Crna Gora >

Izbori uoči izbora

Kad "preguraju" nedeljne prevremene parlamentarne izbore, građani Crne Gore biće izloženi kampanji za predsedničke (januar), a možda i za izbore za parlament redefinisane zajednice sa Srbijom

Nakon brojnih uvreda koje su politički oponenti u Crnoj Gori uoči prevremenih parlamentarnih izbora zakazanih za nedelju uputili jedni drugima ("šakali", "incestuozni", "moralni patuljci", "mafijaši", "nacisti", "fanatici", "genetski opterećeni ljudi" ), potom i novinarima ("psi propagande", "novinarske sponzoruše"), na red su došli i birači. Uplašeni da građani, opterećeni teškim uslovima života i zamoreni suviše čestim održavanjem izbora i odgovarajućim kampanjama, neće baš pohrliti na izbore, socijalisti Predraga Bulatovića pozvali su birače da "prstom upere" u svakoga ko nije ispunio svoju "časnu dužnost" da glasa, pa makar i za koaliciju okupljenu oko Mila Đukanovića.

Crnogorci zaista imaju razloga da budu umorni od izbora, zbog čega analitičari najavljuju rekordnu apstinenciju: od 1990. godine u Crnoj Gori parlamentarni izbori održani su čak pet puta (1990, 1992, 1996, 1998, 2001). Bili su i referendum o ostanku u Jugoslaviji (1990) i dva puta predsednički izbori (1992, 1997). Samo ove godine građani 19 opština već su, 15. maja, morali da se izjašnjavaju na lokalnim izborima (koji tada nisu održani u Podgorici i Tivtu, gde su lokalni izbori zakazani istovremeno s parlamentarnim). Na vidiku su i predsednički izbori u januaru, pa možda čak i izbori za skupštinu redefinisane državne zajednice sa Srbijom.

PAKET OBEĆANJA: Prema nedavno objavljenoj informaciji, oko dva i po miliona eura već je potrošeno da bi sedam koalicija i tri partije na izborima u nedelju podelile 75 mesta u parlamentu (od kojih su četiri mandata unapred "rezervisana" za albanske stranke). Unapred su sigurna bar tri pobednika: u predizbornim nastupima, naime, sigurnu pobedu najavljuju Demokratska lista za evropsku Crnu Goru – Milo Đukanović, Koalicija za promjene (bivša Koalicija Zajedno za Jugoslaviju čiji je neformalni lider Predrag Bulatović) i neizbežni Liberalni savez, koji veruje da će ponovo imati primamljivu ulogu "jezička na vagi" bez koga je nemoguće formirati vladu i najavljuje da će svoju podršku ovoga puta naplatiti u vidu premijerskog mesta.

Pored njih, na izborima učestvuju i Patriotska koalicija Za Jugoslaviju (u kojoj su Narodna socijalistička stranka, čiji je počasni predsednik Momir Bulatović, SRS Vojislava Šešelja, Stranka deviznih štediša i JUL), Socijalistička partija Jugoslavije sa komunistima (koji su ustanovili da je "Jugoslavija najljepša riječ u našem jeziku", a "Slobodan Milošević, uz Fidela Kastra, jedan od najboljih državnika"), Bošnjačka demokratska koalicija, Bošnjačka koalicija i Albanci zajedno. Samostalan nastup, osim liberala, prijavili su Stranka zaštite štednih uloga i socijalne sigurnosti i Srpska radikalna stranka, čiji je lider Ilija Darmanović (ta grupacija u svađi je s nekadašnjim vođom jedinstvene stranke Šešeljem, a Darmanović je nedavno optužio Šešelju bliskog Aleksandra Vučića da "radi za Mila").

U poređenju s dosadašnjim izborima, stranke i koalicije su ovoga puta na izborne liste uvrstili znatno veći broj žena nego ranije – ukupno 16,9 odsto. Najveća zastupljenost žena je u Stranci zaštite štednih uloga i socijalne sigurnosti (50 odsto), a najmanja u Bošnjačkoj koaliciji (dva procenta).

