Banke - da li ćete opet štedeti >

Kako zaljuljati marku

Otrežnjujuće kamatne stope uče nas zaboravljenom: štednja u banci je proces, a ne transakcija na kojoj se obrće velika kinta

Ovih dana je Narodna banka krenula u kampanju sa ciljem da povrati poverenje građana u instituciju štednje, to jest da se novac iz dušeka poveri na čuvanje, korišćenje i umnožavanje nekoj od banaka u Srbiji. Na kraju Dinkićeve reklame pas u banku ulaže najvredniju stvar koju ima – kosku. Po gradu su postavljeni bilbordi koji pokazuju novu valutu u koju bi trebalo da se konvertuje nemačka marka. Građanin, potresen ranijim krađama i otimanjem novca od strane bankarsko-finansijsko-krimi lobija, suočava se na samom startu sa dva izazova: potrebom odricanja od toliko vredne valute i njenom konverzijom u nešto što mu izgleda strano (euro – novu valutu Eurozone), plus ponovno suočavanje sa onim što se naziva štednja u bankama. Prva stvar je neminovnost sa kojom se mora pomiriti bez obzira na emotivnu stranu problema. Od 1. januara 2002. sve bankarske transakcije koje su se ranije obavljale u valutama zemalja iz tzv. Eurozone prelaze u eure, a od 28. februara 2002. u zemljama Eurozone jedino sredstvo plaćanja predstavljaće novčanice i kovanice na kojima će pisati: euro.

Gde Srbi da zamene svoj novac? Pored nekoliko solventnih domaćih banaka (posetili smo Vojvođansku i Cepter banku), odnedavno u Beogradu rade i neke strane banke o kojima smo već pisali ("Vreme" broj 536–7). Na listi najuspešnijih domaćih banaka Vojvođanska banka zauzima visoko prvo mesto (prema podacima iz Narodne banke), što će reći da biste s njom smeli da poslujete bez straha da ćete ostati praznih šaka. Ova banka obavlja sve vrste menjačkih poslova i tamo možete da zamenite novac po principima koji važe u svim ostalim bankama:

a) prostom konverzijom gotovine u DEM za euro, dolar ili recimo švajcarski franak uz plaćanje propisane provizije od 0,9 odsto;

b) automatski, bez provizije – otvaranjem deviznog računa, za šta su vam potrebne gotovina i lična karta.

U Majkrofajnans banci su nam rekli da oni neće primenjivati princip proste zamene novca, već će insistirati na otvaranju računa, odnosno deponovanju sredstava. Banka, naravno, nema mehanizme kojima bi utvrdila poreklo novca, a zašto još nema zakona kojim bi se sprečilo pranje novca pitanje je za saveznu i republičku vladu. Stupanje na snagu tog zakona najavljeno je za jun naredne godine što će, verujemo, biti dovoljan period da mnogi srede svoje devizne račune i počnu legalno da posluju. Do tada je sasvim moguće pretpostaviti da neki kriminalac ode u banku i konvertira milion maraka u redovnom postupku. Kakogod, moći ćete da zamenite svoj novac bez obzira na emotivnu stranu čitavog slučaja, i da ga opet položite na skriveno mesto čekajući bolji trenutak i mirnije vreme.

Ako li se pak odlučite za opciju otvaranja deviznog računa, potrebno je pre svega da se informišete šta vam i koliko nude pojedine banke i sa kolikim stepenom sigurnosti to čine. Pitanje sigurnosti ulaganja jeste ključno jer niko ne bi voleo da ga vlasnik banke opljačka i pobegne sa novcem kao što se već dešavalo ranijih godina. To je još jedna psihološka barijera koju treba da prebrodi potencijalni komitent i predstavnici banaka sa kojima smo razgovarali imaju u vidu ovu činjenicu. Ako pogledate ko je na primer osnivač Majkrofajnans banke (Evropska banka za obnovu i razvoj iz Londona, Komercbank AG iz Frankfurta, Holandska organizacija za pomoć zemljama u razvoju i Kreditna banka za obnovu iz Frankfurta), složićete se sa predstavnikom ove filijale da je vaš novac u sigurnim rukama. Slična je situacija sa Rajfajzen bankom, koja ima filijale na svih pet kontinenata i uspešno posluje još od 1927. godine. Činjenica da su ove banke počele sa radom u zemlji koja tek izgrađuje moderan politički sistem i u kojoj tek treba da se donesu važni sistemski zakoni mogla bi da bude dovoljna osnova za izgradnju poverenja i pokretanje institucije devizne štednje. Pitanje izbora banke između domaćih i stranih vezano je kako za sitem sigurnosti ulaganja tako i za usluge koje banke mogu da ponude.

Na tabeli koju objavljujemo uz ovaj tekst prikazane su kamatne stope koje nude dve domaće i dve strane banke. Tabela važi za uloge do deset hiljada maraka, a za uloge veće vrednosti stope su više (ako, na primer uložite u Rajfajzen banku sumu od petsto hiljada maraka, kamata se formira po dogovoru). Letimičan pogled ukazuje da nema govora o procentima koji su onomad zavrteli pamet građanima Srbije terajući ih da postanu najfanatičnije štediše na svetu pretvarajući ovaj oblik normalnog života u nadrealne slike hiljada ljudi koji stoje u redu satima čekajući da obnove svoje uloge ili da podignu fantastičnu zaradu posle samo nekoliko meseci štednje. Laiku ove stope izgledaju nekako normalno, umereno i podsećaju ga da je štednja u banci proces, a ne transakcija na kojoj se može obrnuti velika kinta. U svim bankama je moguće podići novac u valuti u kojoj je deponovan i to odmah po isteku roka oročavanja.

Na naše pitanje da nam prepuruče najbolji način štednje, službenici banaka koje smo posetili nisu imali konkretan odgovor. Banke još ne izdaju kreditne kartice kojih se stariji sećaju iz ranijih vremena, a mlađi ih ne poznaju jer su odrasli u kulturi keša. Takođe, ako deponujete novac u ovdašnju ispostavu inostrane banke i otvorite devizni račun, tim sredstvima ne možete da raspolažete u nekoj drugoj zemlji, jer po još važećem Zakonu o deviznom poslovanju iz zemlje možete izneti do 1000 DEM. Kako su nam rekli u bankama, oni su spremni da počnu sa izdavanjem VISA elektronskih kartica čim se za to stvore zakonski uslovi (pominje se april 2002). Slično je i sa trevelers čekovima.

Pošto raskine svoj emotivni savez sa nemačkom markom, srpski će se građanin lagano oslobađati straha od ulaganja svoje ušteđevine u banke. Ovoga puta imaće garancije od velikog i naprednog sveta. A ako još vlast zakonskim rešenjima obezbedi normalan zivot, i građanin će uložiti nešto više od koske koju onaj pas donosi na štednju.


 

Bruto kamatne stope na oročenu deviznu štednju na godišnjem nivou

banka 3 meseca 6 meseci 12 meseci Vojvođanska 2,00% 3,90 % / Cepter / 4,50 % 5,00 % Rajfajzen 2,25 % 2,50 % 2,65 % Majkrofajnans 2,20 % 4,00 % 4,50 %


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net