Šverc životinja >

Ko jede ptice

Koji su sve propusti nadležnih organa i ministarstava, zašto se tolerisao neograničen safari i nezakonit lov kada je ove jeseni bilo dovoljno prošetati po vojvođanskim poljima koja su treštala od zvuka vabilica pa zaključiti da nešto nije u redu

NA TRPEZI BOGATIH: Krivolov sirotinje

Ujutro, nakon celovečernjeg provoda, turista lovac kači pušku o rame, pakuje opremu, nešto za piće i hranu i na kraju obavezno stolicu na rasklapanje. I tako opremljen lovac turista šeta nekim od lovišta u Srbiji sve dok ne izabere fino strnjište sa zgodnim mestom za prikrivanje, postavi vabilicu, magnetofonsku traku koja jakim tonom oponaša pevanje neke ptičje vrste (inače zabranjenu za korištenje u lovu), namesti mrežu i čeka. Ubrzo se oko vabilice okupi jato ptica, prebaci se mreža i nastaje pokolj ptičica. Prema pričama očevidaca iz lovišta u Baču, za samo nekoliko prepodnevnih sati u jesen ove godine lovci turisti uspevali su da pobiju na stotine ptica.

Sredinom novembra ove godine pukla je velika afera švercovanih ptica u Italiji. Na graničnom prelazu između Slovenije i Italije, Nova Gorica i Gorica, u kamionu hladnjači koji je vozio Franko Ibaćia, pod maskom transporta mesa divljači za koje je imao falsifikovane dokumente, u duplom dnu i bunkerima sa strane kamiona otkrivena je do sada najveća pošiljka ubijenih ptica u Evropi. U hladnjači su pronađene 120.702 ptice, od kojih su mnoge zaštićene vrste kao kao što su naše najređe ptice prdavac (crex crex), carska šljuka (numenius arquata), štiglic (carduelis carduelis), a u usput je pronađeno i 389 komada divljači.

U zaplenjenom tovaru nalaze se osamdeset tri vrste ptica, odnosno četvrtina od 320 ptičjih vrsta koliko se procenjuje da ih ima u Srbiji. Najnovija saznanja ukazuju na to da je oko devedeset odsto ptica ubijeno na teritoriji zapadne Bačke, s tim da je nekoliko ubijenih vrsta bilo u tranzitu kroz našu zemlju na putu ka toplijim krajevima.

LOV I PROSTITUCIJA: U Italiji su nakon uspešno okončane operacije "Balkanske ptice" za sada uhapšeni Enriko Rampako, njegova supruga Mira Milićević i njhov sin Frančesko, svi vlasnici agencije ERIC MIR, zatim Lućiano Balentani iz Modene, vlasnik agencije LUBE YU, i Bruno Del Ponti, špediter iz Gorice. Svi oni optuženi su za udruživanje zbog kriminalne delatnosti, falsifikovanja, krijumčarenja, ilegalnog posedovanja oružja i trgovine zaštićenom faunom. Ova mreža kriminalaca je na švercu ptica godišnje zarađivala oko tri milijarde lira (oko jedan milion nemačkih maraka). Takođe postoji sumnja da su učesnicima putovanja u Srbiju dodeljivali poslovnu pratnju, pa se očekuje proširivanje optužnice izbog organizovanja prostitucije. Pored ovih petoro optuženih, vozač kamiona hladnjače nalazi se pod istragom, a izdat je nalog za hapšenje još dvoje osumnjičenih.

Uhapšeni vlasnici Agencije ERIC MIR i LUBE YU odavno su u svojim prospektima za male pare nudili nezaboravan lov u prelepom ambijentu netaknute prirode Vojvodine. Vlasnik treće italijanske agencije RE DI QUAGLIE, koja posluje na teritoriji Vojvodine, izvesni grof Pjetro Arvedi d Emilei, poreklom iz Verone, dva dana nakon izbijanja afere doputovao je u Odžake pored Sombora. Grof je ove godine u Odžacima zakupio Gornju šumu, 867 hektara od ukupno 30.000 hektara velikog lovišta Doroslovo. Iz toga je proistekao spor između Lovačkog saveza Srbije i Ministarstva poljoprivrede oko toga ko u stvari ima pravo da sklopi ugovor o izdavanju lovišta u zakupkoji je izgleda motivisan jedino pitanjem ko će da mazne pare. Grof Arvedi nije doveden u vezu s ovom aferom, a u međuvremenu nastavlja da navodnjava zakupljeno lovište, sređuje objekte i u svojoj ponudi Italijanima predlaže "oživljavanje rituala lova na autentičan način, koji treba doživeti kao jednu nezaboravnu avanturu, privilegiju koja se deli s prijateljima". U prospektu takođe stoji da je "komforan ambijent opremljen velikim i svetlim spavaćim sobama s telefonom, televizijom i džakuzijem".

