Crna Gora - istraga trgovaca ljudima >

Vetrenje države

Istraga u slučaju četvorice osumnjičenih za trgovinu ljudima koji vodi MUP Crne Gore traje nesmanjenim intenzitetom i ne silazi s naslovnih stranica novina. Biće da će ovo čudo trajati više od tri dana

U istrazi koja je usledila posle ispovesti devojke iz Moldavije, žrtve trgovine ljudima, crnogorska je policija uhapsila četiri osobe, od kojih je jedna zamenik državnog tuzioca. Afera s hapšenjem Zorana Piperovića, još uvek zamenika državnog tužioca Crne Gore, trebalo bi da označi kapitalni zaokret u obračunu državnih službi s organizovanim kriminalom. Sve se dogodilo za vreme i posle Londonske konferencije o organizovanom kriminalu na Balkanu gde su učestvovali predstavnici srpske i crnogorske policije. Nema potvrda da je famozna kaseta na kojoj je zabeležen prvobitni iskaz nesrećne Moldavke najpre putovala u London, ali činjenica da državni tužilac nije bio obavešten o slučaju ukazuje na to da je standardna procedura preskočena, ako se o proceduri može govoriti u trenutku kada se hapsi visoki državni službenik. Prema onome što su prenele "Vijesti" iz izjave ministra policijskog Andrije Jovičevića, nikakvog pritiska sa strane nije bilo i čitava akcija je rezultat dugotrajnih aktivnosti ovog državnog organa. "Takvi pritisci bili bi suvišni", rekao je Jovičević "s obzirom na to da ne bi mogli promijeniti profesionalan odnos i zakonito postupanje MUP-a u ovom slučaju.

BLAŽENO NEZNANJE: Po hapšenju svog zamenika, Božidar Vukčević, aktuelni državni tužilac Crne Gore, demantovao je bilo kakvu umešanost u ovu aferu i bilo kakvu povezanost s ostalom trojicom uhapšenih. Nevladin sektor i opozicija zatražili su da odmah podnese ostavku, ali to se nije desilo. Čak nije razrešio dužnosti ni svog uhapšenog zamenika kome je određen jednomesečni pritvor koji bi mogao da potraje i šest meseci ako istraga bude trajala. U intervjuu podgoričkom dnevniku "Publika", Vukčević je još jednom odbacio sve optužbe upućene na svoj račun, ali je saopštio da je posećivao "ozloglašenu" bezimenu kafanu Baka Orahovca (jednog od uhapšenih) na železničkoj stanici u Podgorici, kao i da je dugo godina prijateljevao s poznatim podgoričkim mesarom: "On nikada u mom prisustvu i da ja znam nije uradio bilo šta što se kosi sa zakonskim obavezama", rekao je tužilac Vukčević. Njemu zapravo nije jasno, od početka, zašto se digla tolika prašina jer, kako tvrdi, "niti jedan dokaz, sem moguće nekih za koje ne znam, ili ako postoji svjedokinja za koju takođe ne znam, ne postoji. Tvrdim da nikad ni gospodin Piperović u mom prisustvu, niti ja nijesmo ušli u zonu povrede zakona".

S druge strane, spektakularno započeta akcija hapšenja ljudi osumnjičenih u trgovini ljudima i brojne najave hapšenja drugih iz policijsko-sudsko-političkog establišmenta zaustavila se na rutinskom vođenju istrage i ponovnom ispitivanju hrabre devojke iz Moldavije koja je pristala da svedoči i obelodani ko je sve u zamešateljstvo bio uključen. Izvori iz podgoričke policije kažu da se nikada nije radilo s većim intenzitetom, da se proveravaju mnoge ličnosti, a opoziciona štampa špekuliše s potencijalnim metama istrage. U nedostaku pravih informacija krenulo je licitiranje s imenima onih koji bi možda mogli da budu umešani u aferu. Indikativno je da se nijednom rečju nije oglasio Milo Đukanović, verovatno iz želje da se njegov gest ne protumači pogrešno, a ni parlament nije reagovao na eventualnu smenu državnog tužioca. Vukčević je, takođe, demantovao da je išao bilo gde na konsultacije o narednim potezima.

