Ko su novi funkcioneri u MUP-u Srbije >

Šture biografije

Imenovanje javnosti malo poznatog Nenada Milića dosadašnjeg šefa kabineta premijera Zorana Đinđića, a kako se u policiji nezvanično priča, sa velikim izgledima da se u najskorijoj budućnosti ustoliči za ministra čime bi Demokratska stranka očevidno ojačala uticaj na bez sumnje najvažnije ministarstvo u Srbiji

Diskretno i bez mnogo talasanja u štampi, Vlada Srbije je 20. decembra postavila i neke nove ljude na rukovodeća mesta u u poslednje vreme ustalasanom Repuličkom MUP-u iz koga je izostalo najelementarnije saopštenje: odakle su došli ti ljudi, imaju li dovoljno iskustva... To neodoljivo podseća na proteklu praksu bivšeg režima, odnosno policijsku zatvorenost i kadrovsku politiku. Međutim, sve postaje jasnije ako se zna da se fotelja aktuelnog ministra policije Dušana Mihajlovića prilično rasušila i rasklimala te da je valja podupreti nečim sigurnim i proverenim tako da je Vlada za ministrovog zamenika postavila javnosti malo poznatog Nenada Milića, dosadašnjeg šefa kabineta premijera Zorana Đinđića, a kako se u policiji nezvanično priča, sa velikim izgledima da se u najskorijoj budućnosti ustoliči za ministra čime bi Demokratska stranka očevidno ojačala uticaj na bez sumnje najvažnije ministarstvo u Srbiji. Biće da je prethodno načinjen neki dil sa Mihajlovićem i da mu je Vlada ponudila neko za njega prihvatljivo mesto, budući da bi bez Mihajlovićevih poslanika u Skupštini Srbije bila dovedena u pitanje većina DOS-a koja podržava, uslovno rečeno, Đinđićevu vladu. A možda je posredi i neka kombinacija sa poslanicima Nove demokratije.

NOVI LJUDI: O zameniku ministra Nenadu Miliću inače se ne zna mnogo. U Gradskom SUP-u radio je u II odeljenju (suzbijanje prevara i falsifikata) kao inspektor petnaestak godina pod rukovodstvom Vesne Simić. SUP je napustio 1997. godine i zaposlio se u SO Čukarica, a na poslednjim izborima 2000. godine bio je u ime DOS-a zadužen za kontrolu glasanja. Ne zna se kada ga je Đinđić postavio za šefa kabineta.

Za pomoćnika ministra policije Vlada je postavila pukovnika dr Andreju Savića, načelnika Resora DB Srbije. Još kada je sredinom novembra ove godine došao na čelo tajne službe, MUP je saopštio njegovu biografiju koja se bitno razlikovala i bila bogatija od biografija ostalih čelnika MUP-a: završio je fakultet političkih nauka, doktorirao na fakultetu bezbednosti, predavao metodiku i taktiku rada SDB-a u Institutu bezbednosti u svojstvu šefa Katedre za državnu bezbednost. Od 1991. obavljao dužnost načelnika Centra za školovanje i stručno usavršavanje, kasnije preimenovanog u Obrazovno-istraživački centar Republičkog DB Srbije. Osim toga, angažovan je i u Višoj školi unutrašnjih poslova od 1992. i vanredni je profesor fakulteta civilne odbrane u Beogradu. U državnoj bezbednosti Srbije zaposlio se 1992. godine i radio je kao operativni radnik – rukovodilac grupe, samostalni analitičar i pomoćnik načelnika Uprave SDB-a.

Zanimljivo je da o drugom takođe novopostavljenom pomoćniku ministra Dušana Mihajlovića Predragu Iliću MUP Srbije sem imena i prezimena ništa više nije objavio. Policajci sležu ramenima uz odgovor: nikad čuli za njega. MUP verovatno ima razloga što ćuti. Međutim, to se umnogome kosi sa proklamovanom parolom da "javnost ima pravo sve da zna" odnosno da svaki građanin ima pravo da bude upućen u poslove vlade, njenih ministarstava, agencija, službi... Jer, slobodan pristup javnim informacijama je noseći stub demokratije. Da je kod nas tako bilo, ne bi se, na primer, dogodilo da savetnik bivšeg saveznog premijera Zorana Žižića bude prevarant kome se upravo ovih dana sudi u Beogradskom okružnom sudu zbog pokušaja iznude. Ima još primera da su za savetnike i za neka važnija mesta u državnom aparatu angažovani ljudi bez prethodne brižljive provere, a za koje se zna da i te kako imaju putera na glavi, što može da bude i razlog za njihovu anonimnost. Naravno, ovo se nikako ne može reći za pomenutog Predraga Ilića jer se o njemu zbilja ništa ne zna.

