Savezna administracija >

Funkcioneri na berzi rada

Od desetak hiljada zaposlenih,1902 se odlučilo za sporazuman raskid radnog odnosa, uz prosečnu otpremninu od 469.000 dinara. Iz Koštuničinog kabineta još niko nije otišao, tvrdi šef pres službe Neda Stanisavljević

U proseku posmatrano, zaposleni u saveznoj administraciji bezbolno će preživeti umiranje poslednje Jugoslavije. Istina, jedan broj od nešto preko 10.000 zaposlenih u saveznim organima, koji se još nadaju da će u procesu transformisanja službi zajedničke države ili preuzimanja od strane republičkih organa biti na nekom spisku potrebnih, ipak će ostati bez posla i od prosečne računice neće im biti ništa lakše. S druge strane, 1902 radnika na vreme se odlučilo za sporazuman raskid radnog odnosa, uz otpremninu od 24 plate (u proseku, dobili su po 469.000 dinara, odnosno, u zavisnosti od radnog mesta i dotadašnje plate, minimalno oko 350.000, maksimalno oko 550.000 dinara, što je sve ukupno olakšalo budžet za 892.885.000 dinara).

Čak i ako se nikad ne dokaže osnovanost sumnji da je među njima bilo i onih koji su, zahvaljujući "pravim prijateljima", dobili posao u saveznoj administraciji samo mesec dana uoči isticanja roka za raskid radnog odnosa uz otpremninu i tako "zaradili" nekoliko hiljada eura, visina otpremnine daleko nadmašuje iznos kojim bi suvišni radnici neke "obične" firme mogli naplatiti duševnu bol zbog gubitka posla. Zanimljivosti radi, pravni osnov po kome su dodeljene otpremnine u za mnoge vrtoglavo visokom iznosu nalazi se u lex specialisu za radne odnose radnika u saveznoj administraciji iz 1978. godine – uprkos brojnim promenama od 90-ih naovamo, nije donesen novi zakon koji bi regulisao položaj zaposlenih u državnim organima.

FUNKCIONERI: U slučaju ministara, njihovih savetnika i ostalih funkcionera, kojima dosadašnje nameštenje nije obezbeđivalo samo egzistenciju nego i politički uticaj, teško da se može govoriti o bezbolnom prosečnom ulasku u proces transformacije zajednice Srbije i Crne Gore. Gotovo je izvesno da će Goran Svilanović, dosadašnji ministar spoljnih poslova, i Zoran Živković, dosadašnji ministar policije, biti članovi budućeg petočlanog Saveta ministara, a Dragoljub Mićunović, dosadašnji predsednik Veća građana savezne skupštine, postati predsednik nove, jednodome Skupštine zajednice Srbije i Crne Gore. Ipak, njihovi budući mandati u zajednici sa manjim ovlašćenjima od dosadašnjih ne mogu se protumačiti kao "profitiranje" koje bi, u proseku, moglo da nadomesti gubitak sa kojim će se suočiti veći broj dosadašnjih funkcionera i članova njihovih kabineta.

Ako se izuzme predsednik Vojislav Koštunica ("Sa vlasti se odlazi, ali se na vlast i vraća."), ostali odlazeći funkcioneri i njihovi saradnici nerado govore o svojim planovima za budućnost, što se u političkoj javnosti bogato nadoknađuje pričama o distanciranju pojedinih dosadašnjih bliskih saradnika od funkcionera koji uskoro odlaze sa vlasti. Najveće interesovanje, kao i obično, vlada za "zdravstveno stanje" Koštuničinog kabineta, o čijem se uticaju u proteklom periodu poprilično pisalo. Prema rečima Nede Stanisavljević, šefa pres službe predsednika SRJ, nikakve promene u kabinetu još se nisu dogodile: "Svi smo i dalje tu i radimo svoj posao, kao što smo ga od početka radili, ne razmišljajući šta ćemo posle", kaže ona, dodajući da je "svako nešto radio pre formiranja kabineta, pa će raditi i posle".

