Guverner Mlađan Dinkić uveo "prinudnu upravu" u Astra banku >

Država protiv Karića

Stavljanje "pod administraciju" Karićeve banke moglo bi da znači da se čini pokušaj da se napokon rasvetli i stavi pod kontrolu situacija u velikoj "crnoj kutiji" u kojoj se već deset godina "melje" ogroman "vrući kapital" Srbije – da bi mu se omogućio legalan obrt u domaćim privilegovanim poslovima ili bekstvo u inostranstvo, a da bi se i ovde, a naročito tamo – razdelio pretežno samim pripadnicima "patriotske domaćinske familije"

ŠESTOMESEČNO STARATELJSTVO: Astra Banka

Dinkić stavio Kariće pod prinudnu upravu i tako pokrenuo veliku finansijsku operaciju "neograničene pravde" na našem terenu – glasila bi najsažetija vest sa konferencije za novinare guvernera Narodne banke Jugoslavije, koja je održana 10. oktobra. U trenutku kada ovaj tekst kreće u štampu još se ne zna kakav su odgovor na ovu akciju pripremili Karići i da li će uslediti "domino efekat" u finansijskom poslovanju njihovih preduzeća.

Ne potcenjujući niz novih odlučnih koraka guvernera Mlađana Dinkića u pravcu tranzicije srpskog bankarskog sistema, koje je on istog dana obnarodovao novinarima, u celom paketu radikalnih poteza po svom kardinalnom značaju za finansijski sistem izdvaja se odluka da se "pod administraciju", to jest "pod prinudnu upravu" stavi Astra banka a.d. u Beogradu (pored "Prve preduzetničke banke", takođe iz Beograda). Naime, kada je reč o Astra banci, zapravo je reč o trenutnom "vezivnom tkivu" famozne finansijske imperije izrasle za vreme Miloševićevog zapta, koja pod firmom Kompanije Braće Karić pored te banke (ili pomoću te banke) sada kontroliše mešovito preduzeće Mobtel Srbija BK-PTT, BK televiziju, BK univerzitet i još niz kompanija na Kipru, u Rusiji, Irskoj, Velikoj Britaniji i ko zna još gde.

BILANSI: U stvari, stavljanje "pod administraciju" Karićeve banke moglo bi da znači da se čini pokušaj da se napokon rasvetli i stavi pod kontrolu situacija u velikoj "crnoj kutiji" u kojoj se već deset godina "melje" ogroman "vrući kapital" Srbije – da bi mu se omogućio legalan obrt u domaćim privilegovanim poslovima ili bekstvo u inostranstvo, a da bi se i ovde, a naročito tamo – razdelio pretežno samim pripadnicima "patriotske domaćinske familije" čije ime već gotovo čitavu deceniju pritiska privredni, pa i javni život čitave države.

Kada se čuju Dinkićevi argumenti za stavljanje "pod administraciju" Astra banke, sve izgleda vrlo transparentno – pa će se mnogi ljudi upitati kako to da tajna vrtoglavog uspeha Braće Karić nije dosada bila bolje razjašnjena – kad su i u samoj toj firmi sve to posmatrali i mnogi naši ugledni ekonomski eksperti (sve do aktuelnog saveznog ministra finansija dr Jovana Rankovića) – a pored toga, inače simpatični Bogoljub Karić, frontmen čitave Kompanije, i nije bežao od novinara. Naprotiv.

No, da ostavimo ovde po strani "fenomen Karića", koji su godinama služili kao surogatski "foto robot" ljudi koji su "ledolomci tranzicije", "pioniri tržišne privatne privrede i novog vremena", a u suštini su bili ikona starog fetiša o "ljudima koji su iznikli iz naroda" i "uprkos svemu" se obogatili, jer su se uzdali "u se i u svoje kljuse".

