Njihov obračun s njima >

Jelovnik optužbi

Dramatična eskalacija nepoverenja, razmena serije optužbi i kontraoptužbi unutar vladajuće koalicije svakodnevno puni stranice novina. Mediji liče na švedski sto pretrpan bogatim izborom ponuda u lancu napada i kontranapada. Šta bi se kao glavni meni sa spiska moglo naći na stolu prikazujemo čitaocima na osnovu izjava strana u sporu. Sa stola svako po sopstvenom izboru može da odabere omiljeno jelo

Vladu Srbije su partijski aktivisti Demokratske stranke Srbije optužili za sporost u realizaciji reformi i sistemskih promena, posebno u ekonomiji, pravosuđu, zakonodavstvu, a zamera joj se kašnjenje i u kadrovskim promenama. Uz to, Vlada se, po rečima Vojislava Koštunice: "Samozadovoljno ukopala, proklamovala je kao najviši cilj promene u društvu izuzevši sebe iz tih promena."

Iz Đinđićevog bloka uzvraćaju da DSS ne želi da preuzme odgovornost, a da istovremeno želi da koristi privilegije i vlasti i opozicije. U DSS-u objašnjavaju da je to zato jer nisu spremni da preuzmu odgovornost za politiku na koju imaju samo simboličan uticaj, a posebno ne za poteze kojim se razvaljuju stubovi pravne države. Premijer Đinđić priznaje da DSS nije bio adekvatno zastupljen u vladi, ali ističe da ta stranka nikada nije iskreno stala iza vlade. Premijer Srbije je procenio da je na delu: "besprizorna kampanja protiv vlade koja je po modelu Miloševićevog vremena. Svaki dan puštaju po jednu laž i zbunjuju narod, i veruju da će posle izvesnog vremena taj negativni imidž na nekoga i da se nalepi."

Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica odbacuje ovaj prigovor i tvrdi da: "Sve što je DSS od svog osnivanja do sada radio bilo je rukovođeno interesima višim i važnijim od uskostranačkih i afirmacijom pravne države. Šta će nam država ako ona nije pravna, šta će nam država ako njom budu carovali korupcija i kriminal."

Nakon svega Đinđić je ovih dana predložio: "Hajde da stavimo sve na sto. Nema tabu tema, nema amnestiranih osoba, sve naše supruge, svi naši kabineti, svi naši kumovi, svi naši prijatelji, sve naše cigarete... hajde da skupimo relevantne činjenice o svakoj od tih tema. A odgovor je bio – ne."


 

Optužbe na račun Demokratske stranke

Hag: Isporučivanje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu urađeno mimo zakona.

Vlada Srbije: Neefikasna, glomazna je i nije operativna. Nije spremna da promeni način rada i da u praksi primeni principe zakonitosti i odgovornosti, kao i da pokaže da je spremna za raspravu o radu svakog člana, i o odgovornosti vlade u celini.

Kolegijum vlade: Bitne političke odluke donosi Kolegijum vlade, organ koji na to nema pravo. Preveliki broj potpredsedničkih mesta u Vladi Srbije, da se, sa sadašnjih sedam, broj potpredsednika vlade svede na dva ili jednog, koji bi imao jasno ovlašćenje, zaduženje i bio odgovoran.

Uredbe: Vlada se uredbama (monopol na naftu, uredbe o prometu nafte, derivata i duvana, Vlada je uredbama ozvaničila šverc cigareta), i time krše Ustav i zakone.

Agencije: Vlada formirala 11 agencija, čime izbegava javnost u radu, kao i skupštinsku kontrolu rada.

Tajnost rada: Sva akta, uključujući i zaključke, trebalo bi da budu objavljeni u "Službenom glasniku" Srbije. Drži sastanak sa ministrom policije i funkcionerima Državne bezbednosti u sedištu stranke.

Ministarstva: Pojedini ministri nekompetentni za funkcije na kojima se nalaze. Neodgovarajući rad ministarstava posebno policije, pravde, saobraćaja i telekomunikacija.

Policija: I dalje postoje politički motivisana ubistva, nije rasvetljen nijedan zločin, nije prekinut nijedan lanac organizovanog kriminala. Iako je u više navrata najavljivano razrešavanje slučajeva kao što su Ibarska magistrala, ubistvo Slavka Ćuruvije, ti i drugi slučajevi iz perioda prošle vlasti nisu rešeni. Povezanost sa mafijom. Zakoni: Do danas je usvojeno svega nekoliko zakona, zaostaje se u sprovođenju reformi, ali se ne zaostaje u onome što je pogubno po reforme.

