Sudbina jedne specijalne škole >

Tajna nestalih pečata

Zašto srpsko ministarstvo prosvete uporno ostaje nemo kada je reč o problemima škole za nagluve

PRVI ŠTRAJK U STOGODIŠNJOJ ISTORIJI: Škola "Stefan Dečanski"

U srpskoj prosveti štrajk je praktično redovno stanje. Štrajk u Školi za osobe oštećeng sluha – nagluve "Stefan Dečanski" privlači pažnju zato što je prvi u dugoj istoriji ove ustanove osnovane 1897. godine i zato što se zaposleni ne bune zbog plata, već zbog nedavno nametnutog direktora.

Dosadašnjem direktoru Vasi Obradoviću mandat je istekao u martu, a konkurs za novog direktora raspisan je dva meseca ranije. Pošto je Ministarstvo prosvete obećalo da će biti poštovane odluke kolektiva, zaposleni su tajnim glasanjem između dva kandidata izabrali Obradovića koji je dobio 52 glasa od 76 prisutnih. Njegov konkurent profesor Gordana Nikolić dobila je šest glasova, toliko je bilo i nevažećih, a dvanaestoro nije glasalo. Školski odbor (ŠO), neka vrsta pandana upravnim odborima u preduzećima, podržao je ovu odluku i prosledio je Ministarstvu.

U međuvremenu je stigao befel opštine Savski venac da se moraju birati novi školski odbori od po sedam članova: troje iz škole, jedan iz Saveta roditelja i troje eksperata, sponzora i, uopšte, onih koje odabere opština.

"Pošto je rukovodilac Koordinacionog tela za prosvetu opštine Savski venac (inače kadar Demokratske stranke, penzionisani inženjer, prim. aut.) Radoš Nikolić poverovao anonimnoj dostavi, dva stručnjaka su kao nabeđeni ‘espeesovci’ i ‘julovci’ eliminisana iz konkurencije za članove ŠO koje bira opština. Umesto njih, u ŠO ulaze dr Vesna Radoman i dr Jasmina Karić. Inače, dr Vesna Radoman je bila mentor Gordani Nikolić za magistraturu", kaže za "Vreme" profesor škole "Stefan Dečanski" Zlatomir Stefanović.

Predlog za novi ŠO poslat je u Ministarstvo i zaposleni su čekali odluku. Po školi, međutim, počinju da se motaju inspekcija za privredni kriminal i finansijska policija pokušavajući da nađu štogod protiv bivšeg direktora, a opština (na čijem je čelu Branislav Belić, član DS) nalaže da se obustavi opremanje radionice praktične nastave za grafičku struku.

RAZLOZI ŠTRAJKA: Dana 22. maja, pred sam raspust, u školu stiže hatišerif iz Ministarstva: Vaso Obradović razrešava se dužnosti direktora, na mesto "ve-dea" postavlja se Gordana Nikolić, pomenuti konkurs se poništava i ima da se raspiše novi. Pomalo neobično, kada se zna da konkurs poništava onaj ko ga je raspisao, dakle – škola. No, kao što po svedočenju zaposlenih koji su s njim kasnije razgovarali reče pomoćnik ministra za osnovnoškolsko obrazovanje Želimir Popov, takođe iz DS-a: "Ne postoji ništa iznad potpisa ministra prosvete."

Odmah počinje štrajk, a razloge objašnjava profesor Ljiljana Novaković:

"Gordana Popović nema podršku kolektiva, a naročito nas je pogodilo to što nam je Ministarstvo pet meseci posle onog glasanja nametnulo baš nju. Ona se odnosi krajnje neodgovorno prema svojim osnovnim obavezama u školi: često odsustvuje (na bolovanju je ove godine provela više od četiri meseca kad se sabere, prim. aut.), ali je zato bila angažovana u svojoj nevladinoj organizaciji Center for Integral Development of Deaf Children. U tim projektima su, inače, učestvovala naša deca."

Zanimljivo je da je baš u vreme kada je Ministarstvo postavilo "ve-dea", Milica Petković, predsednik školskog sindikata Nezavisnost, donela rešenje Vlade Srbije u kojem se potvrđuje sastav ŠO i za predsednika postavlja dr Vesna Radoman. Po datumu se videlo da je rešenje negde čamilo mesec dana.

