Intervju - Nataša Mićić, predsednica Skupštine Srbije >

Ne osećam se kao pobednica

"Funkcija vršioca dužnosti predsednika za mene je samo dodatna obaveza i napor. Raspisivanje izbora zavisi od saglasnosti volje relevantnih političkih činilaca"

Neuspeh predsedničkih izbora za neke je najava ozbiljnijih političkih kriza, za neke održavanje političkog statusa quo, a za neke samo znak da u Srbiji više nikoga (ili bar većinu) nije briga šta će se u zemlji uopšte događati. U ovom trenutku, kako se čini, jedino je izvesno da će od 5. januara 2003. godine, kada prestaje mandat aktuelnog predsednika Milana Milutinovića, vršilac dužnosti predsednika biti Nataša Mićić, predsednica republičkog parlamenta. "Ovo je treći neuspeli pokušaj da se izabere predsednik republike i naravno da bi bilo bolje da je uspeo. Međutim, treba imati u vidu da Srbija faktički nema predsednika od 1997. godine. De jure ga ima, to je gospodin Milutinović, ali faktički ga nema. Neuspeh izbora zbog toga ne proizvodi neku posebnu krizu", kaže Nataša Mićić u intervjuu za "Vreme" ističući istovremeno da parlamentu i njoj lično predstoje mnogi drugi poslovi. "Naš najvažniji zadatak u ovom trenutku jeste usvajanje budžeta. Druga stvar je usvajanje Ustavne povelje. Ta povelja, dugo očekivana na našem putu ka Evropi, u stvari pokazuje koliko stvari nisu lake i jednostavne, naročito kada se radi o potpuno različitim političkim činiocima. Treća naša obaveza jeste da Srbija dobije novi ustav. Nakon toga, trebalo bi raspisati parlamentarne izbore. U međuvremenu, na dnevnom redu su i mnogi sistemski zakoni."

VREME: Kad ćete i da li ćete raspisati predsedničke izbore?

NATAŠA MIĆIĆ: Po zakonu o izboru predsednika Republike, predsednik skupštine odlučuje da li će raspisati izbore u roku od 60 dana od dana neuspelih izbora. Naravno da bi bilo potpuno iracionalno da se na početku tog roka ponovo raspisuju izbori. S druge strane, treba imati u vidu da se u većini zapadnih zemalja koje imaju parlamentarnu demokratiju, predsednik bira u parlamentu. Moguće je, dakle, da novi ustav propiše rešenje po kojem će predsednika birati poslanici u parlamentu. Naravno, za to je potreban širi politički konsenzus, o tome odluku ne donosi jedan čovek, ali moguće je da će novi način izbora predsednika ići u tom pravcu.

Koju od te dve mogućnosti: da predsedničke izbore raspišete vi ili da se pre toga promeni način izbora predsednika, smatrate verovatnijom?

To pre svega zavisi od saglasnosti volje relevantnih političkih činilaca, odnosno od toga koliko će biti širok konsenzus za svaku od tih mogućnosti.

Od trenutka saopštavanja rezultata predsedničkih izbora, pojavilo se mnoštvo teorija o tome da li ste vi zaista vršilac dužnosti predsednika republike od 5. januara.

Vršilac dužnosti predsednika republike od 5. januara jeste predsednik skupštine. To nije vezano za ličnost, već za funkciju i nema potrebe da to dalje komentarišem.

Kako se osećate s obzirom na činjenicu da ćete na čelu Srbije biti bar neko vreme?

Meni je zaista žao što izbori nisu uspeli. Razlog za taj neuspeh pre svega je apatija građana, zamor, ali s druge strane, kao jedan od razloga vidim i to što među kandidatima nije postojao nijedan kandidat građanske opcije. Mnogi naši građani u stvari nisu imali za koga da glasaju. Tu se, osim toga, postavlja i pitanje kampanje kandidata. Kampanja za izlazak na izbore bila je odlična, ali sama predsednička kampanja bila je prilično slaba. Dakle, žao mi je zbog svega toga, a to što ću biti vršilac dužnosti predsednika predstavljaće mi samo dodatnu obavezu i napor. Pre svega, rešila sam da se koncentrišem na predsednikovanje skupštinom jer mislim da je parlament centralna demokratska institucija, institucija koja je mnogo važnija od ustanove koju predstavlja jedan čovek. Uopšte, mislim da se u Srbiji više nikada neće pridavati toliko značaja samo jednom čoveku, ma ko to bio.