"Grof koji se toliko brani dao je svojoj agenciji indikativno ime Quaglie, što u prevodu znači prdavac. Zamislite samo ironiju da je na odžake svoje vile postavio dva gnezda roda. Mi smo takođe izračunali da u lovnom periodu od početka avgusta do kraja oktobra za sedam dana deset italijanskih lovaca ubije ptica u vrednosti od 20.000 nemačkih maraka, što je iznos koji oni daju za zakup lovišta u Srpskom Miletiću za period od skoro tri meseca. Italijani veoma dobro poznaju ptice i sve što ubiju nije slučajno", kaže Dejan Đapić, član ekološkog pokreta "Stanišić".

DOMAĆI NEMAR: Po važećim zakonima stranac s oružjem se po lovištima može kretati jedino uz pratnju, što kod nas nije slučaj, jer kada nadležno lice primi novac, zadovoljno protrlja bradu, opipa buđelar i pusti lovce turiste da rade šta im je ćef. Po Somboru kruži priča da stranci imaju dozvolu da ubijaju zaštićene i retke vrste ptica i da su ove jeseni ubili i crvenokljunog labuda, od koga se navodno pravi ukusan podvarak. Mnogi ukazuju na to da poslednji pokolj ptica nisu napravili samo lovci iz inostranstva već i domaći lovci mešetari, koji su zamrznute ptice poput sardina mesecima skladištili u zamrzivače daleko od očiju javnosti, čekajući pogodan trenutakda ih prodaju. Poznat je slučaj hladnjače firme Somboled koja je na carini stajala sve dok joj nije istekla ležarina, kada su je carinici otvorili i zatekli tovar od jedne i po tone ubijenih ptica; doduše od 20 vrsta ubijenih ptica većina je bila dozvoljena za lov. Carinici, ne znajući šta da rade s ubijenim pticama, poklonili su ih Milanu Miriću, vlasniku privatnog zoološkog vrta u Kolutu, gde su ptičice završile kao hrana za medvede. U aferi "Balkanske ptice" sa jugoslovenske strane još niko nije priveden niti osumnjičen, ne zna se ko je sarađivao s kriminalcima iz Italije, da li je neko od 80.000 registrovanih lovaca učestvovao u krivolovu, koji su sve propusti nadležnih organa i ministarstava, zašto se tolerisao neograničen safari i nezakonit lov kada je ove jeseni bilo dovoljno prošetati po vojvođanskim poljima koja su treštala od zvuka vabilica pa zaključiti da nešto nije u redu.

"Mene je posle otkrivanja ove afere pozvao čovek koji se predstavio kao sudija iz Sombora i pitao me mogu li uraditi veštačenje nekog zamrzivača punog mrtvih ptica. Više se nikada nije javio i ne znam šta se dogodilo. Srbija je veoma bogata pticama i osam odsto njene teritorije proglašeno je kao svetski važno stanište ptica, a ovaj poslednji slučaj je velika ljaga za našu zemlju jer smo pokušavali da se svetu predstavimo kao ekološka država. Trenutno je Albanija prava meka za istrebljivanje ptica, a posle nje je Turska", kaže u razgovoru za "Vreme" ornitolog Slobodan Puzović, zaposlen u Zavodu za zaštitu prirode Srbije u Novom Sadu i predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.

Puzović dodaje da je ovakva vrsta ubijanja naglo porasla neposredno nakon bombardovanja SRJ, ističući da odgovornost za loše trenutno stanje, pored pojedinaca, leži i na tri zvanična nivoa – Srbijašumama, lovačkim društvima i ribnjacima koji su vlasnici lovišta. Njegovo društvo će u narednom periodu predložiti skidanje dozvoljenih lovnih vrsta poput prepelica i grlica sa lovostaja, jer se pod maskom lova na njih ubijaju zaštićene i retke vrste.