BIRAČKO TELO: Statističari su saopštili i da će pravo glasa na izborima imati 455.791 građanin (od čega su 51 odsto muškarci a 49 odsto žene) iznoseći, pride, još neke zanimljive podatke: 6,6 odsto birača je nepismeno, 8 odsto nema nikakvu školsku spremu, više od trećine završilo je samo osnovnu školu (oko 35 odsto) a isto toliko birača ima završenu srednju školu. Na spisku građana s pravom glasa je 7,8 odsto zanatlija i 8,8 odsto građana s višom i visokom stručnom spremom.

Još predizborno zanimljivih cifara ponudio je tokom vikenda Svetozar Marović, visoki funkcioner Đukanovićevog DPS-a. Pozivajući se na najnovije istraživanje beogradskog Strateškog marketinga, Marović je izračunao da će koalicija okupljena oko crnogorskog predsednika osvojiti 38 mandata i tako dobiti apsolutnu vlast u parlamentu, dok će, prema računici istog autora, projugoslovenska koalicija imati 29, a liberali pet poslaničkih mandata.

Odlazeći saziv crnogorske skupštine, radi poređenja s Marovićevim željama, ima 77 poslanika: 30 "Milovih", 19 "Peđinih", 11 "narodnjaka", po šest "esdepeovaca" i liberala, tri člana Srpske narodne stranke i dva albanska poslanika.

Sudeći prema izveštajima višestranačkog skupštinskog odbora zaduženog za medije i podgoričkog Centra za monitoring, izbori se održavaju u nešto uravnoteženijoj atmosferi nego do sada. Zahvaljujući naporima nove skupštinske većine (LS i Bulatovićeva koalicija), na urednička mesta u državnim medijima postavljeni su neki "provereni kadrovi", poput voditelja živopisnih plemenskih skupština. Zato je priliku da se reklamira na državni medijski račun, umesto Đukanovićevih "reformista", dobio neobičan savez independistički nastrojenih liberala i projugoslovenske koalicije. Đukanović, izgleda, nije sedeo skrštenih ruku – tačno na vreme formirano je nekoliko privatnih medija naklonjenih crnogorskom predsedniku, a dozvolu za emitovanje programa dobio je i beogradski TV Pink.

Osim za svakodnevno proširivanje liste uvreda političkih protivnika, u, prema ocenama analitičara, izrazito negativno vođenoj kampanji, izborni takmaci tu medijsku propusnost povremeno koriste i za emitovanje političkih ideja: koalicija okupljena oko Đukanovića obećava referendum za tri godine i nezavisnu Crnu Goru, a Koalicija za promene brzo usvajanje ustavne povelje i zajedničku državu sa Srbijom. I bolji život, naravno.


 

Koalicija za...

Koaliciju Socijalističke narodne partije, Narodne stranke Dragana Šoća i Srpske narodne stranke Božidara Bojovića zadesio je maler: dosadašnje ime Koalicija Zajedno za Jugoslaviju postalo je prilično besmisleno nakon usvajanja Beogradskog sporazuma kojim se ukida ime Jugoslavija. Zato projugoslovenska koalicija ovoga puta nastupa pod imenom Koalicija za promjene, a njeni lideri na predizbornim mitinzima moraju biračima da objašnjavaju kako oni nisu odustali od imena koje im je svima na srcu, te kako će se, nakon usvajanja ustavne povelje, zalagati da se zajedničkoj državi sačuva staro ime.

Nakon proletošnjih lokalnih izbora, na kojima je, ukupno, projugoslovenska koalicija osvojila tri odsto glasova manje nego na parlamentarnim izborima 2001, Predrag Bulatović je izračunao da je oko 30.000 birača te koalicije apstiniralo – odatle naglašeno insistiranje na "časnoj dužnosti" izlaska na izbore. Analitičari su razloge za lošiji rezultat Koalicije Za Jugoslaviju na lokalnim izborima nalazili u njenoj odluci da, u poslednjem trenutku, podrži Zakon o saradnji s Haškim tribunalom, u oceni dela birača da zajednicu s Jugoslavijom nije sačuvao koalicioni partner DOS u Skupštini SRJ već Đukanović, kao i u njihovoj nespremnosti da se odreknu imena države za koju su emotivno vezani.

