Hari Poter na filmu >

Mađijanje publike

Film po prvoj knjizi serijala o Hariju Poteru biće premijerno prikazan 16. novembra, a u njega je uloženo 150 miliona dolara. No, producenti se ne brinu za zaradu koliko za reakciju publike, što je razumljivo zbog predviđenih šest nastavaka

FANTASTIČNI TRIO: Ema Votson, Danijel Radklif i Rupert Grin kao Hermiona, Hari i Ron

Već četiri godine oni sanjaju neverovatne snove: o ljubaznim čarobnjacima i buljavim goblinima, o strašnim trolovima i snežno belim jednorozima, o zmajevim jajima i sovama pismonošama, o letenju na metli i čarobnim napicima, drskim duhovima i šaputanju boa konstriktora, o hrabroj deci i njihovim zastrašujućim doživljajima i o misterioznim činima zapisanim u starim knjigama koje mogu pomoći dobru da pobedi zlo ili zlu da možda ipak prevlada. I konačno, nakon tolikog čekanja, milioni obožavatelja Harija Potera koji su nestrpljivo čekali, imaće priliku da vide fantastični svet spisateljice Dž. K.Rouling na velikom ekranu. Svi koji su u mašti sebi pokušavali da dočaraju Hogvarts školu za Magiju i Čarobnjaštvo sada će moći da je vide, uključujući i njene profesore i đake, kada Braća Vorner 16. novembra ove godine premijerno prikažu svoj novi film Hari Poter i mudračev kamen. A ulog je veliki. Film je do sada koštao više od sto miliona dolara, što nije konačna cifra, budući da dočaravanje sve te magije zahteva mnogo rada na specijalnim efektima, tako da krajnji iznos može da zaokruži i cifru od sto pedeset miliona dolara. Pitanje koje se postavlja je kako će film izdržati poređenja sa knjigom. Ili još preciznije, hoće li se poklopiti sa maštanjima miliona čitalaca serijala o Hariju Poteru.

TEŠKO BREME: Nijedan autor u istoriji izdavaštva nije izazvao toliku buru poput Roulingove, tako da armija Harijevih obožavatelja nestrpljivo iščekuje da vidi šta su filmadžije napravile. Sa 110 miliona knjiga prodatih širom sveta, izdatih u 200 zemalja i prevedenih na jezike od albanskog do zulu, autori filma suočiće se sa previše neprijatnih pitanja ukoliko njihovo delo ne bude na nivou knjige. Jedno istraživanje je pokazalo da je bezmalo dve trećine dece i tinejdžera u Americi pročitalo barem jednu od knjiga iz serijala i da će listom otići u bioskop da vide film. Za Stiva Klovsa, scenaristu filma, razmišljanje o ovoj publici bilo je teško breme: "Lagao bih kad bih rekao da nisam bio svestan toga da obrađujem najobožavaniju knjigu na svetu." Klovs, inače autor scenarija za filmove poput Fantastična braća Bejker i Wonder Boys, kaže još: "Razumem toliku zabrinutost, ljudi naprosto imaju potrebu da zaštite knjigu. Ali i mi smo se držali istog principa. Odlučili smo da se držimo knjige čak i po cenu da napravimo film koji bi Holivud smatrao nekonvencionalnim i neprikladnim." Obećanje studija da će se verno držati knjige konačno je prelomilo Dž.K.Rouling da dozvoli ekranizaciju, nešto čemu se dugo protivila: "Mnoge flimske kompanije su davale ponude, ali sve sam ih odbila, čak i Vorner. Ali oni su bili uporni. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv filmova, naprotiv. Obožavam filmove. No, za mene je bilo najvažnije da film prati knjigu i imam veliko poverenje da su u Vorneru tako i radili. Svakako da ima stvari koje neće baš najbolje funkcionisati na platnu, ali nisam želela da se radnja previše menja... Najbitnije je da likovi nisu menjani na neki neprihvatljiv način."

