Na znanje i ravnanje >

Državna kasa, iznad svega

Poreski obveznik – piše u zakonu – obavezan je da u propisanom roku podnese prijavu za registraciju Poreskoj upravi i prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi, podnese poresku prijavu Poreskoj upravi na propisanom obrascu, u roku i na način uređen poreskim propisima, podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava, u zakonskim rokovima tačno obračunava porez, plaća porez na način, pod uslovima i u roku propisanom zakonom, ne ometa i ne sprečava službena lica koja učestvuju u poreskom postupku u obavljanju zakonom utvrđene dužnosti, obavesti Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke, druge finansijske organizacije, poštanske štedionice ili druge organizacije koja obavlja platni promet u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, Republici Crnoj Gori ili u inostranstvu – u roku od 15 dana od dana otvaranja, odnosno zatvaranja računa, izvršava druge obaveze utvrđene ovim zakonom i drugim poreskim zakonima

U momentu kada bude definitivno odzvonilo ovoj godini stupiće na snagu novi poreski zakoni iz paketa nedavno usvojenog u srpskom parlamentu. Sudeći po nešto kasnije usvojenom budžetu za iduću godinu, jasno je da država ozbiljno računa sa efektima ovih zakona. Državnu kasu puniće svakodnevno porez na promet roba i usluga, dopunjavaće je kvartalno porez na imovinu a površiće je, jednom godišnje, porez na dohodak. Tokom godine dokapljavaće porez na korišćenje, posedovanje i nošenje dobara. Zahvaljujući uvođenju jedinstvenog poreskog broja i objedinjavanjem podataka o obveznicima, na kraju godine poreska uprava će znati ko je zaista finansijska elita a ko hohštapler. Mnogi će se iznenaditi šta sve poreznici o njima znaju.

U usvojenim tekstovima je do u sitna crevca definisano ko će po kom osnovu i koliko priložiti budžetskim korisnicima i kako će proći onaj ko proba da porez zabašuri. Kako stvari stoje, neće se plaćati porez samo na ono što se ne može prodati, posedovati, pokloniti, naslediti, upotrebljavati ili zaraditi, dakle na vazduh, i to pod uslovom da nije upakovan. Svi ovi zakoni su postojali i ranije, sa skoro istim pozicijama kao i kod ovih novih. Nekadašnja opozicija a danas vlast, u vreme diktature negodovala je zbog mnogih poreskih inovacija tadašnjeg režima za koje se danas zalaže. Bitna razlika je što su raniji zakoni imali povelike rupe dok poreska mreža koja nas sve očekuje ima tako sitno okce da se može provući samo poneka sitna riba pljuckavica i jao si ga onome ko bude uhvaćen ili nema da plati.

CENA POSEDOVANJA: Porez na imovinu plaćaće se na pravo svojine, plodouživanja, upotrebe i stanovanja, pravo vremenskog korišćenja, dugoročnog zakupa i korišćenja gradskog građevinskog zemljišta. Osnovica poreza na imovinu kod nepokretnosti je tržišna vrednost nepokretnosti poslednjeg dana u godini koja prethodi onoj za koju se plaća porez i utvrđuju je poreznici. Ona se svake godine umanjuje za amortizaciju s tim što umanjenje ne može biti veće od 70 posto. Obaveza plaćanja poreza na imovinu nastaje danom sticanja prava odnosno početka korišćenja, danom osposobljavanja ili izdavanja upotrebne dozvole ili kada korišćenje imovine na drugi način započne. Porez ima progresivnu stopu tako da na vrednost imovine do šest miliona dinara obveznik će platiti 24.000 dinara dok će na imovinu vrednu trideset miliona porez iznositi 321.000 dinara. Ovako izračunati iznos poreza na zgradu ili stan, pod uslovom da vlasnik u njemu stanuje, umanjuje se za 40 posto. Porez će se umanjiti za dodatnih 10 posto za svakog člana domaćinstva, a najviše 70 posto utvrđenog poreza.

Transfer imovinskih prava u vidu poklona ili nasledstva takođe podleže oporezivanju osim ako nije u pitanju najbliže srodstvo (roditelji, deca, unuci). Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta koje je obveznik dužan da isplati, na dan nastanka poreske obaveze. Stope poreza na nasleđe i poklon su progresivne. Braća i sestre i svi ostali iz drugog naslednog reda porez na nasleđenu i poklonjenu nepokretnost ali i na gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo intelektualne svojine, hartije od vrednosti, upotrebljavano motorno vozilo ili plovni objekt kao i sve druge pokretne stvari vrednosti do 200.000 dinara na ime poreza će platiti tri posto a preko te vrednosti pet posto. Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon platiće po stopi od pet posto. Porezu ne podleže ukoliko je pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 6000 dinara.

Posebnim zakonom određene su visine poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Prevedeno na srpski jezik, zakonodavac smatra luksuzom posedovanje motornih vozila, mobilnih telefona, čamaca i splavova, oružja... Predviđen je, naravno, i porez na jahte i avione, ali to i nije posebno interesantno za obične smrtnike. Na automobile se porez određuje na osnovu radne zapremine motora i plaća se pri registraciji, na posedovanje oružja za svaku posebnu vrstu predviđen je iznos koji se plaća jednom godišnje, dok je mobilni telefon opterećen porezom u zavisnosti od toga koliko se koristi, i u cenu kartice, doplate ili računa porez je već zaračunat. Vlasnici putničkih automobila – vojni invalidi, civilni invalidi rata i invalidi rada sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja, ili kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata, oslobođeni su poreza. Ako se vozila upotrebljavaju za auto-taksi prevoz, porez se umanjuje za 50 posto.

