Avganistan >

Zloslutno obeležavanje

Edikt o žutim trakama usledio je posle vrenja unutar talibanskog pokreta u kome su pristalice čvrste ruke ojačale svoj položaj u vlasti. Režim je prošle sedmice organizovao javno bičevanje jednog nevenčanog para optuženog za seks

OVAKO JE POČELO: Spomenik Budi u Avganistanu, jedna od najvećih civilizacijskih vrednosti, više ne postoji

Tvrdokorna islamska vlast u Kabulu sleganjem ramena odbacila je međunarodno zgražavanje povodom objave da će Hindusi u Avganistanu morati da nose žute oznake. Talibani tvrde da će takvo obeležavanje ljudi zapravo zaštititi manjinske grupe od zloglasne prilježnosti verske policije.

Talibanski zvaničnici su potvdili da će pripadnici majušne hindustanske zajednice morati da nose komad žutog platna na grudima kad god izađu iz kuće. To je zato, kaže talibanska novinska agencija, da bi se sprečilo bilo kakvo "uznemiravanje" onih koji nisu muslimani, a koje bi, bez oznake, mogla da zadrži verska policija.

Hinduskinje će morati da pokrivaju lice velom, kao i sve žene u Avganistanu, mada Hindusi kažu da njihove žene to rade od pamtiveka. Talibanska agencija dodaje da nije tačno da će Hidusima biti naloženo da istaknu žute zastave na krovovima svojih kuća i da će žute trake moći da nose i u unutrašnjem džepu. Još nije izvesno kada mula Mohamad Omar, samotni duhovni vođa talibana, namerava da ozakoni edikt. Ali, dosadašnje iskustvo sa talibanskim fatvama govori da kada se jednom objave bivaju neporecive.

Većina avganistanskih Hindusa, koji su se uglavnom bavili trgovinom i menjanjem novca, napustili su zemlju sredinom prošle decenije, pre nego što su talibani osvojili Kabul. Prema nekim procenama danas ih u Kabulu nema više od 500.

OSUDE: Vašington je odmah osudio potez talibana i nazvao ga "poslednjom u dugoj listi užasavajućih represija". Predstavnik Bele kuće Ričard Boučer kaže da žuta značka nasilno žigoše manjinske grupe i da "nikad, nikad ne može biti opravdana". Indija, postojbina Hindusa, izrazila je gnev opisujući edikt kao "žalostan".

Ali, mirne reakcije pojedinih Hindusa u Kabulu navode na zaključak da bi žute trake, u najmanju ruku, mogle da ublaže represiju od strane verske policije, zadužene za poroke i vrline, koja rutinski tuče i zatvara Avganistance koji ne nose bradu.

Edikt o žutim trakama usledio je posle vrenja unutar talibanskog pokreta u kome su pristalice čvrste ruke ojačale svoj položaj u vlasti. Režim je prošle sedmice organizovao javno bičevanje jednog nevenčanog para optuženog za seks. Fazl Rahman i neimenovana žena dobili su po 100 udaraca šibom na stadionu u Kabulu pred hiljadama gledalaca.

Prošle sedmice talibanska garda je zatvorila jednu bolnicu, koju su osnovali Italijani, i isprebijala osoblje na osnovu dostave da su tamo muškarci i žene zajedno ručali. Zvaničnici su takođe zatvorili četiri od šest ureda UN-a zbog uvođenja dodatnih sankcija Avganistanu početkom ove godine.

Ali, ovo je prvi put da je demoralisana i okopnela hindustanska zajednica suočena sa nekim progonom. U martu, kada su talibani razorili dve džinovske, preko 1500 godina stare statue Bude u Bamijanu kao bogohulne, vlasti su rekle da će držanje "idola" i dalje biti dozvoljeno unutar hinduističkih hramova. U Avganistanu, gde talibani surovo sprovode svoje konzervativno tumačenje sunitskog islama, privrženost bilo kojoj dugoj veri je opasno. Da bi preživeli, Siki i muslimani šiiti moraju neprekidno da pregovaraju s vlastima i da služenje svojoj veri prilagođavaju talibanskom diktatu.

