Međuvreme

 

Konoplja

Posle tužbe koju je nesuđeni magistrant podneo protiv policije jer mu je pokosila magistarsku tezu i uslovne presude čoveku koji je čajem od konoplje lečio, kaže uspešno, čir na želucu, na pomolu je još jedan marihuana-rašomon. Pripadnici kosovske policijske službe priveli su prošle nedelje igumaniju manastira Gračanica, sedamdesetgodišnju mati Efrosiniju, zbog sumnje da na manastirskom imanju, na parceli veličine sto metara kvadratnih gaji indijsku konoplju, u širokim narodnim masama poznatu pod imenom marihuana. Igumanija je izjavila da se na spomenutoj parceli pre više decenija uzgajala industrijska konoplja od koje se pravilo platno, težina. "Nismo ni znale da su tu tzv. kopiljci, samonikli izdanci konoplje niti da je to droga", rekla je. U Narodnom učitelju Vase Pelagića piše da je Cannabis sativa, narodnog imena kudelja ili grsnica, jednogodišnja biljka poreklom iz Indije koja se kod nas sadi ali i da brzo "podivlja". U istoj knjizi opisana su i opijatska svojstva konoplje, kao i spravljanje lekova od iste. Kako je teško poverovati da igumanija diluje travu a da sestrinstvo utehu ne nalazi u molitvi i podvižništvu već puši marihuanu, ovaj primer će možda prosvetljujuće delovati na zakonodavca, policiju i sud. Konoplja se kod nas vekovima tradicionalno uzgaja i budući da je prilagodljiva brzo postaje korov. Korovu se ne može zakonom zabraniti da raste niti se čupanje korova ili branje bilo koje biljke, samo zato što ima neko svojstvo, može smatrati krivičnim delom, ali nedozvoljena trgovina istom jeste krivično delo i treba biti gonjeno. Svaki problem ima rešenje, samo ga prethodno treba jasno definisati.

Test

Dva meseca kako je u pojedinim školama u unutrašnjosti sprovedena pilot akcija "Piškenjem protiv droge", rezultati testiranja i anketiranja 1459 učenika još nisu u potpunosti obrađeni niti spremljeni za objavljivanje. Sve do čega je došla vladina Komisija za prevenciju bolesti zavisnosti, kojom predsedava zamenik ministra prosvete Žarko Mihailović, jeste "top-lista" popularnosti pojedinih droga kod naše omladine. Tako je zaključeno da je ekstazi najpopularniji, slede razne sintetičke droge, marihuana, sedativi koji se inače kod nas mogu slobodno kupovati. Na kraju je heroin. Zaključeno je i nešto što se, bez svake sumnje, znalo i ranije: više od dve trećine ispitanika povremeno konzumira alkohol. I dok su u toku poslednje pripreme za septembarsku "široku kampanju protiv marihuane", koja je, je l' da, prva stepenica prema paklu droge, po kioscima i prodavnicama se, pored žvakaćih guma sa pornografskim sličicama, prodaju unučići – mala pakovanja žestokog alkoholnog pića za brzu konzumaciju, alkohol se kao i duvan slobodno reklamira, maloletnicima se alkohol toči u ugostiteljskim objektima… Za široku akciju protiv alkohola spremnosti ni od korova. Rakija je naša tradicija, izbori su blizu a i promet alkohola donosi znatan profit.

Navijači

Avgust će u Beogradu obeležiti nekoliko sportskih događaja internacionalnog karaktera. Prvo su se prošle nedelje na stadionu Partizana susreli naš i prvak Švedske Hamarbi, što je bila prilika da ugostimo navijače gostujuće ekipe. To se i dogodilo: "Grobari" su po navici dočekali simpatizere Hamarbija u Topčiderskoj šumi, pa su trojica Šveđana završili na Urgentnom centru. Jedan od njih je zadobio ozbiljnu frakturu lobanje i potom je na lični zahtev otpušten iz bolnice. Na neki način su ovakve situacije normalne svuda u svetu, znamo za slučajeve kada je jedan navijač Liverpula bio na smrt izboden nožem u Istanbulu pre neku godinu, a dogodilo se da na derbiju pre par sezona nastrada "pripadnik delija" od mrske "grobarske ruke". Naravno, nikad niko nije odgovarao, pa je napravljen prostor huliganima da slobodno deluju. Klubovi po pravilu peru ruke jer im je podrška sa tribina potrebna, a nje ima samo na dve utakmice u sezoni. Navijači Partizana, pomalo skrajnuti posle petog oktobra kada su se "delije" dokazale kao patriote, na sve načine pokušavaju da pokažu kako su za Srbiju i srpstvo (možda je i u njihovom slučaju potrebna lustracija), pa su prošlonedeljnu pobedu svog tima proslavili povicima "Ne damo Kosovo" i "Radovan Karadžić" u čemu su im pomogli posmatrači sa ostalih tribina. Stadion je odjekivao, kako konstatuju izveštači i Šveđani su se pridružili, susret je okončan u prijateljskoj atmosferi i najvažnije je da naš tim ide u treće kolo kvalifikacija. A divljaštvo i politički stavovi su deo rituala i nisu važni onima koji vode klubove. U sredu stižu Nemci – svi na stadion!

