Karla del Ponte ponovo u Beogradu >

Namgrođena tužiteljka

Istorijat poseta Karle del Ponte Beogradu mogao bi se pratiti i kroz neprekidna nagađanja javnosti koja se svode na uvek isto pitanje – po čiju je "glavu" ovoga puta došla

"Beograd neće prihvatiti nove optužnice i to će po Srbiju imati brutalne posledice i dovesti do uvođenja sankcija."

Sa priličnom količinom "insajderskih informacija" i ubeđenosti u brutalne posledice koje slede, sarajevska "Slobodna Bosna" na ovaj način je pre nekoliko dana najavila novu posetu Beogradu glavne haške tužiteljice Karle del Ponte. Za gospođu Del Ponte Beograd je trebalo da bude samo jedna od stanica na njenoj novoj "balkanskoj turneji" koja je ovoga puta sadržala još i posete Prištini, Zagrebu i Sarajevu, kao i jednu sasvim novu destinaciju – Tiranu.

Kolege iz "Slobodne Bosne" imale su odnekud informaciju (pozivale su se i na ovdašnje Ministarstvo pravde) da će u Beogradu biti najzanimljivije – tvrdile su da glavna haška tužiteljica stiže sa bar dvadesetak novih trebovanja i da bi po tom spisku za put u Hag trebalo da se pripreme pre svih lider radikala Vojislav Šešelj, nekadašnji komandant odreda "Dušan Silni" Mirko Jović, zatim nekadašnji vođa Srpskih sokolova Siniša Vučinić, kao i predsednik SSJ-a Borislav Pelević. Isti izvor je navodno potvrdio da se trenutno prikupljaju informacije i o Dragoslavu Bokanu i da se pod istragom nalaze nekadašnji načelnici Generalštaba Veljko Kadijević i Života Panić, kao i bivši šef KOS-a Aleksandar Vasiljević i još nekoliko generala. Ovo poslednje ime na listi "potencijalnih putnika" zvučalo je i najmanje uverljivo – general Vasiljević je, kao što je poznato, odavno u vezi sa Tribunalom i tamošnjim istražiteljima i odavno je potvrdio kako je spreman da se u Hagu (gde je pre nekoliko meseci i viđen) pojavi kao svedok i ispriča ono što zna o ratnim zbivanjima.

BIĆE JOŠ: Poseta Karle del Ponte Beogradu završena je tako da oni iz "Slobodne Bosne" ipak mogu reći kako se na kraju zbilo bar ponešto i od onoga što su najavili. Vidno razočarana saradnjom sa zvaničnim Beogradom, glavna haška tužiteljica najavila je da naredne nedelje putuje u Njujork gde će predsednik Suda Klod Žorda pred Savetom bezbednosti podneti godišnji izveštaj u kome će ovdašnjim vlastima, izgleda, biti upisana prilično loša opisna ocena – nedovoljno se ističu. Na osnovu takve ocene Savet bezbednosti kasnije može da preduzima sve mere koje smatra neophodnim, uključujući i one "brutalne". Karla del Ponte nije ovoga puta raspakovala ni nove optužnice, bar ne one koje bi, na primer, Vojislava Šešelja (kako to mnogi poslednjih dana nagađaju) sprečile da ponovo bude predsednički kandidat. Novinarima u Beogradu saopštila je da na njenom stolu u Tribunalu leži pregršt novih optužnica koje će doneti tek kada iz jugoslovenskog zakona za saradnju s Hagom bude izbačen za tužilaštvo neprihvatljiv član 39, kojim se predviđa da se u zatvor u Ševeningenu ubuduće mogu upućivati samo oni protiv kojih je optužnica podignuta pre donošenja zakona (11. aprila ove godine).

Ovoga puta se Karla del Ponte u Beogradu srela sa Goranom Svilanovićem, koji je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, i sa srpskim premijerom Zoranom Đinđićem. U najavama je stajalo da će razgovarati i sa zastupnikom Generalštaba VJ Brankom Krgom, za koga je na konferenciji za novinare prilično mrzovoljno primetila da je službeno odsutan, požalivši se ujedno da je saradnja s Vojskom ujedno i najproblematičnija. Na pitanje ko bi za to mogao da bude odgovoran, gospođa Del Ponte nije želela da odgovori. Čiji je protokol ovoga puta omanuo prilikom zakazivanja sastanaka nije objašnjeno, tek istoga dana kada je haška tužiteljica stigla u Beograd saznalo se da general Krga boravi u trodnevnoj poseti Slovačkoj, gde je najavio i skoro pristupanje SRJ Partnerstvu za mir. Prema agencijskim izveštajima, general je u Bratislavi takođe izjavio da je saradnja s Hagom obaveza i da tamo moraju otići svi zločinci, ali svi, bez obzira odakle su.