U stvari, kljuse je uvek bilo tuđe – to potvrđuje i bilans uspeha Astra banke koji je doskora redovno prolazio sve kontrole, sve dok onaj od 30. juna ove godine nije zapeo za oko ekspertima NBJ. Naime, glavno svetlo na manevre u Karićevoj banci bacila je analiza stručnjaka NBJ koji su pošli tragom neverovatno uočljive činjenice da u bilansu stanja ove banke, na strani aktive, glavnu, lavovsku poziciju ima "kešovina" (gotovina i gotovinski ekvivalenti) i da ona sa iznosom od 77.709.210 američkih dolara u toj aktivi zauzima 61,58 odsto od ukupno angažovanog kapitala (126.199.538 miliona američkih dolara). Onim čitaocima koji misle da ne mogu razumeti aktivu i pasivu u bilansu stanja neke banke treba uprošćeno objasniti da pasiva obuhvata bruto cenu novca koji je banka "kupila", a aktiva sadrži spisak (potencijalnih) bruto prihoda od "prodaje" tog novca, pa se te sume moraju poklapati – kao prilikom nekakvog inventara kase i robe kod nekog trgovca.

Elem, činjenica da je u bilansu stanja Astra banke na polugođu na strani aktive gotovina iznosila čak 77,7 miliona dolara – sugerisala je (opet uprošćeno) zaključak da banka nikom nije "prodala" ovaj ogroman iznos, a na strani pasive, ono što bi moglo biti nekakav pandan toj "neupotrebljenoj" gotovini, bio je ubeležen samo "kapital" od 45.086.138 dolara. Već ova "disproporcija" delovala je nelogično – jer, prosečno učešće gotovine u aktivi jugoslovenskih banaka početkom ove godine bilo je samo 6,43 odsto, a "kapital" na strani pasive prosečno učestvuje sa 3,28 odsto. Naravno, pitanje kapitalnog cenzusa od 5 miliona dolara, koji je propisala NBJ, pri prvom pogledu na bilans Astra banke – nije moglo biti ni postavljeno.

Ipak, kontrola prijavljenog Astrinog bilansa pokazala je da nažalost "gotovina nije ovde" – nego da se nalazi na Kipru. Tačnije rečeno, kontrolori su obavešteni da se 86,83 odsto uknjižene gotovine (dakle 67.474.197 dolara) nalazi na računu kod Astra banke a.d. IBU u Nikoziji. Ispostavilo se da to ne odgovara stvarnom stanju.

KREDITIRALI SAMI SEBE: Kada je tim analitičara NBJ početkom septembra krenuo na Kipar da proveri stanje u Karićevoj poslovnoj jedinici u Nikoziji, primetio je da se u istom avionu igrom slučaja našla i Mirjana Mirosavić, direktorka Astra banke, pa su, kako kažu, pomislili da nije nemoguće da je Karić dosta dobro obavešten o potezima koji se povlače u centralnoj banci. No, važnije od toga je da su oni u Astra IBU u Nikoziji utvrdili da je na njenim računima 11. septembra ove godine uknjiženo 70.688.975 USD – no da ove pare služe samo kao obezbeđenje plasmana ove poslovne jedinice u ukupnom iznosu od 72.456.138 USD (prema zvaničnoj formulaciji ti plasmani su "u celosti obezbeđeni depozitima Astra banke u Beogradu). Zanimljivo je pogledati i kome su odobreni ti plasmani. Reč je o samo četiri firme. Firma Yucyco Ltd. u Nikoziji dobila je kredite ili je ušla u minus po tekućem računu u ukupnom iznosu od 29.102.520 USD. Hawkbury Financial Ltd. u Nikoziji ušla je u minus po tekućem računu težak 36.833.767 USD. Polivos Trading Ltd. u Nikoziji ima minus od 6.300.556 USD, a Goldform Associates Ltd. iz Velike Britanije 219.294 USD. Svi ostali plasmani Astra IBU iznose oko 2 miliona dolara.

