KPD "Valjevo" - deca poznatih na izdržavanju kazne >

Ribice u akvarijumu

"Niko nema privilegija", kaže upravnik, u čijoj kancelariji visi Batićev poster, kakva je privilegija to što Andrej Tref Kovačević i Zvezdan Slavnić imaju lične kompjutere, televizore, fotelje, satelitske antene, ribice

UPRAVNIK I ZATVORENIK: Vojislav Lazić...

Dnevnik RTS-a je sredinom prošle nedelje u udarnom terminu javio, ili će biti informisao, da je policija privela Zvezdana Slavnića, sina poznatog košarkaša, zato što je, po saopštenju MUP-a, dvaput udario vlasnika beogradskog restorana Trag jerbo mu nije ostavio slobodan sto. Tokom pretresa pontijaka, koji pripada Zvezdanovom ocu, pronađen je pištolj sa šest metaka. Pištolj je pronađen bez dozvole, na sebe ga je "preuzeo" Danilo Bojičić koji je bio u društvu s mlađim Slavnićem. Posle kraćeg zadržavanja, policija je pustila Zvezdana, kao i druga i drugaricu koji su bili s njim; protiv Bojičića je podneta krivična, a protiv Slavnića prekršajna prijava zbog narušavanja javnog reda i mira.

...i Zvezdan Slavnić

Posle policije, javnosti se obratio i Zvezdan Slavnić, koji zbog ubistva Olivera Jovanovića u martu ’98, u Kazneno-popravnom zavodu "Valjevo" izdržava kaznu od devet i po godina, koja je amnestijom smanjena na osam. U Beogradu je bio na godišnjem odmoru, navodi policije nemaju veze s istinom, nije udario vlasnika restorana Kešelja. Jednostavno je došao na večeru s društvom, jeo, napolju ga sačekuje interventna brigada policije, pretresa - to stvarno nije u redu - samo je vlasnika restorana lepo pitao da li može da dobije sto, i još mu lepo rekao da nije lepo što im ga nije ostavio. Ima svedoka da nije udario Kešelja, nije mu jasno zašto laže kad su bili ljubazni. Naneta mu je velika šteta jer u zatvoru vodi primeran život, dobro se vlada, stekao je poverenje upravnika koje bi sada moglo biti ugroženo.

Kako novine pišu, još je rekao da mu je u zatvoru dosadno, ali da mnogo razmišlja, kao i da je optužen za ubistvo s umišljajem iako je bilo iz nehata. O zatvorskim danima: privikao se, u početku radio kao bolničar u ambulanti, sad je u razglasnoj stanici, u slobodno vreme igra fudbal i basket, posećuju ga otac i brat, devojku, zbog zatvorskih okolnosti, nema – da li ga je posetila Ksenija Pajčin, odgovara, možda i jeste – čita knjige i jednom nedeljno izađe u grad. Kad izađe iz zatvora, otići će kući, istuširati se, i videti šta će dalje.

Posle beogradske godišnjoodmorske epizode, Zvezdan Slavnić se vratio na dalje izdržavanje kazne, na vreme, u večernjim satima, u ponedeljak 19. avgusta. Ima normalan tretman. Napred navedeno bio je povod da posetimo KPD "Valjevo".

ZAČUDO ZELENA KAPIJA: Loznički put, predgrađe Valjeva, most, začudo zelene ograde, i kapija Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike, opet začudo, zelena. Portirnica, stražar puši marlboro, čekamo dok na kapiju izlazi zatvorenik u pratnji medicinskog tehničara, prepoznajemo Andreja Kovačevića, sina Vlade Trefa. Ovde zbog ubistva čuvara u očevoj firmi, kojom prilikom je opljačkano 7.000.000 maraka, izdržava maksimalnu kaznu od deset godina. Posle kraćeg zadržavanja, slobodan put do upravnika. Na krugu nas zaustavlja radnik doma. Kad čuje kojim smo povodom, pita zašto ne pišemo o njemu: 21 godinu radi bez beneficija.

Rano prepodne, nikoga na krugu. Upravnik na spratu upravne zgrade kod sekretarice, koja nije tu, dva zidna kalendara Demohrišćanske stranke Srbije. Pošto smo najavili temu razgovora, upravnik Vojislav Lazić odmah prelazi na stvar: Zvezdana Slavnića ne treba ni favorizovati ni kažnjavati zato što je nečiji sin, tolika ubistva, a tolika frka zbog obične prekršajne prijave kao da nema važnijih stvari.

