Topola - trovanje vodom >

Nije bakterija, jeste bakterija

Oko 400 građana zaraženo je vodom iz izvorišta Vrelo - izgradio ga još kralj Petar – koja je puštena u primarni gradski vodovod, a da izvor prethodno nije dezinfikovan. Kada je vodovod zavrnut, i dok nije zvanično objavljeno, epidemija je počela da jenjava

Šestog dana epidemije u Topoli, izazvane vodom iz gradskog vodovoda, u utorak tačno u 13 sati republički ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević saopštio je da su završene sve analize i da je, uz ranije potvrđeno prisustvo bakterije ešerihije koli kao uzročnika hidrične epidemije, otkrivena i bakterija šigela zenei, koja izaziva bacilarnu dizenteriju. Ministar je rekao i da su epidemiološke mere i zabrana korišćenja vode iz vodovoda Vrelo i dalje na snazi. Tako su, odozgo, stavljene tri tačke na slučaj, verovatno najveće epidemije izazvane neispravnom vodom za piće.

A dole je sve počelo između četvrtka i petka, 22-23 avgust, građani su masovno počeli da se javljaju u Dom zdravlja sa simptomima mučnine, povraćanja, temperature, proliva... Dragica Šćekić je umrla u petak, a da još zvanično nije bilo saopšteno da je uzrok smrti voda; familija i čaršija znaju. Do utorka se broj zaraženih popeo na blizu 400, nekoliko desetina s težom kliničkom slikom smešteno je u bolnice u Kragujevcu i Aranđelovcu. Ipak, kad je zavrnut vodovod Vrelo, za koji se posumnjalo da je izvor zaraze, kad su uvedene sve mere, u prvom redu zabrana korišćenja vode za piće i kuvanje, epidemija je počela da posustaje. U početku se lekarima dnevno javljalo i po sto ljudi, utvrđeno je da je reč o hidričnoj epidemiji izazvanoj, kako je rečeno, najverovatnije propustima pri hlorisanju vode. Utvrđeno je i da je voda bakteriološki neispravna, pronađene su bakterije fekalnog porekla, ali su nadležne službe i stručnjaci bili oprezni u saopštavanju konačnog uzroka epidemije. Uzorci su poslati na VMA, institute Torlak i "Batut", stručnjaci su pominjali i viruse i da je moguće da se epidemija proširi, pominjani su i insekti... Jedino je bilo izvesno da je, kako je izjavio načelnik Sanitarne inspekcije Šumadijskog okruga Milan Slović, sistem Vrelos veoma problematičan – nalazi se u blizini autobuske stanice, kanalizacione mreže i brojnih septičkih jama. Nezvanično, iz istog izvora, došla je informacija da je počeo da se koristi drugi vodozahvat izvorišta Vrelo, koji prethodno nije obezbeđen, odnosno dezinfikovan. Izvesno je bilo i da je, umnogome zbog prvog nesnalaženja lokalne vlasti i nadležnih službi, pre svega zbog neažurnog obaveštavanja javnosti, narod uhvatila panika, svi su imali simptome, neko "kuvanje" u stomaku.

RĐA U CISTERNI: U Topoli, utorak pre podne. Nekoliko ulica, glavna, u kojoj je zgrada opštine, narod sedi ispred kafana, kafića, poslastičarnica, zavija neka, pa naša, muzika, eeee, nigde cisterni za vodu, obaveštenja, vanrednog stanja. Ispred jedne prodavnice sedi stariji kačket, pred njim, do pola ispijena, flašica fante. Sad jeo, seo i uzeo fantu. Zašto fantu, čuo zagađena voda, preko radija, kao neki grip, nije dobro čim su bolesna deca i narod. Iz Belosavca, deset kilometara od Topole, poslom, ma ni kafu nije hteo da popije, šta zna, ovako je sigurnije.

Dijagonalno od opštine, pa pred kafanom, stariji "kibiceri". Normalno da je panika, nije jednostavno, te fekalije u vodi, te bakterije, to je opasno, najgore što niko ne objavljuje šta sa onom vodom koja je u sistemu, da li čovek sme da se kupa, da li sme da kuva, da li to prokuvavanje može da uništi bakteriju, to je problem, ko ne zna da je zabranjena voda za piće može da nagrabusi, nigde znaka, eno javne česme, baš preko puta Opštine, teče voda, nigde upozorenja.

Znaju i istoriju, to Vrelo je vodovod kralja Petra, još od 1912, nije to korišćeno 50 godina, jako, pre mesec dana, obnovljeno. Koliko znaju, ovo je prvi put da se ljudi zaraze vodom. Znaju i da je nekad, kad tu nije bilo naselja, kraljeva voda bila voda, sad ogromno naselje, nema kanalizacije, sve se sliva na najnižu tačku, a najniža tačka ispod autobuske stanice gde je Vrelo. Šta još znaju, da je u Topoli dosta septičkih jama, naročito oko autobuske stanice, da ljudi, da ih ne bi često praznili, ne betoniraju dno septičkih jama, i ta fekalija zajedno s vodom traži najnižu tačku. I neka, bre, neko izađe u javnost da kaže od čega je došlo zagađenje, prošlo pet dana, neka kažu šta se sme šta ne sme, ima pola naroda da se potruje dok donesu mere. Nije sreća ni u tim cisternama s vodom, jedan od njih natočio vodu u kantu, doneo kući, kad na dnu, kad se sleglo, komadići metala i rđe, ko zna gde su i koliko stajale te cisterne, i sad sipaj, otkud rđa u vodi...