DVOJAKO PLAĆANJE: Porez na dohodak građana plaćaju svi koji ostvaruju dohodak u vidu zarade, prihoda od poljoprivrede i šumarstva, samostalne delatnosti, autorskih prava i prava industrijske svojine, kapitala, nepokretnosti, kapitalnih dobitaka i, da nedoumice ne bi bilo, svih ostalih prihoda. Zaradom se smatraju i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, sve što se može iskazati u novcu osim akcija stečenih u postupku svojinske tranformacije. Oporezivi prihod predstavlja razliku između bruto prihoda koji je po nekom od ovih osnova ostvario poreski obveznik i troškova koje je imao pri njihovom ostvarivanju i očuvanju, ako je to propisano zakonom. Porezu na dohodak građana ne podležu primanja ostvarena po osnovu invaliditeta, roditeljskog i dečijeg dodatka, naknade za vreme nezaposlenosti, naknada iz zdravstvenog osiguranja osim naknade zarade, otpremnine kod odlaska u penziju, otpremnine iz socijalnog programa... U poresku osnovicu ući će, međutim, novčana pomoć za opremu novorođene dece.

Neće se plaćati porez na naknadu troškova prevoza u javnom saobraćaju najviše do 800 dinara, dnevnice za službena putovanja do 600 dinara dnevno, troškova smeštaja na službenom putovanju prema priloženom računu, naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila, najviše do 1500 dinara mesečno.

Porez na zarade plaća se dvojako: pri svakoj uplati automatski se odbija porez i na kraju godine kao godišnji porez na dohodak građana koji plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od 300.000 dinara. Cenzus se uvećava, odnosno umanjuje godišnje za procenat rasta, odnosno smanjenja zarada, na osnovu statističkih podataka. Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana umanjiće se za poreskog obveznika – 30.000 dinara i za izdržavanog člana porodice – 10.000 dinara po članu ali tako da ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50 posto poreske osnovice. Godišnji porez na dohodak građana plaća se po stopi od 10 posto, a porez koji se naplaćuje pri isplati zarade po stopi od 14 posto.

Nadležni poreski organ najkasnije do 31. decembra svake godine, javno će pozvati građane na podnošenje poreskih prijava. Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana dužan je da za ostvareni dohodak u godini za koju se utvrđuje porez podnese poresku prijavu sa tačnim podacima nadležnom poreskom organu po isteku te godine, a najkasnije do 15. marta naredne godine.

DOSTOJANSTVENA PRINUDA: Poreski obveznik, piše u zakonu, obavezan je da u propisanom roku podnese prijavu za registraciju Poreskoj upravi i prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi, podnese poresku prijavu Poreskoj upravi na propisanom obrascu, u roku i na način uređen poreskim propisima, podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava, u zakonskim rokovima tačno obračunava porez, plaća porez na način, pod uslovima i u roku propisanom zakonom, ne ometa i ne sprečava službena lica koja učestvuju u poreskom postupku u obavljanju zakonom utvrđene dužnosti, obavesti Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke, druge finansijske organizacije, poštanske štedionice ili druge organizacije koja obavlja platni promet u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, Republici Crnoj Gori ili u inostranstvu – u roku od 15 dana od dana otvaranja, odnosno zatvaranja računa, izvršava druge obaveze utvrđene ovim zakonom i drugim poreskim zakonima. Ako tako ne učini, suočiće se sa nimalo naivnim kaznama po prekršajnoj ili krivičnoj prijavi a ako nema da plati, osetiće nežnost prinudne naplate. Najmanji prekršaj koštaće nesavesnog platišu 2000 dinara dok je za najteža krivična dela u vezi sa porezom zaprećeno kaznom do deset godina zatvora.

Prinudna naplata izvršiće se blokiranjem računa u banci, stavljanjem administrativne zabrane na delu buduće zarade ali i plenidbom pokretne i nepokretne imovine. Troškove prinudne naplate snosi poreski dužnik. Pri popisu pokretne imovine, popisivač će zapleniti prvenstveno imovinu koja se najlakše može unovčiti. Od plenidbe, predviđeno je, izuzeće se imovina neophodna za život: kreveti i posteljina, šporet i frižider, hrana, odeća i obuća, porodične slike. Zaplenjena imovina će u roku od osam dana biti prodata javnim nadmetanjem ali i slobodnom pogodbom – do namirenja duga. Ako je za utehu, u Zakonu je predviđeno da su popisivači u izvršavanju prinudne naplate obavezni poštovati dostojanstvo poreskog obveznika.

Postupak prinudne naplate neće biti pokrenut samo ako je očigledno da poreski obveznik i članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju imovinu iz koje naplata može da bude izvršena a poresko potraživanje će biti obustavljeno ako se u toku tri uzastopne godine naplata ne izvrši. To je otprilike i jedini način da se plaćanje poreza izbegne.


 

Porez na automobile

Zapremina motora Porez

do 1.150 cm3 600 od 1.150 do 1.300 cm3; 1.200
od 1.300 do 1.600 cm3; 2.400
od 1.600 do 2.000 cm3; 4.000
od 2.000 do 2.500 cm3; 10.000
od 2.500 do 3.000 cm3; 20.000
od 3.000 cm3; 30.000

Porez na motorna vozila umanjuje se 5% za svaku navršenu godinu starosti vozila, s tim što ukupno umanjenje ne može da pređe 40% od propisane visine poreza.

Porez na imovinu

Poreska osnovica Porez

do 6.000.000; 0,40%
od 6.000.000 do 15.000.000; 24.000 + 0,80% na iznos preko 6.000.000
od 15.000.000 do 30.000.000; 96.000 + 1,50% na iznos preko 5.000.000
preko 30.000.000; 321.000 + 2% na iznos preko 30.000.000


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net