‘Ajmo o važnijim stvarima, kako funkcioniše Dom u vreme novih generacija delinkvenata? Upravnik koncentrisan, sportska na crveno karirana košulja, iza njega figura Karađorđa, veliki partijski plakat ministra pravde Batića. Kaže da je u poslednjih deset godina trend teških krivičnih dela nastavljen, stasala je kriminalna generacija koja je teško uporediva s ranijim, sve su češća dela s elementima nasilja, i to bezrazložnim, mnogi koji izdržavaju kaznu bili na ratištu, videli da život ne vredi mnogo, zadržali tu "filozofiju", društvo to tolerisalo, pa "filozofiju", i sad to svi plaćamo. Iako je, procentualno, broj krivičnih dela, i osuđenih, u padu, kriminalna populacija je teža nego ikad, kazneno-popravne ustanove to nisu dočekale spremne, naročito zato što je teško doći do pravih profesionalaca. Različito se shvata kaznena politika: jedni kažu da je blaga, traži se pooštren režim, s druge strane, i međunarodna zajednica zahteva da se izvršenje kazni humanizuje, sad je na upravniku da to sprovede, da režim bude strog a human.

Što se tiče Zvezdana, informacije su em nepotpune, em netačne. Mlađi Slavnić je u grad počeo da izlazi pre godinu dana, ušao je u zadnju trećinu kazne, ispunio sve kriterijume, sad je u poluotvorenom sistemu, te privilegije imaju i ostali štićenici, ne samo deca sa slavnim prezimenom. Koristio je godišnji odmor koji mu pripada, konkretno, deo od deset dana koji ima pravo da koristi u porodici. On ima zvanično saopštenje da je priveden u MUP i da je protiv njega podneta prekršajna prijava zbog narušavanja javnog reda i mira, nema ni lakše, ni teške telesne povrede, pa ni krivične prijave, prekršajnu prijavu je mogao dobiti i zbog prelaska na crveno.

PUNO RAZUMEVANJE: Nastavlja, reklo bi se, s puno, baš puno razumevanja za štićenika doma: dečko se vratio u ponedeljak uveče, na vreme, čak nešto ranije, dobrovoljno, a posle onakvih napada, onakvog publiciteta, mogao je da se obeshrabri, digne ruke od daljeg izdržavanja kazne. Ne, on se vratio sam, pokazao čvrstinu. Ne kaže da nije kriv, ako bude kriv, biće mu zaleđen tretman, moraće da se dokazuje ispočetka, ali misli - šta misli - ubeđen je da to nije toliko strašno, da to nije ništa. Pa mali je krupan, snažan, da je toga udario, razbio bi ga, a nigde vidljivih povreda. Još je čuo da je gazda restorana odustao od tužbe tako da će mali 99 odsto biti oslobođen. Dečko je rezervisao sto, došao, nema mesta, pa i on bi se iznervirao da je bio na njegovom mestu, a sve to da bude udarna vest na RTS-u, ne razume, ili je senzacionalizam, ili amaterizam. Pištolj, pištolj nije njegov, šta on ima s tim. Pa ovime su njegova prava ugrožena, prijava ništa ne znači, prijava je privatnog tipa, nije zatečen od policije, on negira, kako bilo da bilo, prekršaj sigurno nije takvog ranga da dobije ovakav publicitet.

Pa dobro, imaju li Zvezdan ili mali Tref, kao deca poznatih, kao deca imućnih, bilo kakvih privilegija. Upravnik Lazić, koncentrisano i, malo je reći energično, malo je reći sto odsto, odgovara sa ne. Zvezdan ima srčane tegobe, Tref probleme s rukom, zato ne mogu da rade teške fizičke poslove, a to, kako navodi, nikako ne može biti privilegija.

