Vanredni lokalni izbori >

Pobednik do pobednika

Da su na izborima nastupili zajedno, DSS i DOS ne bi osvojili 260, koliko je prost zbir njihovih rezultata, nego čitavih 386 odborničkih mandata, tvrde u CeSID-u. Socijalisti bi time u opštinama koje predstavljaju njihovo tradicionalno uporište bili "skraćeni" sa 140 na 64 odbornička mandata

Ako je verovati stranačkim saopštenjima, jedini ozbiljni gubitnici ponovljenih lokalnih izbora održanih u nedelju u 18 opština Srbije su – Ljuben Dojčinov i Bojan Penev, predsednik i potpredsednik lokalnog odbora Nove Srbije (NS) iz Bosilegrada. Njih je "porazio" član opštinskog odbora Demokratske stranke (DS), Boris Dinov, koji je, vozeći fiću unazad pod dejstvom alkohola, pa još i bez naočara, nanišanio pravo na dvojicu odborničkih kandidata suparničke stranke i tom prilikom Penevu polomio levu nogu.

Ni Dinovu, doduše, nije bilo mnogo lakše: uzrujani Penev i Dojčinov optužili su ga za pokušaj ubistva, pa je, čim je došao sebi, bio prinuđen da se izvinjava i objašnjava u kakvom je stanju vozio i šta je prouzrokovalo incident.

Svi ostali izborni učesnici, dan nakon glasanja, našli su razloga da izraze svoje ogromno zadovoljstvo postignutim rezultatima i proglase izborni trijumf. Tako je Demokratska stranka Srbije (DSS), koja je na izborima u većini opština učestvovala sama, a u nekim u koaliciji sa NS-om, Narodnom strankom Pravda ili Pokretom za demokratsku Srbiju (PDS), već u ponedeljak požurila da preduhitri analitičare i obznani da je glasanje pokazalo da "DSS vredi koliko i sve ostale stranke DOS-a" (Zoran Šami, potpredsednik DSS-a).

Šef poslaničke grupe DOS-a Čedomir Jovanović (DS), uz izraze zadovoljstva izbornim rezultatima, najavio je formiranje koalicionih vlada sa DSS-om, zahvaljujući čemu socijalisti ne bi mogli da se vrate na vlast čak ni u opštinama u kojima su, pojedinačno posmatrano, osvojili najveći broj odbornika.

Bojan Kekić, šef izbornog štaba Socijalističke partije Srbije (SPS), ocenio je da je ta stranka "trijumfalno pobedila", dok je "DOS doživeo debakl", a u istom tonu sročeno je i saopštenje Srpske radikalne stranke (SRS) u kome se navodi da su izborni rezultati pokazali "očigledan rast popularnosti SRS-a" i "pad poverenja građana u stranke DOS-a".

Ni Srpski pokret obnove (SPO) nije odoleo prilici da se upiše na listu dobitnika: rezultati izbora, prema tom tumačenju, "potvrdili su stalni uspon SPO-a" kao i "povratak na političku scenu" te stranke.

A ŠTA KAŽU BROJEVI: Prema još nezvaničnim rezultatima, od 18 nekada neprikosnoveno levičarskih gradova u kojima su održani vanredni izbori, pojedine partije i grupacije osvojile su većinu samo u tri opštine – Koštuničin DSS osvojio je dovoljan broj odborničkih mandata za formiranje vlade u Knjaževcu, gde je nastupio sa Narodnom strankom Pravda, i u Bosilegradu, dok će DOS moći samostalno da formira opštinsku vlast u Titelu. U ostalim mestima očekuje se formiranje postizbornih koalicija.

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u utorak je, na osnovu podataka sa 524 izborne jedinice, saopštio da su izbori pokazali ujednačenu raspodelu snaga tri političke grupacije: DOS-a, DSS-a i SPS-a. Prema tim rezultatima, DSS je sa koalicionim partnerima osvojio 22,68 odsto glasova, SPS 21,98, a DOS 20,81. Razne grupe građana osvojile su ukupno 8,47 odsto glasova, SPO 6,77, a SRS 5,99.

SPO je, međutim, imao prigovor na CeSID-ov obračun: ta stranka nije imala kandidate na svim izbornim mestima, tako da preferira objavljivanje rezultata samo sa mesta na kojima je učestvovala u izbornoj trci (11,92 odsto osvojenih glasova). Kontraargument Cesidovog stručnjaka Zorana Lučića je da neučestvovanje stranke u izbornim jedinicama pokazuje njenu slabost a ne snagu: "Po logici koju zastupa SPO, Grupa građana koja je imala kandidata samo na jednom izbornom mestu, i tu pobedila, mogla bi da tvrdi da je osvojila 100 odsto glasova." Lučić je na osnovu CeSID-ovih rezultata izveo još jednu zanimljivu računicu: prebrojavanje glasova na 524 izborne jedinice pokazalo je da je SPS osvojio 140 mandata, DSS 138, a DS 122. Da su, međutim, DSS i DOS na izborima nastupili zajedno, ne bi osvojili 260, koliko je prost zbir njihovih rezultata, nego čitavih 386 odborničkih mandata, što bi, s druge strane, socijaliste sa 140 "skratilo" na 64 odbornička mesta!

