Skupština Srbije >

Reanimacija koalicije

Približava se crnogorsko finale, u Beogradu se polako otvara ustavna rasprava, dok se u Skupštini Srbije "igra na žici"... Može li vladajuća garnitura da postigne neki funkcionalan kompromis

Predsednica Skupštine Nataša Mićić pozvala je članove Otpora da se posmatranjem skupštinskog rada s jedne terase uvere u pravo stanje stvari u narodnom predstavništvu. Prvog dana, kamera je uhvatila Ivana Marovića iz Otpora kako na terasi umorno zeva. Šta će mladić! Ako ste nekada bili u cirkusu, onda znate da svedok koga mađioničar pozove iz publike nikada ne otkrije šta je, zapravo, s tim zecom iz šešira.

Nova predsednica skupštine Nataša Mićić u javnosti je bila dobro primljena zato što je opomenama, koje povlače materijalnu kaznu, nastojala da upristoji ponašanje poslanika u Skupštini. Sada se najavljuje i da će se "materijalno stimulisati" prisustvo poslanika u sali. Predsednica Skupštine, a to se dešava i mladim novinarima u brzim medijima, počinje, međutim, da pokazuje tzv. sindrom first think than talk (prvo priča, pa onda misli).

Prekide rada srpske skupštine predsednica je nedavno objašnjavala lošom ventilacijom i neudobnim sedištima u skupštini. Ta sala jeste neadekvatna, sedišta jesu neudobdna, ali, šta li kažu u Užicu kad čuju šta predsednica priča!

IGRA NA ŽICI: U Skupštini nije glavni problem "nepažnja na času", već politička kriza koja se ispoljava povodom svakog važnijeg pitanja, činjenica da se ključni zakoni donose pomoću nesigurne većine, u nekoj vrsti "šibicarenja". Vladina većina, naime, već nekoliko meseci funkcioniše kao igrač na žici u igri spuštanja kvoruma na broj povoljan po vladu, koja, fokusirana na DSS skoro kao DSS na vladin biro za komunikacije, izbegava raspravu o svom radu u Skupštini i vlada tehnikom malo uredbi, malo spotova, jedna kampanja protiv Koštunice. Ako evidencija ne vara, poslednji put je za nešto glasalo više od 125 poslanika (apsolutna većina) kada je birana predsednica Skupštine, a i tada je utisak pokvaren činjenicom da je kandidatkinja glasala za samu sebe.

Za vojvođanski omnibus zakon u ponedeljak 4. februara glasalo je, na primer, samo 118 poslanika u Skupštini Srbije koja ima 250 mesta, od toga 176 drži celokupni DOS, a 131 mesto smatra se vladinim osloncem.

Vlada koja računa da za svoj pragmatični pristup i reformistički imidž u Skupštini ima dovoljnu podršku u slučaju vojvođanskog omnibusa bila je prinuđena da ekvilibrira između različitih težnji vojvođanskih stranaka i stava poslanika Nove Srbije. Očito je bilo da je glasanje nekoliko dana odlagano kako bi odluka bila doneta u trenutku kada u skupštinskoj sali sedi vladina većina, a to se desilo tek u ponedeljak kada je kvorum bio spušten na 233 poslanika.

Uzgred, u toku ovog zasedanja opet su napravili skandal i dopustili da radikali u listingu otkriju da je kartica u Skupštini, a poslanik negde drugde. Kao i u slučaju onog poslanika koji je i bio u Solunu i glasao u Skupštini, i ovog puta su bruku opet nekako zabašurili. Normalan svet će se, naravno, pitati: ako se ovako ponašaju kad svi vide, šta li rade u onim zamršenim nevidljivim situacijama.

PARE I POLICIJA: Dosadašnje svađe u DOS-u, od duvanske afere, preko slučaja Beočinske cementare, do afere Delimustafić, inače, nose poverljivi štambilj PP – vrte se oko para i policije.

Sada predmet spora postaju i krupnija pitanja koja se tiču državnog ustrojstva. Odmah posle usvajanja vojvođanskog zakona Skupština Srbije je u utorak započela raspravu o zakonu o lokalnoj samoupravi. Njen početak pokazuje da sve poslaničke grupe podržavaju jačanje lokalne samouprave, ali se, kao i u drugim sporovima, rasprava koncentrisala na raspodelu moći i količinu para koje se ostavljaju opštinama. Predlogu da predsednik opštine bude biran na neposrednim izborima, da ima velika ovlašćenja i da je teško smenjiv, suprotstavljala se većina govornika s intencijom da se ojača uloga lokalnih skupština.

