Meridijani

Edinburg: Vatrena stihija

Vatrogasne jedinice su u prošlu nedelju uspele da posle više od dvadeset sati stave pod kontrolu požar koji je besneo istorijskim gradskim jezgrom Edinburga. Požar je izbio prošle subote uveče iznad jednog noćnog kluba u tom škotskom gradu. Plamen se ubrzo proširio kroz staro jezgro grada, koje je uvršteno u svetsku baštinu UN-a, ugrožavajući podjednako poslovne i stambene objekte, od kojih su pojedini stari i više od 300 godina, i pričinivši štetu koja se meri milionima dolara. Pomoćnik šefa lokalne vatrogasne brigade Del Simpson saopštio je novinarima da je požar stavljen pod kontrolu, ali je dodao da u zgradama još ima lokalnih džepova požara. "Ti džepovi leže duboko jer je na njih palo mnogo šuta, tako da voda ne dopire do njih ", kazao je Simpson. "Bićemo tu još najmanje dva dana", ocenio je Del Simpson. Na suzbijanju požara koji je oštetio oko dvadedeset objekata i primorao na evakuaciju 150 ljudi iz starog gradskog jezgra angažovano je osamdeset vatrogasaca. Napori da se spreči širenje plamena na pojedina arhitektonski važna zdanja, među kojima je i kuća poznata kao "Adam haus", izgleda da su bili uspešni. Predstavnici vatrogasne službe ocenili su da je još prerano da se govori o uzrocima požara, dodajući da će to biti utvrđeno u zajedničkoj istrazi s policijom.

Jerusalim: Protiv palestinske države

Izraelska ekstremna desnica odbacila je predlog premijera Arijela Šarona o uslovnom stvaranju privremene palestinske države koja bi obuhvatala 40 odsto Zapadne obale i tri četvrtine pojasa Gaze. "Politika Arijela Šarona veoma je opasna po bezbednost Izraela jer se stvaranjem palestinske države priznaje poraz od terorizma", preneo je prošle nedelje izraelski radio izjavu šefa Partije nacionalnih vernika Efija Eitana, koji je i ministar bez portfelja u Šaronovoj vladi. Vođa Unije nacionalista, koalicije ekstremne desnice, Avigdor Liberman takođe je odbacio Šaronovu politiku jer ona "pristaje na stvaranje države terorista, dok se ceo svet bori protiv terorističkih država". "Izraelski gradovi su u opasnosti od palestinskih pasa, a pojas Gaze služi kao glavno sedište Hezbolaha i Irana", rekao je Liberman državnom radiju. Šaronove pristalice tvrde, međutim, da premijer ne planira napuštanje gradova na Zapadnoj obali ili u pojasu Gaze, kao ni potpuno povlačenje sa palestinskih teritorija.

London: Terorista ili ne

Jedan od lidera čečenskih separatista Ahmed Zakajev, koji je juče uhapšen po sletanju iz Danske na londonski aerodrom Hitrou, pojaviće se sledeće nedelje na saslušanju na kome će biti odlučeno o njegovoj ekstradiciji, saopštila je danas britanska policija. Zakajeva, saradnika čečenskog lidera Aslana Mashadova, Moskva traži zbog navodne umešanosti u terorističke akcije počinjene u periodu 1996. do 1999. godine. U saopštenju Skotland jarda navodi se da je Zakajev "odveden u zapadnu londonsku policijsku stanicu a kasnije oslobođen".

Zakajev će se u sledeću sredu pojaviti pred sudijom da bi se suočio sa ruskim zahtevom za izručenje. Za sada se ne zna gde se Zakajev nalazi. Britanski zvaničnici odbili su da potvrde ili demantuju navode medija da je on zatražio politički azil u Britaniji. Zakajev je oslobođen u utorak iz zatvora u Danskoj, gde je proveo 34 dana dok su vlasti razmatrale zahtev Rusije za ekstradiciju. Dansko ministarstvo pravde zaključilo je da Moskva nije pružila dovoljno dokaza za njegovo izručenje. Zakajev je krajem oktobra doputovao u Dansku da bi prisustvovao konfereniciji Čečena u egzilu održanoj samo nekoliko dana pošto je grupa čečenskih terorista držala ruske taoce u moskovskom pozorištu. Rusija, koja smatra da su Mashadov, Zakajev i drugi koji se bore za nezavisnost Čečenije teroristi, izdala je preko Interpola međunarodni nalog za hapšenje Zakajeva, na osnovu kojeg ga je danska policija i uhapsila. Posle puštanja Zakajeva, njegov danski advokat rekao je da je nalog za hapšenje njegovog klijenta i dalje na snazi i da sve zemlje u koje on dođe moraju da ga uhapse.

Berlin: Uhapšeni Jugovići

Zemaljski sud u Berlinu izrekao je danas presude dvojici muškaraca iz bivše Jugoslavije koji su proletos iz muzeja Most u glavnom gradu Nemačke ukrali slike vredne više od 3,6 miliona eura. Prvooptuženi, inače 44-godišnji državljanin BiH, koji je priznao počinjeno delo, kažnjen je sa pet i po godina zatvora. Drugi učesnik u krađi, nemački državljanin jugoslovenskog porekla, nekada vlasnik restorana, osuđen je uslovno na dvogodišnju zatvorsku kaznu. Za trećom osobom, takođe Jugoslovenom, koji je trebalo da učestvuje u prodaji ukradenih slika, još se traga. Osuđeni su krajem aprila iz muzeja Most, posvećenog slikarima istoimene ekspresionističke umetničke grupe, ukrali slike Emila Noldea, Ernsta Ludviga Kirhnera, Maksa Pehštajna i Eriha Hekela. Dela koja potiču iz vremena između 1908. i 1930. pronađena su mesec dana kasnije u jednom berlinskom stanu, a jedna od slika bila je presečena na dva dela. Osuđeni su izjavili da ne znaju ko je uništio Pehštajnovo delo Mlada devojka. Oni su, takođe, rekli da prilikom krađe nisu ni znali da je reč o muzeju. Loša obezbeđenost slika navela ih je na zaključak da provaljuju u privatnu kuću. Naredne sedmice proces se nastavlja ispitivanjem još dvojice jugoslovenskih državljana osumnjičenih da su, takođe, učestvovali u krađi. U stanu jednog od njih pronađene su ukradene slike. U Nemačkoj kriminalističkoj statistici za 2001. godinu registrovano je 59.550 građana iz Srbije i Crne Gore. Oni čine 10,5 odsto od ukupno 568.384 stranca – počinioca kriminalnih dela u Nemačkoj u prošloj godini.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net