Intervju - Dragomir Nedić, v.d. republičkog javnog tužioca >

Zanima me delo, a ne ime i prezime

Od svih tužilaštava u Srbiji zatražili smo izveštaje o tome koliko su od 1. januara do 1. septembra ove godine procesuirali slučajeva zloupotrebe službenog položaja i kad smo izračunali, došli smo do cifre od 2,5 miliona maraka, što znači da je kriminalnim radnjama unapred pojeden dvadesetogodišnji budžet za pravosuđe

U vreme dok su se ispred Dafiment banke stiskale hiljade ulagača ne bi li izvadile svoj novac iz kase "penzionerske majke", jedan od zamenika tadašnjeg republičkog javnog tužioca dr Dragomir Nedić, držeći se zakona o tužilaštvu i peticije tri hiljade građana koji su zahtevali otvaranje krivičnog postupka protiv Dafine, uputstvom je naložio nadležnom okružnom tužilaštvu da stavi zahtev za sprovođenje istrage protiv Dafine Milanović i odredi joj pritvor. I to u vreme kada je svima bilo jasno da je Dafina u dilu sa najvišim vrhom države i pokroviteljstvom Slobodana Miloševića. Naravno, usamljeno nastojanje Dragomira Nedića da se zakon ispoštuje unapred je bilo osuđeno na neuspeh.

"Dogodilo se ono najgore. Po nalogu tadašnjeg republičkog tužioca predmet mi je bio oduzet tako da više nisam mogao da utičem na ishod postupka. Stavljen sam u neki zapećak, a beogradski okružni tužilac je ćutao. Verujem da bi se 5. oktobar dogodio mnogo ranije da se tada ušlo u krivični postupak protiv Dafine Milanović", kaže za "Vreme" dr Dragomir Nedić, aktuelni v.d. republičkog javnog tužioca.

"VREME": Više ljudi kojima je nakon promena u Srbiji bilo ponuđeno mesto republičkog tužioca nije htelo da ga prihvati.

DRAGOMIR NEDIĆ: Da li je neko i kome nudio funkciju republičkog tužioca, nije mi poznato. Na mesto v.d. republičkog tužioca postavio me je Odbor za pravosuđe i upravu, ali sam se te funkcije prihvatio jer je to od mene zahtevao kolegijum republičkog tužilaštva koji je 31. maja odlučio da, povodom sve učestalijih insistiranja da treba birati republičkog tužioca, predloži mene. Ja sam iz moralnih obaveza prema članovima mog kolektiva, republičkog tužilaštva, prihvatio stav Odbora za pravosuđe da budem na nezahvalnoj funkciji v.d. tužioca na kojoj se i danas nalazim.

Koliko ste vi na toj funkciji samostalno?

U tužilaštvu sam počeo karijeru i prošao sve faze od pripravnika do tužioca tako da sam mogao da pratim sve periode u razvoju tužilaštva i uticaja na njegov rad. U prvo vreme taj uticaj bio je ostvarivan putem zakona i to tako što je u zakonu o tužilaštvu postojala odredba da javno tužilaštvo vodi politiku krivičnog progona na osnovu Ustava i zakona a u skladu sa politikom utvrđenom aktima skupština društveno-političkih zajednica. To je jedan legalan pritisak izvršen na tužilaštvo tako da nije moglo da se radi samo na osnovu Ustava i zakona nego i onako kako misle određene političke strukture. Što bi rekao naš bivši savezni tužilac Goce Gučetić – tužilac mora da ima sluha za ono što se kaže u lokalnoj sredini, odnosno u političkim strukturama. U kasnijem periodu taj uticaj se obavljao putem izbora tužioca, po pravilu iz političkih struktura. Odgovor na vaše pitanje je moj izričiti stav na kome insistiram a to je da tužioci onim belilom, korektorom, prekriju ime i prezime prijavljene osobe u krivičnoj prijavi koju dobiju, a da obrate pažnju isključivo na to da li ima dokaza koji upućuje da je izvršeno krivično delo, bez obzira na to o kom izvršiocu se radi...

U zrenjaninskoj fabrici ulja Dijamant izbila je afera, mrtvi ljudi su kupovali akcije fabrike, digla se galama i svi su izgledi, bar kako tvrde u tom gradu, da će malverzacije sa privatizacijom fabrike biti zataškane?