Nasuprot tome, o sveže postavljenom načelniku SUP-a Beograd Milanu Obradoviću, dosadašnjem direktoru Jugoslovenskog biroa Interpola, MUP je novinarima dao kratku biografiju: "Rođen u Beogradu 1960, završio gimnaziju u VII beogradskoj na Karaburmi kao jedan od najboljih đaka i dobitnik je Vukove diplome, završio je Višu kriminalističku školu u Zemunu, Pravni fakultet u Beogradu. U policiji radi četrnaest godina. Već prve godine policijske karijere kao inspektor u Odeljenju za krvne i seksualne delikte bio je nagrađen za uspešnu akciju u razotkrivanju veće količine falsifikovanih deviza. "Do juče je vozio keca a sad veliki audi, a bivše kolege od kojih je učio zanat u Gradskom SUP-u sad kao da ne poznaje, jedva im nevoljno klimne glavom u prolazu", kažu policajci u beogradskoj policiji pominjući da su Obradović, ministar Dušan Mihajlović, načelnik Republičke javne bezbednosti Sreten Lukić i još neki čelnici policije nedavno boravili u inostranstvu da bi pred Komisijom OEBS-a polagali ispit, odnosno pokazali šta znaju o radu savremenih policija. Ne zna se da li su položili. Naravno, ukoliko je uopšte tačna informacija o ispitima.

STARI KADAR: Sad već bivši načelnik Gradskog SUP-a Boško Buha, kako reče ministar Mihajlović, unapređen je na mesto pomoćnika načelnika Resora javne bezbednosti Sretena Lukića, što se do sada uvek činilo sa ljudima koje iz nekih razloga valja pomeriti sa funkcije kako bi se oslobodilo mesto za perspektivnije kadrove. Izveštaj o Buhinom dosadašnjem radu Gradska skupština je pozitivno ocenila. Ipak, opšta ocena mnogih beogradskih policajaca je da Buha, hteo ne hteo, nije mogao nešto više da ostvari u Beogradu. Biti šef beogradske policije bio je za njega krupan zalogaj budući da ranije nije imao iskustva sa kriminalom u nekom većem gradu a kamoli u dvomilionskom Beogradu. Ovo se odnosi pogotovo na kriminal pod okriljem države. Jer, kako reče ministar Mihajlović, ali ne u kontekstu Buhinog unapređenja, "moramo se jasno odrediti prema Miloševićevom kriminalizovanom nasleđu u kojem su na jednoj strani ratni zločini a na drugoj mafija pod okriljem države", što je inače i jedna od omiljenih Mihajlovićevih rečenica koju ponavlja i kad treba i kad ne treba. Kao i onu da je "što se tiče Ibarske magistrale policija dokazala taj zločin". Suđenje optuženima posle višemesečne istrage uveliko traje, ali Mihajlović izgleda nema neke druge primere uspešnosti policije u razotkrivanju mnogobrojnih ubistava i krupnog kriminala. Uhvatio se za magistralu i Miloševića – i ne pušta ih!

Kada je reč o Buhi, to jest njegovom smenjivanju, veruje se da bi bilo nezgodno da šef prestoničke policije bude neko čije se ime nalazi na spisku koji je objavio banjalučki nedeljnik "Reporter". Radi se o imenima 362 policajca o kojima navodno Haški tribunal prikuplja informacije povodom ratnih zločina. Među imenima sa spiska nalazi se i Buhin sadašnji nadređeni general-pukovnik Sreten Lukić sa kojim se Buha pod komandom tadašnjeg načelnika Resora javne bezbednosti Vlastimira Đorđevića-Rođe borio na Kosovu. Đorđević je inače posle otkrivanja hladnjača sa leševima netragom nestao. Među policajcima se takođe priča da su se iz Haga pobrinuli za njega, negde ga sklonili kako bi pred Tribunalom bio jedan od ključnih svedoka na suđenju Slobodanu Miloševiću.

"Policija u Beogradu radi upola manje nego što se radilo pre dvadesetak godina kada je bilo znatno manje kriminala nego danas", kaže jedan bivši operativac Gradskog SUP-a koji često obilazi svoje aktivne kolege. "I što je najgore, još se služe forama odnosno praksom naučenom pre više decenija. Zastarelom i apsolutno neefikasnom. Ni korak nisu načinili u pogledu operativno-taktičkog usavršavanja prilagođenog savremenom otkrivanju i suzbijanju kriminala."