BEZBEDNOST: Ranije je upravnica Sigurne ženske kuće Ljiljana Raičević, koja je prisustvovala davanju izjave devojke iz Moldavije, rekla da su pomenuta mnoga imena i da će nastaviti privođenje viđenijih ljudi. Kako istraga odmiče, postoji strahovanje predstavnica ove nevladine organizacije da će se sve na kraju zataškati i da će jedina žrtva u čitavoj aferi biti nesrećna Moldavka. Ljiljana Raičević je rekla da je primetila da "nešto s postupkom nije u redu" te da će ova organizacija angažovati advokate koji će zastupati devojku, što se ovih dana i dogodilo. U samom procesu istrage dogodilo se da policija privede jednu Podgoričanku koja se bavi preduzetništvom, koju je Moldavka pomenula u svojoj izjavi, za koju se ispostavilo da nije osoba koju žrtva optužuje da je učestvovala u organizovanju trgovine ljudima. Takođe, zbog mnogobrojnih povreda Moldavka je bila još jednom pregledana na Kliničkom centru u Podgorici, ali tamo nije zadržana zbog straha za bezbednost.

Dok predstavnici nevladinog sektora očekuju veću aktivnost "državnih organa", oni koji se direkno bave slučajem nekako ga svode na rutinski policijsko-sudski postupak verovatno pokušavajući da umire javnost. Za sve vreme, opet, nije došlo do veće policijske akcije proveravanja rada brojnih noćnih klubova koji su po pravilu stecište prostitucije i trgovine ljudima pod maskom zabave. Ono što je u "doba komunizma" bila tabu aktivnost u boljim hotelima, u devedesetim se preselilo u neupadljive prigradske kuće zatvorenog tipa. Prema procenama i podacima koje ima IOM (Međunarodna organizacija za migracije), godišnje se iz zemalja bivšeg istočnog bloka trafikuje oko 120.000 ljudi, pretežno žena i dece. Najviše devojaka je iz Moldavije i Ukrajine i one, po pravilu, bivaju transportovane preko Rumunije u Beograd, koji važi za veliko "tranzitno mesto". U prestoni grad dolaze i devojke iz Bugarske i ostalih zemalja, smeštaju se u stanove iz kojih ne mogu da pobegnu i tamo po njih dolaze kupci s raznih strana. Sredinom devedesetih u Beogradu je postojao veliki broj bordela, a kasnije se taj posao premestio u stanove i sve je rađeno po narudžbini. Zbog velikog broja vojnika, BIH i Kosovo važe kao krajnje destinacije, odnosno, najveći broj devojaka završava u tamošnjim bordelima. "Gazde" im oduzimaju isprave i saopštavaju im da im duguju nekoliko hiljada eura jer su ih otkupili od trgovaca. Jednom upletena u lanac trgovine, devojka veoma retko može da se izvuče jer neprestano biva preprodavana i premeštana na različite lokacije. Mali broj onih koje policja uspe da oslobodi ili se sam iskobelja iz ruku trgovaca završava u sigurnoj kući gde im se pruža utočište.

Pojavljivanje na sudu žrtava trgovine je novost, ali je jedini način da se ovaj oblik međunarodnog organizovanog kriminala dokaže. Krivičnim zakonom Crne Gore predviđena je kazna do osam godina robije za ljude uključene u trgovinu ljudima. U podgoričkom slučaju postoji mogućnost, ako istraga ne bude sprovedena na pravi način, da se čitava stvar obori na sudu jer, kako kaže Ljiljana Raičević, devojka je pomenula imena mnogih poznatih ličnosti: "Kome će se onda vjerovati? Njima, javnim ličnostima ili njoj kojoj je jedini motiv da spase druge devojke. Neću dozvoliti da se ovo zaboravi!"


