Donacije >

Svaki cent pod lupom revizora

Prošle godine u srpski budžet stiglo je 3,3 milijarde dinara donacija i za svaku postoji precizna evidencija trošenja. O tome brinu svi, donatori i korisnici, a veoma često kontrolu obavljaju i nezavisne revizorske kuće. S tim su, međutim, najmanje bili upoznati narodni poslanici. "Oni će ubuduće dobijati izveštaje na tri meseca", obećava Goran Pitić, ministar za ekonomske veze sa inostranstvom

ČEMU SLUŽE DONACIJE: Dom zdravlja Arilje - zatečeno stanje...

Elektroprivreda Srbije dobila je od Evropske agencije za razvoj (EAR) 2000. godine 107,7 miliona dolara donacija za revitalizaciju sistema, 2001. godine donacija je iznosila 103,7 miliona a ove godine 67 miliona dolara. Od tih 67 miliona dolara, za revitalizaciju trećeg bloka Termoelektrane "Nikola Tesla" A u Obrenovcu (koja upravo traje) data je donacija od 50 miliona dolara. Nosilac posla na međunarodnom tenderu postala je nemačka firma Lurgi Lentjes Services & Siemens, a na lokalnim tenderima kao podizvođači i isporučioci opreme angažovane su domaće firme Minel, Termoelektro... i s njima je EAR sklopio ugovore.

Kompletan donatorski nadzor obavlja Project Implementation Unit (PIU), koji je EAR osnovao samo za nadzor ove donacije. Istovremeno, i EPS obavlja investitorski nadzor nad izvođenjem radova. Izvođači radova nedeljno dostavljaju izveštaje i EPS-u i PIU-u. Kada proizvođač isporuči opremu u skladište, PIU obavlja kvalitativnu i kvantitativnu kontrolu, upoređuje ih sa specifikacijama i dostavlja izveštaje EAR-u i EPS-u.

...i sadašnji izgled

Na primeru revitalizacije bloka 3 Termoelektrane "Nikola Tesla" A Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom (inače nadležno da brine o novcu koji stiže kao pomoć donatora u našu zemlju) pokazuje kako se ozbiljno pristupa svakoj donaciji i kontroli trošenja para. Uostalom, primer Bosne i Hercegovine, gde je potrošeno pet milijardi dolara donacija a u malo slučajeva se zna kako, opomena je i za donatore da ne bacaju novac u "bunar bez dna", ali i za korisnike u susednim državama da izbegnu prezrive komentare donatorske zajednice. Razlog više za stalno povećavanje mehanizama nadzora i kontrole jeste i tradicionalna srpska teza: "čudno bi bilo da su stigle tolike pare, a da se niko ne omasti". A "tolike pare" zapravo su 1,4 milijarde dolara koliko je donacija stiglo od 5. oktobra 2000. do danas.

ČETVOROSTRUKA KONTROLA: Goran Pitić, ministar za ekonomske veze sa inostranstvom u Vladi Srbije, kaže da je ta pitalica zapravo nasleđena predstava u svesti mnogih ljudi o tome kako funkcioniše država i to je zaista najteže promeniti. "Taj mentalitet je naviknut u poslednjih deset godina da živi u virtuelnoj socijalnoj sigurnosti gde je sistem svima davao prostora za korupciju. Znam da je posle svega teško poverovati da su sad došli neki ljudi koji žele da to promene i unesu nov sistem rada i vrednosti", kaže Goran Pitić.

Prema pravilima igre koja je utvrdilo ovo ministarstvo, kad je reč o novčanoj donaciji kontrola je obično četvorostrana. Prvu kontrolu radi donator, drugu Ministarstvo finansija, za treću je zaduženo resorno ministarstvo (ako je recimo reč o daljinskom grejanju onda je zaduženo Ministarstvo energetike), a četvrtu kontrolu obavlja krajnji korisnik. Primera radi, u Ministarstvu energetike, koje je jedan od najvećih korisnika donacija, postoji posebno odeljenje za praćenje trošenja novca jer je na tome insistirao donator. Gotovo u svim slučajevima dosad donator je tražio da se u kontrolu uključi i nezavisna revizorska kuća koja će napraviti ex posto kontrolu svake stavke u trošenju donacije. U suštini, svaki donator prati do kraja novac koji je poklonio jer je zainteresovan da pomoć stigne do krajnjeg korisnika.

"Kad se posmatra period od oktobra 2000. godine do danas, to je suma od 1,4 milijarde dolara donacija", kaže Pitić. "Od toga je manji segment u novcu, a ono što je otišlo u srpski budžet iznosi 3,3 milijarde dinara. Dakle, kad sve te donacije saberemo, do sada nije pronađen ni jedan jedini primer zloupotrebe, da je neki korisnik rekao da donacija nije stigla ili da je nenamenski potrošena."

