Lični stav >

Hronika uzaludne borbe

Zašto sam postao i prestao da budem član Saveta za borbu protiv korupcije?

Nije prijatno setiti se Lisandrove mudrolije da u raspravi oko mêđa najispravnije prosuđuje onaj u čijim je rukama mač. Nije prijatno jer je, nažalost, još uvek tačno. Upustio sam se u raspravu "oko mêđa" goloruk. Mač je bio u njihovim rukama.

Odluka da postanem član Saveta za borbu protiv korupcije, a pogotovo njegov predsednik, bila je rezultat pogrešne procene. I moje i njihove. Nedovoljno poznavanje unutrašnjih mehanizama vlasti i uverenje da se nova vlast razlikuje od mojih negativnih predstava o svakoj dosadašnjoj vlasti naveli su me na lakomislenu pretpostavku da će u ovoj vladi biti više sluha za kritiku koja joj se upućuje, čak i kada kritika potiče od onih kojima je vlada ukazala poverenje. S druge strane, neko kome nije bilo poznato da zbog izrazite odbojnosti prema hijerarhiji, disciplini kolektiviteta i trgovini interesima (do sada nisam pripadao nijednoj partiji), mogao je imati pogrešno uverenje da će mi članstvo u Savetu imponovati, da će me opčiniti šarm njegovog roditelja i da ću nastojati da ugodim njegovim očekivanjima. Oba previda su neoprostiva. Lako je bilo zaključiti da Vlada ne formira svoje savetodavno telo da bi se sa njegovim shvatanjima javno sporila. Takođe, teško je bilo očekivati da Vlada uopšte ima pretenzije da instrumentalizuje telo u koje je imenovala gotovo isključivo ličnosti samostalne, nezavisne i dovoljno afirmisane da bi bile otporne na svaku vrstu pritiska i manipulacije.

Zbog toga je brzo došlo do neslaganja. Ukazivao sam da su predložene izmene Krivičnog zakona prepune protivrečnosti. Vlada nije popustila. Zajedno sa članovima Saveta procenio sam da je uključivanje državne bezbednosti u Vladine antikorupcijske timove promašaj. Vlada to nije priznala. Insistirao sam da se, do donošenja zakona koji će rešiti pitanja inkompatibilnosti u parlamentu i egzekutivi, honorati vlasti na svim nivoima odreknu članstva u upravnim odborima. Vlada nije pristala. Svi smo u Savetu požurivali donošenje Zakona o izbegavanju sukoba interesa i Zakona o finansiranju političkih stranaka. Vladi se nije žurilo. Podsećao sam da iz samog zakona proizilazi da je gotovo svaki ekstraprofiter ujedno i izvršilac krivičnog dela. U Vladi su smatrali da je dovoljno da svaki od tih ekstraprofitera plati. Tražili smo sredstva za rad. Oglušili su se. Čekali smo na sastanak sa premijerom. Nije imao vremena. Pokušao sam sa pripremom predloga strategije za borbu protiv korupcije. Predlog za raspravu, koji je počinjao stavom da je prioritetni zadatak antikorupcijskih aktivnosti suzbijanje korupcije i njenih potencijalnih izvora u vrhovima vlasti, ministar je diskvalifikovao ocenom da je to "kafanski nivo".

Da stvar bude čudnija, sve sugestije Saveta i svi moji javno izneseni stavovi imali su za cilj da se stvore pravne pretpostavke protiv fame da je i ova vlast posegnula za bilo kojim vidom korupcije i protiv stvarnih mogućnosti da za tim ikada posegne. Iskreno sam bio naklonjen reformskoj orijentaciji Vlade, a nenaklonjen konzervativnim, proklerikalnim i fantomom nacije opsednutim snagama koje su joj oponirale. Uostalom, upravo da bih izbegao da me te snage politički zloupotrebe, povukao sam ostavku koju sam podneo još u februaru.

Ali, jednostavno, nije išlo! Stekao sam utisak da je, inače vispren i preduzimljiv, ministar Đelić na svaku sednicu Saveta sa saradnicima dolazio samo zato da bi bio na straži i pokušao da spreči donošenje nepoćudnih zaključaka. Nije čudno što se polemika nastavila preko medija. Postao sam problem.

I tada se, kakve li slučajnosti, ukazala prilika. Neko mi je našao slabu tačku – doktorat! Meni potpuno suvišan, kasno stečen i odmah zaboravljen, ali zato što kod većine o tome vlada upravo suprotno uverenje, izuzetno pogodan, ako se dovede u pitanje (doktorirao, a nije magistrirao!), da posluži za kaljanje moralne reputacije. Za izdašnu i "totalnu" eksploataciju ovog nalaza našlo se i pogodno sredstvo. Sa istančanim osećajem za proskribovanje i neugaslim resantimanom prema odjecima i reagovanjima i "Vojku i Savlu", na posao su prionule Kad kažem novine, uz svesrdnu podršku takvih medijskih autoriteta kao što su Pink i "Svedok".