 

Poslovna pratnja - pogled iznutra: tuđeg tela gospodar

Poslovna pratnja - pogled iznutra: tuđeg tela gospodar

"U stan klijenta ulazim zajedno s devojkom i diskretno osmatram da li je sve u redu. U stanu ne sme da bude više osoba jer tada mogu da se iživljavaju nad devojkom. Prema gazdinim upustvima, u takvim slučajevima treba da izađemo iz stana, a ako neko pokuša silom da zadrži devojku, ja tu ništa ne treba da radim. Meni je gazda rekao da ne brinem za bezbednost devojke jer se time bave njegovi ljudi", objašnjava sagovornik

"Po jednoj vožnji dobijam deset eura, a sam snosim troškove benzina i amortizacije kola", kaže dvadesettrogodišnji mladić koji radi kao vozač u jednoj beogradskoj agenciji za "poslovnu pratnju" – znate već na šta se misli. "Zarada nije loša, zavisi od obima posla. Nekad imam svega jednu vožnju dnevno, ali ima dana kad ne izlazim iz kola. Ne vodim preciznu evidenciju o zaradi, ali imam dovoljno za sve svoje potrebe."

Jedan telefonski poziv i devojka je pred vratima klijenta za manje od pola sata, objašnjava sagovornik. Da bi devojka stigla na adresu klijenta, neke agencije koriste taksi, dok druge angažuju svoje vozače koji ujedno i naplaćuju uslugu. Ovde je reč o drugom slučaju.

"Posao nije nimalo lak jer praktično nema radnog vremena", nastavlja ovaj vozač. "Radi se po pozivu, često i usred noći. Dobra okolnost je u tome što ne moram da sedim u agenciji jer uglavnom sa sekretaricom komuniciram mobilnim telefonom."

U poslu vozi svoj automobil, što je uz pouzdanu preporuku bio uslov da počne da radi.

Ovaj mladić kaže da je za ovakav posao dovoljno zakupiti stan s telefonskom linijom i objaviti dva oglasa u novinama. Jedan u kojem se devojkama obećava velika i laka zarada i drugi kojim agencija te iste devojke nudi na tržištu. Postoje i agencije koje rade sa svega dve-tri devojke.

"Njihove gazde obično imaju kriminalnu prošlost", tvrdi sagovornik "Vremena" i dodaje da "svako ne može da se bavi tim biznisom".

"Moj gazda ima dosta uticajnih prijatelja, pa i među policajcima koji znaju čime se bavi. Često navrate u agenciju na kafu, pitaju da li nam nešto treba, a ponekad nekog od njih odbacim i do kuće."

ZAŠTITA I KORISNICI: Kad klijent pozove agenciju i na preporuku sekretarice "odabere" devojku, od njega se obično traži da, pored adrese, ostavi i broj telefona. Na taj način se proverava autentičnost podataka koje je dala mušterija i eliminiše se mogućnost lažnih poziva. Sekretarica zatim poziva odabranu devojku, koja mora da bude spremna u najkraćem roku. Klijentima se obično kaže da će devojka u njihovom stanu biti najkasnije za pola sata, sem ukoliko je u pitanju gradska periferija. U tom slučaju rok za "isporuku" je malo duži. Neki "sastanci" se ugovaraju i unapred, ali samo ako su u pitanju stalne mušterije.

"U stan klijenta ulazim zajedno s devojkom i diskretno osmatram da li je sve u redu. U stanu ne sme da bude više osoba jer tada mogu da se iživljavaju nad devojkom. Prema gazdinim upustvima, u takvim slučajevima treba da izađemo iz stana, a ako neko pokuša silom da zadrži devojku, ja tu ništa ne treba da radim. Meni je gazda rekao da ne brinem za bezbednost devojke jer se time bave njegovi ljudi", objašnjava sagovornik.

Sve agencije za poslovnu pratnju ističu da devojke uživaju njihovu zaštitu. Međutim, u praksi se to svodi na pretpostavku da joj klijent neće nauditi ako zna da agencija ima njegove podatke. Ako se to ipak dogodi (a primeri su retki), gazdini ljudi se zaista "pobrinu" za takvu mušteriju, što devojci baš i ne pruža neku satisfakciju.