Nije tačno. Na našu inicijativu sačinjena je službena beleška i dostavljena tužilaštvu u Zrenjaninu sa zahtevom da se taj slučaj preispita i uđe u krivični postupak, što je okružni tužilac i učinio tako što je stavio zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja i odredio veštačenje, ali protiv nepoznatog počinioca. U jednoj fazi tog postupka učinilo nam se da ne ide sve onim putem kojim bi trebalo da ide, pa smo zatražili predmet na uvid i on se sad nalazi kod nas u Republičkom tužilaštvu, odnosno u grupi tužilaca koji rade na suzbijanju privrednog kriminala. Posle preispitivanja tužilac u Zrenjaninu biće usmeren u kom pravcu treba voditi postupak. Međutim, malo smo hendikepirani činjenicom da će sadašnji okružni tužilac u Zrenjaninu najverovatnije morati da ode sa te funkcije, ali ne zbog događaja u Dijamantu, već zbog toga što nije dobio podršku lokalnog i centralnog saveta DOS-a. Jer, iako smo mi po zakonu jedino ovlašćeni da predlažemo nosioce javno-tužilačkih funkcija, moramo da dozvolimo makar konsultativno učešće izbornog pobednika u izboru nosioca pravosudnih funkcija, pa i tužilačkih. Kada je reč o konsultativnom učešću, valja reći da je Odbor za pravosuđe zapravo preslikan pravni savet DOS-a. I mi u Odboru za pravosuđe imamo predstavnike raznih stranaka i partija. Prema tome, onaj ko ne prođe na Odboru za pravosuđe taj ne može ni da ide na skupštinu. Inače, tužilac u Zrenjaninu Risto Davidović je u razgovoru sa mnom, s obzirom na to da je zahtevana promena kadrova u tužilaštvima, prihvatio da bude zamenik okružnog tužioca. Znači, tu nema nikakve misterije. Mislim da se u slučaju Dijamanta malo pogrešno ušlo u pretkrivični postupak, ali ćemo bez obzira na to ko je sve učestvovao do kraja činjenično i pravno rasvetliti taj slučaj.

Ima li šansi da se u Republičkom tužilaštvu oformi grupa tužilaca zadužena za suzbijanje korupcije?

Trenutno se u Republičkom tužilaštvu time bavi grupa za privredni kriminal. Prema važećem krivičnom zakonu (KZ), krivično delo korupcije trpali smo u koš i podvodili pod zloupotrebe službenog položaja, član 242 KZ-a, jer smo sputani zakonodavnim rešenjima. Međutim, prema Predlogu izmena i dopuna KZ-a koji će se naći u skupštinskoj proceduri, zakonodavac je predvideo jedan posebni krivični deo poznat kao krivična dela korupcije. U okviru grupe tužilaca zaduženih za rad na privrednom kriminalu biće formirana specijalizovana ekipa tužilaca za borbu protiv korupcije koristeći iskustva drugih zemalja. Upravo sam u Sarajevu imao priliku da učestvujem na skupu na kome su predočena španska iskustva u borbi protiv korupcije. A ona su takva da se mogu primeniti i kod nas. Mi nećemo imati specijalne, već specijalizovane tužioce na svim nivoima – od opštinskih do republičkog. Veoma je značajno da će ubuduće tužilac rukovoditi takozvanim pretkrivičnim postupkom. Inače, u Predlogu o izmenama i dopunama KZ-a predviđeno je deset članova posebnih krivičnih dela korupcije. Valja i napomenuti pošten pristup predlagača izmena i dopuna krivičnog zakona jer će se pomenuti posebni krivični deo – dela korupcije – odnositi na slučajeve koji će se eventualno događati, odnosno neće se primenjivati zakon retroaktivno...

Znači, ko je završio posao koristeći se korupcijom može mirno da spava?

Ukoliko se to krivično delo može podvesti pod zloupotrebe službenog položaja, teško da će počinilac imati miran san.

U prošlom režimu policija se veoma često oglušivala o zahteve tužilaštva i nije slala tražena obaveštenja čime je bio opstruiran krivični progon nekih evidentnih počinilaca krivičnih dela, što ne čudi ako se zna da smo bili tipična policijska država. Da li se takva praksa nastavila?

Bez preterivanja mogu reći da je saradnja sa policijom na zavidnom nivou. U većini tužilaštava kažu da policija brzo odgovara na zahteve i, što je najvažnije, da je procenat krivičnih prijava organa unutrašnjih poslova u oblasti privrednog kriminala znatno povećan.

U izveštaju o radu MUP-a Srbije od 1. januara do 20. maja objavljena su mnoga imena poznatih ljudi iz prethodnog režima protiv kojih su podnete krivične prijave još početkom godine. Međutim, ne zna se da li su uopšte pokrenuti krivični postupci protiv njih i dokle se stiglo, na primer, u eventualnoj istrazi protiv Zlatana Peručića, bivšeg generalnog direktora Beobanke, prijavljenog zbog zloupotrebe službenog položaja. A reč je o ogromnomnovcu. Pronose se glasine da ga štiti uspešni privrednik (platio porez na ekstraprofit) koji se sada nalazi u Vladi Srbije?