NARAVOUČENIJE: "Biračko telo ne toleriše raspad DOS-a i smatra da su Koštunica i Đinđić vrlo lep par koji bi i dalje trebalo da vrši vlast, ali zajedno", ocenio je Lučić.

Sociolog Srećko Mihailović upozorenje vladajućim strankama dobacio je iz drugog ugla: sabirajući postotke glasova koje su osvojile opozicione stranke, on je došao do podatka da svaki četvrti punoletni građanin u tim opštinama podržava aktuelnu opoziciju. Isto raspoloženje vladalo je i u decembru, što, suprotno uverenju da se građani naknadno udaljavaju od izbornih gubitnika, govori da su opozicione stranke uspele da zaustave dramatičan pad zabeležen između septembra i decembra 2000. godine.

S druge strane, Mihailović tvrdi da su lokalni izbori pokazali izrazit pad broja pristalica DOS-a. Kada se saberu svi glasovi stranaka članica "originalnog" DOS-a, dolazi se do 23 odsto osvojenih glasova (od ukupnog biračkog tela), sto je 11 odsto manje nego u decembru!

Analitičari su se složili i u zaključku da DSS ima daleko manju podršku birača nego što se to na osnovu nekih ranijih rezultata očekivalo. Kada se, naime, izborni rezultati izraze u odnosu na ukupan broj upisanih birača, proizlazi da je DOS osvojio 10,5, SPS 11, a DSS 11,5 odsto glasova – što je, kako je primetio Lučić, daleko manje od procenta koji je Koštuničinoj stranci pripisivan u većini ranijih istraživanja javnog mnjenja (u utorak uveče, međutim, objavljeni su najnoviji rezultati istraživanja Instituta društvenih nauka, na osnovu kojih proizlazi da je DSS "od maja do oktobra izgubio oko 30 odsto svojih pristalica").

TUMAČENJA I PROGNOZE: Suočene sa podacima koji nimalo ne podržavaju sva ona saopštenja o izbornom uspehu, stranke se, sudeći prema Lučićevoj računici, ne mogu utešiti ni tumačenjem prema kome je neozbiljno iznositi prognoze rezultata republičkih izbora na osnovu glasanja u 18 slabo naseljenih opština, uglavnom sa istoka Srbije, poznatim po višegodišnjoj izrazitoj nakonjenosti strankama levice. Na decembarskim izborima 2000. u tim opštinama DOS je, naime, osvojio 34 odsto glasova, što je vrlo blizu tada osvojenim 36,9 odsto glasova na nivou Srbije. I SRS i SPO u decembru su imali skoro isti rezultat i na republičkom nivou i u opštinama u kojima se u nedelju glasalo, tako da se sasvim opravdano može govoriti o "relativnoj reprezentativnosti" uzorka od 18 opština.

A na osnovu tog uzorka, smatra Lučić, SPO (čija popularnost lagano raste) i SRS (koji beleži pad rejtinga) mogli bi, na potencijalnim republičkim izborima, računati na "probijanje" izbornog cenzusa od pet odsto osvojenih glasova i na ulazak u Skupštinu. Naravno, pod uslovom da odziv građana bude isti kao u nedelju, i da ne bude nove promene volje birača.

Prognoziranje ishoda budućih republičkih izbora na osnovu u nedelju iskazane biračke volje nije uputno jedino u slučaju SPS-a. Jedino je ta stranka, naime, na prošlogodišnjim izborima u krajevima u kojima se sada prevremeno glasalo imala bolji rezultat od onog koji je postigla na teritoriji cele Srbije. Prema oceni analitičara, socijalisti bi morali da se zadovolje podatkom o zaustavljanju pada svoje popularnosti, ali da se ne nadaju da će, kao što se to desilo u nedelju, na eventualnim republičkim izborima moći sa DOS-om i DSS-om da podele mandate na ravne časti.


 

Izostanci i kamuflaže

Na prevremenim lokalnim izborima nije učestvovala Stranka srpskog jedinstva (SSJ), koja je probijanjem izbornog cenzusa od pet odsto na republičkim izborima decembra prošle godine iznenadila sve istraživače javnog mnjenja.