Mnogi su me pitali da li se osećam kao pobednica. Naravno da se tako ne osećam jer nisam učestvovala u izbornoj trci i moja primarna funkcija jeste da predsedavam. Posebno zbog toga što je to izborna funkcija, na koju su me najpre izabrali građani Srbije, a zatim i moje kolege poslanici.

Bez obzira na to, bar neko vreme bićete prva žena u istoriji koja dolazi na čelo Srbije. Da li pridajete značaj toj činjenici?

Bilo bi bolje da ima više žena, ali na izbornim funkcijama. Vršenje dužnosti predsednika jeste prelazno rešenje, ali se zalažem za to da se žene što više uključe u politiku. Ne radi se tu samo o kvotama koje propisuje nedavno usvojeni Zakon o lokalnim izborima koji određuje da na listama mora da bude 30 odsto žena. Upravo se u skupštini priprema osnivanje odbora za ravnopravnost polova i mislim da je vreme da se ženama što više omogući učešće u politici da bi mogle da zastupaju svoje interese.

Da li će funkcija vršioca dužnosti predsednika uticati na vaše privilegije? Ili na platu, na primer?

Nisam se raspitivala o tome. Mislim da je plata otprilike ista, možda je plata predsednika nešto veća od plate predsednika parlamenta. Materijalno nije moj motiv. Da jeste, ne bih se ni bavila politikom pošto sam bolje zarađivala pre nego što sam njome profesionalno počela da se bavim.

U poslednje vreme dosta se govorilo o obavezi državnih funkcionera da žive u zvaničnim rezidencijama, a vi i dalje živite u Užicu. Da li ćete se, posle 5. januara, eventualno preseliti u Beograd?

Naravno da određene funkcije zahtevaju preseljenje, ali ću ostati u svom prebivalištu. Moja porodica živi u Užicu i nema nameru da se preseli u Beograd.

U ovom trenutku, predstavnici vaše stranke vrše veliki broj funkcija u državnom aparatu. Da li je broj i značaj tih funkcija zaista proporcionalan snazi Građanskog saveza Srbije?

Ili je proporcionalan ili smo, prema kvalitetu, mogli imati i više. Naravno da ja o svojoj stranci imam najbolje mišljenje i ne mislim da imamo previše funkcija. Postojimo duže od 12 godina i dosledno sprovodimo politiku izgradnje slobodnog i demokratskog društva koje je zasnovano na poštovanju ljudskih prava. Po kadrovskim kvalitetima koje poseduje, Građanski savez u potpunosti zaslužuje da naši predstavnici zauzimaju tako važna mesta.

Posle odlaska Dragana Maršićanina s funkcije predsednika parlamenta, bilo je reči o tome da ste došli na tu poziciju kao puki prenosilac stavova vlade, odnosno da ste čovek Zorana Đinđića. U tom smislu, da li ste do sada imali stavove suprotstavljene stavovima republičkog premijera?

I s premijerom i s članovima vlade imam veoma korektne odnose i saradnju, a takva saradnja i inače je uobičajena, posebno u demokratskim zemljama. Saradnja zakonodavne i izvršne vlasti mora da postoji iako su one funkcionalno potpuno podeljene. Naravno da je bilo nesuglasica i s premijerom i s članovima vlade, ali mi smo te probleme rešavali civilizovano, uzimajući u obzir ono što je najvažnije za građane. Za građane je, naime, najvažnije da ih ne opterećujemo našim problemima, nego da rešavamo njihove probleme. Do sada smo uvek sami iznalazili rešenje, a nismo tražili od medija i od javnosti da učestvuju u tome.

Možete li da se prisetite nekih nesuglasica?