Školski odbor se odmah skupio, verifikovao personalni sastav i potpredsednika, ali ne i odluku Ministarstva da im "ve-de" bude Gordana Nikolić. Umesto toga, pozivajući se na Statut škole koji mu to omogućava, ŠO za "ve-dea" direktora bira profesora Zoricu Popović. Odluka je doneta rezultatom 5:2. Protiv su bile oktroisane članice dr Jasmina Karić i dr Vesna Radoman, koja je ipak, kao predsednik, potpisala dokument. Privrednom sudu, gde se direktori upisuju u registar da bi im potpisi bili punovažni, škola šalje i odluku Vlade o izboru Gordane Nikolić i odluku ŠO. Pismeno je obavešeteno i Ministarstvo, a 58 od 81 zaposlenog nastavlja štrajk po principu: 30 minuta nastave i petnaest minuta razgovora s decom, jer, kako kažu, hendikepiranu decu ne smeju tek tako pustiti – časovi su trajali koliko treba.

Štrajkači su odmah otišli u Ministarstvo i nekako uspeli da ih primi pomenuti g. Želimir Popov, koji je insistirao da prekinu štrajk i rekao ono o ministrovom potpisu kao Svetom pismu.

"Gospodin Popov nas je posle dva-tri dana ponovo primio i pokušali smo da mu objasnimo da ćemo za direktora umesto Gordane Nikolić prihvatiti bilo kog drugog kolegu, čak i nekog ko nije iz struke, jer smo svi dovoljno iskusni u ovom poslu i možemo sami da vodimo školu. Uzalud", kaže predsednik štrajkačkog odbora Dragoslav Marković.

On još veli da su potom tražili da ih primi ministar Gašo Knežević. Stigli su opet samo do g. Popova, koji im je rekao da ministar nema vremena i da bi u školu mogla da im svrati i policija. Stvarno, u školi su zatekli dvojicu policajaca. Pozvala ih je Gordana Nikolić tražeći da izbace štrajkački odbor iz direktorove kancelarije. Organi reda rekoše da za to treba sudski nalog i – odoše.

Dva dana kasnije, 6. juna, štrajkači opet krenuše u Ministarstvo gde im je za sutradan zakazan sastanak s ministrom. Vrativši se u školu, konstatovali su da je fioka sekretara obijena i da su nestali pečati. Sekretar je, inače, bio na bolovanju, a ključeve je ostavio štrajkačkom odboru čiji predsednik tvrdi da se fioka otvarala uz prisustvo neželjeneog "ve-dea". Dođe policija, sedoše štrajkači, sede i "ve-de".

OBIJANJE FIOKE: "Gordana Nikolić izjavila je da je po preporuci Ministarstva prosvete, uz prisustvo Ljiljane Deljanin, nadzornika Ministarstva za specijalne škole i još dva svedoka, obila fioku, uzela pečate i deponovala ih u Ministarstvo o čemu postoji zapisnik", svedoči za "Vreme" profesor Vera Muškinja. "Kada je koleginica Popović pitala šta da radi sa rešenjem o promeni radnog mesta koje joj je uručeno bez pečata, Nikolićka otvori tašnu, izvadi pečat, stavi ga na rešenje i vrati. Policajci počeše da se smeju. Da su znali da je stavila pogrešan pečat, svečani, sa krstom i ocilima, verovatno bi se smejali još više."

Profesor Vera Muškinja kaže da ih je sutradan ministar Knežević lepo primio, pažljivo saslušao i rekao da sličnih problema ima i na drugim mestima: "Predložio nam je da, pošto nema vremena da se čekaju novi zakoni, raspišemo konkurs za direktora po hitnom postupku, na šta nismo znali da imamo pravo. Školski odbor, bez predsednika i jednog člana, ali s propisanom dvotrećinskom većinom, šalje g. Popovu svoju odluku da raspiše konkurs."