Korupcija: Haraju korupcija i kriminal. Postoje indicije da su pojedini resori Vlade radili "na ivici zakonitosti", da je u njima bilo korupcije i kriminala.

Povezanost Zorana Đinđića sa Stankom Subotićem Canetom i organizovanim kriminalom.

Mediji: Kontrolišu medije i zloupotrebljavaju ih.

Izbori: Ne smeju na izbore jer je DSS dvostruko popularniji.

Podaništvo prema Zapadu: Otkrivanje leševa iz hladnjača, izručivanje Miloševića...

Ruše SRJ: Vlada Srbije se nedovoljno angažuje na očuvanju savezne države. Štaviše, povremeno preuzima ingerencije savezne države koje joj po Ustavu ne pripadaju, čime podriva saveznu državu.

Kosovo: Nije dobro to što je Đinđić pozvao Hašima Tačija na razgovore jer Tači nije dobar sagovornik. Među Albancima se mogao naći primereniji sagovornik. Uostalom, ministar pravde Vladan Batić traži da Tači odgovara za zločine pred Haškim tribunalom, a premijer ga poziva na razgovore.

Optužbe na račun Demokratske stranke Srbije

Hag: Otežavanjem isporučivanja Miloševića ugrožavali stabilnost i međunarodni položaj SRJ.

Neustavnost i nezakonitost: Krše Ustav i zakone (povratak SRJ u UN, smenjivanje i imenovanje u Vojsci Jugoslavije, rad savetnika. Koštunica je i dalje na funkciji predsednika stranke; drži sastanke partijske koalicije, DOS-a, u Palati federacije i time podržavljuje vladajuće partije). Koštunica drugome pripisuje kršenje Ustava, a sam ga je povredio 42 puta, i ne poštuje dogovore postignute na sastancima DOS-a.

Kočničari reformi: Nisu ništa reformsko predložili, nisu promenili savezno pravosuđe, Ustavni i Savezni sud... Čoveka koga su predložili za potpredsednika vlade oslobodili funkcije potpredsednika stranke. Za ministra su predložili Obrena Joksimovića, koji je uspeo da protiv sebe okrene čitavu struku, a za saveznog ministra finansija, koji bi morao da bude simbol reformi, izabrali čoveka koji ima 71 godinu i koji je bio savetnik Radomana Božovića.

Pokrovitelj SPS-a: Štiti ljude bivšeg režima (Radomir Marković, Nebojša Pavković...). Koketira sa kadrovima SPS-a.

Savetnici: Kabinet predsednika SRJ ima veću moć od Skupštine Jugoslavije. Savetnici Koštunice (Ljilja Nedeljković, Aleksandar Tijanić, Gradimir Nalić) stvaraju paralelne centre moći. Traži se formiranje anketnih odbora za proveru rada Koštuničinih saradnika Gradimira Nalića i Ljiljane Nedeljković, predsednikove supruge, i kontakte predsednikovog kabineta sa Radetom Markovićem, bivšim šefom Državne bezbednosti Srbije.

Vojska: Samovoljna imenovanja generala.

Paralelna SDB: Prave paralelnu policiju; nisu prihvatili u Vladi Srbije poslove kontrole trgovine duvanom, borbu protiv korupcije i uterivanja poreza na ekstraprofit; efikasnost policije bila bi veća da Koštunica nije čuvao Radeta Markovića koji je uništio brojne dokaze.

Mediji: Kontrolišu medije i zloupotrebljavaju ih.

Dve stolice: DSS mora da se odluči želi li da bude vlast ili opozicija, jer ne može da bude i jedno i drugo. DSS je od osnivanja vlade zapravo digao ruke od njenog delovanja i sve vreme njenu aktivnost posmatrao s nekim akademskim cinizmom. Traže rekonstrukciju Vlade, optužuju Vladu za korupciju, a istovremeno odbijaju da prihvate ministarska mesta, kao da ne žele da preuzmu odgovornost.

Izbori: Izbori se traže jer jedna stranka želi da kapitalizuje svoj narasli politički uticaj i veliku popularnost svog predsednika.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net