SUMNJE KRITIČARA: Da li će napor Braće Vorner dobiti dobre ocene od čitalaca, sasvim je drugo pitanje. Već su reklame za film izazvale oprečne komentare među obožavaocima (o zabrinutosti da ne govorimo). Oni su ispunili do poslednjeg mesta 200 bioskopa u Britaniji i Irskoj u martu ove godine, samo da bi videli 107 sekundi najave za film, koja je objavljena i na internetu. Nisu baš svi bili oduševljeni. "Mislim da izgleda suviše uredno, suviše čisto", napisao je jedan britanski kritičar. "Magični svet Roulingove je (i trebalo bi da bude) mnogo prljavije mesto od sjaja koji nam je ponuđen u filmu. Školski amblemi na uniformama dece iz Hogvartsa čine da to mesto više liči na glamurozni Iton u kojem se školuje princ Vilijam nego na mračni Harou iz Školskih dana Toma Brauna." S obzirom na istoriju Hogvartsa, dočaravnje viševekovnog gareža od lampi i dima i voska od potrošenih sveža možda bi više priličilo od glanca i visokog sjaja. Što se tiče komentara na radnju filma, autori odbijaju da kažu koji delovi knjige su zadržani, a koji su morali da otpadnu. "Ne želim da mi entuzijasti dolaze sa upitnicima i proveravaju šta je ostalo, a šta nije", kaže Klovs. "Da bi potpuno adaptirali knjigu film bi morao da traje četiri ili pet sati." Šta god govorili kritičari, Hari Poter i mudračev kamen zgrnuće gomile zlata dovoljne da napune i samu goblinsku Gringot banku. A ako Hari Poter franšiza ostane jednako unosna kao što je bila do sada, filmovi napravljeni od svih sedam knjiga predviđenih u serijalu neminovno će uslediti. Štaviše, snimanje drugog filma po knjizi Hari Poter i komora tajni trebalo bi da počne u novembru, zbog napete trke sa galopirajućim pubertetom glavnih glumaca. U drugom filmu radiće gotovo isti tim kao i u prvom, gde je bilo više od sto glumaca, osamsto članova ekipe i još hiljadu dodatno angažovanih učesnika tokom sto dana snimanja. Svi glumci su Britanci, počev od Daniela Radklifa, koji je pre ovoga igrao malog Dejvida Koperfilda na BBC-ju, a sada je u ulozi siročeta Harija. Radklif je imao 11 godina kada je snimanje počelo, a ovog leta je napunio 12. Njegovi partneri su Ema Votson, koja sada ima 11 godina, u ulozi Hermioni Grejndžer, i Rupert Grin, koji ima 13, kao Ron Vizli. Takođe se pojavljuju Ričard Haris kao dobrodušni Dambldor, Megi Smit kao Minerva Mekgonagal, Alan Rikman kao Severus Snejp, Džuli Volters kao gospođa Vizli i Džon Kliz kao Nikolas de Mimsi Porpington poznatiji kao Skoro Obezglavljeni Nik.

ĆERKINA CENZURA: "Ovo je definitivno najbolja stvar koju sam ikad radio i neizmerno sam ponosan na to", kaže Kris Kolumbus, 43-godišnji režiser koga je u knjige o Hariju pre tri godine uputila njegova tada devetogodišnja ćerka Eleonora. Kolumbus, režiser filma Sam kod kuće, jednog od najprofitabilnijih filmova u istoriji, kao i filmova Sam kod kuće 2, Gospođa Dautfajer i Maćeha, uložio je dosta truda da bi došao do režiserske stolice. "Bilo je mnogo režisera koji su želeli ovaj film, tako da je bilo malo nervoze", priznaje on dodajući da je mnogo vremena prošlo od kada je za posao morao da ide na intervju. Ali, kada je Stiven Spilberg, koji je isprva nameravao da se prihvati režije filma, odustao, Kolumbus je zagrizao da dobije posao. "Ispoljio sam dosta strasti po pitanju ovog materijala i mislim da je u kompaniji Vorner prelomilo to što su poverovali da ću se čvrsto držati knjige. Bila je to krajnje jednostavna strategija: ako su knjige toliko popularne, zašto ih menjati? Za mene nije bio nikakav problem da pratim strukturu knjige praveći film, niti da ne radim stvari kao što je kombinovanje sadržaja više knjiga u jedan film. Ili da se radnja filma prebaci u Ameriku, ili da neki đak bude Amerikanac, što su sve predlozi koje sam čuo tokom pripremanja filma. I uvek bih pomislio da je to glupo i da moramo voditi računa o integritetu knjige." Da nije radio tako, Kolumbus bi se najpre morao suočiti sa svojom nemilosrdnom ćerkom. "Ma, ubila bi me!" kaže on. "Eleonora je bila moj barometar. Ne možete, naravno, sve iz knjige preneti na film. Ali ako bih izbacio neki element i rekao joj šta smo uradili, ona bi mi rekla ‘tata ne možete to da izostavite, pa to svi obožavaju'. Moj sin Brendon i druga ćerka Violeta su isti. Često smo razgovarali o tome kakvu odeću likovi treba da nose, kako izgleda Nimbus Dve Hiljade, kako treba da izgleda zmaj Norbert, oni su me kntrolisali. Eleonora je bila prva osoba koja bi rekla 'ovo izgleda bez veze' ili 'ovo je pogrešna boja'. Bilo je teško ugoditi joj."