NOVI RASPORED: Oni, nešto običniji radnici saveznih organa, koji se nisu odlučili na sporazuman raskid radnog odnosa uz otpremninu (rok za prijavu za taj program istekao je 1. decembra 2002), još mogu da se nadaju da će za njih biti posla u znatno proređenim organima nove zajednice ili da će ih preuzeti Republika. Prema proceni Igora Jovičića, zamenika generalnog sekretara savezne vlade, republički organi mogli bi preuzeti oko 4500 ljudi, dok bi posao u organima državne zajednice moglo zadržati oko 3500 zaposlenih. Iako se taj broj (3500) prilično uklapa u najave pojedinih političara prema kojima će dosadašnja "glomazna savezna administracija biti smanjena za oko 6000 ljudi", Jovićić tvrdi da je to pogrešan pristup jer je, praktično, reč prvenstveno o preraspodeli nadležnosti i ljudi koji obavljaju poslove iz tih nadlženosti, a ne o smanjenju broja radnika finansiranih iz jednog od dva budžeta koje manje-više popunjava Srbija. Zamenik generalnog sekretara savezne vlade pri tom posebno ističe da su savezni organi i do sada bili vrlo restriktivno popunjavani – između 60 i 70 odsto od važeće sistematizacije radnih mesta. Kao primer Jovičić navodi pojedine zaista malobrojne organe – savezno ministarstvo za nacionalne manjine, recimo, zapošljava 12 ljudi, Ministarstvo pravde 55, Savezni zavod za intelektualnu svojinu 109, a Savezni zavod za mere i dragocenosti, sa svom pratećom logistikom koja pokriva teritoriju cele države, zapošljava 179.

Konstruktori nove državne zajednice zamislili su da ona ima samo pet nadležnosti – za odbranu, spoljne poslove, ekonomske odnose sa inostranstvom, unutrašnju ekonomiju i zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Postojaće i generalni sekretarijat Saveta ministara, sekretarijat za informisanje, služba za zajedničke poslove, avio-služba "i po potrebi druge službe". Onih 3500 ljudi koji će i dalje biti finansirani iz budžeta zajedničke države nalaziće se još i u nekim od manje pominjanih organa i službi, koji će, kako je predviđeno Zakonom o sprovođenju ustavne povelje, i dalje postojati na nivou zajednice, a to su: Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Savezni zavod za standardizaciju, Savezni zavod za statistiku, Savezni hidrometeorološki zavod, Jugoslovensko akreditaciono telo, Savezna uprava za kontrolu letenja, Plovput Beograd, Plovput Bar, Jugoslovenski registar brodova Beograd, Jugoslovenski registar brodova Tivat, Arhiv Jugoslavije, Savezni zavod za biljne, životinjske i genetičke resurse i Muzej istorije naroda Jugoslavije.

Daleko najbrojniji savezni organ – Savezna uprava carina (3152 zaposlena), ne naročito brojni Savezni devizni inspektorat (71 zaposlen), novoformirana i ne sasvim popunjena Savezna komisija za sprečavanje pranja novca i Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko tržište direktno nastavljaju sa radom kao organi Srbije. Neki drugi postojeći savezni organi praktično se dele po sektorima – primera radi, nadležnosti sektora pravosuđa iz sadašnjeg saveznog ministarstva pravde prelaze na nivo republika, dok će nadležnosti sektora za ljudska prava biti prebačene u buduće ministarstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Teoretski, principom "izvršioci prate nadležnosti" trebalo bi da bude određena i poslovna budućnost zaposlenih u tim sektorima aktuelne savezne administracije.

KONKURENCIJA: Šta se, međutim, dešava u slučajevima kad srodne nadležnosti već postoje na nivou republika, pa tako i zaposleni koji te poslove obavljaju? Jovičić precizno citira slovo Zakona o sprovođenju Ustavne povelje, koji kaže da će "istovremeno sa preuzimanjem poslova (organi Republike) preuzeti i zaposlene koji su na dan stupanja na snagu Ustavne povelje bili raspoređeni na radna mesta na kojima se obavljaju poslovi koji se preuzimaju, odnosno, koji su neposredno radili na tim poslovima".