ŠTIGLIC NA KILOGRAM: Na novosadskoj buvljoj pijaci pod vedrim nebom, Najlonu i subotičkoj tržnici nedeljom u slobodnoj prodaji mogu se pronaći divlji kanarinci, štiglici, zelentarke, strnadice, cajzle, dve vrste zeba i zimovke, koje zbog svoje živopisnosti boja dostižu cenu čak i do 20 nemačkih maraka po komadu. Cena štiglica je mnogo niža i iznosi oko 50 dinara, a ukoliko se kupuje na veliko može se dobiti za trideset dinara. Obično je u kavezima izloženo tek nekoliko ptičica, dok se veće količine ptica nalaze po prtljažnicima motornih vozila i velikim tavanima, gde odlazite ukoliko ste ozbiljan kupac na veliko. Na mnogim berzama ptice se do poslednjeg trena drže zaštićene pod izgovorom da su eksponati, a kada se vidi da je sve prošlo bez frke, i one se prodaju. Poznatom novosadskom prirodnjaku Branku Žijku, koji se bavi uzgojom i prodajom životinja, pre dve nedelje oduzeta su tri štiglica koja je držao u svojoj radnji. Svestan je da zakonski nije smeo držati prstenovane štiglice čak ni kao eksponat, ali je ogorčen zašto još niko nije krenuo na glavne prodavce.

"U Novom Sadu je 16. decembra održana berza u organizaciji Društva za zaštitu i odgoj ptica Novi Sad, gde su sasvim slobodno prodavane stotine štiglica, 30 parova gimpli, stotinu cajzla. Berza je deset dana najavljivana na medijima. Ja sam o tome obavestio inspektore, ali niko se nije pojavio, da li zato što je tog dana bila nedelja ili možda što je bilo minus četrnaest stepeni. Sa drugih pijaca verovatno se švercuju ptice u Nemačku, pa njihova cena na kraju lanca dostigne pedeset do stotinu nemačkih maraka", kaže Žijak.

ŠVERC BEZ GRANICA: U DZDPJ-u (Društvo za zaštitu divljih ptica Jugoslavije) kažu da je za dvadeset pet živih ptica potrebno uloviti sto jer veliki broj ugine prilikom hvatanja. Upravo zato, kada se zna koliko je hvatanje malih ptica težak, prljav i krvav posao, cena od dve marke za komad izgleda nelogično. Predsednica DZDPJ-a Aleksandra Tadić to objašnjava činjenicom da je niska cena tih ptica socijalno pitanje, jer se malim pticama bavi uglavnom niži stalež, dok se sokolarenjem bave skorojevići, i dodaje: "Švercom ptica bavi se više slojeva kriminalaca okupljenih oko odgajivača egzotičnih vrsta i ljudi iz raznih udruženja. Svaki veći grad ima neko svoje udruženje, ali su svi međusobno povezani, pa često zajednički organizuju izložbe. Grupacija švercera ptica grabljivica okupljena je oko određenih osoba koji sebe nazivaju sokolarima. Oni vade male ptice iz gnezda kako bi im već tada stavili prstenove. Reći sokolar za sebe isto je kao i okarakterisati sebe kao kriminalca, jer jedini koji imaju pravo da uzgajaju ptice su fazanerije i naučne institucije. Do sada mi nije poznato da je u nekom restoranu na jelovniku bila neka zaštićena vrsta ptice, znam za slučaj da se u jednom zemunskom kineskom restoranu na tanjiru našla svraka. Mi stalno moramo biti u toku sa terminima koje koriste lovokradice za određene vrste ptica, pa tako štiglica nazivaju štiglić, zimovku gimpla i tako dalje."

Put šverca ptica koje ne žive na domaćim terenima, tvrdi Aleksandra Tadić, prolazi kroz našu zemlju, tako što tovar ulazi sa falsifikovanim papirima pa sve izgleda legalno, a domaći carinici koji ne prepoznaju ni domaće zaštićene vrste na granicama ih propuštaju dalje prema zemljama Zapadne Evrope. "Država se ne brine o tome. Zoološki vrtovi su posebna priča, pogotovo u zemljama kao što je naša, jer uvek nekako daju prođu za tu vrstu kriminala. Šverc sa gmizavcima je jako velik, izvoze se i naše vrste, posebno kornjače. Nama se često obraćaju ljudi koji nas pitaju kome da se obrate za gmizavce, ali ta sfera je apsolutno nepokrivena u našoj zemlji", kaže Aleksandra Tadić.