Beograđani kažu za novopostavljenog načelnika beogradskog SUP-a: naše je dete, možda će nešto i učiniti. Ali, pribavljanje dokaza leži na operativcima kojih, sem što su takvi kakvi su, nema dovoljno. Posebno nema onih vrhunski obučenih. A iskustvo kaže da bez najmanje sedam godina, rečeno jezikom policajaca, blejanja po gradu i uspostavljanja veza sa saradnicima nema policajca koji bi mogao uspešno da se uhvati u koštac sa kriminalcima u Beogradu. Još ako se uzme u obzir da je anketa pokazala da 40% građana veruje da je policija korumpirana, sledi mukotrpan put do izlaska, kako reče ministar Svilanović, iz polumafijaške države u državu sa vladavinom prava.

"U policiji sam video veliki broj ljudi koji tvrde da sve znaju, narcisoidnih ljudi koji ne znaju jedino zašto su im loši rezultati rada", kaže Božo Prelević, savetnik republičkog ministra unutrašnjih poslova za odnose sa inostranstvom, napominjući da stranci kao najveći problem našeg MUP-a vide poslušnički mentalitet u kojem se svakom ministru dele plakete, pa se dele svakoj jedinici i gleda se ko će tu kome da se svidi.


 

Fotografija bez odgovora

Na pitanje novinara dokle se stiglo u istrazi povodom fotografije sprovođenja Slobodana Miloševića objavljene u "Nedeljnom telegrafu", novi načelnik resora DB-a Srbije Andreja Savić odgovorio je da mu je prethodno rukovodstvo DB-a ostavilo "vruć krompir" i da će taj događaj biti rasvetljen i saopšten novinarima. Inače, posle Miloševićevog hapšenja, odvođenja u Hag i objavljivanja fotografije na novinarska pitanja u republičkom MUP-u čelnici su se takmičili u nonsensima, odnosno tvrdnjama da je hapšenje mogao da fotografiše ko je hteo, da je možda fotogrfisao sa solitera..." kao da su novinari i foto-reporteri retardirana bića koja ne znaju šta je profesionalni snimak. Govori se da je ta fotografija, sem što je kod nas objavljena, prodata i nekoj agenciji u inostranstvu. Indikativno je da je u nedeljniku u kome je fotografija objavljena zaposlena kći sada već bivšeg pomoćnika načelnika resora DB-a Srbije Zorana Mijatovića koji trenutno čeka da ga Andreja Savić rasporedi na neku dužnost. "Oko toga ne bi trebalo da bude problema", kaže ministar Mihajlović. Da li će i Savić slediti prethodna saopštenja MUP-a Srbije povodom fotografije – videćemo. Novinari ipak očekuju istinu.

Četvrti sprat MIP-a

Nekadašnje diplomate zaposlene u Ministarstvu inostranih poslova, odnosno u Službi za informisanje i dokumentaciju (SID), poznatijoj kao "IV sprat", gde je u MIP-u smeštena pomenuta služba, postavljanje Gorana Petrovića, bivšeg načelnika resora DB-a Srbije, za šefa SID-a s ogorčenjem su prokomentarisale: "To je definitivno kraj te službe. Na tom mestu je uvek bio vrhunski profesionalac koji je držao u rukama sve naše obaveštajne konce u svetu. Nezamislivo je da čovek koji je zbog greške smenjen sa mesta načelnika RDB-a bude postavljen za načelnik SID-a."

U poređenju s ostalim obaveštajnim službama SID je bio neprikosnoven i zadužen isključivo za bezbednost države i njenog predsednika. Delovanje SID-a bilo je orijentisano na inostranstvo (nije obuhvatalo građane Jugoslavije izuzev političke emigracije) i na strane državljane, zapravo diplomate i inostrane predstavnike u našoj zemlji. Obaveštajci su obavezno morali da znaju nekoliko jezika, posebno zemlje u kojoj su boravili. A bilo ih je u celom svetu gde smo imali diplomatska predstavništva. Gde god je predsednik države dolazio u posetu, nekoliko nedelja ranije stizali su ljudi iz SID-a da snime teren i obezbede maksimalnu sigurnost gosta iz Jugoslavije. Zanimljivo je da nikada niko od njih do danas nije progovorio. Kadrovi za tu službu bili su birani i obučavani još u toku studija i obavezno fakultetski obrazovani. Naravno, uz brižljivu prethodnu rigoroznu proveru.

Novopostavljeni šef SID-a Goran Petrović tražio je da mu pomoćnik bude ko drugi nego Zoran Mijatović, čovek bez koga se Petrović oseća bespomoćnim. Kako saznaje "Blic", predsednik Koštunica se suprotstavio toj kombinaciji tako da je ona propala. Petrović je tada predložio da mu pomoćnik bude njegov nekadašnji šef kabineta Branimir Galić, inače sin sestre Zorana Mijatovića. Sve u svemu, ispada da se sa mesta šefa kabineta nekog načelnika ili premijera veoma brzo napreduje do vrhunskih položaja.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net