Na kraju, gledajući u Batićev plakat preko njega, pitam upravnika, maltene izvinjavajući se, da li funkcionisanju doma smeta to što je predsednik lokalnog odbora ministrove partije. Upravnik dozvoljava pitanje, odgovara da je bio opoziciono orijentisan, naglašava da je bio protiv vlasti, ali ne i posla koji je obavljao. Nakon što je postavljen za upravnika u martu prošle godine, postao predsednik odbora, to je bila jedna opcija, prihvatio. Uostalom, s dobrim delom programa DHSS-a se slaže, to mu nije bila ulaznica za funkciju, već 17 godina radi u domu. I sam počinje o korupciji, predvodio delegaciju Ministarstva pravde u poseti nemačkim zatvorima, u nemačkim zatvorima glavni problem korupcija. Kad je tamo tako, ne možemo ni mi biti imuni od toga. Pa ima li toga kod njega? Kad se otkrije, munjevito se reaguje, ali teško je otkriti kad su obe strane zadovoljne, to nije ucenjivačka, nego dobrovoljna korupcija, da se osuđenom omogući nešto preko propisanog, trude se da toga bude što manje, ali ko će staviti ruku u vatru da toga nema. Posle ovako koncentrisanog i izričitog izlaganja upravnika Lazića, nismo imali potrebe da uznemiravamo Zvezdana. Možda razmišlja, možda čita, možda hrani ribice u svom akvarijumu, gde da ga ometamo kad je rešio da odsluži kaznu, kako nego strogo, po pravilu službe.

IMPRESIVNI UTISCI: Jeste da je upravnik rekao šta ima, jeste da je i ministar Batić prilikom posete domu rekao: "Nosim impresivne utiske s današnje posete KPD-u u Valjevu. Nedavno sam posetio Ševeningen i moram da kažem da je, izuzev u ćelijama, opšti utisak ovde u Valjevu daleko povoljniji", ali ima i onih koji nisu tako koncentrisani kada govore o stanju u domu.

Tako saznajemo da novi upravnik nije doneo novi kvalitet iako su kalendari DHSS i Batićevi plakati po službenim prostorijama doma jako kvalitetni. U Domu je na visini zadatka jedino ministrova partija, u njoj je, pored upravnika, 40 zaposlenih, uz zamašan broj glasnih simpatizera. Odnos zaposlenih i osuđenika je, trenutno, 160 prema 140, s tim što broj prvih, i to po kriterijumima DHSS-a raste, a drugih smanjuje. Neformalni sistem u zatvoru, tzv. osuđenički kolektivi, bolje funkcioniše od formalnog, na delu je prećutni dogovor između zatvorske elite i uprave koji se zasniva na međusobnim ustupcima, u zatvoru je red i mir, ali to uprava "plaća" privilegijama za izabrane, komforom i radnim mestima redara. Recimo, Tref je redar u školi, Zvezdan na razglasu, koji uz to i ne radi. Obojica su prostorije u kojima borave dok ne odu na spavanje (radnim danom do 23, vikendom do dva po ponoći), pretvorili, takoreći, u apartmane. Imaju krevete, Tref i fotelje, kompjutere, televizore, muzičke linije, satelitske antene, akvarijume... Posete su im, mimo pravilnika, i samo uz dopuštenje upravnika, dozvoljene radnim danima, redarske poslove obavljaju njihovi zamenici, imaju dovoljno vremena da se potpuno posvete zatvorskim pravilima. Eto, pade nam na pamet, neka stilska figura jeste, nekome je i izdržavanje zatvorske kazne kao ribici u akvarijumu, naročito kad je teško identifikovati korupciju, naročito, da se pozovemo na upravnika, kad su obe strane zadovoljne. A za Zvezdana Slavnića se odmah znalo da će mu u domu biti k’o ribici, vele da je zubotehničar u zatvorskoj ambulanti, u koju je Slavnić raspoređen odmah po dolasku, bio dalekovid, čim je čuo da je osuđen, znao je, čuj znao, kladio se, da će doći kod njega.


 

Kadrovik

Upravnik Lazić posle oktobarskih promena nije figurirao kao najozbiljniji kandidat za tu funkciju. Međutim, upućeni kažu, glavnu ulogu u tome odigrao je Aleksandar Stefanović, u Valjevu poznatiji kao Aca Četnik, republički poslanik DHSS-a, član dvaju skupštinskih odbora, Batićev savetnik, predsednik FK "Radnički" iz Obrenovca... Aca je svojevremeno, pre nego što je postao politička gromada, posle stražarskog iskustva u CZ-u, radio kao stražar u KPD "Valjevo", da bi, zbog izvesnih zdravstvenih smetnji, bio oslobođen nošenja oružja i postao šef voznog parka u ovoj ustanovi. Onda otišao u Šešeljeve radikale gde je bio i generalni sekretar, potpredsednik Veća građana Skupštine SRJ, da bi, kako nego kao potencijal, postao Batićev čovek od poverenja. Sad postavlja predsednike sudova, upravnike zatvora, drži reformski kurs.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net