Prvi problem sa tim kiparskim plasmanima Astra banke je u tome što su, prema tvrdnji Mlađana Dinkića, odobreni takozvanim "povezanim licima", narodski rečeno samim Karićima. Dodajmo u prilog ovoj Dinkićevoj tvrdnji okolnost da je u maratonskom feljtonu "Glasa javnosti" o "zloupotrebama, pravnim mahinacijama i kriminalu u telekomunikacijama Srbije" (autor Tihomir Živanović), baš 9. oktobra objašnjeno da je partner PTT Srbije, prilikom stvaranja mešovitog preduzeća Mobtel Srbija BK-PTT, 1994. godine, bila moskovska firma AOZT "BK-TRADE" Inc., koju je osnovala – upravo Yucyco Ltd. iz Nikozije, koja je, kao što smo naveli, dužnik Astra banke za preko 29 miliona dolara (znači, oko 70 miliona nemačkih maraka). Nađeno je da je rizičnost plasmana firmi Hawkbury bila u tome što je ova firma "preuzela dug" od DAKI International Ltd. iz Irske, iako DAKI tokom 2000. godine nija imala nikakav priliv na tekući račun – a ova firma je čuvena po direktnom finansiranju izgradnje Karićevih vila na Dedinju. Na primer, Bogoljub Karić je po nalogu DAKI Internationala dobio krajem prošle godine 1,7 miliona nemačkih maraka na lični devizni račun (a nalog je potpisao gospodin Angelos Soteriou, dosta poznat iz vremena osnivanja Mobtela Srbije i istovremeni direktor DAKI-a i finansijski direktor Yucycoa). Bogoljub Karić je, inače, po nalogu DAKI-a ukupno "povukao" 8.762.236 DEM tokom 1999. godine i 9.690.473 DEM tokom 2000. godine. Sličnim transakcijama, što dinarske, što devizne kredite dobili su i Dragan Karić (oko 1,6 miliona maraka), Sreten Karić (3 miliona DEM), i Zoran Karić (2,86 miliona DEM). I tako dalje, i tako redom

Izvorno, krediti Astra banke i Astra IBU od ukupno preko 95,7 miliona dolara odobreni su "povezanim licima" tokom 1996. i 1997. godine i stalno se obnavljaju (revolviraju), dakle ne vraćaju, što ih prema svim kriterijumima čini "visokorizičnim" – preciznije rečeno, eksperti NBJ ocenili su ih visokorizičnim.

Na osnovu tih i niza drugih podataka, eksperti NBJ su jednostavno ono što se u Astra banci u Beogradu vodilo kao gotovina na Kipru, dakle 67.474.197 USD, proknjižili u poziciju "kratkoročnih kredita i plasmana" – pa je ona sa 8,7 odsto narasla na 62,17 odsto ukupne aktive banke. No, kako su te plasmane okarakterisali kao visokorizične, morala je uslediti i promena na "pasivnoj strani" bilansa – to jest tamo se morala povećati pozicija "dugoročnog rezervisanja" (kako se naziva rezerva koja se mora formirati da bi se zapušila očekivana "rupa" u bilansu stanja posle nenaplate nekog potraživanja). Kada je ta pozicija u pasivi povećana na 76.301.150 USD – odjednom se slika "uspešnosti" Astra banke potpuno izmenila.

MONETIZOVANJE POVERENJA: Jednostavno, da čitaoca ne bi dalje mučili "bilansnim finesama", u Astra banci se pojavila okolnost da se naspram plasmana samim Karićima od 95,7 miliona dolara nalazi samo (uglavnom tuđ) kapital od oko 45 miliona dolara, te da, uz te i sve druge podatke, Astra banka ima negativan kapital 29,2 miliona dolara, a da je realni novčani minus u visini od 36,2 miliona dolara. U stvari, izašlo je da Astra banka zapravo nema cenzus od 5 miliona dolara koji je propisan kao minimalan. "Seljački rečeno", ispalo je da Karići treba odnegde da "vrate u zemlju" brat-bratu oko 40-45 miliona dolara i taj novac ulože u Astra banku kako bi ona mogla legalno nastaviti poslovanje. Na pitanje zašto onda Astra banka već sada nije izgubila dozvolu za rad, guverner Dinkić odgovara da je procenjeno da ova banka ima značajne depozite i da bi u roku od šest meseci vlasnici i depozitari mogli sami da je saniraju. Naravno, uz permanentni nadzor kontrolora NBJ-a, kako se ne bi dogodilo da se umesto sanacije cela banka pusti niz vodu – to jest u neku vrstu "lažnog bankrotstva".

