Zona sumraka >

Volim Partizan...

Kako se nakostreši naše vrapčence kad neko pokuša da mu oduzme loptu, to zrno koje život znači

Poštovani grobari, nekoliko sekundi deli nas od povratka Partizana na evropski vrh, na nadmorsku visinu koja mu pripada i koja mu jedina prija, ovi su momci kadri da načine preokret u Lučanima, Kuli, u bilo kom naseljenom mestu do kojeg dopire prva liga, samo da zadnja loža Saše Ilića večeras bude u redu, izgleda da ga je Tumba uvrstio u tim, kamera hvata Lotara Mateusa, Lotar, Lotar, kao Gorski Kotar, umeo je Loti da nas zavije u crno, dao je gol našoj reprezentaciji, ali jedno je državni tim u kome godinama i nema nikoga iz Partizana, a drugo je Partizan u kome nema nikog iz reprezentacije, eno ga Saša Ilić, Sale, Sale, ovo se ori ne samo iz mog grla koje je najbliže mikrofonu, ceo pakleni jug skandira to isto, Sale je sitan, ali lukav do podmuklosti, bolje Saša Ilić na terenu nego Lotar Mateus na klupi...

Ne zamerate što sam duhovito parafrazirao narodnu poslovicu bolje golub na grani nego vrabac u ruci? Zar mi nemamo vrapca, našeg Ćiru? Borben je kao pravo vrapče, a vrabac je simbol Beograda: kad nas sve druge ptice napuste, vrapci ostaju, zebu sa nama, kisnu i kašlju isto kao i mi, ali, ali, vrabaca je sve manje, kad sam ja bio mlad sa svakog drveta čoveku je moglo nešto da kapne na teme ili na belu košulju, utakmica je u međuvremenu počela, ali ja ću da govorim o vrapcima da ne bih urekao ovu akciju koja ide baš preko Ćire, kako se samo naroguši, kako se nakostreši naše vrapčence kad neko pokuša da mu oduzme loptu, to zrno koje život znači, videćemo čime će se okončati duel alpske orlušine i najboljeg izdanka beogradskog vrapčaluka, u fudbalu svako može svakoga da pobedi, zašto, zato što je fudbal najdemokratičnija igra u istoriji, za košarku vam treba visina, za boks snaga, za fudbal vam ne treba ništa, naši sada idu iz greške u grešku, ali ih navijači i pored toga bodre, pevaju Partizanove psalme, na pamet mi pade Vojvoda Mišić koji je na Ceru, tačnije u Tekerišu uzeo sva tri boda – šta bi tek bilo da je imao navijače kakve danas ima Partizan, da je imao svoje grobare, hajmo Sale, izgubio je loptu, ali to je fudbal, bolje je gubiti viteški nego pobediti uz pomoć sudije, ali je još bolje pobediti bez pomoći sudije; najgore je potkupiti sudiju a ipak izgubiti, utakmica će kad-tad morati da se rasplamsa, hoće li se u toj vatri iskovati evropska titula, ko od nas nije zaspao zamišljajući naše koji se vraćaju kao pobednici finala, pa da nas primi gradonačelnica, košarkaše, vaterpoliste i odbojkaše su primali savezni i republički funkcioneri, nama je dosta i gradonačelnica!

Mediji se nisu pokazali dostojnim Partizana, zato Partizan danas ima svoju reviju, svoj radio, televiziju, evo ga, evo ga Ćira, Duljaj mu je dodao kao na tacni, priđi tacni pa tek onda mljacni, Ćiro, Ćiro, vidite kako lomi kičmu gostu iz Vijene, polomi mu kičmene pršljene, au, au, Austrijanac se pridiže i tako kljast oduzima loptu vrapčetu, ovome je sada svako perce nakostrešeno, Varabjej, Varabjej, po vragam ti s njeba bjej, ovo je moj omaž besmrtnom Puškinu, Vrapče, Vrapče, udri s neba po neprijatelju, samo što se na ruskom to i rimuje, upalilo je, lopta je opet u kandžicama našeg asa, hajde Ćiro, raspali pod prečku, daj oduška svojoj krvožednosti, vrabac nije grabljivica, ali ume da se bori za porod, za sebe, za grad čiji je simbol, Ćira šutira ravno u aut, niko se ne ljuti, ja se ne ljutim, ovo je Partizan, ovo je život, bolje aut nego na primer faul u kaznenom prostoru, igrači Rapida voleli bi da povedu pa bilo to i iz penala, Duško Radović je rekao "Čak i poslednja budala/Gol postiže iz penala", kiša se spustila na stadion bivše JNA, eto, te armije više nema, nema je pod tim imenom i sa tim oficirskim kadrom, a fudbalska arena ostaje, fudbal je iznad rata i iznad mira, fudbal je rat koji vodimo u miru, fudbal je mirno nedeljno popodne u kojem ratujemo, faul, faul, igrač Rapida, ne vidim koji, ruši Bećanovica, biće to slobodan udarac, Duško Radović je rekao "Bez srama i stida/Pucaj preko zida", izabranici Lotara Mateusa, sportskog Amadeusa, međutim ne prave živi zid, bilo bi dobro kad bi Čakar sada pogodio raklje, ali, ali šezdeset pet metara je daleko čak i za Čakara, može biti da sa te razdaljine nije mogao da vidi ni gol ni šesnaesterac gde se sjatilo sve živo, staro i mlado, što se kaže, eh, kad bi fudbal bio golf, da naš igrač šutne jednom, pa da se tamo gde lopta stane ponovo na miru koncentriše, ali golf je golf, fudbal je fudbal, bolje je i časnije doživeti debakl u fudbalu nego u nekom drugom sportu uzeti zlatnu medalju, ja vas namerno zagovaram dok naši staloženo pletu mrežu oko Rapidovog gola, ne žure da povedu pre vremena, mudro, mudro, trpen spasen, koliko puta neka ekipa povede i vodećim golom izmaleriše meč, protivnik izjednači o neretko i preokrene rezultat, zna Tumba šta radi, bolje Tumba na klupi nego Mateus na terenu – pokušavam malo da vas razgalim dok igrači ne načnu Rapidovu mrežu, šta je sad, kraj poluvremena?! Pogledajte vesti, "Šta je novo u Humskoj 5"; danas je našem ekonomu rođendan, očekujemo prilog iz svlačionice gde će slavljenik svečano dunuti u svećice (peva), živeo, živeo i srećan nam bio, zvanični spiker objavio je ovo preko zvučnika, navijači pevaju, ekonom se zaplakao, kako i ne bi, evo i meni se steglo grlo, stojte suze, ali zašto da se stidim radosnica, ljudski je plakati, životinje ne plaču, ah, Partizan, Partizan...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net