Tampon i okvir >

Oružani rasplet i ustavni zaplet

"Preševski rat" i "Hakerupov ustav": da li kosovski Srbi ipak još imaju šansu da u pregovorima iznude odgovornije ponašanje međunarodnih faktora kad je u pitanju njihova elementarna bezbednost

"PRVI DOS-OV RAT": Akcija MUP-a Srbije u selu Oraovica

U trenutku kada je NATO konačno doneo odluku da jugoslovenskim oružanim snagama odobri povratak u poslednji preostali segment tampon zone, grupa albanskih ekstremista u civilu ušla je u selo Oraovicu nadomak Preševa van tampon zone i prihvatila se oružja koje je tamo prethodno bilo doneto. "Mobilisali" su lokalno stanovništvo, naplaćivali reket, gradili utvrđenja i počeli da napadaju vojsku i policiju.

Jugoslovenske oružane snage su u ponedeljak oko 17 časova opkolile Oraovicu, pozivajući pobunjenike da polože oružje i garantujući bezbednost albanskom stanovništvu koje napusti selo. Sudeći po izveštajima agencija, većina je otišla u obližnje Preševo, a na Kosovu je registrovano oko hiljadu izbeglica. Sukob je privremeno utihnuo oko 20 časova u ponedeljak, kada su združene snage uspostavile kontrolu nad dve trećine Oraovice, uključujući tu i glavni seoski put koji su ekstremisti držali u blokadi.

U utorak oko 11 sati naše snage uništile su bunker albanskih ekstremista kod seoskog mlina u Oraovici, a onda je, na zahtev predsednika državnog Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojše Čovića, komandant združenih snaga bezbednosti general-potpukovnik Ninoslav Krstić naredio obustavu vatre od 11.00 i 13.00 sati, a pobunjenici su pozvani da napuste Oraovicu. Lokalnom albanskom stanovništvu garantovana je bezbednost.

Sukob je posle zatišja ponovo buknuo da bi oko 16.30 u utorak bila naređena još jedna obustava vatre radi novih pregovora u kojima je nuđeno da se pripadnici samoproklamovanog UČPBM-a povuku iz Oraovice. Po nekim vestima pripadnici UČPBM-a počeli su da se povlače iz Oraovice prema Bukovcu, unutar tampon zone na administrativnoj granici sa Kosovom. Po drugima, ni međunarodni posrednici nisu uspeli da ih nagovore na mirno povlačenje, i vojska je saopštila da će akciju završiti. U utorak uveče kolona naših združenih snaga koja je bila u selu spojila se s jedinicama koje su bile na brdu. Komandant združenih snaga bezbednosti general-potpukovnik Ninoslav Krstić saopštio je u utorak uveče novinarima da je u sukobima sa albanskim ekstremistima poslednjih dana poginulo 14 pripadnika UČPBM-a, da ih je osam lakše i teže ranjeno, a da se 80 pripadnika naoružanih Albanaca iz UČPBM-a predalo pripadnicima združenih snaga bezbednosti.

Izveštač Asošijeted presa javlja da je nekoliko kuća srušeno. General Krstić je međutim izjavio da su srušena pojedina pobunjenička utvrđenja, ali da nije bilo rušenja civilnih objekata niti da je bilo civilnih žrtava.

Jugoslovenske snage bezbednosti završile su akciju kombinacijom oružane intervencije i pregovora, uz prisustvo međunarodnih posmatrača i novinara.

Nakon okončanja akcije potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović, koji je stanovnicima Oraovice uputio apel da odlože oružje i vrate se redovnim poslovima, rekavši da je potreban izvestan period da se uklone prepreke, razminira teren i stabilizuje stanje. Izrazio je zadovoljstvo što nije bilo žrtava među civilima. Lider Partije za demokratsko delovanje (PDD) Albanaca sa juga Srbije Riza Haljimi nije davao izjave novinarima.

Tako je završen taj jednodnevni "prvi DOS-ov rat", uvezen iz "zone bezbednosti".