Posle mesec dana njihovog prilježnog žigosanja i mog stpljivog ali uzaludnog čekanja da budem uzet u zaštitu, ponudio sam premijeru Đinđiću ostavku. Do danas nisam dobio odgovor. Iz štampe sam saznao da mi se Savet zahvalio. Čitava ova afera, međutim, bila je samo povod. Razlozi su, kao što se vidi, nešto dublji.

Ako, s političkim ambicijama, iz borbe protiv bilo kakvog zla isključite mogućnost njegove pojave u sopstvenom zabranu, vreme je da se zapitate da li su vam namere iskrene ili vas je definitivno zavela magija vladalačkog samoljublja. Ako proveru svojih namera poveravate nezavisnom telu, od koga isključivo očekujete da povlađuje vašim zamislima, očigledno je da imate nevolju sa potrebom da za autarhičnu političku volju nađete dopadljivo opravdanje.

Za takvu paradu nisam imao sluha. Nisam pristao na ulogu lika kakvom je Bodrijar dao značaj krotkog saučesnika u kloniranoj stvarnosti. Drugim rečima, došao je trenutak da ispunim obećanje koje sam dao još u decembru prošle godine: kad se uverim u namere Vlade da Savet koristi samo da bi ulepšala svoju sliku, ja u njemu neću videti svoje mesto. Nažalost, uverio sam se!


 

Pismo premijeru

VLADA REPUBLIKE SRBIJEZa predsednika Vlade dr Zorana ĐinđićaPoštovani gospodine Đinđiću!Kao što Vam je poznato, Vlada me je imenovala za člana Saveta za borbu protiv korupcije, a članovi Saveta izabrali su me za predsednika Saveta.Počev od 23. maja ove godine u dnevnom listu "Politika", a potom opet u istom listu i u nekim drugim medijima ("Svedok", TV Pink) pokrenuta je kampanja sračunata na moju difamaciju. Povod je naizgled beznačajan, ali je kampanja i te kako simptomatična i temeljna.Reč je o mojoj doktorskoj disertaciji i pitanju da li sam imao pravo da je branim. Neću Vas zamarati pojedinostima. Obraćam Vam se zbog toga što smatram da član Saveta ne bi trebalo da bude osoba oko koje se plete afera, bez obzira da li je utemeljena na ma čemu nečasnom što bi se članu Saveta moglo pripisati, ili je potpuno maliciozna i iskonstruisana.Što se ove afere tiče, jasno mi je da su u pitanju dalekosežniji ciljevi, a ne čista novinarska znatiželja i zalaganje da se jedan marginalni slučaj ispita ipso iure. Dovoljno je pogledati redakcijsku opremu, naslove, novinarove opaske i aluzivne antrfilee članaka u "Politici", pa se uveriti da se ne radi o iznošenju podataka, već o dobro smišljenoj harangi. Moguće je da neko želi da mene lično moralno i stručno prokaže i ućutka, bilo kao kritičara bivšeg režima, bilo kao kritičara nekih poteza sadašnje vlasti. Moguće je da je sve izraz potrebe da se atakuje na rukovodstvo fakulteta i zauzmu povoljne pozicije uoči predstojećih izbora novih fakultetskih vlasti. Nikako, međutim, ne bi trebalo odbaciti mogućnost da je sve ipak rezultat namere da budem diskreditovan baš kao predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Pri tom, svaki posmatrač sa strane, želju da se postigne ovaj cilj podjednako može pripisati i protivnicima republičke vlade i nekome ko je unutar Vlade ili je Vladi blizak. Jer, ne zaboravite, između mene i pojedinih članova Vlade dolazilo je do ozbiljnih razmimoilaženja o brojnim važnim pitanjima koja se tiču borbe protiv korupcije, počev od neslaganja o sadržaju izmena i dopuna Krivičnog zakona, preko neslaganja o učešću pripadnika Službe državne bezbednosti u antikorupcijskim timovima ili o tumačenju i primeni zakona o ekstraprofitu, pa sve do neslaganja o nespojivosti funkcija u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti sa funkcijama u upravnim odborima. Ne bih da igram ulogu žrtve. Ne bih ni da bilo koga iz Vlade izlažem sumnji da je inspirator ove ružne kampanje. Ne bih, takođe, bez obzira što u svemu ne nalazim nikakvu svoju krivicu, da u nastaloj situaciji Vladu izlažem teretu svog prisustva u Savetu. Zbog toga Vas molim da prihvatite moju ostavku na članstvo u Savetu za borbu protiv korupcije. Iskreno želim da Vlada uspe i sa reformama i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.U Novom Sadu, 24. juna 2002.

Sa poštovanjem, Slobodan Beljanski


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net