Desilo se na Vidovdan

 

1389 – U bici na Kosovu polju Turci su pobedili srpsku vojsku. Srbija je potom postala turska vazalna država.

1874 – Umro je Ilija Garašanin, jedan od vođa ustavobranitelja, ministar unutrašnjih poslova i predsednik vlade Kneževine Srbije (1861-67). Njegovo "Načertanije" prvi je nacionalni program Srbije i bilo je temelj srpske spoljne politike do Prvog svetskog rata.

1914 – Gavrilo Princip ubio je u Sarajevu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju.

1919 – Potpisan je Versajski mirovni ugovor između Nemačke i saveznika kojim je i formalno završen Prvi svetski rat.

1921 – Donet je Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Vidovdanski ustav) kojim je novonastala država proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević.

1948 – Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro).

1989 – Na Gazimestanu, na Kosovu obeležena je šeststogodišnjica Kosovske bitke. Centralni događaj na skupu, kojem je prisustvovalo oko milion ljudi, bio je govor tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

1992 – Na platou ispred savezne skupštine počeo Vidovdanski sabor. S tog skupa, koji je trajao osam dana i okupljao više stotina hiljada ljudi, traženi su ostavka tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, raspuštanje Narodne skupštine i formiranje vlade nacionalnog spasa. Paralelno su održani masovni studentski protesti sa istim zahtevima.

1993 – U Ženevi počela druga runda pregovora o rešavanju krize u Bosni i Hercegovini.

1994 – U Parizu održan sastanak eksperata Kontakt-grupe na kojoj dogovorena podela BiH po principi 51:49.

1996 – Završena demilitarizacija istočne Slavonije.


 

O Vidovdanu

Vidovdan je praznik sv. Vida, zaštitnika lekara i apotekara, kotlara, gluvonemih i gluvih, rudara, glumaca i plesača, koji je pozivan u pomoć u mnogim nevoljama: kod nervnih i očnih bolesti, protiv tzv. Vidova plesa (grčenja i trzanja mišića) i padavice, u opasnostima munje i vatre, protiv zmijskog ujeda, za očuvanje nevinosti. Sam sv. Vid, ipak, nema naročito izražen kult, a o njegovom životu nisu sačuvani nikakvi istorijski potvrđeni izvori, već samo legende nastale oko 600. godine i iz kasnijeg doba. Ipak, on postoji u najstarijim crkvenim kalendarima i na Istoku i na Zapadu. U Srpskoj Pravoslavnoj crkvi se Vid, Vidoje ili Vitus ne spominje, niti je tom svecu posvećena bilo kakva služba. Uprkos tome, on postoji u srpskoj narodnoj tradiciji gde je, kao i kod ostalih Slovena, preuzeo funkcije velikog slovenskog božanstva, Svetovida, čiji je glavni praznik padao u vreme žetve.

Svetovid je, kod baltičkih Slovena, bio bog rata, zaštitnik plodnih njiva i iscelitelj.

U našoj tradiciji sačuvana je uspomena na belog Vida, ratnika i konjanika, čiji je atribut svetlost. Njegove isceliteljske moći uglavnom su prenete na sv. Vrače, ali se zadržalo uverenje da sv. Vid leči očne bolesti.

U srpskoj narodnoj tradiciji Vidovdan se vezuje za legende iz ciklusa o Kosovskoj bici, pa se zbog toga na taj dan ne peva, ne igra i ne veseli.

Komisija za praznike Vlade Srbije predlozila je 6. aprila 2001. godine uvođenje novih praznika: državnog – Dan državnosti Srbije (Sretenje, 15. februar), dva narodna praznika – Sveti Sava (27. januar, dan duhovnosti, prosvete i kulture) i dan palih za otadžbinu (Vidovdan, 28. jun).


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net