Posle dva sata razložne rasprave ponovo je proglašena duga pauza zbog nedostatka kvoruma. Tom igrom kvoruma verovatno se sistematski podriva vladino samopouzdanje, koje se manifestuje kada se, na primer, s vladine strane DSS-u poručuje da sakupi skupštinsku većinu za obaranje vlade i raspisivanje izbora. U toj igri Đinđić zasad pobeđuje veštom kombinatorikom i prebacivanjem DSS-u da će morati da glasa sa socijalistima i radikalima.

GSS na Koštunicu u tom kontekstu vrši pritisak raspisujući peticiju za smenu generala Pavkovića koju je do sada potpisalo oko 15.000 ljudi. Na prigovore da se oko njega okupljaju bivši Miloševićevi ljudi, Koštunica, pak, brani Pavkovića kao ratnog komandanta i, aludirajući na Vučetića, Mihajlovića, Perišića, Čovića i Obradovića, odgovara da više bivših Miloševićevih ljudi ima u vrhu DOS-a, nego bivših glasača SPS-a u DSS-u.

USTAVNA ZAVRŠNICA: Osnovno pitanje je ipak da li se vladajuća koalicija može reanimirati nekim sadržajnijim i širim konsenzusom o prioritetima u koje svakako spada i konsolidacija države od vrha do dna.

Zakon o prenošenju dve stotine nadležnosti na Vojvodinu usvojen u Skupštini Srbije u ponedeljak pokazuje da se ušlo u ustavnu problematiku. Kako je bilo i najavljeno, DSS nije podržao ovaj zakon, predlažući da se prvo donese ustav i regionalizuje država. Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica predložio je 31. januara da novi ustav Srbije donese ustavotvorna skupština izabrana na vanrednim republičkim izborima, odnosno, da se diskontinuitetom promeni tvrdi srpski ustav. Predlog za promenu srpskog ustava usvaja dvotrećinska skupštinska većina, akt o promeni usvaja takođe dvotrećinska većina, ta odluka se potom potvrđuje na referendumu. U četvrtom koraku, skupština se treći put izjašnjava formalno – kada proglašava ustav.

Koštunica je dugo oklevao da se opredeli za ustavni diskontinuitet, možda zbog neizvesnosti šta će biti sa saveznom državom, pa i s Kosovom. Njegova promena garda govori o ulasku u završnicu. Inače hronično skeptičan Koštunica očito preduzima stratešku inicijativu, ali on je hendikepiran time što izgleda da ga novinari nerviraju i što se možete kladiti u to da većina lidera DOS-a neće odobravati ni ako on konstatuje da je Zemlja okrugla. Da se ustavno finale približava, videlo se ne samo po tome što je pred srpsku javnost izneto nekoliko ustavnih nacrta, uključujući i taj DSS-ov, već i po tome što je u Briselu u ponedeljak zanimljivom porukom završen razgovor eksperata iz Srbije, Crne Gore i s federalnog nivoa s ekspertima Evropske komisije koji su bili usredsređeni na unutrašnje tržište, spoljnu trgovinu i carine, poreski sistem, ekonomsku i monetarnu politiku. Konstatovano je da je očuvanje zajedničke države daleko najbolji i najbrži način da Srbija i Crna Gora učestvuju u evropskoj integraciji, te da politički lideri u Beogradu i Podgorici treba da izvuku neophodne zaključke i prevaziđu međusobne razlike. Sledeća sesija odnosiće se na ustavna pitanja i na njoj bi se moglo videti kakva je njihova sposobnost zaključivanja.

MAGLOVITA ATMOSFERA: Politikolog Vučina Vasović s Fakulteta političkih nauka podseća (Pres klub, ponedeljak, 4. februar) da donošenje ustava nije lak i jednostavan proces. U Belgiji su ustavne promene trajale gotovo tri decenije, u Poljskoj su žestoke rasprave potrajale gotovo čitavu deceniju. Atmosfera za taj posao nije dobra, javno mnjenje je slabo, nije razvijena kritička javnost, naučni radnici deluju pospano ili još uvek spavaju ili hrle u politiku, ekspertska mišljenja su obojena partijskim pripadnostima...

