Dokumenti "Vremena" - stenogram sa sednice Ustavnog suda >

Gde su glasački listići?

Izvod iz stenografskih beleški sa sednice Ustavnog suda Jugoslavije, održane 4. oktobra 2000.

PREDSEDNIK SRDIĆ: Na osnovu člana 59. stav 1. Zakona o Saveznom ustavnom sudu, otvaram javnu raspravu u predmetu žalbe podnosioca Predloga, kandidata za predsednika Republike, Demokratske opozicije Srbije dr Vojislav Koštunica, podnete protiv Rešenja Savezne izborne komisije broj 328/4 od 30. 9. 2000, i Rešenja broj 328/5 od 30. 9. 2000.

Konstatujem da u javnoj raspravi od pozvanih učesnika prisustvuju: – Ispred DOS-a – Bakarac Nebojša, advokat Mirjana Rašić, dr Zoran Tomić, advokat Vida Petrović-Škero, advokat Filip Golubović, Miloš Aligrudić, advokat Ivan Šebek, Nenad Milić, prof. dr Zoran Šami i Zoran Lučić.

Za Saveznu izbornu komisiju prisustvuju gospođa Milena Arežina, član Savezne izborne komisije, i Olivera Kovačević.

Na osnovu člana 59. stav 4. Zakona o Saveznom ustavnom sudu, na ovu javnu raspravu su pozvani radi davanja mišljenja i objašnjenja: gospodin Milovan Živković – direktor Saveznog zavoda za statistiku, g. Branislav Niketić, predsednik Izborne komisije jedinice 24 – Prokuplje, g. Živorad Tasić – predsednik Izborne komisije izborne jedinice 26 – Vranje.

U ovom predmetu sudija izvestilac je magistar Aranđel Markićević.

Ustavna žalba

MARKIĆEVIĆ: (...) Rešenjem SIK-a broj 328/4 od 30. 9. 2000. odbijen je prigovor predlagača kandidata za izbor predsednika Republike, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Socijaldemokratije, Građanskog saveza Srbije, Demohrišćanske stranke Srbije, Nove Srbije, Pokreta za demokratsku Srbiju, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Reformske demokratske stranke Vojvodine, Koalicije Vojvodina, Saveza vojvođanskih Mađara, Demokratske alternative, Demokratskog centra, Nove demokratije, Socijaldemokratske unije, Stranke demokratske akcije, Lige za Šumadiju, SPO – demokratskog pokreta, a koji je podnet na Odluku SIK-a o utvrđivanju rezultata izbora za predsednika Republike broj 310/1 od 27. 9. 2000.

A Rešenjem SIK-a broj 328/5 takođe od 30. 9. 2000. odbačena je i dopuna prigovora istog predlagača kandidata za predsednika Republike, kao neblagovremeno podneta.

Protiv oba rešenja Savezne izborne komisije, predlagač kandidata za predsednika Republike izjavio je odvojene žalbe SUC-u u kojima je predložio da se navedena rešenja ponište, da se poništi deo izbornog postupka koji se odnosi na utvrđivanje i objavljivanje rezultata izbora za predsednika Republike održanih 24. septembra o.g., i da se poništi odluka SIK-a o utvrđivanju liste kandidata za izbor predsednika Republike u drugom krugu glasanja.

Savezni ustavni sud je na sednici od 3. 10. 2000 (odlučio) da se postupak po ovim dvema žalbama spoji i donese jedinstvena odluka.

Na osnovu podataka u spisima predmeta, utvrdio sam da su žalbe blagovremeno podnete. U žalbi na Rešenje o odbijanju prigovora kao neosnovanog, podnosilac žalbe uglavnom navodi da su učinjene brojne nepravilnosti u sprovedenom izbornom postupku i radu SIK-a i osporavaju se rezultati izbora za predsednika Republike, koji je SIK utvrdio svojom odlukom od 27. 9. 2000. i objavio u sredstvima javnog informisanja i "Službenom listu SRJ" broj 50. od 28. 9. 2000.

Prema navodima žalbe, nepravilnosti se odnose:

1. Na rad Savezne izborne komisije posle zatvaranja biračkih mesta 24. 9. u 20 časova pa do objavljivanja konačnih rezultata izbora za koje vreme, kako se tvrdi u žalbi, nije bilo omogućeno članovima proširenog sastava SIK-a da učestvuju u prijemu izbornog materijala, obavljaju kontrolu ispravnosti tog materijala, prate kompjutersku obradu podataka iz izbornog materijala i utvrđuju rezultate izbora.