U "Izveštaju o donacijama za 2001. godinu", pripremljenom za parlamentarnu raspravu o budžetu za prošlu godinu, navodi se da je preko računa Prihodi po osnovu donacija Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom na račun srpskog budžeta pristiglo ukupno 1,7 milijardi dinara (detaljnije u Prilogu 1).

Ali, to nije jedina donatorska podrška srpskom budžetu. "...Vlada Republike Srbije prima i direktnu budžetsku pomoć koja može biti bespovratna kao što su makrofinansijska pomoć Evropske unije ili krediti Svetske banke za strukturno prilagođavanje (IDA). Obe ove kategorije prenose se na Vladu Srbije ugovorima koje je ratifikovala savezna skupština. U tekstu ugovora utanačeni su i način prenosa sredstava, period u kome se sredstva mogu trošiti, svrha trošenja, revizorska kontrola trošenja, način nabavki, izveštavanje o razvoju projekta, odnosno sprovođenje reformskih politika koje se finansiraju iz sredstava budžeta... U 2001. godini na ovaj način u budžet Srbije preneseno je 1,5 milijardi dinara...", stoji u Izveštaju namenjenom narodnim poslanicima.

Sa još dve donacije (jedna za otklanjanje posledica poplava od 124,7 miliona dinara i druga od 25 miliona koju je uplatilo savezno ministarstvo za rad) u budžet Srbije 2001. godine pristigla je pomoć u vrednosti od 3,3 milijarde dinara.

"Procedura predviđa da se za svaku donaciju pravi ugovor u kome se kaže ko je davalac, ko prima pomoć, ko je krajnji korisnik, način realizacije donacije i eventualan nadzor. U bazi podataka koju vodi ovo ministarstvo nalazi se oko 800 projekata donacija koje su stigle u Srbiju od 5. oktobra 2000. godine do danas. U tu brojku nisu uključeni samo ugovori koje je potpisala republička vlada već i donacije koje je primila lokalna samouprava", kaže ministar Pitić.

PROPUST U INFORMISANJU: Bez obzira na strogu kontrolu i medijsku akciju "Crno na belo", kojom se najšira javnost informiše o pristiglim i potrošenim donacijama, i dalje kolaju priče o zloupotrebama inostrane pomoći. Ministar Pitić saglasan je u oceni da Vlada možda nije dovoljno često i transparentno o tome obaveštavala narodne poslanike. Ministarstvo je do sada za Vladu i međuministarsku grupu zaduženu za donacije (u kojoj se nalaze ministar finansija, ministar za socijalna pitanja, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i premijer) pripremalo šestomesečne i godišnje izveštaje. "Sada ćemo i narodnim poslanicima tromesečno slati izveštaje o pristiglim donacijama i načinu njihovog trošenja", kaže Goran Pitić.

U javnosti je pod okriljem "političkog dijaloga" raširena još jedna pogrešna predstava oko donacija. Često se u političkom nadmetanju lansira priča da se u Srbiji čitav reformski poduhvat zasniva na donacijama. U Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom podacima dokazuju činjenicu da su krajem 2000. godine donacije bile isključivo humanitarnog karaktera i da su se tim novcem uvozili struja, lekovi, đubrivo, dizel... "Već 2001. godine uspeli smo donatorima da nametnemo naše prioritete, pa smo se u junu na Donatorskoj konferenciji u Briselu pojavili, kao i Svetska banka, sa tranzicionom agendom u kojoj je bilo projekata u nauci, obrazovanju, zdravstvu... koje smo želeli da malo više istaknemo", kaže Goran Pitić.

Tako je sa Svetskom bankom usaglašena strategija revitalizacije infrastrukture i razvoja finansijskog i privatnog sektora.

"Posebno smo istakli socijalne programe i pokušaj da izvučemo što više pomoći za najugroženije slojeve stanovništva. To smo i uspeli, mada donatori u principu ne vole da daju pomoć budžetu, a naročito ne za ono što je ostalo od ranije kao budžetska obaveza. Da ne bi opet bilo mistifikacija, najviše pomoći bilo je u robi", kaže Pitić.

