Al Džezira – arapski CNN >

Medijska legija stranaca

Sada rastu strahovi da je ova TV mreža, nekada smatrana na Zapadu uzorom slobode govora u arapskom svetu, počela da okreće stranu i da se poigrava antizapadnim sentimentima svojih gledalaca ili da ih čak podstiče

Samo nekoliko sati nakon što su prve američke bombe pogodile avganistansko tle, TV stanica Al Džezira emitovala je video snimak kojim je Osama bin Laden poslao svoju poruku. Amerikancima je, između ostalog, poručio da neće moći mirno da spavaju sve dok se ne ispune ciljevi njegove družine, a sabraći da se dignu protiv SAD u ratu protiv nevernika. Sa turbanom i u maskirnoj odori, mekim glasom pozvao je po četvrti put svoje sledbenike u sveti rat. Ovoga puta, njegova poruka razlikovala se od prethodnih, jer je biranim rečima udario u slabe tačke i bojazni većine u arapskom svetu: naglasio je patnje iračkog i palestinskog naroda koji, kako je istakao, vode pravednu borbu. TV mreža CNN i druge stanice bezbroj puta reemitovale su ovaj snimak, čime Bin Laden može biti zadovoljan, jer njegova poruka nije stigla samo do ušiju i očiju gledalaca Al Džezire, već su dodatni milioni sa pozornice mogli da čuju njegovu tužbalicu o položaju arapskih naroda. Time je ovaj otpadnik svetskog glasa opravdao svoju reputaciju: pokazao je da ume dobro da barata tehnologijom i medijskim oruđem zapadnog sveta protiv koga je nameračio da ratuje. Portparol TV stanice tvrdi da je kaseta ostavljena u dopisništvu Al Džezire u Kabulu, a sad je sasvim izvesno da ju je Bin Laden snimio odmah posle (svog) napada, ali da je ubedio urednike Al Džezire da je ne emituju pre nego što SAD krenu u akciju.

KASETOM NA KASETU: Samo dan kasnije, britanski premijer Toni Bler želeo je da se iskuša na istom medijskom terenu svog neprijatelja, i da na kasetu uzvrati – kasetom; istoj stanici dostavio je snimak svoje poruke zainteresovanim stranama. U tamnom odelu u kabinetu u ulici Dauning br. 10, Bler poručuje da nije reč o ratu Zapada protiv islama. Tako se rat, koji je saudijski otpadnik poveo protiv demokratskog sveta nekonvencionalnim sredstvima, a koji su SAD prihvatile kako konvencionalnim tako i nekonvencionalnim metodama, preneo i na medisjko poprište, u čijem se sedištu našla mreža Al Džezira.

Od kada je pre pet godina počela da se emituje iz Katara, male emiratske kneževine u Persijskom zalivu, Al Džezira (što na arapskom znači poluostrvo) ubrzo je proglašena CNN-om arapskog sveta. Ideja se rodila iz pregovora izme đu BBC-servisa na arapskom i Saudijske Arabije o stvaranju velike, panarapske mreže, ali je saudijskoj strani stil BBC-a na kraju bio neprihvatljiv. Imućna katarska porodica Al Tani pokušala je da otkupi saudijski deo, kada je emir od Katara šeik Hamad Bin Kalifa došao na ideju: "Što mi da idemo tamo, kad možemo da mrežu držimo kod kuće?" Na osnovu zajma od 150 miliona dolara mreža je pokrenuta iz dvorišne zgrade državne TV Katar. Sa preko 35 dopisništava u celom svetu i 350 urednika, novinara i voditelja (mada je ponajmanje njih iz Katara) i milionskim gledalištem, mreža emituje dvadesetčasovni program u kome je akcenat često stavljan na tabue onih arapskih zemalja u kojima vlada stroga medijska cenzura.

Mreža je ubrzo privukla brojne talentovane novinare širom arapskog sveta, i tajna njenog uspeha, između ostalog se sastoji i u tome što liči na neku vrstu "legije stranaca" u arapskom medijskom svetu. Reportaže su se, na primer, bavile pitanjima nejednakosti žena u nekim arapskim zemljama, političkim disidentima, borbom protiv krijumčarenja droge od koje živi i talibanski režim u Avganistanu.

Stanica je ubrzo postala veoma popularna, tako da su mnogi svoje radnje i restorane nazvali po njoj, često koristeći isti logo TV mreže.

Uopšte, Zapad je pozdravio rad ove mreže jer razbija medijsku blokadu, i američka vlada i organizacije za slobodu izražavanja često su kritikovale one arapske države koje brane rad dopisnicima Al Džezire. Ona je često za sagovornike imala predstavnike Stejt departmenta i CIA-e. Američke simpatije počele su, međutim, da se tope kada je Al Džezira uporno emitovala ekskluzivni intervju sa Bin Ladenom iz decembra 1998, u kome je on pozvao sledbenike da napadaju Amerikance. Pa ipak, i državni sekretar Kolin Pauel pristao je da dâ intervju TV mreži šest dana nakon napada u Njujorku i Vašingtonu. Intervjuisao ga je šef dopisništva u Vašingtonu Mirazi koji je 13 godina radio za VOA-u.

ŽELJENI EFEKAT: Sada rastu strahovi da je ova TV mreža, nekada smatrana na Zapadu uzorom slobode govora u arapskom svetu (i zaista omražena i napadana zbog svojih priloga od zvaničnog Egipta, Sirije i Jordana, na primer, a neretko i od Jasera Arafata), počela da okreće stranu i da se poigrava antizapadnim sentimentima svojih gledalaca ili da ih čak podstiče. Gledaoci su, tako, nebrojeno puta mogli da vide čuveni snimak iz Gaze, gde se otac i sin kriju iza jedne kuće tokom obračuna Palestinaca sa izraelskom vojskom, ali je kamera zabeležila i kako dečak pada mrtav od metka ispaljenog sa izraelske strane.

No, uredništvo nije gadljivo na vesti, pa je mreža emitovala i razgovore sa vo đama Severne alijanse u Avganistanu, koja se bori protiv talibana. Takođe je bila prva koja je emitovala snimke razaranja džinovskih statua Bude u Avganistanu. Ipak, Bin Laden im je veoma drag gost: prošlog januara emitovala je video snimak svadbe Bin Ladenovog sina u Kandaharu. Treba reći, međutim, da talibani od 11. septembra češće koriste Al Džeziru nego ranije, ali uredništvo uporno tvrdi da je mreža otvorena za sve strane. "Razgovarajte, iskoristite nas", kaže Mirazi.

Ipak, poruka koju je Bin Laden poslao u svet proizvela je željeni efekat. U Kairu, Damasku i još nekim gradovima građani su opčinjeni njegovom sofisticiranom pojavom i blagim glasom kojim objašnjava zbog čega svet neće biti bezbedan.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net