2. Da ovlašćenom licu predlagača kandidata za predsednika Republike nije omogućeno da sa stručnim pomagačima izvrši uvid u izborni materijal, fotokopira jedan broj zapisnika, a nije udovoljeno ni njegovom zahtevu da mu se predaju u štampanoj ili elektronskoj formi obrađeni podaci po biračkim mestima.

3. Da je u odlučivanju SIK-a o konačnim rezultatima izbora kao član proširenog sastava SIK-a učestvovalo lice koje nije član.

4. Da je SIK prilikom utvrđivanja rezultata izbora protivno zakonskim propisima uzeo u obzir izborni materijal izbornih jedinica 24 Prokuplje i 26 Vranje, i sa onih biračkih mesta sa Kosova i Metohije koji izbornim komisijama ovih izbornih jedinica nije stigao u roku od 18 sati posle zatvaranja biračkih mesta, nego je stigao kasnije.

Dalje, da u navedenoj odluci SIK-a o rezultatima izbora za predsednika Republike ima brojnih numeričkih protivrečnosti koje bitno utiču na izborne rezultate i da nije osnovana tvrdnja SIK-a da ti nedostaci nisu od uticaja na ukupne rezultate izbora.

Zatim, da nisu tačni navodi u obrazloženju osporenog rešenja SIK-a da za izbornu jedinicu broj 26 postoje dva rešenja Izborne komisije izborne jedinice kojima se poništavaju izbori na jednom broju biračkih mesta, i za savezne poslanike i za predsednika Republike, nego da postoji samo jedno rešenje o poništavanju izbora na tim biračkim mestima za savezne poslanike, a rešenje o poništavanju izbora za predsednika Republike na tim i nekim drugim biračkim mestima tvrdi se da nije doneto na sastanku Izborne komisije izborne jedinice broj 26 Vranje, od 27. 9. 2000, kako u rešenju piše, već da je doneto kasnije...

Dalje se tvrdi da je SIK u konačne rezultate izbora, u izbornoj jedinici 24 Prokuplje i broj 26 Vranje obračunao i rezultate sa određenih biračkih mesta za koja se u žalbi tvrdi da nisu ni otvarana, i da zapisnici sa tih biračkih mesta na koje se SIK poziva u obrazloženju svog rešenja nisu autentični. Žalbom se tvrdi da nije bilo otvoreno ni onih 18 biračkih mesta na KiM za koje SIK navodi da su samo sa njih uzeti u obzir rezultati izbora.

Zbog svih navedenih nepravilnosti podnosilac žalbe smatra da SIK nije potpuno i tačno utvrdio činjenično stanje i da je usled toga pogrešno primenio materijalno pravo, odbijajući prigovor protiv Odluke o utvrđivanju rezultata izbora za predsednika Republike (...).

(Prava rasprava počinje tek pošto su razmenjene upadice o tome da li je prisustvo predstavnika DOS-a saglasno izmenama koalicionog dogovora, da li na ovlašćenjima postoje pečati svih 18 članica DOS-a i da li svi predstavnici DOS-a mogu učestvovati u raspravi, da li za sudijskim stolom mogu da sede i akreditovani novinari i šest stručnih savetnika Suda itd.)

MIRJANA RAŠIĆPUNOMOĆNIK PODNOSIOCA ŽALBE: (...) U konkretnom slučaju učinjena je apsolutno bitna povreda u postupku...

Savezna izborna komisija nije u punom proširenom sastavu utvrđivala činjenično stanje. Prema odredbi člana 25. stav 2. Zakona o izboru poslanika u Veće građana koji se shodno primenjuje po članu 22. Zakona o izboru predsednika Republike sve radnje koje su u cilju utvrđivanja rezultata izbora i donošenja odluke do utvrđivanja konačnih rezultata Savezna izborna komisija mora vršiti u punom zakonom predviđenom sastavu...

Pojedini članovi Komisije su bili sprečeni da učestvuju u svim radnjama postupka relevantnim za utvrđivanje činjeničnog stanja. To je prva i osnovna primedba žalbe a to je direktna apsolutna bitna povreda pravila postupka koja samu odluku Savezne izborne komisije u utvrđivanju rezultata čini ništavnim....