Ipak, tu je i dodatak, iz koga je jasno da neće biti mesta za sve: "Zaposleni koji ne budu preuzeti u institucije državne zajednice ili državnih organa država članica ostvaruju prava iz radnog odnosa najduže godinu dana od dana prestanka potrebe za njihovim radom." Zaposleni u službama savezne administracije vrlo su svesni te odredbe i u neformalnim razgovorima strahuju da će najavljeno preuzimanje od strane republičkih organa u velikoj meri zavisiti od političkih opredeljenja, prijateljstava i drugih kategorija koje se u pravnim normativama obično ne pominju kao regularan uslov za dobijanje posla. Zabrinuti, u razgovorima o svojoj skorijoj budućnosti oni pominju i sasvim nezvaničnu najavu da će biti suočeni sa testovima iz opšteg upravnog postupka ili kancelarijskih poslova u republičkim organima uprave. Takvi testovi, prema njihovoj oceni, ne mogu izmeriti neke važne poslovne reference, kao što je iskustvo u poslovanju koje sadrži "međunarodni elemet" u kome, ubeđeni su, imaju prednost u odnosu na potencijalne konkurente za isto radno mesto iz aktuelnih republičkih organa.


 

Kongresni centar u parlamentu

Od ukupno 131 zaposlenog u saveznom parlamentu, otpremninu je uzelo njih 19, kaže Milan Lučić, generalni sekretar saveznog parlamenta. Prema njegovim rečima, i pre odlaska ljudi koji su se odlučili za sporazuman raskid radnog odnosa uz otpremnine, jugoslovenski parlament imao je najmanje zaposlenih po jednom poslaniku u Evropi (dosadašnji, dvodomi parlament imao je 138 poslanika u Veću građana i 40 u Veću republika, dok će parlament zajednice Srbije i Crne Gore imati samo jedan dom sa 126 poslanika). U Evropi se, prema njegovim rečima, broj zaposlenih u parlamentima kreće od jedne (najčešće) do čak tri hiljade ljudi. Veliki broj zaposlenih nije samo odlika bogatih zemalja – rumunski parlament, recimo, ima čak 390 šofera, švedski nijednog (poslanici imaju pravo na refundiranje svih mogućih troškova javnog prevoza) a jugoslovenski šest (poslanici imaju pravo na prevoz od aerodroma do hotela ili od stana do parlamenta, dok su za sva druga korišćenja tih automobila potrebne posebne odluke). Pre dvadesetak godina, parlament SFRJ imao je 750 zaposlenih koji su opsluživali potrebe 308 delegata u dva doma.

Iako će nova zajednica imati znatno smanjen broj nadležnosti, budućem parlamentu predstoji drastična izmena zakonodavstva, neophodna za proces evropske integracije zemlje. To znači da obim posla ne samo da neće biti smanjen već će biti i dosta izmenjen, pa će parlament imati problema sa neodgovarajućom strukturom zaposlenih. Već sada je, paralelno sa dugotrajnim renoviranjem parlamenta, u toku uvođenje tehnoloških inovacija koje postojeći kadar nije u potpunosti u stanju da prati, iako su u poslednjih godinu i po dana gotovo svi zaposleni prošli obuku korišćenja računara i kurseve stranih jezika. Pomoć u obuci kadrova pružili su i neki evropski parlamenti, sa čijim se načinom rada upoznavalo dvadesetak radnika Skupštine SRJ.

Zaposlene u saveznoj skupštini čeka još jedno proširenje obima posla: zgrada saveznog parlamenta, prema nekim planovima, u budućnosti će dobiti i nove namene – kada tehničko modernizovanje bude u potpunosti završeno, reprezentativni objekat u centru grada dobiće i funkciju kongresnog centra. Prvi veliki takav skup mogao bi biti održan već na proleće.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net