Intervju - Radmila Hrustanović, gradonačelnica >

Zatvorena konstrukcija

"Ako sami kao građani ne povedemo računa o nekim stvarima, ništa se neće promeniti. Nema tog preduzeća koje može da očisti grad onoliko koliko mi možemo da ga zaprljamo"

Gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović je nedavno posle 30 godina ponovo stala na klizaljke i preporučuje sugrađanima da iskoriste mogućnost da se dobro s decom provedu na Trgu Nikole Pašića. Za predstojeći doček Nove godine ostaće u Beogradu, kod kuće, a posle ponoći planira da poseti beogradska porodilišta. Posle godinu i po dana na čelu gradske uprave sumira rezultate rada. Svesna je da puno stvari u gradu ne funkcioniše na pravi način, ali naglašava da u Skupštini grada postoji rešenost da se grad "digne iz mrtvila" u koje je upao poslednjih godina. Na početku razgovora za "Vreme" pitamo Radmilu Hrustanović čime je zadovoljna u protekloj godini kada je reč o radu Gradske uprave. "Zadovoljna sam količinom urađenog posla, ali je i puno toga ostalo nedovršeno. Kao što se zna, zatekli smo jedan potpuno zapušten grad, bolestan grad tako da je, bez obzira na urađeno, ostalo još puno stvari koje treba ispraviti i postaviti na zdrave noge. Moram da kažem da smo pre dve godine krenuli s niske pozicije i odmah smo odredili prioritete. Uređenje infrastrukture bilo je nešto čime smo se najviše bavili i mislim da građani mogu da primete razliku. Bavili smo se i onim što se uslovno može nazvati estetskim delom, zbog čega smo trpeli brojne kritike jer se moglo čuti da nije potrebno uređivati pločnike u Ulici kralja Milana kada neke komunalne stvari nisu dovedene u red. U svemu tome smo tražili balans jer se smatralo da su svi elementi važni za jedan ovako veliki grad. Znači, najviše sredstava je otišlo na one infrastrukturne poslove, ali se vodilo računa i o stvarima koje bi život u Beogradu trebalo da učine lepšim. Tako, uređenje pomenute ulice nije bilo samo estetsko, a zašto i da ne bude samo estetsko. Ponoviću da je ta ulica kompletno infrastrukturno uređena jer godinama ništa nije obnavljano tako da je bilo neophodno završiti taj posao. Podigla se velika galama oko uklanjanja drvoreda, a on je bio toliko zapušten da je morao kompletno da se promeni što se i dešava ovih dana i sve nas košta oko 7,5 hiljada eura."

"VREME": Čime niste zadovoljni?

RADMILA HRUSTANOVIĆ: Puno je uloženo u poboljšanje gradskog prevoza, kupili smo nove autobuse, jer smo prošle godine dobili kredit od Evropske banke za razvoj i da se 20.000.000 ulaže u javni prevoz. Problem je u tome što ta oblast, konkretno, nije sistemski rešena i to je ono na šta ćemo se koncentrisati u budućnosti.

Na koji način?

Ove nam je godine francuska firma Sistem završila studiju, a kada početkom iduće godine donesemo Generalni urbanistički plan, imaćemo strateški utvrđeno kako slika saobraćaja u Beogradu treba da izgleda. Onda ulazimo u ozbiljnu investiciju rešavanja saobraćajnog problema u gradu. Moram da kažem da Beograd nije najgori kada je ova oblast u pitanju jer ima gorih glavnih gradova u Evropi, ali, naravno, to za nas nije opravdanje. Beograd će na proleće imati oko hiljadu autobusa jer nam u februaru dolaze 92 autobusa kao donacija japanske vlade, pa ćemo postići optimalni nivo prevoza na gradskim ulicama. Imaćemo oko 300 privatnih prevoznika, i to je optimalni broj koji ovaj grad može da izdrži. Možemo da kupimo nekoliko hiljada vozila, ali to grad ne bi mogao da podnese. Planirano je da se iduće godine podigne novi kredit kod Eropske investicione banke oko 100.000.000 eura, što će biti uloženo u saobraćajnu infrastrukturu. Nadamo se, pošto je otvoreno pitanje lakog metroa u Beogradu, da će i taj problem početi da se rešava jer je to dugoročna investicija. Pored ovoga, uložena su znatna sredstva u nabavku nove opreme za Gradsko zelenilo i Gradsku čistoću, ali se ne možemo pohvaliti da i sami vodimo dovoljno računa o čistoći u gradu. Ako sami kao građani ne povedemo računa o nekim stvarima, ništa se neće promeniti. Nema tog preduzeća koje može da očisti grad onoliko koliko mi možemo da ga zaprljamo. Beogradu nedostaje oko 7000 parking mesta, pa će u tom smislu prvi projekat biti garaža ispod Pionirskog parka, i to je neophodno, i mislim da je u tom slučaju vođena negativna kampanja. U slučaju izgradnje ove garaže u centru, treba reći da takve stvari postoje svuda u svetu i da mi nismo izmislili rupu na saksiji kada smo se odlučili za takav projekat.

Svedoci smo, prema rečima članova gradske uprave, da se u poslednje dve godine ulaže kudikamo više sredstava nego ranije. Koliko je to zasluga donacija koje su stizale sa strane, a koliko znak da grad dobro posluje?