Takođe, iz ovog "Službenog lista" može da se vidi povreda člana 81. stav 4. koji propisuje poseban Zapisnik za glasove koji glasaju putem pisma, pošto oni nigde nisu posebno iskazani, što za posledicu ima pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Veoma loš račun u "Službenom listu"

ZORAN LUČIĆ: Uvažene sudije, ja sam Zoran Lučić, profesor sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Pred sobom imam fotokopiju prvog lista "Službenog lista Savezne Republike Jugoslavije", od četvrtka, 28. septembra 2000, to je broj 50, godina 9, u kome je Savezna izborna komisija objavila Odluku o utvrđivanju rezultata glasanja za izbor predsednika Republike u 2000. godini.

U ovoj Odluci nalazi se 17 brojeva. Ti brojevi su kauzalno povezani. Recimo, ako se saberu važeći i nevažeći glasački listići, morali bismo da dobijemo broj koji je manji ili jednak broju upotrebljenih listića. Jer, čovek koji izađe na biračko mesto može da uzme listić, ali ne mora da ga stavi u kutiju. Ali, obratno nikako ne može da se dogodi.

Međutim, kada saberete brojeve pod 6a i pod 6b (broj nevažećih glasačkih listića i broj važećih glasačkih listića), dobijete zbir koji je veći od broja pod brojem 6, tj. veći od broja upotrebljenih glasačkih listića. To je apsolutno nedopustivo. Postavlja (se) pitanje, kako je nastala razlika!?

Dalje, pod brojem 6 je broj upotrebljenih glasačkih listića, a pod brojem 3 je broj neupotrebljenih glasačkih listića. Kada se saberu ta dva broja, dobije se suma koja je znatno manja od broja primljenih glasačkih listića, a tu bi u idealnim uslovima morala da postoji jednakost. Taj broj je znatno veći.

Dalje, ako uporedimo brojeve pod brojem 6 i pod brojem 5, (to je broj upotrebljenih glasačkih listića i ukupan broj birača koji su glasali), dobijamo da je broj 6, (tj. broj upotrebljenih listića) manji od onih koji su glasali. Kako je moguće da je glasalo više ljudi, nego što je upotrebljenih glasačkih listića!?

(...) Kako je moguće da u "Službenom listu" izlaze brojevi koji se ne slažu jedni sa drugima!? Moje sumnje povećava to što je za Veće republika sve urađeno savršeno tačno. Na trećoj stranici (istog) "Službenog lista" možete videti rezultate izbora za Veće republika i da utvrdite da je tamo sve savršeno sabrano. Kako je moguće da jedna ista Izborna komisija s jedne strane ima savršeno sabrane rezultate, a sa druge strane aljkavosti, koje dostižu razliku čak do 117.244 (...)

Brojanje u sobi dva

MILENA AREŽINA: Odmah da vam kažem da smo mi (u Saveznoj izbornoj komisiji) vrlo kolegijalno sarađivali i da između nas apsolutno nije bilo nikakvih primedbi...

Sekretar Savezne izborne komisije gospodin Milisav Milenković 23. septembra ovako saopštava: "Poštovana gospodo, svi ste vi danas od sutra u neprekidnom i stalnom radnom odnosu sve dok ne objavimo konačne rezultate. Dolazak u Saveznu izbornu komisiju u salu 1. u 10 časova." Eto naših 10 časova! Tu smo popili kafu, to je bio radni sastanak. A šta je sadržavao taj radni sastanak... Došli smo zato što imamo direktno zakonsko ovlašćenje da vršimo nadzor nad svim drugim organima u meri u kojoj to možemo i po postupku koji to sami određujemo (...)

Oko 17 časova imali smo prve pakete... Ko će da je gleda? Svi mi tu. Računalo se da će taj materijal pristizati iz trenutka u trenutak. Onda je Rajko Mišović, sudija Ustavnog suda i ugledan čovek koji je godinama radio te izbore, bio predsednik izbora, jer to je na kraju stvar rutine, odredio Gordanu Lukić, Jelicu Baković, Borivoja Jankovića i Miomira Perunovića i Rajka Mišovića u prvu radnu grupu koja treba da obradi prvi materijal koji je stigao. To je bio materijal pripadnika milicije koji su na određenoj službenoj dužnosti, kako sam već rekla otvoreno, kopnena zona. Taj materijal je (bio smešten), to je bio takođe radni dogovor, u sali broj dva...