Zamenik predsednika SSJ-a i šef poslaničke grupe te stranke u Skupštini Srbije Dragan Marković Palma ovako objašnjava tu odluku: "Na lokalnim izborima septembra 2000, u 14 od tih 18 gradova, u kojima su vlast osvojili SPS, SRS i JUL, nije priznata narodna volja. DOS-u je i to malo i hoće još, a mi u tome ne želimo da učestvujemo". On dodaje da ta stranka, suočena sa konstelacijom snaga u Skupštini Srbije, nije mogla građanima da obeća ništa što bi osvajanjem lokalne vlasti mogla ispuniti (putevi, škole, infrastruktura), i najavljuje novi trijumf na republičkim izborima sledeće godine.

Jugoslovenska levica (JUL) smislila je drugačiji recept: umesto na stranačkoj listi, nekadašnji funkcioneri JUL-a u pojedinim gradovima "kamuflirali" su se u "grupe građana". Recept je upalio u Lebanu, nekadašnjoj nezvaničnoj julovskoj prestonici, u kojoj je bivši šef lokalnog odbora stranke Mire Marković, pod firmom "grupa građana", osvojio čak 33 odsto glasova.

Folklor

Vanredni izbori održani su u 18 od ukupno 160 opština Srbije. U tim opštinama upisano je oko 300.000 birača, od kojih se, prema podacima CeSID-a, odazvalo 49,9 odsto. Izbori su održani u opštinama u kojima je Vlada Srbije, zbog lošeg funkcionisanja, raspustila opštinske skupštine i obrazovala opštinska veća. Na ukupno 950 biračkih mesta birano je 667 odbornika, poslednji put po starom izbornom zakonu koji predviđa jednokružni izborni sistem. Izbore su pratili posmatrači OEBS- a i CeSID- a, koji su (zvanično) ocenili da većih incidenata nije bilo.

To, međutim, ne znači da je izostao poznati izborni folklor: na brojnim mestima pronađene su nepravilnosti u biračkim spiskovima, bilo je glasanja bez odgovarajuće identifikacije (u Beloj Palanci, na primer, prema rečima CeSID-ovog posmatrača Miroslava Mijalkovića, jedna žena istakla se glasanjem uz pasoš bez fotografije, pa još sa devojačkim prezimenom), odbornički kandidati agitovali su pored samih kutija, a sve je bilo lakše podneti uz odgovarajuće količine alkohola…

Filip Jović, koji je posmatrao izbore u Aleksincu, stekao je utisak da su se sve stranke zapravo trudile da na vreme ometaju izbore, kako bi imale na osnovu čega da zatraže poništavanje u slučaju da njihov kandidat ne prođe. Nedostajalo je jedino večernje slavlje. "Svi su se bacili na kalkulisanje oko postizbornih koalicija", kaže Jović.

Ko je Gojko Marjanović

Gojko Marjanović, dugogodišnji predsednik Lebana, ima u toj opštini više pristalica nego li DOS i DSS, pokazali su lokalni izbori. Na ovim izborima lista Gojka Marjanovića osvojila je 3350 glasova, a DOS i DSS zajedno 3287. Marjanović kaže da "u Lebanu niko nije glasao za partiju i njen program, već za ličnost".

Gojko Marjanović, rođen 1944, dugogodišnji je komunistički kadar. Bio je predsednik opštine još u vreme "događanja naroda", od 1986. do 1990. Na prvim višestranačkim izborima 1990. izabran je za republičkog poslanika SPS-a. Iz te stranke je isključen početkom 1992. Tada su mu, priča Gojko, "napakovali" privredni kriminal i smestili ga u istražni zatvor gde je proveo mesec dana. U to vreme zakupio je tekstilnu fabriku koja zapošljava desetak hiljada radnika.

Prešao je u JUL, i od 1996. gazda Gojko je, nakon što je na izborima 1996. JUL osvojio sva mesta u lokalnoj skupštini, postao predsednik opštine. Na septembarskim izborima 2000. ponovo je trijumfovao: 29 od 31 mesta osvojili kandidati JUL-a. Njegov kabinet u zgradi Skupštine opštine krasi uramljeni manuskript sa odom Mirjani Marković-Milošević, koja je 8. novembra 1999. godine proglašena za počasnu građanku Lebana.

Neprikosnoveni gazda Gojko drži pod kontrolom sve pare koje se vrte u opštini. Osim što je predsednik opštine, Gojko Marjanović je i zakupac tekstilnog kombinata Eksportekst, najvećeg preduzeća u opštini, stečajni upravnik štamparije i još jednog preduzeća. U Lebanu kažu da preduzeće Mago pripada njemu, kao i da poseduje i pogone konfekcijske proizvodnje u Beogradu, a priča se da ima firme i u inostranstvu.

Gojko je juna ove godine ponovo bio u istražnom zatvoru "zbog zloupotrebe službenog položaja i pronevere". Tereti se da je firmi svog sina sa računa Eksporteksa uplatio 180.000 maraka na ime lažnog zaduženja, kao i da je sa deviznog računa ove firme prisvojio 10.000 maraka.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net