MAJMUNSKA POSLA: Ekipa "Vremena" se na nekoliko mesta raspitala o ponudi domaćih zoo-prodavnica, u kojima nije problem nabaviti iguanu, zmijicu, pa čak i bebu krokodila; naravno, sve sa urednim papirima. Za zahtevnije kupce koji traže specifičnu, retku vrstu životinje može se napraviti dogovor, a zatim dobiti i isporuka iz inostranstva.

U našoj javnosti svojevremeno je prašinu podigla priča ljudi iz novosadske organizacije ARKA, čiji je aktivista pretučen posle optužbi na račun Instituta Torlak u doba kada je Janković još bio direktor. Aktivista Dejan optužio je Torlak da godišnje kupuje nekoliko hiljada majmuna od ilegalnih trgovaca u Africi po niskim cenama, pune virusa i neadekvatno uzgojene, nakon čega ih brutalno kasape zarad pravljenja polio vakcine, koja se zajedno sa Mirjanom Marković izvozi u Indiju. Pojedinci i danas optužuju Torlak da ilegalno kupuje zaštićene vrste zmija za dobijanje seruma, navodno plaćajući za poskoke deset nemačkih maraka, a za šarke oko 30 maraka.

"Malo ste me šokirali s takvim pitanjem. Mi majmune kupujemo od ovlašćenog dilera u Tanzaniji, svake godine moramo od njihovog resornog ministarstva dobiti dozvolu, a ovde strogo poštujemo karantinsku proceduru, obavljamo dodatne preglede i, verujte mi, ti majmuni imaju izuzetne uslove za život. Mi ih čak umesto četiri u karantinu držimo šest nedelja. Tvrdim da u ovom momentu od prihvatanja majmuna na aerodromu pa do dolaska na Torlak ne postoji način da majmun izađe iz Instituta. Ove godine smo uvezli 450 komada majmuna plativši za svakog po 185 dolara. Mislim da kod nas svako priča šta hoće. Takođe, ne postoji način da te zmije kupimo od firme koja se tim poslom bavi legalno, jer one spadaju u zaštićene vrste. Mi uz saglasnost Ministarstva imamo stotinjak zmija, kupujemo ih na različitim mestima i ‘ajde da kažemo da bi lov hiljadu zmija poremetio prirodnu ravnotežu. Mi trebada odlučimo da li je važnije sačuvati stotinjak zmija ili dopustiti da nam umre čovek. Čiji su moralni motivi jači, lekara ili dušebrižnika", kaže za "Vreme" Ranko Dakić, direktor Instituta za imunologiju i virusologiju Torlak.

Međutim, motiv švercera je isključivo lični interes – novac.


 

Lokeri

Ptice se u prirodi hvataju na više načina – ornitološkim mrežama koje se postavljaju na par metara iznad zemlje, mrežama na koje se postavlja lepak ili lovačkim puškama koje, kažu poznavaoci, koriste sitnu sačmu, kao brašno, koja ptičicu ne raznese već samo oprlji. Da bi se privukla jata ptica i potom napravio genocid, koriste se vabilice i tzv. lokeri – oslepi se mužjak prepelice i tako dezorijentisan on stalno peva privlačeći male i veće ptice, uključujući i grabljivice. Jedan od najbrutalnijih, ali najjednostavnijih metoda je da se mužjak neke od ptica nabije na granu pri vrhu krošnje. Prilikom skidanja ptica sa mreža i lepka gomila ih bude obogaljena, iskidanih krila, iskopanih očiju, otkinutih delova tela, pa ih lopovi koje interesuju samo žive ptice na licu mesta gaze nogama, lome vratove ili ih tako obogaljene samo bace prilikom sortiranja. Mreže za hvatanje ptica mogu se bez problema kupiti preko oglasa; u poslednjem broju časopisa "Zov" možete se javiti na beogradski telefon, kupiti mrežu za hvatanje ptica i krenuti u biznis.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net