Pošto sam već celi dan obilazila, tako, odbore, pošto (sam odlučila da) više kući neću ići, iako nisam bila predložena u tu radnu grupu, nastavila sam – odem tamo da sedim. Niko me nije ni zvao, znači nisam predviđena ni u kakvu radnu grupu, ali sam mogla tu da budem i ja sam zajedno s njima radila u jednoj vrlo tolerantnoj i vrlo korektnoj saradnji... Jedni su otvarali koverte, drugi slagali nevažeće, treći za jednog kandidata, drugog, bilo je pet kandidata, kao što znamo. Taj posao je vrlo težak... Čim više ljudi kontroliše, onda hoće svako da gleda i to je jako sporo išlo, ali vrlo pedantno. Molim vas, taj zapisnik potpisuju u sudu.

Gospodin Mamula nije došao, ali su došli Maja Vasić i Siniša Nikolić i sedeli su s nama u sobi dva. Oni takođe, znači, imaju pravo da prisustvuju. Jeste da su oni predstavnici (DOS-a) za poslanike u Veću građana, ali niko, molim vas, njima nije zabranio. Mogu samo da sede jer smo mi, u krajnjoj liniji, komisija...

Mi na kraju završimo te kutije i, konačno, tek smo sada ušli u neku rutinu da znamo taj posao da radimo. To je tehnički posao i videli smo da moramo proširiti stručnu službu, jer to samo stiže materijal, a mi, kakvi smo takvi smo, vidimo da ne možemo da uopšte sami završimo. Pošto smo jednu grupu za milicionere koji su glasali, koji su bili na nekom službenom mestu, pošto smo taj sanduk, da tako kažem, koverata završili i složili, zapisnik potpisali, kako smo svi bili premoreni, gospodin Mišević, koji je takođe od ranog jutra obilazio sve odbore, predložio je, poštovani predsedniče, negde oko 12 sati, da to nastavimo ujutro, ali da to bude što ranije.

Ja sam odmah predložila da dođemo u 7 sati pošto eventualno malo odspavamo jer više nije postojala fizička mogućnost da ne napravimo grešku. Sa tim predlogom svi se mi saglašavamo. Pojavila se i Maja (Vasić) i oni su bili tu, ali oni nisu imali potrebu da potpišu zapisnik, nisu na tome insistirali, a i nisu bili za predsednika i svi mi, molim vas, izlazimo. Samo su gospođa Batović i gospodin Dimić, takođe stalni članovi Savezne izborne komisije, po svaku cenu hteli (da nastavimo). Molim vas, ovo je važno da se stekne utisak o toj priči o navodnom izbacivanju – samo su oni hteli da još ostanu! Oni su došli tek u pet popodne pa su bili vrlo odmorni, a mi smo bili premoreni pošto smo ceo dan hodali po Zemunu, po Batajnici, Pančevu itd. Pošto je nas bilo više, složili se da svi idemo i pošto smo mi stajali na vratima i oni su, ljudi, shvatili da (treba da ) izađu jer nema smisla sada oni sami sa kutijama da ostanu, a niko drugi ne može da broji.

Da li je materijal prenet? On je i dalje ostao u sobi dva, (ispred koje je bilo) obezbeđenje.

Njihov izbor je i dalje bio (da se) se ne ispoljavaju. Sedeli su uredno u holu Skupštine. U holu Skupštine gospođa Maja je presedela zajedno sa Sinišom, dok se kod izvestilaca ponekad javila(...)

(Predsedavajući moli Milenu Arežinu da govori kraće.)

VIDA PETROVIĆ: Odredba člana 25. stav 2. kaže da organi za sprovođenje izbora rade u proširenom sastavu od dana utvrđivanja tog sastava do objavljivanja konačnih ukupnih rezultata izbora. To, i samo to kaže Zakon. Upravo nam je gospođa Arežina ispričala da se u određenim trenucima radilo po radnim grupama. Pošto je rekla da su te radne grupe stvarane ad hoc neformalno, kako se onda može utvrditi da je Savezna izborna komisija radila u smislu navedene zakonske odredbe. Insistiram na odgovoru a to je ono na čemu mi baziramo našu žalbu.

Gospođa Arežina je rekla da Savezna izborna komisija radi u sastavu kako je predviđeno Zakonom. Kako može to da kaže ako tvrdi da ispred prostorija u kojoj radi Savezna izborna komisija sede članovi (Komisije). (...)