Druge vere jedva da su prisutne u siromašoj zemlji od 25 miliona stanovnika. Kaže se da hrišćana nema, što je teško verovatno, a pouzdano se zna za jednog Jevrejina, avganistanskog rabina, kome je dozvoljeno da održava oronulu sinagogu u Kabulu.

Nema budista, ali su talibani i pored toga uništili istorijske statue Bude kao neislamske i idolopokloničke. Ali, među šačicom verskih manjina koje još postoje u nekom značajnijem broju, život pod talibanima je stalan izazov. Problemi su najveći za muslimane šiite, kojih ima više miliona, ali na koje talibani gledaju kao na nevernike. U velikim gradovima, kao što su Kabul i Hazrat, šiitima je dozvoljeno da se mole u džamijama i da uče u islamskim školama, ali u nekim seoskim oblastima oni se otvoreno proganjaju. Izveštaji iz severoistočnog Avganistana govore o periodičnim masakrima šiitskih etničkih grupa.

NAPOR: Sunitsko-šiitska šizma je u najvećem delu odgovorna za dugotrajno neprijateljstvo između Avganistana i šiitskog suseda Irana. Pošto većina avganistanskih šiita smatra da svoje etničke korene vuče iz drevne Persije, u vreme praznika kao što su persijska nova godina, poznata kao Nav Ruz, u Kabulu vlada velika napetost. Ove godine talibani su dozvolili šiitima da 21. marta, na nekoliko sati, posete svoje svetilištile Ali u Hazratu. Istovremeno su zvanično objavili da svi oni koji slave Nav Ruz moraju da budu "žigosani kao nevernici" i da Avganistanci "moraju da mrze persijsku novu godinu". Talibani priznaju samo lunarni kalendar i tekuća godina zvanično je 1421.

Edikt o žutim trakama došao je iz minstarstva za širenje vrline i zaštitu od poroka. Talibanski zvaničnici kažu da je zapravo reč o bezopasnom naporu da se Hindusi zaštite od zlostavljanja. "Hindusi ne treba da liče na muslimane zbog sopstvene bezbednosti, da ih ne bi uznemiravala verska policija", kaže glavni predstvnik vlade Abdul Hai Mutmain. Vozila sa teško naoružanim pripadnicima talibanske verske policije rutinski patroliraju ulicama kako bi osigurala da žene nose čadore od glave do pete, da muškarci imaju brade i da se usrdno mole pet puta dnevno.

Novi edikt, kažu analitičari, po svoj prilici odražava dalji talibanski napor da uspostave svoje tvrdo viđenje islama na 95 odsto teritorije Avganistana koju danas kontrolišu. Navodno, talibanski dekret dalje nalaže da svi ljudi koji nisu muslimani u roku od tri dana napuste svaku kuću koju dele sa muslimanima, i da moraju da slede odredbe islamskog zakona ili da se suoče sa kaznom.

Talibanski pokret, koji do sada nije uznemiravao verske manjine u zemlji, sprema se da se na njih obruši, što bi bio još jedan pokazatelj da režim, izolovan međunarodnim finansijskim sankcijama i optužen da podstiče terorizam, postaje čak i nazadniji i da je spreman da se dodatno suprotstavi svetskom mnjenju.

Talibani vladaju nad 80 do 90 odsto Avganistana, zemlje koja prolazi kroz dvadeset drugu godinu rata. Borbe se nastavljaju između talibana i poslednjih preostalih neprijatelja okupljenih u Severnom savezu. Sa talibanama je u Avganistan došlo versko tumačenje koje zabranjuje ženama rad van kuće i školovanje, gledanje televizije, slušanje muzike i igranje karata.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net