I have a dream

Ima nešto duboko bizarno u vesti da je „ubedljivo najveći tržni centar u regionu“, Galerija Beograd, otvoren u petak u kompleksu Beograda na vodi. Pošto je već završen, na prvi pogled je logično da vlast koristi priliku da istakne još jedan svoj grandiozan građevinski poduhvat, ali otvarati tržni centar (u kome većina lokala i ostalih sadržaja zvrji prazno) usred epidemije korona virusa koja se opet zahuktava, uz popriličnu verovatnoću da će ubrzo i taj, a i drugi tržni centri zbog te iste epidemije biti uskoro zatvoreni, zvuči tragikomično.

Bizarno je i da otvaranju tržnog centra prisustvuje predsednik države, koliki god taj centar bio (doduše, on je prisustvovao i otvaranju prve završene zgrade u Beogradu na vodi). Ono što je prilikom svečanog otvaranja izgovorio spada u redovno obraćanje njegovoj publici, koja od silnih obraćanja ne može da se seti šta je ranije govorio, kao kada je onomad najavljivao da ćemo vakcinu imati najkasnije do kraja godine („Sada počinje da se puni šoping mol. Očekujemo u martu i aprilu da će se najviše popuniti, kada budemo imali vakcinu“).

Ona većina koja zbog siromaštva nema mogućnosti da putuje po regionu i kontinentu, može samo na reč da veruje predsedniku koji tvrdi da je Beograd na vodi „nešto najlepše u Jugoistočnoj Evropi“, i da je „urađena najlepša promenada u Evropi, sa najviše zelenila i izlazom na reku“; koliko li je tek onih koji umeju da provere da li će „ceo projekat doprinositi BDP-u zemlje sa 0,3 odsto, što znači da će imati značajan uticaj na našu ekonomiju“ (zlobnici bi rekli, kakav BDP takav i doprinos).

I tako, kao dete u luna-parku, vozikao se predsednik po tržnom centru, uz komentar da nije uspeo da obiđe ni 50 odsto; poručivao da smo „dočekali da i stranci rade kod nas (na gradilištu Beograda na vodi), a ne samo da naši ljudi idu u inostranstvo“, zaboravljajući da pomene da stranci rade kod nas upravo zbog masovnog odlaska naših ljudi u inostranstvo.

Kao dodatak opseni prostote, izjavio je i da će lično predsednik kompanije „Igl Hils“ Mohamed Alabar pregovarati za dolazak brenda Luj Viton u Galeriju Beograd, i da bi dolazak tog brenda mnogo značio za privlačenje gostiju iz regiona (vau!). „Video sam da već ima puno poznatih brendova“, rekao je Vučić, dodajući da se iznenadio tokom obilaska kada je video neke brendove koje je ranije mogao da vidi samo u Beču, na primer (vau, kako predsednik poznaje brendove!!!).

Bilo je toga još, ali najtužnije su zvučale naizgled pohvalne reči Muhameda Alabara da je otvaranje objekta Galerija više od posla i da je to ostvarenje sna srpskih zvaničnika koji su u njega verovali, prvenstveno predsednika Aleksandra Vučića, koji je „čovek koji ne želi samo da sanja, već želi i da vidi kako to izgleda u stvarnosti“.

O snovima je govorio i sam Vučić: „Drago mi je da smo uspeli da izdržimo sve napade i ružne reči i sve pokude zbog pokušaja da ostvarimo snove. Trudim se da sanjam visoke snove i težim ka ostvarenju velikih ciljeva, jer samo tako naša zemlja može da ide napred…“

Jadni su predsednik i zvaničnici bilo koje zemlje kojima je ostvarenje sna otvaranje još jednog tržnog centra. A jadna je i zemlja koju oni vode.