Budućnost osnovnih škola u Srbiji >

Loš program i drugi problemi

Nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Friedrich Ebert" organizovali tribinu "Reforma sistema osnovnog obrazovanja"

U kakve škole će ići buduće generacije đaka i kakvo obrazovanje će sticati? Da li su programi koje deca savladaju u osnovnoj školi primereni uzrastu i potrebama? Šta treba uraditi da škola bude zadovoljstvo a ne neprijatna obaveza? Na ova i slična pitanja pokušali su da odgovore Gašo Knežević, ministar prosvete i sporta u Vladi Republike Srbije, Nenad Havelka, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Bogradu, Nenad Milošević, učitelj u O.Š. "Vladislav Ribnikar", Ilija Jukić, pedagog i član Foruma roditelja, i Marina Drndarski, nastavnik i član Sindikata obrazovanja Srbije, učesnici tribine "Reforma sistema osnovnog obrazovanja", 9. juna u Studentskom kulturnom centru. Tribinu je pratilo više od sto nastavnika, učitelja, profesora, pedagoga, psihologa i direktora beogradskih osnovnih škola koji su sa pažnjom saslušali učesnike, a potom postavljali pitanja o najvećim problemima sa kojima se suočavaju u svom poslu. Iznenađujuće veliko interesovanje i odziv zaposlenih u prosveti očigledno su proistekli iz velike potrebe da se o promenama u sistemu obrazovanja razgovara i da se one sprovedu.

Reforma sistema osnovnog obrazovanja je neophodna, složili su se svi učesnici u diskusiji. Kako će se sistem menjati zavisi od mnogo faktora ali ne postoji jedinstveno mišljenje o tome koji je najveći problem koji najhitnije treba rešiti. Promene u obrazovanju koje je najavio ministar Knežević trajaće više godina, a nejveća prepreka je ekonomska situacija od koje zavisi brzina reformi. Rezultati do kojih je došao profesor Havelka u istraživanju Instituta za psihologiju o "Razvoju i nivou obrazovanja osnovaca", ukazuju da će biti potreban ozbiljan i dugotrajan rad da bi reforma bila uspešna. Učitelj Nenad Milošević je naveo primere gradiva sa kojim se suočavaju đaci nižih razreda koji nije menjan u proteklih nekoliko decnija, a koji treba da bude osnova njihovog daljeg obrazovanja i vaspitanja. Neprimerenost programa određenih predmeta uzrastu učenika svakodnevni je problem, ali bolje obrazovanje dece zavisi i od kvaliteta prosvetnih radnika. Marina Drnadarski, član Sindikata obrazovanja Srbije, istakla je da u školama moraju raditi dobri učitelji i nastavnici koji imaju motiv i mogućnost da se tokom svog radnog veka usavršavaju i prilagođavaju potrebama novih generacija. Učesnici su izneli i predlog da bi i učenike trebalo povremeno anketirati o tome kako ocenjuju rad svojih učitelja i nastavnika, ali se mogla čuti i primedba da bi se mnogi zaposleni u školama protivili takvom načinu preispitivanja svog rada. Programi i gradivo nisu problem samo đaka i prosvetara već i roditelja, objašnjavao je Ilija Jukić, član Foruma roditelja.

Par sati diskusije nije dovoljno ni da se pomenu svi nedostaci i problemi aktuelnog sistema osnovnog školstva, ali je zaključeno nakon diskusije da i Ministarstvo, i roditelji, i prosvetni radnici žele da se pronađu kvalitetna rešenja i za društvo i za decu. Tribina je nadležnima u Ministarstvu prosvete pokazala i da postoji mnogo direktora škola koji ne žele da postavljaju pitanja o reformi sistema obrazovanja, već da nekome iznesu problem njihovog kolektiva koji ne mogu sami da reše.

"Vreme" će u narednom broju, 21. juna, objaviti podlistak o tribini "Reforma sistema osnovnog obrazovanja" sa najinteresantnijim delovima izlaganja i diskusije.


 

Naš izazov

Nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Friedrich Ebert" su u februaru ove godine pokrenuli seriju tribina pod zajedničkim nazivom "Vreme izazova" s namerom da se pokrene stručna javna rasprava o najvažnijim problemima jugoslovenskog društva u tranzicionom periodu. Organizovanje takozvanih okruglih stolova uz prisustvo publike inicirano je potrebom da se prekine praksa donošenja važnih odluka iza zatvorenih vrata bez konsultovanja široke stručne javnosti. Cilj nije nuđenje rešenja ni mešanje u izvršnu i zakonodavnu vlast, već da se na jednom mestu okupe sve zainteresovane grupe za dati problem, da se između njih uspostavi komunikacija i sagleda veličina problema sa kojima se suočavamo. Tribine su otvorene za sve zainteresovane a nakon svake tribine "Vreme" objavljuje podlistak sa integralnim sadržajem izlaganja učesnika. Posle tribina "Civilna kontrola policije" i "Koji je model privatizacije potreban Srbiji", tema "Reforma sistema osnovnog obrazovanja" na kraju školske godine logičan je kraj prvog dela ciklusa "Vreme izazova". Još tri tribine biće organizovane do kraja godine, a ako bude postojalo interesovanje, ciklus će se nastaviti i sledeće godine.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net