AREŽINA: Gospodine predsedniče, imam samo jednu primedbu. Ako gospođa, ne znam kako se zove, meni je postavila pet pitanja – ja sad ne znam uopšte kojih pet pitanja. Ja stvarno ne znam šta je ona htela, ona je nešto izlagala, pričala...

PREDSEDAVAJUĆI: Prihvata se prigovor (...)

IRINA TOMIĆ: Pitala bih predstavnika Saveznog zavoda za statistiku na koji način je u odluci o utvrđivanju konačnih rezultata izbora za izbor predsednika Republike u 2000. godini iskazan broj birača koji su glasali putem pisama, koji su glasali na biračkom mestu koji je odredila Savezna izborna komisija za birače koji su prognani sa teritorije AP KiM, koji su glasali u vojnim jedinicama i ustanovama, na brodu, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, u pritvoru i slično...

EKSPLOZIJA KAO POSLEDICA KRAĐE GLASOVA: Beogradske ulice, 5. oktobra 2000.

"Sitne greščice" i jedino bitno pitanje

ŽIVKOVIĆ: Za Savezni zavod za statistiku, koji je inače servis Savezne izborne komisije, čiji sam i ja član, ovo su bili najteži izbori od 1990... Trebalo je u roku od 72 sata sve tri vrste izbora uneti u računare koji su raspoređeni u 27 izbornih jedinica i modemski povezani sa centrom koji se nalazio u sali 4 Savezne skupštine, a to je centar Savezne izborne komisije. U rezultatima koje je objavila Savezna izborna komisija ima sitnih greščica, povučenih iz zapisnika, koje apsolutno ništa ne utiču na 3-4 bitne cifre ili bitna podatka. Bitan podatak je ukupan broj i procenat birača koji su glasači. U izveštaju koji je objavljen on iznosi pet miliona nula pedeset tri i 428 (5.053.428)...

Sitne nelogičnosti o kojima je uvaženi profesor Lučić govorio, ponovo tvrdim, apsolutno ne utiču na ove procente... Mi smo preko gospodina Bakarca profesoru Šamiju poslali zbirne ukupne podatke za predsednika i po izbornim jedinicama. Stigla mi je poruka da se zbir ne slaže za negde oko 50.000 glasova. To je cifra koja odgovara onima za koje je Savezna izborna komisija po jednom članu Zakona jedna vrsta biračkog odbora... Na ovom obrascu je 96.361 birača koji su glasali van biračkog mesta. U taj broj ušao je i broj onih koji se razlikuje, o kome pričamo danas, 50.467. Znači, taj broj ne postoji u izbornim jedinicama. Taj rezultat od 50.467 je rezultat zapisnika koji je napravljen u Saveznoj izbornoj komisiji. (...)

Podaci za izbor odbornika (!) u Veću republika kažu da je tamo broj glasača koji su glasali ne pet miliona nula 53 i 428 (predsednički broj birača 5.053.428) nego pet miliona nula sedamdeset pet hiljada (5.075.000) – dakle veći od ovog (broja za predsednika Republike). Zašto se to desilo? Zato što smo mi dobijali podatke pet ili deset minuta pre isteka roka od 72 sata... Predsednik (Komisije) naređuje statističaru: Unosi to. Šalji! Jer ističe vreme za obradu i objavljivanje...

Tvrdim, sve što smo uneli u računare dobili smo od predsednika ili od ovlašćenog lica izbornih jedinica na terenu Vranje, Niš, Prokuplje, Sremska Mitrovica, Subotica itd. Samo neke zapisnike (za kažnjena lica, za lica diplomata itd., a o tome je već bilo reči, kada se Savezna izborna komisija pojavljuje za izbor predsednika), dobili smo u Saveznoj izbornoj komisiji, gde su sastavljeni zapisnici o tome koji je to broj...

Znam da ima sitnih tehničkih nedostataka, (ali tvrdim) ono što je bitno i vitalno, da cifre sa kojima mi raspolažemo kažu da dva predsednička kandidata imaju pravo na drugi krug, da je jedan kandidat osvojio mnogo više glasova (pet-šest stotina hiljada) ali da na osnovu ovih brojeva nije stekao uslov da je pobedio u prvom krugu.

ZORAN ŠAMI: Ovaj materijal bi morao da bude apsolutno precizan. Moram, nažalost, da vam kažem kao matematičar, ne bi smela u njemu da postoji razlika ni za jedan glas, jer ako postoji razlika u jednom jedinom broju, onda znači da program ne funkcioniše, onda znači da neko naknadno naštimava konačni rezultat.