Oni koji pomno prate svaki boravak gospođe Del Ponte u Beogradu (do sada je dolazila pet-šest puta) i koji pokušavaju da o saradnji SRJ s Hagom nešto više zaključe ili naslute i po tome ko su joj (a ko nisu) bili ovdašnji sagovornici, ili šta je posle tih susreta rečeno (što takođe nije baš uvek sasvim lako utvrditi), tvrde da je, inače nikada zadovoljna haška tužiteljica, ovoga puta izgledala namrgođenija nego obično. Nedovoljna saradnja Beograda i pre svega sumnje da se general Ratko Mladić krije negde na teritoriji SRJ teme su koje su obeležile sve njene dosadašnje posete Beogradu, pa i ovu prošlog ponedeljka. Novinari koji su u ponedeljak prisustvovali konferenciji za novinare, koja je posle susreta Svilanović – Del Ponte održana u holu Saveznog sekretarijata za inostrane poslove, imali su utisak da je haška tužiteljica dve optužnice koje se tiču Srebrenice uručila šefu jugoslovenske diplomatije maltene na samoj pres konferenciji. Svilanović je priznao da bez prave saradnje s Hagom nijedan spoljnopolitički cilj SRJ neće biti dostupan, ali je na "pretnju" gospođe Del Ponte da će nas iduće nedelje prijaviti Savetu bezbednosti izrekao nešto poput – pa lepo, biće to prilika da i mi kažemo šta smo do sada uradili, a to i nije baš sasvim malo.

PROMENLJIVI SAGOVORNICI: Istorijat poseta Karle del Ponte Beogradu mogao bi se pratiti i kroz neprekidna nagađanja javnosti koja se svode na uvek isto pitanje – po čiju je "glavu" ovoga puta došla. U martu prošle godine bilo je jasno da je na dnevnom redu isključivo Slobodan Milošević. Kasnije je počela priča o ljudima sa Miloševićeve optužnice, u septembru prošle godine svi su bili ubeđeni da Karla dolazi po Milutinovića, od čega su u tom trenutku svi u DOS-u strahovali. Priča se kasnije okrenula uglavnom ka Ratku Mladiću.

U martu prošle godine glavna haška tužiteljica se prvi (i do sada jedini put) srela s predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom. Oboje su izgleda tom prilikom držali gard i obrve prilično visoko. Karla del Ponte je kasnije tvrdila da je tom prilikom predsednik SRJ pokušao da joj "drži predavanje" iz oblasti prava, dok je sam Koštunica u nekim intervjuima objašnjavao kako se on u tim razgovorima ograničavao samo na povremene replike. Na njenu ideju da sve optužnice budu zapečaćene do hapšenja, Koštunica je navodno uzvratio pitanjem – a zašto je onda ona protiv Miloševića bila odmah saopštena javnosti. Na to je, po nekim tvrdnjama, odgovorio zamenik gospođe Del Ponte Grejm Bluit, koji je otprilike rekao kako se Haški sud bojao da NATO, nagađajući se s Miloševićem oko kraja rata, obeća uz mir i imunitet od gonjenja. Ovom susretu Koštunice i Del Ponteove prethodilo je i njegovo javno saopšteno premišljanje oko toga da li će imati vremena da je primi. U svim kasnijim prilikama, oboje više nisu našli vremena jedno za drugo.

Prilikom sledećeg boravka haške tužiteljice u Beogradu, početkom septembra prošle godine, s njom su se slikali uglavnom Zoran Đinđić i Vladan Batić, iako joj je zvanični domaćin bio savezni ministar pravde Sava Marković. Bilo je to verovatno i najnasmejanije izdanje gospođe Del Ponte u kome se nikada kasnije nije pojavila u Beogradu i ujedno jedino kada je izjavila: "Veoma sam zadovoljna što srpske vlasti, iz srpske vlade, imaju vremena da s nama razgovaraju o saradnji". Osmesi i zadovoljstvo bili su sasvim razumljivi, budući da je to bila i prva poseta Karle del Ponte SRJ pošto je Slobodan Milošević stigao u Hag. Ovdašnji zvaničnici tada su s ponosom isticali da je to bio razgovor između dva ravnopravna partnera, bez ucena i pritisaka, i da je očigledno kako je Beograd svoj deo posla oko Haga uglavnom završio. Samo nekoliko sati posle ovih susreta, glavna haška tužiteljica je na beogradskom aerodromu saopštila kako su joj srpske vlasti obećale saradnju u hapšenju generala Ratka Mladića, što su srpske vlasti istog trenutka odlučno demantovale.