Primisao na pripremu "lažnog bankrotstva" (koje se, u najkraćem, izvodi tako što se neki privredni subjekt namerno prezaduži, skloni pare, pa potom "prizna" da je poslovao neuspešno i ode u stečaj) javlja se u slučaju Karićeve kompanije iz više razloga. Prvo, ako se baci pogled na sajt Beogradske berze, na listu C (koja notira komercijalne zapise, certifikate i obveznice preduzeća) lako se vidi da je posle HIP Azotare u Pančevu, Mobtel Srbija BK-PTT najveći "emitent" ili prodavac kratkoročnih vrednosnih papira, to jest, u suštini, uzajmljivač novca na kratki rok. Tako se na ovom sajtu vidi da je ove godine Mobtel imao već pet značajnih emisija ovih papira (što verovatno znači da svakom novom emisijom otplaćuje obaveze po staroj, što je lepo opisano u Američkoj trilogiji i drugim romanima u kojima se opisuju slomovi finansijskih imeprija, a sve to pomalo liči i na "piramidalne mehanizme" koje su naši ulagači imali priliku dobro da upoznaju). Naime, svaka emisija se vrti između 400 i 500 miliona dinara, a pare se uzajmljuju na rok od 90 dana uz kamatnu stopu od obično 3,9 odsto. Istina, jedna takva emisija od oko 407 miliona dinara, koja dospeva 22. oktobra, obećava i 5,2 odsto kamate. Ovakve visoke tekuće pozajmice, na drugoj strani, može da znače da ovo preduzeće namerno "monetizuje" poverenje javnosti u uspešnost njenog poslovanja, ali okolnost da Mobtel pri tom nudi najviše kamate na finansijskom tržištu, deluje suprotno – pa se može steći utisak da je na delu poznati fenomen – da onaj ko ne veruje u svoju budućnost, najviše voli da radi s tuđim novcem.

IMA LI ZAŠTITNIKA: Tu se može nastaviti hipoteza o drugim mogućim uzrocima eventualne pripreme "lažnog bankrotstva", što je, inače, lakše razumeti. Poznato je, naime, da Karićima već duže vreme visi nad glavom fiskalna odmazda po Zakonu o ekstraprofitu, pošto su samo po osnovu manipulacija sa primarnom emisijom na poklon dobili oko 114 miliona nemačkih maraka (a tu je i ekstraprofit po drugim osnovama). Mada je iznos razrezanog poreza po toj osnovici nekako ostao nejasan, ostao je utisak da se Karićima u Upravi prihoda i Ministarstvu finansija Srbije sprema debeo poreski račun (neki kažu blizu 100 miliona maraka, drugi govore o manje od 25 miliona). Svako ko očekuje takav poreski udar – preduzeo bi značajne mere opreza, a ne bi isključio ni osnovnu meru razočaranja u nezahvalnu Srbiju – napuštanje finansijskog bojišta tako da gubici ostanu poveriocima, a novac da bude na sigurnom. U logičnom nastavku prve, moguća je i druga hipoteza – da je guverner Mlađan Dinkić upravo sada i stavio "pod administraciju" Karićevu Astra banku da bi zakočio neko dodatno bekstvo kapitala od poreskih makaza koje u rukama drže Aleksandar Radović i Božidar Đelić.