Koliko će eventualne štete, ili možda koristi, toj koaliciji naneti iznenadno evociranje uspomena prvog predsednika Narodne stranke Novaka Kilibarde, tek će se videti. Kilibarda, koji je u međuvremenu osnovao partiju Narodna sloga, "kolektivno" pristupio Đukanovićevoj koaliciji i našao se na njenoj izbornoj listi, setio se tokom vikenda da je Narodnu stranku 1990. osnovala Služba državne bezbijednosti Crne Gore. Ističući da su "uslužnu stranku" osnovali ("mladi lijepi i pametni") Momir Bulatović i Milo Đukanović, Kilibarda se nije upuštao u iznošenje razloga zašto je pristao na ulogu predsednika NS-a u toj predstavi.

Ogrezli reformisti

Đukanovićev DPS i Socijaldemokratska partija socijalista, odnosno Demokratska lista za evropsku Crnu Goru – Milo Đukanović, sebe doživljavaju kao "reformističku, proevropsku i independističku opciju", dok ih politički protivnici najčešće opisuju kao "režim koji čini klan od par hiljada profitera ogrezlih u kriminalu, korupciji bezakonju".

Na poslednjim parlamentarnim izborima (22. aprila 2001) nastupali su pod nazivom Pobjeda je Crne Gore, odnevši tesnu pobedu nad projugoslovenskom koalicijom (42,36 naspram 40,87 odsto osvojenih glasova). Uz podršku liberala nesmetano su vladali u parlamentu, sve do potpisivanja Beogradskog sporazuma, 14. marta ove godine. Independistički nastrojeni liberali nisu mogli da Đukanoviću, koji je za 13. jul ove godine već bio zakazao proslavu nezavisnosti Crne Gore, oproste potpisivanje sporazuma koji propisuje trogodišnji moratorijum na referendum o nezavisnosti. Izgubivši podršku LS-a, Đukanović se odlučio na raspisivanje vanrednih izbora, a toj odluci doprineo je dobar rezultat na lokalnim izborima 15. maja, koji su, sudeći prema izbornoj kampanji, bili neka vrsta referenduma o Beogradskom sporazumu. Uprkos brojnim aferama koje su ga pratile (npr. afera "Nacional"), Đukanović je s koalicionim SDP-om uspeo da osvoji apsolutnu vlast u četiri od 19 opština i popravi rejting u tradicionalnom uporištu konkurencije, na severu Crne Gore. Istovremeno je sačuvao naklonost nacionalnih manjina, a potpisivanjem Beogradskog sporazuma uspeo je da se "vrati" na međunarodnu scenu (nakon pada Slobodana Miloševića, Đukanović je ostao bez uloge borca protiv diktatorskog režima, tako da je jedno vreme bilo naznaka da će ga zapadni saradnici "pustiti niz vodu").

Socijaldemokrate Ranka Krivokapića posebno su se istakle u aktuelnoj predizbornoj kampanji: prema ocenama analitičara, uz albanske stranke, SDP je jedina partija koja nije koristila nekorektan rečnik u predizbornim aktivnostima. Nastavši ujedinjenjem Socijaldemokratske partije Crne Gore i Socijaldemokratske partije reformista, SDP je na izborima 1996. nastupio samostalno, ali i bezuspešno. Od 1998. je u koaliciji sa DPS-om (u tadašnjoj izbornoj koaliciji Da živimo bolje, uz DPS i SDP bila je i Narodna stranka).

Skup jezičak

Visoke kazne za lepljenje predizbornih plakata na neodgovarajućim mestima (do 10.000 eura) ovoga puta su crnogorske gradove prilično sačuvale od predizbornog papirnatog kiča, ali su pisci otrovnih i prilično vulgarnih grafita o Liberalnom savezu ostali neumoljivi. Liberali se ipak ne potresaju previše: ulice su pune pogrda na njihov račun, ankete pokazuju pad popularnosti stranke nakon stupanja u savez sa ideološkim oponentima, a oni najavljuju još veću cenu za podršku za formiranje vlade nakon izbora nego prošli put (nakon izbora 2001). Podsećanja radi, tada su izneli zahteve koji čak ni pravno nisu mogli biti ispunjeni: ne samo da su tražili ključna ministarska mesta (policije i pravde), državno tužilaštvo i sekretarijat za zakonodavstvo već im se učinilo zgodnim da im DPS ustupi pet poslaničkih mandata.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net