Sa slika iz novinskih dokumentacija zabeleženih prilikom kasnijih poseta Karle del Ponte Beogradu polako je iščezao srpski ministar pravde Vladan Batić, a na njima se pojavljivao ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović. Batić je svoje odsustvo prilikom ovakvih susreta pravdao, između ostalog, i čekanjem da Hag najzad podigne prvu optužnicu protiv nekog kosovskog Albanca, na šta će se, sudeći po vestima iz Prištine, ponovo čekati. Uoči pretposlednje posete Del Ponteove Beogradu (19. jula ove godine), kada se tvrdilo da tužiteljica donosi poduži spisak adresa na kojima se krije Mladić, Duško Mihajlović je izjavio da će rado s onima koji tvrde da znaju gde je odbegli general otići na sve pomenute adrese. Upućeni tvrde da je tog dana Karla del Ponte navodno uručila ministru Mihajloviću spisak adresa svih Mladićevih jataka, pa čak i satnicu svih njegovih kontakata u Beogradu. (Pomoćnik saveznog ministra pravde Nebojša Šarkić rekao je pre nekoliko dana na Radiju B92 da tako nešto jednostavno nije tačno i da zvanični Beograd nikada nije dobio nijednu adresu nekog Mladićevog skloništa.) Prošlog ponedeljka susreta s Mihajlovićem nije bilo, a na pitanje novinara – ima li čega novog oko Mladića – odgovoreno je – trenutno nema ničeg ohrabrujućeg, ali bilo je u julu. Neposredno pre nove posete visoke haške delegacije Beogradu, premijer RS Mladen Ivanić izjavio je u Sofiji dopisniku Radija Slobodna Evropa da se general Mladić sasvim sigurno nalazi u Srbiji, nikako na teritoriji RS.

Iako po pravilu posete Karle del Ponte za ovdašnje vlasti uvek padnu u "nezgodno vreme" (ona nekako liči na inkasanta koji uvek iznova zavrće ruku i podseća na dug), čini se da je ova poslednja pala u nezgodnijem času no ikada ranije. Ukidanje člana 39. Zakona o saradnji s Tribunalom, na čemu se u Hagu insistira i što je odavde indirektno obećavano, nije moguće pre definisanja nove zajednice Srbije i Crne Gore zbog poznatog stava SNP-a. U godini raznoraznih izbora nije, izgleda, preporučljivo upuštati se ni u neka spektakularna hapšenja najpoznatijih odmetnika sa liste haških optuženika. Ne tako davna istraživanja javnog mnjenja pokazivala su da samo dvadesetak odsto stanovništva smatra kako neki Ojdanić ili Šainović ni po koju cenu ne bi trebalo da idu u Hag, ali da više od 40 ispitanika smatra da bez obzira na cenu vlasti ne bi smele da u Ševeningen šalju Karadžića ili Mladića. A ovo je godina u kojoj političari, svi od reda, očigledno neuporedivo više veruju istraživačima javnog mnjenja nego obično pa će do sledećeg beogradskog osmeha gospođe Del Ponte verovatno morati još malo da se popričeka.

Dan pošto je Karla del Ponte otišla iz Beograda, na jednoj lokalnoj radio stanici u kontakt programu slušaoci su se izjašnjavali o tome – šta da se radi ako nam Savet bezbednosti ponovo uvede neke sankcije. U tom izjašnjavanju, ni Haški sud ni ovdašnje vlasti nisu baš najbolje prošli kod onih što su se dokopali telefona, a bilo je i mnogo pozivanja i na tuđe zločince koji šetaju nekažnjeno. Jedan slušalac predložio je kompromisno rešenje – neka Mladića, ako znaju gde je, hapse strane trupe, a ne naši vojnici ili policajci. Milošević je u Hagu ionako nedavno tvrdio da su za Srebrenicu, najveću srpsku sramotu u minulim ratovima, odgovorni, izgleda, Francuzi.


 

Optužnice

Prilikom boravka u Beogradu Karla del Ponte predala je šefu jugoslovenske diplomatije Svilanoviću naloge za hapšenje Ljubomira Borovčanina i Draga Nikolića, koje optužnica tereti za zločine počinjene tokom leta 1995. u Srebrenici. Istoga dana u samom Tribunalu otpečaćene su još dve optužnice podignute još marta ove godine protiv Vujadina Popovića i Ljubiše Beare, takođe zbog zločina počinjenih u Srebrenici.

U optužnici se kaže da je Beara bio pukovnik i načelnik bezbednosti Glavnog štaba VRS u vreme masovnih likvidacija oko Srebrenice. Interesantno je da čoveka sa istim imenom i prezimenom, ali kao kapetana bojnog broda, pominje admiral Miodrag Jokić u intervjuu NIN-u, opisujući uoči svog odlaska u Hag neke incidente koji su se 1991. dogodili na dubrovačkom ratištu.

Pred samo zaključenje ovog izdanja "Vremena" stigla je i vest iz Sarajeva da je na tamo održanoj konferenciji za novinare Karla del Ponte izjavila kako je hapšenje Ratka Mladića isključivo stvar političke volje jednog čoveka – predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Dovoljno je da on to naredi ljudima iz vrha VJ pa da Mladić stigne do Haga. Ovom izjavom Karla del Ponte samo je nastavila praksu po kojoj njene glavne poruke nakon poseta Beogradu gotovo nikada ne budu saopštene ovdašnjim novinarima, već uvek na nekoj od narednih stanica na njenoj uobičajenoj balkanskoj turneji.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net