Cela Dinkićeva operacija i mere koje će u odbrani verovatno pokušati da preduzmu Karići – objektivno će izazvati veliko finansijsko talasanje u Srbiji. Ukoliko se Karići ne odluče na vraćanje kapitala u zemlju i pokrivanje otkrivenih finansijskih rupa ili jednostavno nemaju toliko kapitala u svetu, na velikoj muci naći će se njihovi krupniji depozitari (na primer, Apatinska pivara), a na nešto manjoj građani koji su im poverili oko 9 miliona dolara, pošto se u Narodnoj banci nalazi oko 5 miliona dolara Astra banke koji služe za obezbeđenje građana.

Cela ova afera ne može se oceniti kao iznenađujuća i čini se da su se svi igrači u njoj – pripremali za obračun. Pošto je te stvari teško direktno dokazivati, evo samo nekoliko indikacija da se proteklih meseci vodila tiha borba za "utvrđivanje" položaja za očekivani sukob. U početku je izgledalo da je Karić odlučio da se približi Koštuničinom političkom centru, kao mogućem "zaštitniku" od ajkula koje su se osilile posle 5. oktobra prošle godine. Oko ovog lidera "postavljeno" je nekoliko ljudi koji su ranije "jeli leba" iz Karićeve ruke (Dragana Đurić, Aleksandar Tijanić, Jovan Ranković itd.), a demonstracioni znak neke toplije veze sa Koštuničinim klubom Karić je dobio zajedničkim putovanjem u Banjaluku. Kasnije se Karić okrenuo Đinđiću, pokušavajući u nekoliko navrata da ga obasja komplimentima i odvoji od "kukolja" u republičkoj vladi. Ovaj zaokret je navodno uzrok svađe oko vođstva u BK televiziji i nedavne smene prethodnog urednika Đurića, radi postavljenja večito nasmejanog Marića, koga ćete poslednjih desetak godina uvek naći blizu najjačeg političkog stožera i koji je tako otmeno sklon udobnom životu. No, ta smena je plaćena javnom ljutnjom Koštuničine stranke koja je osudila "nedemokratsko" kadrovanje u BK televiziji, nekim slučajem baš uoči Dinkićeve konferencije za novinare na kojoj je krenula otvorena akcija protiv Astra banke. No, sve su to u krajnjoj liniji špekulacije, koje mogu kriti raznovrsne dvosmislice.

U nedostatku vremena da posle Dinkićeve akcije čujemo i drugu, Karićevu stranu i obavestimo čitaoce o reagovanjima u centrima novca i vlasti – zasad možemo samo primetiti da je priča o stavljanju Astra banke "pod administraciju" Narodne banke Jugoslavije prilično zamršena i da će ona sigurno izazvati komešanje ne samo na finansijskoj nego možda i na političkoj sceni Srbije.


 

Astra falsifikat

Guverner Mlađan Dinkić saopštio je da će potegnuti krivičnu prijavu za falsifikovanje službene isprave protiv odgovornih u Astra banci, jer tvrdi da je neko "dopisivao" odluku kreditnog odbora od 23. decembra, kada je firmi Yucyco odobren plasman od 30 miliona dolara (odnosno preko 70 miliona maraka). Naime, guverner kaže da su njegovi kontrolori našli originalan dokument kojim se taj plasman obezbeđuje gotovinom položenom u Astra IBU u Nikoziji i koji su potpisali Kyriacos Christofi, Mirjana Mirosavić, Aleksandar Zeremski, Miroslav Lazić, Dragica Stojiljković, Stefan Miskoski i Goran Milić. Kasnije je ljudima NBJ-a predočen gotovo isti dokument sa dopisanom 6. tačkom odluke u kojoj se kaže da se plasman odobrava na osam godina – dok je u prvom određivanje roka izostalo – to jest on je ostao beskonačan. Doista, upoređenje ta dva papira nameće utisak da je neko skenirao potpise sa prvog dokumenta i snimak prebacio na drugi – koji je, međutim, pisan drugim fontovima – a uz to se nekako nakrivo odslikao.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net