbije i Crne Gore utvrđene ovom Ustavnom poveljom.

Mandat poslanika traje četiri godine. Skupština iz reda poslanika bira predsednika i potpredsednika Skupštine, koji ne mogu biti iz iste države članice. Predsednik Skupštine i predsednik Srbije i Crne Gore ne mogu biti iz iste države članice. Skupština donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja poslanika, s tim da za odluku glasa i većina od ukupnog broja poslanika iz svake države članice. Predlog zakona Skupštini mogu podneti Savet ministara, poslanik i Skupština države članice.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net