Od tog trenutka, štrajkači su u Ministarstvo mogli da stignu samo do službe obezbeđenja. Kažu da su se obratili Savetu za prosvetu Demokratske stranke ne bi li nekako došli u kontakt sa g. Popovim. Dočekani su ljubazno i to je bilo sve. Pošto su treći dan uzastopno poljubili vrata Ministarstva, pred školom su imali šta da vide: jedan policijski kombi, dva policijska automobila i oficira "s tri čvarka" koji im je, kako kaže profesor Mirjana Bojanić, rekao da ima u pripravnosti 50 ljudi iz interventne brigade: "Čovek je popio kafu, video da ima posla sa ženama do zuba naoružanim bukvarima,

motorolom nekome nešto javio i otišao sa svom pratnjom."

E, sad malo i Gordana Nikolić. U razgovoru za "Vreme" ona objašnjava da joj prilikom onog glasanja koje je izgubila sa 52:6 nije dozvoljeno da pročita svoj plan i program:

"Nisu hteli da me saslušaju rekavši da oni mene dobro znaju i da nemam šta ja tu da pričam. U školi sam već duže vreme gurana u stranu. Bivši direktor mi je rekao da ovde mogu da dospem dalje od korektivne gimnastike samo preko njega mrtvog. Kada je reč o pečatima, nisam to uradila po preporuci Ministarstva, niti je gospođa Deljanin bila prisutna. Uradila sam to uz tri svedoka i sastavila zapisnik. Razumete, sekretara nema, direktor nije predao dužnost, škola u nelegalnom štrajku... Morala sam da sprečim moguće zloupotrebe pečata. Moram priznati da sam slagala rekavši da sam ih deponovala u Ministarstvo, jer sam se plašila fizičkog napada. Noću me zovu telefonom, prete... Jednog dana sam upozorena da ne idem u školu jer će me rastrgnuti."

Gospođa Nikolić ističe da je svojevremeno, dok je imala svoj razred, od devetoro dece (u školi su odeljenja od sedam do deset đaka) dvoje nastavilo redovno školovanje: "To nikome u školi nije pošlo za rukom. Na bolovanja sam išla prvo zbog sebe, a onda su mi se i deca porazboljevala. Zamera mi se što sam u međuvremenu radila u svojoj nevladinoj organizaciji, ali trebalo je da vidite ‘Tri praseta’, predstavu pozorišta Čičak u paviljonu ‘Veljković’: bilo je dve stotine ljudi. Iz škole nije došao niko. A igrala su naša deca. U stvari, problem škole je u tome što se sa decom radi kao pre dva veka. Svaka promena nailazi na otpor. Da ne daj bože imam nagluvo dete, ni slučajno ga ne bih dala u ovu školu".

OPIS STANJA: Štrajkači priznaju da onomad nisu hteli da saslušaju ekspoze svoje koleginice, ali i dodaju da na to imaju pravo po Statutu škole, te da nije mogao da govori ni drugi kandidat. Čudi ih što gospođa Nikolić omalovažava korektivnu gimnastiku kada je svojevremeno insistirala da je vodi, pošto je praktično na njoj magistrirala, a profesor Goranka Marić odgovorno tvrdi da je bila na pomenutoj predstavi i da je videla najmanje 12 profesora, ako ne i više.

Trenutno stanje: v.d. direktora otpušta, poslednja plata nije stigla jer u registru Privrednog suda još stoji ime prethodnog direktora, svega nekoliko odeljenja koje vode profesori bliski gđi Nikolić dobilo je svedočanstva i diplome. Štrajkači objašnjavaju da to ne može da se uradi bez sednice nastavničkog veća, da potpis Gordane Nikolić nije validan i da žele da spreče izdavanje nevažećih dokumenata. Poslednja vest – u "Borbi" je objavljen konkurs za izbor direktora. Poveli su štrajkači, ali se na ovome neće završiti pošto su podnete i krivične prijave. Pošto u utorak, 19. juna, g. Popova od osam do četiri nije bilo u kancelariji, čitaoci "Vremena" ostaće uskraćeni za odgovore na pitanja zašto Ministarstvo do te mere ignoriše volju većine zaposlenih; zašto rešenje o ŠO čeka mesec dana i uz postavljanje v.d. direktora stiže baš pred raspust; ko je slao policiju pred školu za hendikepiranu decu; zašto Ministarstvo ignoriše odluke ŠO koji je samo postavilo?

Ima toga još, ali ne i prostora u novinama.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net