VODA U UŠIMA: Odemo do Opštine, sad će oni konferenciju za štampu, tako odlučio krizni štab, svašta se piše, senzacionalizam, od danas svaki dan konferencija za štampu. Dok čekamo glavne, čujemo, jenjava, od jutros samo deset novih slučajeva, stigla pomoć u flaširanoj vodi, samo za bolesne, deli Crveni krst. Opštinski portparol veli da ima svega, narodu počelo da se priviđa, jedan se okupao, ušla mu voda u uši, odmah mu nije bilo dobro, eto, a on opr’o zube, nije mu bilo loše, ali osećao nešto u stomaku... Gledamo zaključke kriznog štaba sa sinoćnjeg zasedanja, piše da treba obezbediti hiperhlorisanje vode, da mleko iz delova opštine gde je proglašena epidemija nije za korišćenje, da treba da se nastavi sa dezinfekcijom i dezinsekcijom sanitarnih prostorija i poljskih klozeta. Piše i da direktor, zbog obaveza na radnom mestu, ubuduće neće dozvoliti angažovanje sanitarnog tehničara, piše i da se stiče utisak da je lokalna vlast napadana, da epidemija poprima silazni tok, da su sve preduzete mere dale odlične rezultate, i sve velikim slovima, sve što su zajedničkim radom postigli predstavnici lokalne vlasti završeno je u planiranom roku.

Pred novinare se postaviše predsednik opštine, pa i štaba, Miomir Tadić, direktorka Doma zdravlja Nada Kakašić. Uzeše da čekaju nekoga, predsednik se nekome žali da nema vremena da daje izjave svaki čas, ima ozbiljnijeg posla, pogrešno ga citirali, to je debela izjava, neko će za to da odgovara. Kakašićka poverava da je u Beogradu počela konferencija za štampu ministra zdravlja, priča u Beogradu, a nije bio u Topoli, odlažu svoje izlaganje da čuju šta će ministar reći, predsednik Tadić će, ako je u pitanju bakterija, a ispituju je pet dana, boga mu, neko će tu da odgovara.

Predsednik opštine iz Veljine stranke, pa zna se valjda kog Velje, Velja bio juče u predsedničkoj kampanji, ali nije držao miting, solidarisao se sa situacijom. Dok se čeka konferencija za štampu, Tadić i predsednik opštinske vlade Slobodan Živanović razgovaraju sa nekoliko novinara. Iz kragujevačkog Instituta za zaštitu životne sredine došli u subotu, nisu znali da li je u pitanju voda, vazduh, šta je. Na osnovu pokazatelja, pacijenata, lokaliteta "došli na ideju" da je izvorište Vrelo, koje dopunjuje vodovodni sistem, potencijalni uzrok. Desio se taj smrtni slučaj, ne mogu ništa da kažu, nisu dobili obdukcijski nalaz, zasad nemaju informaciju šta je uzrok epidemije i koja je vrsta infekcije, kakva ešerihija koli, to novine pišu, možda toga i ima, ako ima to je sa gornje kaptaže koju ne koriste. Koriste donju, i to samo povremeno, primarni vodovod je u Jarmenovcima, tamo je i fabrika za prečišćavanje, Vrelo se koristi samo izuzetno, u letnjem periodu. Iz njega jedan krak ide u bazene i meša se sa vodom iz Jarmenovaca, a drugi krak napaja Ljubeselo, tamo je najviše obolelih.

BLINDIRANE ČESME: Kakav je sistem hlorisanja vode, gasni, ili po sistemu kap po kap, koji je dosta prost i problematičan? Tadić zove da mu jave kakav je sistem hlorisanja, nisu oni samo zavrnuli vodu, to su mere, obavljeno hiperhlorisanje, ukinuta blok-tarifa, da ljudi imaju motiv da otoče vodu, sve superhlorisano. Razlog epidemije, to će istraga pokazati, sve analize na bakterije i teške metale bile dobre, imaju dokumentaciju, ako je bakterija, valjda je tu bila i ranije, nemaju oni obavezu da svaki dan proveravaju kvalitet vode. Jeste, Topola ima problema sa snabdevanjem vode, javili se Ministarstvu rudarstva radi finansiranja istražne bušotine, nisu dobili odgovor. A zna li se šta je ova vlast nasledila, Komunalno preduzeće nije imalo ništa ispravno, pet miliona duga, sad imaju kamione, smećar jedan, smećar drugi, plate, pa direktor Komunalnog bio bagerista, sa tri osnovne, sa Stankom korporacijom napravili dogovor da se sa primarnog cevovoda snabdeva Lipovac, rodno selo Žike Muštikle...