KORISNICI USLUGA: "Klijenti kod kojih sam vozio devojke pripadaju najrazličitijim tipovima ljudi. Napaljeni klinci, oženjeni porodični ljudi koji za takve prilike najčešće iznajmljuju hotelske sobe, matorci pred penzijom, nema šta nisam video. Jednom je klijent bio stariji profesor iz unutrašnjosti koji nije ni pipnuo devojku, a bila je s njim puna dva sata. Hteo je čovek samo da priča. Devojka mi je posle rekla da joj odavno nije bilo zabavnije na poslu", priča nam mladić pred kojim devojke iz agencije nemaju mnogo tajni.

"Posle obavljenog posla", nastavlja sagovornik, "devojke prvu cigaru pale tek u kolima, malo se opuste i priča sama krene. Pričaju mi bukvalno sve. Od toga kakav je bio klijent u krevetu i šta je sve tražio od nje, pa sve do najškakljivijih detalja. Jednostavno, imaju potrebu da sve to nekom ispričaju, a ja ionako znam njihovu najveću tajnu. U početku su bile nepoverljive prema meni, a sad je naš odnos mnogo opušteniji. Naravno, ni s jednom od njih se ne družim van posla. Uostalom, ovo što radim i nije neka prilika za sklapanje novih prijateljstava. Ni za mene, ni za njih", zaključuje momak koji, vozeći prostitutke, mesečno zarađuje više od dve profesorske plate.

SEKRETARICA: O tome kako izgleda biti sekretarica u agenciji za poslovnu pratnju, razgovarali smo s dvadesetčetvorogodišnjom devojkom koja se ovim poslom bavi već dve godine.

"Agencija u kojoj radim nije nikad bila prijavljena. Vlasnik ima dvadeset devet godina i najstariji je u agenciji. Posao sekretarice je da se javlja na telefon i da ubedi mušterije da ima baš ono što on traži", govori sagovornica. Za ovu agenciju radi tridesetak devojaka i, prema rečima sekretarice, samo tri ili četiri izgledaju dobro.

"Sve ostale su ‘krševi’ i zovem ih samo kad baš moram, inače se trudim da ih izbegnem. Ima devojaka koje nikada nisam pozvala. Naravno, kada ubeđujem mušteriju, one znatno bolje izgledaju nego što je to zaista slučaj", objašnjava ova sekretarica.

"Mušterije su često iz unutrašnjosti, dolaze na poslovne sastanke pa kad uveče u hotelu nemaju šta da rade, pozovu nas. Ima i puno mladih momaka oko dvadeset godina. Bio je i slučaj da je devojka prevarila momka, pa je za njega iznajmila devojku da mu se oduži. Jednom je potpuno običan muškarac, za koga vam nikada ne bi palo na pamet tako nešto, doneo kompletnu opremu za sado-mazo tretman i tražio da se devojka adekvatno pripremi dok se on ne vrati", navodi sagovornica.

U agenciji postoje i muškarci koji pružaju usluge i svom i suprotnom polu, ali je potražnja za tim veoma mala.

Za jednu smenu od osam sati obično se uradi nešto više od deset poslova. "Najviše ‘posla’ ima oko ponoći. Onda nastaje zatišje da bi posao ponovo krenuo pred jutro kada se ljudi vraćaju iz grada. "Tokom velikih sportskih takmičenja posao drastično opada, pa tako dok se igraju utakmice na svetskom ili evropskom prvenstvu u fudbalu posla gotovo i da nema. Međutim, telefon počinje da zvoni istog trenutka čim se prenos završi", ističe sagovornica "Vremena".

Elizabeta Tenji, Nikola Kojić

Cenovnik

Agencije za poslovnu pratnju imaju prilično ujednačene cene za usluge koje pružaju. Tako se cena jednog sata "poslovne pratnje" tarifira sa oko 60 eura, od čega deset sleduje vozaču ili se daje za taksi. Ostatak dele devojka i agencija, najčešće tako što devojci pripadne 30 eura. Posebne usluge, na primer oralna završnica, obično se dodatno naplaćuju. Aranžmani za celu noć staju oko 250 eura, a nekad se devojke traže i na nekoliko dana, što košta 500 i više eura. Porez nije uključen u cenu, a verovatno neće ni biti.