Bez obzira da li to sad utiče ili ne utiče na rezultat izbora, mi smo upravo čuli od gospodina Živkovića da su oni bili modemski vezani sa svih 26 izbornih jedinica, odnosno 27. Prema tome, program, ako je ispravan, automatski mora da izbaci apsolutno tačne rezultate.

Uvidom u taj materijal koji smo dobili od g. Živkovića, lako je proveriti upravo jednu stvar, ako je reč o broju glasalih birača, da kad saberete cifre glasalih u 26 izbornih jedinica i 27. u Crnoj Gori, dobijete cifru koja je za 50.636 glasova manja. Naravno, vi to razumete, podatak koliko je ljudi glasalo, kao što nam je upravo g. Živković objasnio, je jako važan podatak, jer uz njega (je) i podatak koliko koji kandidat ima glasova, i možete izračunati procenat, a ovde je upravo pitanje – da li jedan od kandidata za predsednika Republike ima više ili manje od 50 odsto. To je jedino bitno pitanje.

Pored navedene greške u ovom materijalu ima još nekih grešaka sa kojima ja ne bih zamarao Sud, ali ovo je najvažnije: ako se konstatuje ta greška, na izbore više nije izašlo 5.053.428 nego 5.002.792 (...)

Govorim takođe na osnovu materijala iz Saveznog zavoda za statistiku. Jedan od tih materijala nosi termin, datum 28. 9, 10, 21, drugi 28. 9. u 10.48.

Pre svega za Opštinu Prokuplje. U materijalu gde su dati zbirni rezultati po opštinama, konstatovano da je otvoreno, navodno 5 mesta u Opštini Gora, gde se pouzdano zna da nije otvoreno nijedno. Uzgred budi rečeno, na tim mestima je izašlo 8023 birača, svi kandidati izuzev g. Miloševića su dobili NULA glasova, nije bilo nevažećih i svih 8023 birača je glasalo za g. Miloševića, što je nesumnjivo njihovo pravo, da su stvarno glasali. Ali oni, kako mi tvrdimo, nisu.

U Opštini Prizren, od 10 mesta otvoreno je jedno. Mi imamo rezultate sa tog jednog. Izašlo ih je oko 100 i nešto birača. Međutim, ovde se tvrdi da je otvoreno svih 10 mesta, da je na njima izašlo 30.929 birača, a 30.757 glasova je osvojio g. Milošević. Jedno od tih biračkih mesta, inače, nalazi se, u bivšem Domu JNA, a sada, koliko čujemo, sedište UČK.(...) Istovremeno, u istom materijalu se za izbor za Veće republika, za Prizren, tvrdi da nije otvoreno 10 mesta nego 8. Pazite, izbori su bili istovremeno, mesto je otvoreno ili nije otvoreno. Ako je za predsedničke izbore otvoreno 10, onda je valjda 10 otvoreno i za Veće republika...

Gospođa je odbila

NEBOJŠA BAKARAC: Kada sam četiri dana došao posle izbora da izvršim uvid shodno ovlašćenjima i članu Zakona tražio sam eksplicitno od gospođe Arežine da mi pokaže prvo sve glasačke listiće predsedničke. Rekla je nisu u Skupštini, tražio sam da mi pokaže biračke spiskove bilo po biračkim mestima bilo centralni birački spisak. Rekla je nije u Skupštini. Na kraju sam tražio glasačke listiće birača koji se nalaze na odsluženju vojnog roka. Rekla je to se takođe ne nalazi u Skupštini u četvrtak 28, znači dan pre završetka roka za uvid...

Vas pitam, gospodine Živkoviću, ako su ti glasovi brojani u Skupštini, gde su bili!? (...) Ako ste tvrdili da je gospodin Milošević dobio 50.000 glasova od ovog korpusa koji sam naveo, a gospodin Vojislav Koštunica 300 glasova, ja bih to vrlo lako ustanovio uvidom u te glasačke listiće. Prebrojao bih glasove Vojislava Koštunice i ustanovio bih da li je to što vi govorite istina ili nije. Ali, to mi niste omogućili, tj. gospođa Arežina mi je to onemogućila. Rekla je da se ti listići ne nalaze u Skupštini? Gde se oni nalaze? Da li se oni nalaze u Kruševcu? U kontejnerima? Imamo dokaze za to. Ili se nalaze u Čačku? Idu na spaljivanje? Gde su? Da li se uništava, to je pitanje, da li se sistematski uništava glasački materijal? A, gospođa Arežina je lepo navela da ste to dužni da čuvate četiri godine.