Važno je da jenjava, deli se flaširana voda, javne česme su blindirane, kako blindirane kad preko puta opštine teče voda, predsednik vlade začuđeno, kako, dali su nalog da se česme isključe, obeleže, a nisu...

Pođemo i do Vrela. Autobuska stanica, ispod servisa za pranje, automehaničarska radionica, siđemo niže, poligon za obuku vozača, neka kućica ograđena mrežastom ogradom, vratimo se gore, gde je vodovod? Ma dole je, pokazuje nam jedan mehaničar onu kućicu. Vratimo se, ograda, otvorena vrata, razrovana zemlja, bolje pogledamo kućicu, crpna stanica li je, pumpa, kaptaža, iz nje izlazi crna gumena cev većeg promera. Nigde nikoga. Ispod kameni zid, travuljina, neregulisan izliv vode, na zidu mermerna ploča, "Topolcima, kralj Petar, 1911.", ispod nekoliko metalnih cevi, kao javna česma, ali ovde ne curi, ispoštovane naredbe, u travuljini bela hartija, piše, plavo na belo, "Voda nije za piće", ima znak uzvika, pečat Instituta za zaštitu zdravlja Kragujevac.


 

Vodosnabdevanje

Preduzeća i potencijalni zagađivači nemaju izgrađene sisteme za preradu otpadne vode ili su oni van funkcije

Prema Izveštaju o stanju životne sredine za 2000. godinu koji je sačinila ondašnja uprava za zaštitu životne okoline pri republičkom ministarstvu zdravstva, voda se zagađuje od komunalne, industrijske i otpadne vode s farmi i s komunalnih deponija. Uz to, voda se zagađuje i dugotrajnom primenom mineralnih đubriva, stajnjaka i sredstava za zaštitu bilja i suzbijanje korova i tako što se individualni bunari pretvaraju u septičke jame. Voda je mikrobiološki neispravna zbog fekalnog zagađenja, a fizičko-hemijski zagađena voda je mutna i u njoj je povećana koncentracija gvožđa, mangana i amonijaka.

Navodi se takođe da se mikrobiološko zagađenje površinskih voda nije smanjilo s prestankom rada brojnih industrijskih pogona jer su glavni zagađivači farme, klanice i mlekare. Na udaru su se posebno našle male reke ili kanali, koji su stalno fekalno zagađeni i u kojima ima patogenih bakterija, protozoa, virusa, crevnih parazita. Autori studije upozoravaju da prispelo mikrobiološko zagađenje prevazilazi sposobnost "samoprečišćavanja recipijenta", što će reći da vodeni tok ne može da se izbori s količinom otpadnih i toksičnih materija te da je nužno izgraditi postrojenja za prečišćavanje vode koja zagađuje izvore i rečne tokove u Srbiji. Postojeća postrojenja su nedovoljna jer prerađuju tek 15 odsto otpadne vode, a rade, zbog zastarelosti, sa 35 do 40 odsto kapaciteta umesto projektovanih 85–95 procenata. Konstatovano je da najveći broj kontrolisanih preduzeća i potencijalnih zagađivača nema izgrađene sisteme za preradu otpadne vode ili su oni van funkcije.

Među najugroženije manje vodotokove spadaju: Stari Begej, Lugomir (Jagodina), Lukavica (Lazarevac), Veliki Lug (Mladenovac), kanali Galovica i Petrac (Istočni Srem) kanali PKB-a, kanal Vrbas–Bezdan. Oblasti Topole i Nove Varoši se ne pominju kao rizične. Kako se navodi u studiji: "Vode ovih vodotokova, prema bakteriološkim parametrima, ne odgovaraju propisanoj klasi boniteta, već po pravilu odgovaraju IV klasi ili su van svih klasa".

U Srbiji je zvanično izgrađeno oko 25.000 km vodovodne mreže, na koju je priključeno 1.220.000 korisnika i samo su u Vojvodini donekle zadovoljeni standardi (odnos dužine vodovodne mreže i broja priključaka). Nema podataka o normama koje bi trebalo zadovoljiti da bi vodosnabdevanje bilo dobro a kvalitet vode zadovoljavajući.

Ukupan rezervoarski prostor u Srbiji iznosi 695.000 kubnih metara, što je nedovoljno za sigurno snabdevanje stanovništva vodom za piće. Poslednja godina kada su popisani zdravstveno ispravni vodovodni sistemi je 1998. Prema podacima koje je obelodanio Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Vojvodini je bilo gotovo 60 odsto kontrolisanih vodovoda s fizičko-hemijskom neispravnošću većom od 20 odsto uzetih uzoraka, dok je u centralnoj Srbiji taj procenat bio 39,21. Godine 2000. prikupljeni su podaci samo za Beograd, Novi Sad i Niš i u tim gradovima zagađenost je bila relativno niska i nije prelazila dva odsto uzetih uzoraka.

Nema podataka o malim, seoskim, školskim vodovodima i javnim česmama na teritoriji Srbije.

Planira se izrada Dugoročnog programa zaštite površinskih i podzemnih voda u Republici Srbiji.

Slobodan Georgijev


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net