Obnova

Ko o čemu, mi o zidanju i, uopšte, građevinskim radovima u prestonici. Direkcija za građevinsko zemljište oglašava se ovih dana na stranicama štampe podsećajući sugrađane na svoje aktivno delovanje. Sređuju se katastarske knjige, ruše se bespravno izgrađeni objekti, sledi još jedan rat sa urbanističkom mafijom, ulepšavaju se ulice, rekonstruišu se fasade. Na red je došao, u opštoj urbanoj obnovi (urban renual), blok na uglu Takovske i Draže Pavlovića, na Paliluli, kome sledi rušenje da bi bio izgrađen moderan višespratni poslovno-stambeni centar. Kako je objavljeno, na nedavno održanom javnom nadmetanju ovu lokaciju je dobilo građevinsko preduzeće Dom, pa bi ovaj prostor uskoro trebalo da zaposednu mašine i radnici koji će oplemeniti ovu lokaciju preko puta Botaničke bašte. Ako sve bude po planu, najpre će biti porušene postojeće predratne zgrade, pa će Beograd ostati bez jedne od najstarijih pekara koja na tom mestu opstaje već 117 godina. Vlasnici postojećih radnji smatraju da pomenuta gradska direkcija želi da na brzinu uradi što je naumila pre donošenja zakona o denacionalizaciji, koji se iščekuje još od inauguracije nove srpske vlade. Međutim, izgleda da naslednici osnivača pekare "Aleksić" i ostale zanatlije nemaju puno prostora za delovanje, jer iz Gradske uprave poručuju da je sve urađeno po zakonu, a tamo, očevidno, ne piše ništa o potrebi očuvanja identiteta grada i, generalno, duha ostataka starog Beograda. Pre nego što sruše ovaj ugao, gradski oci bi možda mogli da vide šta se dešava s "pečurkom" iznad tržnog centra na Trgu republike koja je simbol "kaluđerizacije" našeg glavnog grada.

Adresa

Najčuvenije ekološko selo u Srbiji Koštunići prošle je nedelje dobilo novog stanovnika u liku poznatog reditelja Emira Kusturice. Kako saznajemo, Kusturica je dobio na poklon kuću staru oko dve stotine godina, odnosno, kompletno etno domaćinstvo sa 65 ara okućnice. Preduzeće "Anđelija Mišić" s generalom Jovanom Čekovićem na čelu uručilo je ključeve poznatom reditelju u neposrednoj blizini reke Grab i poželeli mu dobrodošlicu. Kusturica je došao sa Mokre gore gde privodi kraju snimanje novog filma Gladno srce. Obilazeći imanje sa suprugom, vidno uzbuđeni Kusturica je izjavio da je prvi put u tom kraju, ali da sada namerava da tamo ostane i da će to biti njegova nova i stalna adresa: "Našao sam dom u kome ću živeti, a prema meni ovakav gest pažnje nigde nije učinjen."

Domaćini smatraju da će ovakav gest doprineti da se Koštunići nađu u programu UNICEF-a, što bi doprinelo sveopštem razvoju ovog dela Šumadije. Ranije je bilo priča da je Kusturica dobio kuću u beogradskom naselju Dedinje, a bilo je svojevremeno i nagoveštaja da će otvoriti filmsku akademiju u Herceg Novom, međutim, ovo je prvi put da čuveni reditelj nađe sebi dom u zemlji koja ga prihvata kao svog.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net