AREŽINA: Gospodine Bakarac, ja sam to rekla i na početku, nas dvoje stvarno smo se videli u Skupštini dva puta. Prvi put, kada sam Vam zajedno sa predsednikom Ekspertskog tima saopštila, oko uslova iz člana 66.

Drugi put, gospodine Bakarac, sedeli ste u sobi gde upravo sede stručne službe Skupštine koje pripremaju sav materijal i gde se nalaze zapisnici.

Molim vas, ja sam čak i došla, i to bar možete da ustvrdite, i pitala da li Vam je potrebno još moje prisustvo? Vi ste rekli: "Nemojte, molim Vas, Vi mi komplikujete, pitate me tamo neke lične stvari, odakle sam, šta sam, ja se bolje snalazim kada Vas nema..." I tako sam ja ostavila Vas u stručnim službama.

Gospodine Bakarac, i Vama poštovani Sude, da dam jednu napomenu... Da je tražio uvid u zapisnike koji jesu predmet unošenja u statistiku za ove četiri kategorije, među njima svakako i Vojska, mi bismo (tražili pismeni zahtev), kao što (smo kada) ste tražili da Vam se dostavi fotokopija, insistirali da napišete pismo. Jeste, odbili smo Vas. Ali, i u ovom slučaju, kada je u pitanju Vojska, molim Vas, kada je u pitanju Vojska, mi bismo tražili pismeno da nam se podnese taj zahtev... Bez konsultacije sa vojnim vlastima, da li mi smemo dozvoliti identitet određenih ljudi. Ali, gospodin to nije tražio, znači, propustio je mogućnost da izvrši uvid.

BAKARAC: Vrlo kratko. Papir koji sam dostavio povodom uvida, lepo stoji, "glasačke listiće". Svi glasački listići su jednaki, nisu obeleženi imenom, oznakama, itd., ne može se identifikovati ko je glasao iz Vojske, za koga, ne može se ugroziti ničija privatnost. Ja sam tražio da mi se da tih, to niko nije sporio, 50.300 glasačkih listića. Znači, tražio sam listiće. Gospođa je sada potvrdila da mi nije omogućila. Stručna lica kažu da nemaju ovlašćenje... I nemaju, oni su samo stručna lica pri SIK-u, nemaju ovlašćenje da bez dozvole, pre svega gospođe Arežine ili nekog drugog, uvaže moje zahteve.

AREŽINA: Ali niste hteli više da sedim sa Vama.

BAKARAC: Gospođa je odbila to, i to je jasno.

SRDIĆ: Čuli smo i jednu i drugu stranu (...)

IVAN ŠEBEKADVOKAT: Da li je sud na nesumnjiv način utvrdio, znači putem dokaza koje smo mi prezentirali sudu i koji su ovde izvedeni, da li je materijal sa biračkih mesta sa Kosova u izbornim jedinicama 26 Vranje i 24 Prokuplje dostavljen u roku od 18 sati, odnosno da je taj rok probijen. Ako nije, molim vas da se procesna rasprava nastavi i da to utvrdimo nesumnjivo.

Da li je celokupni izborni materijal, ne samo zapisnici sa biračkih mesta, dostavljen Saveznoj izbornoj komisiji? Ja sam bio u izbornoj jedinici 26 – Vranje i ustanovio sam da se tamo (nalazi) sve sem zapisnika sa biračkih mesta koji su dostavljeni Saveznoj izbornoj komisiji. (Materijal) se nalazio u prostorijama opštine u sedištu komisije 26-Vranje...

SRDIĆ: Sud je prikupljao dokaze i vodio javnu raspravu. Sud će tek nakon svega što smo dobili potvrđivati činjenice pred donošenje odluke. Javna rasprava je završena.