Očito bih morao da sve više usmeravam pažnju na konkretne slučajeve. Na one koji su već u postupku. Međutim, u poziciji u kojoj se sada nalazim zaista sam bio preokupiran jer valja mnogo uraditi na promeni kadrova u tužilaštvima budući da su nam potrebni tužioci koji će primenjivati zakon i na prvom mestu biti hrabri. Sad nam predstoji taj deo posla, odnosno da pogledamo sve te predmete o kojima vi govorite uz puno uverenje da nadležno tužilaštvo, u ovom slučaju Okružno u Beogradu, preduzima korake na pomenutom slučaju Zlatana Peručića. Ali ne treba izgubiti iz vida da je propušteno vreme od 5. oktobra do konstituisanja novih organa vlasti. To vreme je moglo biti iskorišćeno za uklanjanje ili uništavanje dokaza, što nam sada dodatno čini ogromne smetnje. I tamo gde nekada ima dokaza treba obavljati dugotrajna, veoma složena veštačenja jer je reč o sumama od kojih boli glava. Od svih tužilaštava u Srbiji zatražili smo izveštaje o tome koliko su od 1. januara do 1. septembra ove godine procesuirali slučajeva zloupotrebe službenog položaja (ko sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist) i kad smo izračunali, došli smo do cifre od 2,5 miliona maraka, što znači da je kriminalnim radnjama unapred pojeden dvadesetogodišnji budžet za pravosuđe. Može se samo zamisliti koliko je posla obavljeno, mislim na veštačenje, jer je trebalo to i dokazati budući da za podizanje optužnica nije dovoljan visok stepen osnovane sumnje, već izvesnost.

Suđenje čelnicima država NATO-a u beogradskoj Palati pravde?

Bio je to lakrdijaški proces. Mogu samo tako da kažem jer je sudija morao da zna da pomenuti sud nije nadležan. Ne vidim da tužilac u tom procesu ima manju odgovornost od sudije koji i ne bi bio u prilici da sudi jer nema suđenja bez optužbe.

Skupština Srbije odbila je predlog da se formira anketni odbor koji bi ispitivao promet duvana. Zar nije tužilaštvo dužno da se bavi tom materijom?

Tužilaštvo je obavezno da, ukoliko do njega dopre glas da je počinjeno neko krivično delo, preduzme mere predviđene zakonom. Posebno u slučajevima takozvanog organizovanog kriminala, što je zapravo laičko tumačenje učešća više lica u izvršenju jednog krivičnog dela. Mi u proceduri poznajemo samo saučesništvo, odnosno kad učestvuje više lica, najčešće je reč o saizvršiocima, ali ne moraju svi da učestvuju u radnji izvršenja nego da daju određeni doprinos.

Govorimo o organizovanom kriminalu, po definiciji mogućem jedino u sprezi sa vlastima?

Vlast je opšti pojam. Vlast čine ljudi. Znači, određeni čovek jer princip krivične odgovornosti kod nas počiva na individualnoj, a ne kolektivnoj odgovornosti. Informacije kojima do sada raspolažem, bez obzira na rasprave vođene u Skupštini Srbije, takve su da još nemamo saznanja koja bi ukazivala da je neko ko je u vlasti u sprezi s ljudima koji se bave nelegalnom trgovinom cigareta. Iz tih razloga nije se ni ušlo u krivični progon. Kao što rekoh, zahtevam od svih tužilaca da se uopšte ne obaziru na to protiv koga je podneta krivična prijava, već ima li dokaza koji upućuju da je počinjeno krivično delo. Podvlačim to zato što smo dugo godina zaista imali samo periferne izvršioce krivičnih dela, rekao bih periferne vidove kriminala. Taj podatak sam više puta iznosio podvlačeći da imamo teško kriminalno nasleđe, jer se po pravilu događalo da "kad do tužioca dopre glas" nije korišćena odredba zakona da se gone izvršioci za koje se tada znalo ko su, te se nije ni kretalo u krivični postupak. Da se vratim opet na Dafinu jer je to bila samo jedna karika u lancu kriminala. I u to vreme je bio formiran anketni odbor povodom Dafine i to na saveznom nivou. Utvrđeno je niz nezakonitosti i šta se dogodilo – ništa. Verujem da će Skupština Srbije usvojiti Predlog za izmenu i dopunu krivičnog zakona koji će zameniti anketne odbore i sve prepustiti tužilaštvima.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net