Sada ću vam reći koja je pogodnost u formiranju budžeta grada. Jedna je u tome što grad ima veliki budžet, a druga stvar je u tome da smo ove godine uštedom u budžet "uneli" oko tri milijarde dinara. Mi smo kao grad ostvarili tu uštedu i ta sredstva se ulažu tamo gde je najhitnije i najvažnije. Na javnim tenderima koje organizujemo za svaku vrstu nabavke, a bilo ih je preko hiljadu, može se videti koliko je prethodna gradska vlast plaćala više od ove gradske uprave. Promene su nastale s izmenom metoda rada. Apsolutna javnost u procesu nabavke svega što je potrebno za funkcionisanje grada najveća je promena i za sve to postoji dokumentacija. Moram da kažem da više ne postoji mogućnost da neko nazove i pokuša da urgira da dobije posao, bez obzira na to što poznaje mene ili nekog iz gradske uprave. Kada smo počeli da radimo takvih je poziva bilo dosta, ali su ljudi shvatili da je s takvom praksom prekinuto. Sproveli smo potpunu racionalizaciju trošenja novca, i to nije demagogija. Na prezentaciju se troše minimalna sredstva, ovde je za prvih devet meseci utrošeno koliko ranije samo za jednu vrstu proizvoda. Dakle, u zgradi Skupštine grada se ne toči alkohol, onaj ko nešto pojede sam to plaća. Ne znam da li je neko platio neki ručak iz gradske kase, na primer. Nema zloupotrebe službenih vozila. Pravilo je da se članovi gradske uprave ponašaju savesno i odgovorno, pa onda to možemo da tražino i od svih saradnika u upravi. Često putujem u inostranstvo i retko se dešava da sa mnom ide više ljudi, štaviše, obično idem sama zbog uštede. Beograd jeste imao brojne donacije, naročito prve godine u energentima, jer ničega nije bilo pred zimu 2001, dolazile su donacije za uređivanje škola i obdaništa, ali je gradska uprava uložila više sredstava nego što je bilo novca iz donacija. Ni u jedan projekat ne ulazimo ako nemamo zatvorenu finansijsku konstrukciju. Lako je reći da se živi od donacija, ali je naša strategija "u se i u svoje kljuse".

Da li je to slučaj i s izgradnjom beogradske "Arene"?

Ona je sad prebačena na grad i potrebno je još oko dvadesetak miliona eura za završetak radova. Biće u funkciji 2004. kada organizujemo košarkaški predolimpijski turnir. Još uvek nije završena finansijska konstrukcija, ali mislim da će sve biti kako treba.

Šta se dešava s jednom uslovno marginalnom temom koja se tiče obeležavanja i imenovanja ulica. Stalno se formiraju nove komisije, a poboljšanja nema u oblasti koja je veoma važna za identitet grada. Gde je nastao problem i kada će se to u potpunosti rešiti?

Mislim, to je moj lični stav, da pitanje naziva ulica nije najbitnije u Beogradu, i to je nešto što se lako rešava. Poslednjih godina rad komisije bio je preterano ideologizovan. Uvek je bilo pokušaja da se neke ličnosti rehabilituju i svako je čitao istoriju kako je hteo. Po meni, ta komisija bi pre svega trebalo da se bavi utvrđivanjem novih naziva ulica jer ima puno ulica koje nemaju pravo ime. Ako se kroz raspravu utvrdi da neke nose imena ljudi koji to ne zaslužuju, to treba promeniti. Nazivi ulica su deo tradicije i treba izbeći svaku moguću konfuziju.

Naravno. Zato vas i pitamo ko će to da reši?

Pa, grad to mora da reši.

Kada?

Sada imamo novu komisiju i nadam se da će ona rešiti stvar kako treba. Nadam se da će taj problem biti brzo rešen.

Šta će, s druge strane, biti s nacionalizovanom imovinom jer to može da bude smetnja novim i očekivanim investicijama?

Znate, mi ne rešavamo sistemske stvari i čekamo da se donese zakon o denacionalizaciji. Sigurna sam da neće biti spora oko primene propisa jer se sada dešava da mnogi ne razumeju postojeće propise, a to je naročito slučaj sa strancima. Potencijalni investitori ne shvataju šta znači uložiti neki novac za zemljište a ne biti vlasnik. Ne možemo da im prevedemo šta to znači dati, na primer, 10.000.000 eura, a oni samo mogu da koriste to zemljište. To su prepreke koje nam stvaraju probleme, ali se to mora rešiti na državnom nivou. Svakako će se ići na to da ljudi čija je imovina nacionalizovana dobiju pravično obeštećenje.

Kakva je strategija grada u rešavanju problema bespravno podignutih objekata, jer izgleda da se stvari rešavaju onda kada izbije incident i iz delovanja nadležnih službi gradske uprave ne može se zaključiti da neka vizija postoji?

To je veliki problem i mi smo trenutno zamrzli izdavanje dozvola za gradnju za narednih šest meseci. U Beogradu ima preko 150.000 bespravno podignutih objekata i besmisleno je razmišljati o tome da se svi poruše jer je to nemoguće. Cilj nam je legalizovati što više njih, ali da to bude upakovano u zakonsku formu. To znači da imamo planske akte, generalni urbanistički plan, regulacione planove. Evo, na Karaburmi: nama nije cilj da se ti objekti sruše, ali će se to dogoditi ako se pokaže kroz izradu plana da te zgrade ne mogu da postoje u tom obliku. Niko neće potpisati građevinsku dozvolu ako to ugrožava bezbednost stanovanja onih koji su legalno na tom području. Rušiće se ono što se ne uklapa u regulacione planove.

Da li ćete se na sledećim izborima kandidovati za gradonačelnika?

Neću, zapravo ne znam.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net