Naši političari, kako izgleda, više vole da pišu nego da čitaju ustav. Crnogorski predsednik Đukanović posle briselskog sastanka izjavljuje da će njegova vlada, (on kaže "Crna Gora") ako se ne dogovori o savezu nezavisnih država, na ustavan način doneti odluku. Po rečima Pavla Nikolića, "ustavan način" podrazumeva da, uz referendum, dvotrećinska većina u crnogorskoj skupštini donese odluku, da se skupština potom raspusti, pa da se izabere nova i da ona dvotrećinskom većinom potvrdi tu odluku. Prema sadašnjem odnosu snaga, moglo bi se zaključiti da odluka ne može biti doneta nikad zbog "klackalice" koju bi mogle predstavljati razlike između referendumske i parlamentarne većine.

Nije sasvim jasno kako bi se posao mogao završiti i ako Crnogorci kažu "da" i ostanu u federaciji. Savezni ustav menja se kada ga usvoji Veće građana Skupštine Jugoslavije i obe republičke skupštine. Tu se postavlja pitanje utemeljenosti pošto vladajuća većina u Crnoj Gori nije učestvovala na saveznim izborima 2000. i nije zastupljena u sadašnjem sastavu skupštine, zbog toga što ne priznaje na sporan način izvršene ustavne promene iz 2000. godine. Važeći savezni ustav ima dugoročniji manjak legitimiteta, 1992. donelo ga je manje od polovine poslanika bivše skupštine bivše države, tada već nepostojeće SFRJ, doduše, uz odobrenje republičkih skupština. To možda znači da bi se moglo pokazati i da bi savezna država trebalo da se konstituiše uz sazivanje savezne ustavotvorne skupštine.

JEZIČAK NA VAGI: DSS u svojoj inicijativi ne pominje saveznu ustavotvornu skupštinu, već zasad govori samo o republičkoj. Čim je DSS izneo pred javnost svoj predlog da se izabere ustavotvorna skupština Srbije kritičari njegovog legalističkog pristupa malo su likovali, ali su se brzo okrenuli protiv tog "revolucionarnog" ustavnog metoda. Članice vladi bližeg dela vladajuće koalicije su se oglasile uglavnom negativnim komentarima tumačeći, uz različite igre reči na Ćosićevu temu iz 1990: "Prvo ustav, pa izbori...", da to, u stvari, nije ustavna inicijativa nego način da se skrati mandat Đinđićevoj vladi.

Goran Vesić, "savetnik" iz Demokratske stranke, neobavešteno izjavljuje kako nije problem u tome da se postojeći srpski ustav promeni na referendumu, pošto je predsednik Koštunica, kaže taj pronalazač, "osvojio više od polovine glasova". Po odluci Ustavnog suda Jugoslavije PP broj 33/2000 i 33/1-2000. od 4. oktobra 2000, Koštunica jeste osvojio više od polovine glasova, ali više od polovine glasova onih koji su izašli na biralište na jugoslovenskim izborima, a srpski ustav može da promeni više od polovine upisanih birača u Srbiji, a to je skoro milion glasova više u manjem biračkom telu.

Otvaranje formalne ustavne rasprave čini se neminovnim, ali s ustavnom skupštinom ili bez nje, veoma je važno da se u taj razgovor uđe makar sa saglasnošću o temeljnim principima kako se osnovni društveni dogovor ne bi pravio u atmosferi nadvikivanja. Takav konsenzus ove nedelje predložila je i Demokratska alternativa Nebojše Čovića, a pre toga, sličan plan izneli su potpredsednik savezne vlade Labus i ministar spoljnih poslova Svilanović. Predsednik Veća građana Mićunović čeka da se sukobi malo smire da bi zakazao razgovor u predsedništvu DOS-a. Konstatujući da uticaj DOS-a opada, Čović energično predlaže da se prekine propagandni rat i osvajanje medija i da DOS na godinu dana sklopi novi koalicioni sporazum o prioritetnim ciljevima, s rokovima za njihovo izvršavanje i sankcijama za neizvršavanje. Ta lista obuhvatala bi rešenje federalne krize, dogovor o promeni ustava i konstituisanju Srbije, medijski, izborni zakon i druge sistemske zakone, reformu vojske, kosovsko pitanje, nastavak reforme sudstva i policije... Sličan spisak reklamira i Otpor, sada već kao organizacija bilbord revolucionara. Iz DS-a i DSS-a poručuju: "Da, da... Svakako..." Marko Petrović iz Nove Srbije, koja je do sada nazivana jezičkom na vagi, međutim, ne veruje da se takav dogovor može postići, odnosno, on sumnja da će dogovor biti sproveden u praksi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net