Ipak, u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom najveći značaj donacija vide u revitalizaciji infrastrukture tj. u energetici, popravljanju puteva, aerodroma u Nišu i Beogradu, železnici... Ali, kao ključni momenat ocenjuju pomoć u restrukturiranju finansijskog sektora i razvoju privatnog preduzetništva kroz Agenciju za podršku malim i srednjim preduzećima. Evropska agencija je u startu u vidu poklona obezbedila deset miliona eura, pa je onda u to ušla i nemačka Agencija za razvoj da bi pomogla stvaranje ključnih pretpostavki za promenu privredne strukture. Sada Italijani daju kredit od 34 miliona eura za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća.

"Najvažnije je da se skidamo sa pupčane vrpce donacija", kaže ministar Pitić i to ilustruje sledećim podacima: 2000. godine sve donacije bile su u vidu poklona, 2001. godine najveći deo (oko 90 odsto) bili su pokloni, a ove godine pokloni su smanjeni na oko 60 odsto. To znači da Srbija ulazi u zonu mekih kredita, dužničko-poverilačkih odnosa, koji znače da sve što se uzima mora da se vrati i da ne sme da ide u široku potrošnju. "Ulazimo u zonu kad sami sebi treba da obezbedimo održiv razvoj", upozorava ministar Pitić.

Na pitanje šta se očekuje od nove donatorske konferencije, ministar Pitić kaže da je Srbija ove godine i bez donatorske konferencije obezbedila skoro milijardu dolara. "Pokušavamo da ubedimo donatore da je dobro i za njih i za nas da imamo novu konferenciju na kojoj ćemo poreskim obveznicima zemalja iz kojih donatori dolaze pokazati da smo vlast koja na ozbiljan način troši njihov novac. Oktobra 2000. godine za nas je bilo predviđeno oko četiri milijarde dolara za tri godine. Ako bi se dosadašnji trend nastavio i naredne godine, mogli bismo da kažemo da smo manje-više zadovoljni onim što je stiglo od donatora", smatra Goran Pitić.


 

Čuvena priča

"Početkom godine kružila je priča o novcu koji je neki donator poklonio prelaznoj vladi Srbije za pravosuđe. Navodno se radilo o milion, milion i po dolara grčkog donatora. Imamo kompletan spisak donacija i na osnovu njega može se utvrditi da je jedina donacija u tom periodu bila 15 miliona dolara, da nije bila iz Grčke i da uopšte nije bila namenjena pravosuđu. Ta priča se i dalje vuče i prepričava se da je neko uzeo taj ček. Što se tiče naše baze podataka, toga nigde nema. Mi smo razgovarali i sa ambasadom Grčke u Beogradu i oni nemaju nikakvih podataka o toj navodnoj donaciji od 1,5 miliona dolara za pravosuđe", kaže Goran Pitić.

TABELA 1: Realizacija sredstava od oktobra 2000. do decembra 2002.

TABELA 1: Realizacija sredstava od oktobra 2000. do decembra 2002. Sredstva u okviru fiskalne godine Realizacija u 2000. Realizacija u 2001. Realizacija u 2002.(procena)
Sredstva najavljena u 2000. 151,88 249,31 8,11
Sredstva najavljena u 2001. – 277,35 458,20
Sredstva najavljena u 2002 – – 297,92
Ukupno 151,88 526,66 764,23
Ukupno u periodu20002002. 1442,77
(u milionima USD)

Napomene uz Tabelu 1:

– 99 odsto sredstava dodeljenih na sastanku donatora u decembru 2000. godine već je realizovano (period isplate: manji od 2 godine).
– Sredstva dodeljena 2000. godine su, zbog humanitarnog karaktera projekata, brzo isplaćena.
– Oko 60 odsto ukupnih sredstava dodeljenih na Donatorskoj konferenciji u Briselu juna 2001. biće isplaćeno do kraja 2002. godine.
– Dinamika isplate za programe razvoja sporija je nego za programe humanitarnog karaktera i raspodeljena je tokom više godina (najčešće do pet godina).
– Gotovo sva sredstva isplaćena tokom 2000. i 2001. godine bila su bespovratna. Procene za 2002. godinu pokazuju da će oko 64 odsto realizovanih sredstava biti bespovratno dodeljeno. Od već alociranih sredstava koja treba da budu isplaćena 2003. godine, oko 30 odsto su bespovratna sredstva.

TABELA 2: Prioriteti za 2001. godinu

– Ekonomske reforme, uključujući stalne napore na polju zakonskih i institucionalnih reformi.
– Obnova osnovne infrastrukture.
– Obezbeđivanje socijalne zaštite za najugroženije slojeve stanovništva i programi povratka izbeglica i interno raseljenih lica.