***

EPILOG

Dok je 4. oktobra vođena ova rasprava, događaji širom Srbije su se brzo smenjivali. Dok je odluka Ustavnog suda 5. oktobra pisana, masa građana je na svoj način verifikovala izborne rezultate na ulicama. Ustavni sud je posle raznih kontroverznih izjava u noći između 5. i 6. objavio Odluku PP broj 33/2000 i 33/1-2000 na osnovu koje je Savezna izborna komisija 7. oktobra 2000. pod brojem 363/1 objavila Konačne rezultate izbora za predsednika Republike u 2000. godini. Po toj odluci, Koštunica je sa osvojenih 2.470.304 glasa (50,24 odsto biračkog tela) proglašen za pobednika. U tim konačnim rezultatima ponavljaju se, međutim, neke od nelogičnosti pominjane u raspravi – broj upotrebljenih biračkih listića je 4.915.090, a ukupan broj birača nije bio ni 5.053.428, ni 5.075.000, 5.002.792, kako je licitirano u raspravi, nego 4.916.920! Protiv članova SIK-a podignuta je tužba, ali proces nije okončan.


 

Gluvi telefon: odmah ili nikad

GLAS: Predstavite se.

FILIP GOLUBOVIĆ: Mi smo u tvrdnjama gospođe koja nosi uniformu u plavom koja se predstavlja u ime Savezne izborne komisije čuli da je tokom rada Savezne izborne komisije ona u četiri navrata tražila da izvrši uvid u rad Izborne komisije u pismenoj formi. Molim da se ta tvrdnja gospođe takođe dokaže putem uvida u ta četiri zahteva na koje se ona poziva.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala lepo. Ja sam predstavio gospođu Milenu Arežinu na samom početku da je (ona) za Saveznu izbornu komisiju, možda vam je to promaklo. Gospođo Arežina, imate reč da odgovorite na ova pitanja.

GOLUBOVIĆ: Vi kažete da ste podnosili četiri zahteva Izbornoj komisiji čiji ste član ? Gde su ti zahtevi? Vaši zahtevi u pismenoj formi?

AREŽINA: Ko ste Vi, gospodine, pošto bih htela da se i Vi legitimišete?

GOLUBOVIĆ: Molim?

AREŽINA: I ja bih htela da se Vi legitimišete, i Vi ste, ne znam kako se zovete?

GOLUBOVIĆ: Predsedavajući, ja pitam....

SRDIĆ: Molim vas, gospođo Arežina, slušajte pitanje.

GOLUBOVIĆ: Mi smo tokom postupka tražili u pismenoj formi da nam se omogući uvid u rad Komisije. Ovde smo čuli da je to takođe učinila i gospođa Arežina, da li je tako? U četiri navrata, u pismenoj formi. Ja sam samo tražio da vidimo takođe te zahteve, ništa više.

SRDIĆ: Molim, evo pitanja. Odgovor?

AREŽINA: Sada Vas najljubaznije molim da mi pomognete u vezi sa Vašim pitanjem. Ko je tražio, Vi ili gospodin Bakarac? A koga ste Vi predstavljali?

GOLUBOVIĆ: Mi tražimo od Suda.

AREŽINA: Znate šta, ja moram Vama odgovoriti...

GOLUBOVIĆ: Niste Vi Sud, molim vas... Okrenite se na drugu stranu, mi tražimo da Sud po službenoj dužnosti zahteva od predstavnika Savezne izborne komisije da podnese dokaze na svoju tvrdnju, da je u toku postupka četiri puta tražila, od ovde prisutnog direktora Saveznog zavoda za statistiku, da joj se omogući uvid u izborni materijal.

SRDIĆ: Sud je primio pitanje, naša sednica se snima, i Sud će dati odgovor...

GOLUBOVIĆ: S obzirom na usmenost ovog postupka i dokaze koji se moraju priložiti, tražimo da se to učini odmah, kao što smo učinili mi. Tražimo istovetno ponašanje učesnika u ovom postupku.

SRDIĆ: Ja bih molio sudiju izvestioca...

GOLUBOVIĆ: Da nam pokaže?

SRDIĆ: Ako se nešto postavlja danas, treba nam određeno vreme.... Ako vam treba neki dokumenat, mi ćemo vam to dostaviti. Prema tome, ne možete to tražiti u ovom trenutku.

GOLUBOVIĆ: Vi sada tvrdite da oni možda nemaju, možda imaju...

SRDIĆ: Nisam tvrdio da nemaju...

GOLUBOVIĆ: Kažete da nisu u mogućnosti...

SRDIĆ: Ako neko nešto nema, onda sigurno nije u mogućnosti...

(Sledi odluka suda da se dokaz neposredno iznese, to jest da se sva dokumentacija prezentira odmah.)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net