E.T. i N.K.

Makro ispred škole

Šta se dogodi kad makro zavede devojčicu, govori dvedesetdvogodišnja studentkinja koja je kroz to prošla pre šest godina.

"Bila sam na drugoj godini srednje dizajnerske škole. U to vreme je svakoga dana u kafić preko puta škole dolazio jedan zanimljiv muškarac. Imao je 30 godina i dvoje dece. Dugo je pokušavao da me osvoji i nakon nekoliko meseci počela sam da se zabavljam s njim. U početku je to izgledalo kao nešto najlepše što je moglo da mi se desi. Bila sam veoma zaljubljena u njega i mislim da bih u tom trenutku uradila sve samo da ostane pored mene. Bio je to period kad su mi se roditelji razvodili, što mi je zaista teško palo. Osećala sam se kao da je on zapravo jedini bio tu za mene. Bili smo dve godine zajedno. On je sve vreme imao privatnu firmu za poslovnu pratnju i ja sam znala za to. Znala sam i da me vara s drugim ženama, i to sam emotivno proživljavala. Kako se bližio moj osamnaesti rođendan, provodila sam sve više vremena kod njega i čuvala mu decu. Neposredno pred punoletstvo preselila sam se kod njega. Posle nekog vremena on je počeo da se ponaša veoma loše prema meni i odlučila sam da njemu u inat budem s nekim drugim muškarcem. Sledeće dve godine radila sam kao prostitutka u njegovoj agenciji. I dalje smo živeli zajedno i dalje sam čuvala njegovu decu. Najčešće sam radila u hotelu Hajat s najskupljom klijentelom. Za sat vremena dobijala sam po 500 maraka i taj novac je ostajao njemu, a ja sam za uzvrat dobijala skupu garderobu, ekskluzivne izlaske... Nakon dve godine zaljubljenost u njega polako je počela da prolazi. To je bio glavni razlog zbog kojeg sam iz svega želela da se izvučem. Drugi razlog je bila njegova sve izraženija agresivnost. Kad god bih pokušala da iz toga izađem, on bi me pretukao. Na kraju sam roditeljima morala sve da priznam. Jedino zahvaljujući tome što mi je mama radila u policiji, uspela sam da ga se otresem na neko vreme.

Međutim, on se jednog dana pojavio na mom fakultetu i izložio me ogromnom poniženju pred kolegama. To je za mene bila vrsta presude. Bilo mi je strašno teško da se vratim normalnom životu. Osećala sam se kao pas kojeg svi šutiraju. Nikom više nisam mogla da verujem. Jednom prilikom sam otišla u parfimeriju sa svojim novim momkom i u jednom trenutku ušao je muškarac sa svojom ženom. Istog momenta sam panično istrčala napolje jer sam prepoznala svoju mušteriju od pre dve godine. To je zaista strašno osećanje i ne verujem da će bilo kada moći potpuno da prođe."

E.T. i N.K.

Članovi

OGLAS – Agencija Xxx xxx nudi najveći izbor devojaka za svačiji ukus! Tel. 011 xxx xxx

Nikola: Dobar dan, Nikola ovde, zovem u vezi s oglasom.
Agencija: A jeste li vi naš član?
Nikola: Ne, a treba li da budem?
Agencija: A šta vas zanima?
Nikola: Pa zanima me kakva je ponuda.
Agencija: A koji deo grada?
Nikola: (zbunjeno) Zemun, Novi Beograd.
Agencija: Imamo dvosoban na Novom Beogradu, ali to je mnogo skupo.
Nikola: (dvostruko zbunjen) A koja je kvadratura?
Agencija: Paaa, ne znam.
Nikola: Kako ne znate?
Agencija: (Posle kraćeg razmišljanja) Bolje nazovite neki drugi put.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net