Realizacija u 2000. Realizacija u 2001. Realizacija u 2002.
Socijalni sektor 52,24 147,53 43,42
Energetika 44,82 141,42 180,12
Poljoprivreda 4,30 68,55 20,01
Razvoj građanskog društva 12,94 40,16 16,96
Zdravstvo 12,41 34,06 37,91
Privatni sektor 0,65 28,38 62,37
Lokalna samouprava 8,29 26,38 86,64
Ostalo 0,90 15,53 38,07
Transport 3,45 4,63 62,14 Obrazovanje 9,68 4,20 11,54
Bankarstvo 0,13 4,02 13,32
Zaštita životne sredine 1,05 3,36 4,60
Razvoj državne uprave 0,25 3,22 10,79
Građevinarstvo 0,42 2,47 2,27
Pravosuđe – 2,36 5,52 Vodoprivreda 0,36 0,80 11,38
Unutrašnji poslovi – 0,26 0,47
Rad i zapošljavanje – 0,24 0,23
Kultura – 0,19 1,20
Telekomunikacije – 0,14 – Turizam – – –
Nauka i tehnologija – – 0,27
Finansije – – –
Ekonomske veze – – – Budžet – – 155,00
Ukupno 151,88 527,88 764.23
Bespovratna pomoć 151,88 (100%) 514,51 (97%) 489,33 (64%)
Meki krediti 0,00 (0%) 13,37 (3%) 274,90 (36%)
Svi iznosi su u milionima USD

Napomene uz Tabelu 2:

– Za ekonomski oporavak, infrastrukturu i socijalni sektor, koje je Vlada Republike Srbije utvrdila kao najviše prioritete za 2001. godinu, obezbeđena je znatna pomoć donatora.
– Oko 96 odsto sredstava alociranih u 2001. godini biće realizovano u roku od tri godine.
– "Budžet" je definisan kao neuslovljena pomoć u gotovini koja se uplaćuje direktno u budžet.
– "Bankarstvo" obuhvata tehničku pomoć za reformu bankarskog sistema i projekte EBRD-a kojima se obezbeđuje kapital za privatne banke.
– "Ostalo" uključuje sredstva namenjena za zaštitu okoline, pravosuđe, državnu upravu, organe unutrašnjih poslova, kulturu, rad i zapošljavanje, nauku i tehnologiju, kao i za one projekte koji imaju multisektorske elemente.
– Sredstva iz makroekonomske pomoći Evropske unije u visini od 315 miliona eura nisu uključena u tabelu.
– U okviru sektora Budžet, realizacija u 2002, 155 miliona USD su sredstva iz kredita za strukturno prilagođavanje Svetske banke (jedan u visini od 70 miliona USD odobren 27. januara 2002. godine i drugi u visini od 85 miliona USD odobren jula 2002. godine).

Tabela 3: Osnovni podaci

Realizacija sredstava u 2002. godini: 750 miliona USD

Sektori koji su dobili najveću podršku u 2002. godini

1. Energetika (oko 180 miliona USD)
2. Podrška razvoju lokalne samouprave (oko 85 miliona USD)
3. Podrška razvoju privatnog sektora (oko 60 miliona USD)
4. Transport, zdravstvo, socijalni sektor (svaki sektor oko 40 miliona USD)...

Najveći donatori u 2002. godini

1. Svetska banka (oko 175 miliona USD)
2. Evropska unija (oko 160 miliona USD)
3. SAD (oko 120 miliona USD)
4. Nemačka (oko 70 miliona USD)...

Najvažniji projekti

Programi/Projekti Donator/Kreditor Vrednost u milionima dolara
Finansijska pomoć
Makrofinansijska pomoć EU – Treća tranša u 2001. (realizovana u avgustu 2002. godine) EU 38,57
Makrofinansijska pomoć EU – Druga tranša u 2001. EU 30,86
Kredit za strukturno prilagođavanje u privatnom i finansijskom sektoru – PFSAC Svetska banka 85
Kredit za strukturno prilagođavanje u sektorima upravljanja javnom potrošnjom, energetskom, socijalnom, zdravstvenom i u sektoru rada i zapošljavanja – SAC I Svetska banka 70
Projekti na lokalnom nivou
"Razvoj lokalnih zajednica kroz demokratsku akciju" – CRDA SAD 40
Saobraćajna infrastruktura i Energetika
Rehabilitacija infrastrukture saobraćajnica na koridoru 10 EBRD/EIB/EU 192
Remont Termoelektrane "Nikola Tesla" A3 EU 50
Remont Termoelektrane "Kostolac" B EBRD 20 Remont Termoelektrane "Nikola Tesla" A5 EU 50
Remont Hidroelektrane "Bajina Bašta" Japan 11
Zdravstvo Oprema za kliničke centre Japan 11


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net