Često se suprotstavljaju mišljenja o prioritetu i redosledu zakona koji će se naći na dnevnom redu sednice. Neretko se takođe dešava da se zakonski predlozi čiji je predlagač vlada bitno izmene u skupštini. Takav primer je, recimo, i Zakon o ministarstvima, koji se upravo odnosi na samu vladu, a u skupštini je pretrpeo znatne promene. Uopšte, rad skupštine i vlade se u nekim segmentima prepliće, pa se dešava da vlada i premijer štite svoje interese, a da ja, kao predstavnica skupštine, štitim njene interese.

Kakvi su vam odnosi s Draganom Maršićaninom, odnosno poslaničkom grupom DSS-a?

Nekada su bili bolji, a sada su prilično korektni. Šef poslaničke grupe DSS-a Dejan Mihajlov redovno dolazi na sastanke šefova poslaničkih grupa, ali ono što nažalost, moram da primetim jeste da se, čak i ako postignemo dogovor o, recimo, dnevnom redu ili nečem drugom, taj dogovor kasnije ne ispoštuje. Sada poslaničku grupu DSS-a više posmatram kao opoziciju, nego kao deo poslaničke većine koji je izabran da bude vlast i da podržava vladu.

Da li u skorije vreme očekujete raspravu o poverenju republičkoj vladi?

Verovatno će poslanička grupa DSS-a, nezadovoljna rezultatom predsedničkih izbora, nastaviti da opstruiše rad. A sad, da li će postaviti pitanje poverenja vladi, to je njena stvar i nemam nikakvu procenu o tome. Međutim, ako se zalažemo za stabilnost demokratskih institucija, za reforme, mislim da to u ovom trenutku ne bi bilo dobro.

Ponašanje radikala, socijalista, a sada i DSS-a u parlamentu često se ocenjuje kao opstrukcija. Da li vi, kao predsednica skupštine, vidite način da se te opstrukcije prevaziđu?

Neke opstrukcije već smo prevazišli, ali s druge strane, legitimno pravo opozicije jeste da vrši opstrukciju. Opozicione stranke su tu da spreče donošenje dobrih zakona u što kraćem vremenu, da menjaju zakone, da probaju da izmene njihovu suštinu, da ne izglasaju dnevni red, da koriste vreme za raspravu što je moguće duže, da samo zasedanje traje duže nego što je predviđeno. Za nas je specifično da neke poslaničke grupe pribegavaju destrukciji. Protiv toga se posebno borim i mislim da smo u tome znatno napredovali, da smo dosta suzbili nezrelo ponašanje koje ne priliči ni deci u školi, a kamoli poslanicima.

Tokom obraćanja javnosti u izbornoj noći, Vojislav Koštunica je odgovarajući na pitanje o vama kao vršiocu dužnosti predsednika, rekao da duhovitije pitanje dugo nije čuo. Kako doživljavate taj komentar?

Ja u svojim javnim nastupima nikada nikoga nisam kritikovala, ismevala ili vređala, niti ću to sebi ikada dozvoliti. To nije moj način življenja, ja želim da budem iznad toga. Čak ni one koji su me polivali vodom nisam uvredila, a imala sam prilike za to.

Da li tu Koštuničinu izjavu smatrate uvredom?

Tu izjavu nisam čula, ali ako je zaista tako rekao, mislim da to nije lepo i da to ne dolikuje nekom ko je bio kandidat za predsednika Srbije.

Da li ste se, otkad je saopšteno da predsednički izbori nisu uspeli, čuli s Milanom Milutinovićem?

Ne, s gospodinom Milutinovićem nikad se nisam čula. Jedini kontakt koji imam s njim jeste pismeni pošto mu posle usvajanja svakog zakona šaljem dopis radi potpisivanja ukaza o proglašenju.

Može li se u ovom trenutku okvirno odrediti vreme tokom kojeg bismo ipak mogli da dobijemo predsednika?

U ovom trenutku je rano o tome govoriti. U svakom slučaju, odluka o raspisivanju izbora mora se doneti u sledećih 60 dana.

Da li ste izašli na izbore?

Naravno da jesam. Moja stranka je, uostalom, pozivala na izbore da bi se uspostavile stabilne demokratske institucije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net