SMISAO ZA DETALJE: Konačna presuda je, ipak, bila u rukama Roulingove. "Njen smisao za detalje je naprosto neverovatan", kaže Kolumbus. "Mogli biste da je upitate za teksturu tkanine od koje su napravljene uniforme za Hogvarts i ona bi počela da vam priča o tome. I pričala bi vam o bojama Hogvartsa i šta koja boja znači u svetu čarobnjaka, koje boje tu pripadaju, a koje ne. To su informacije od neprocenjive vrednosti za režisera." Slično priča i glavni scenograf Stjuart Krejg koji je dobio Oskare za scenografiju filmova Gandi, Opasne veze i Engleski pacijent: "Ona je veoma, veoma precizna. Ona je stvarno duboko u celoj priči i sve zna. Napravila mi je kompletnu mapu Hogvartsa i Hogsmejda koju još čuvam. To mi je Biblija." Roulingova je pomagala i glumcima da se snađu u svojim ulogama, tvrdi Robi Koltrejn koji u filmu igra poludiva Hagrida. "Kada sam pokušavao da osmislim Hagridov karakter, ona mi je rekla 'zamisli ga kao jednog od onih stvarno krupnih Hels endželsa koji sjaše sa motora i onda svima krene da priča o tome kako mu napreduju biljke u bašti'", priseća se Koltrejn. "I pomislih, pa ja znam takvog momka. On je jedan vrlo osećajan klipan. Ima svoje hobije: brine o uzgajanju zmajeva i divljih životinja koje niko drugi ne može da obuzda, poput troglavih pasa. On ume da im pevuši i tako ih umiri. Znam takve likove. I sâm sam pomalo takav." Zapravo, Roulinogova zna mnogo više o svojim likovima nego što to otkriva u knjigama. "Imam skoro kompletnu istoriju svakog od mojih likova. Kada bih sve to uvrstila u knjige, svaka bi bila kao Enciklopedija Britanika, tako da moram da pazim i da ne pretpostavljam da čitaoci znaju koliko i ja. Sirius Blek je dobar primer. Obradila sam celo njegovo detinjstvo. Čitaoci to ne moraju da znaju, ali ja moram. Moram da znam mnogo više o svojim likovima da bih mogla da ih vodim kroz knjige." Prikazati magičan svet nije bilo lako, a pravi izazov bio je Kuidič, popularan sport među čarobnjacima. Stadion ima stotine sedišta podignutih visoko u vazduh i zlatne golove na visini od dvadeset metara što je već predstavljalo izazov za autore filma. Ali onda u ovu sliku dodajte pravu igru sa stotinama gledalaca koji vrište i dva leteća tima koji jašu na metlama. "Kuidič je nešto što me najviše zanima. Devet godina gledam tu igru u glavi i jedva čekam da je prvi put vidim sa ostalima", kaže Roulinogva. Traženje odgovarajućih lokacija bilo je naredni problem. Većina škola koje su mogle da posluže kao primer su iz XVIII ili XIX veka dok je Hogvarts nekoliko vekova stariji. Poslužila je katedrala u Glosteru iz 1100. godine, te neki delovi Oksforda i Kembridža. Visoki komesarijat za Australiju glumio je Gringot banku, dok je londonski zoo vrt bi mesto gde je Hari otkrio da može da priča sa gmizavcima. Stanica Gotland u severnom Jorkširu postala je Hogsmejd stanica. Takođe, snimano je i u Alnvik zamku iz XI veka, domu vojvode od Nortamberlenda, oko koga je tri hiljade jutara šume.

TRAŽENJE GLUMACA: Biranje glavnog glumca bilo je izuzetno teško. Potraga koja je trajala mesecima i gde je za ulogu isprobano na hiljade dečaka sve do sredine leta 2000. nije dala rezultate na očaj cele ekipe. "Ceo film je zavisio od toga kakav će biti dečak koji igra Harija, snimanje je počinjalo u septembru, a mi sredinom jula još nismo imali glumca", priča producent filma Dejvid Hejman. "Bio nam je potreban dečak koji će dočarati Harija u dušu, neko ko svojom pojavom opisuje Harija duboko, kao da je živeo njegov život, da je malo povučen, malo povređen", objašnjava Kolumbus. "Većina dečaka koji su se kandidovali za ulogu nije odavala takav utisak. Ali Deni jeste. Da njega nismo našli, film ne bi imao šansu da uspe." Spas je došao jedne večeri kada su Dejvid Hejman i Stiv Klovs otišli u pozorište i ugledali Denija Radklifa. "Dva reda iza nas sedeo je taj dečak, sa tim očima", priča Hejman. "Bio sam kao gromom pogođen i počeo sam da gurkam Stiva." Ispostavilo se da Hejman poznaje dečakovog oca, književnog agenta Alana Radklifa, tako da su se brzo upoznali sa dečakom. "Bio sam vrlo uznemiren tokom predstave", dodaje Hejman. "Stalno sam se osvrtao da vidim dečaka. Narednog dana sam pozvao Alana u devet ujutru. Biti sa Denijem za mene je bilo kao da sam ušao u sasvim drugi svet. Sreo sam Harija Potera." Kada je Deni pozvan na audiciju za ulogu, tražili su da pročita scenu u kojoj deca otkrivaju da Hagrid krije zmajevo jaje. "Bio sam prestrašen", seća se Deni, čija je majka Marša Grišam kasting agent. "Bilo je stršno. Uđete u salu gde sede svi ti važni ljudi i osećate se tako malim. Pozvali su me na još tri takve audicije i nakon toga su mi telefonirali da me pitaju da li bih prihvatio ulogu. To je verovatno najuzbudljivija stvar koja mi se ikada dogodila."

PETA KNJIGA: Sada je preostalo samo da se sačekaju reakcije fanova. Za one koje će film razočarati uteha neka bude nova, peta po redu knjiga o Hariju Poteru. Nosiće naziv Hari Poter i Feniksov red, ali iako je najavljena za naredno proleće, agenti Roulingove krajnje su uzdržani. "Još je nismo dobili", kaže Džudi Korman, potpredsednik Sholastik Inka, dodajući da Roulingova još piše te da se tačan datum izdavanja još uvek ne zna. "Najverovatnije će izaći sredinom 2002. godine", kaže njen agent Kristofer Litl. Ovo čekanje, pravo mučenje za najvernije obožavatelje Harija Potera, može biti znatno olakšano ako se ispostavi da je film dobar. Stiv Klovs koji je do sada imao mnogo više uspeha kod kritičara nego kod publike kaže da je navikao da se njegovi filmovi daju u praznim salama, te da će biti prezadovoljan ako se publika ovog puta pojavi. Za to ne treba da brine. Mnogo važnije pitanje je hoće li film odgovoriti visokim standardima koje je postavila knjiga. "Nadam se da će ljudi zaključiti da smo se držali duha knjige i da će uživati u filmu, onakvom kakav jeste", priželjkuje Dejvid Hejman. Potom dodaje ono što priželjkuje svaki istinski Poter-fan kako se dan premijere približava: "I nadam se da će postati klasika."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net