USTAVNI ZAPLET: Ostaje sumnja da se s druge strane tampon zone na Kosovu, i pored pozitivnih pomaka, ne radi dovoljno na razoružanju ekstremista i na razbijanju njihovih logističkih baza na Kosovu, i da je još živa strategija koketiranja s albanskim nacionalizmom.

Politički gledano, tamo je ovih dana okrenuta jedna "stara stranica". Odluka administratora Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i izaslanika generalnog sekretara UN-a Danca Hansa Hakerupa (Haekkerup) da oktroiše "Ustavni okvir privremene samouprave za Kosovo" previše liči na Rambuje.

Tim dokumentom se predviđa obrazovanje pokrajinske skupštine, predsedništva predsednika i vlade, posle izbora predviđenih za 17. novembar. "To znači da narod (the people) po prvi put u istoriji može da odlučuje o svakodnevnim pitanjima, to će biti vaša samouprava!" Sledi nešto o puti u Evropu, itd...

Hm. Hans Hakerup (1945) čovek je impozantnog političkog iskustva, obrazovanja i tradicije – sin bivšeg danskog ministra spoljnih poslova i ministarke za ekonomiju, funkcioner danskih socijaldemokrata, šef danskih ministarstava za socijalna pitanja, obrazovanje, rad, član danskih parlamentarnih komisija za bezbednost, za spoljne poslove, za odbranu...

S takvim iskustvom, on mora biti svestan neuspeha administracije UN-a da vlada tim protektoratom-nedonoščetom NATO intervencije iz 1999, i mora znati da sem Prištine, Peći, Prizrena ili Đakovice, koje bi trebalo da obezbeđuje 50.000 NATO vojnika, teško da u Evropi ima mesta gde ćete poginuti ako progovorite pogrešnim maternjim jezikom.

Svi kriju neprijatnost što se to ne dešava u zoni odgovornosti "Balkanskog Kasapina" već sada u zoni odgovornosti visokopočitajemih zvaničnika UN-a. Ni Kušner (prvi neslavni administrator na Kosovu, gorljivi zagovornik NATO intervencije radi prekidanja humanitarne katastrofe), ni Hans Hakerup (drugi administrator, takođe zagovornik intervencije) nisu obezbedili neophodnu normalizaciju prilika. To je ohrabrilo albanske ekstremiste da nastave "nacionalni rad" i da započnu gerilsku akciju i u Makedoniji, gde nisu imali izgovore koje im je na Kosovu davao bivši beogradski režim.

Onda se došlo do procene da bi nekom ustavnom fasadom možda mogao da se prikrije taj neuspeh. Tako smo dobili "dekret Grigorija Aleksandroviča (Hakerupa) Potemkina".

POKLON: Naravno, objašnjenje će glasiti da štićenike uz krupne simboličke ustupke treba učiniti suodgovornim. Obaveze međunarodnih misija na Kosovu, pre svih UNMIK-a, biće nadgledanje sprovođenja Rezolucije 1244 SB UN-a, ponavljano je. Naglašavao je da će predstavnik generalnog sekretara UN-a paziti da odluke ne prekrše rezoluciju Saveta bezbednosti, iako izostavljanje pominjanja imena države u čijim se okvirima taj protektorat (još formalno) nalazi verovatno predstavlja kršenje te rezolucije. Uostalom, nije jasno naglašeno ni to da ta rezolucija predstavlja "izvor" tog "ustava".

Privremenim ustavnim okvirom za Kosovo određeno je da će pokrajina imati svog predsednika, kojeg će izabrati parlament sastavljen od 120 poslanika, od kojih će stotinu biti izabrano direktnim glasanjem, dok će deset poslanika biti predstavnici Srba, a desetoro pripadnici ostalih zajednica. Pokrajinski parlament sa zakonodavnim ovlašćenjima imaće sedmočlano predsedništvo sastavljeno od predstavnika političkih stranaka Albanaca u kojem je jedno mesto ostavljeno i za predstavnika srpske nacionalne zajednice, a jedno za ostale. Ukoliko Predsedništvo ne može da razreši neki spor, formiraće se poseban "panel" i on će biti formiran po principu ravnoteže, a konačnu reč imaće specijalni predstavnik UN-a.

Ustavni okvir obezbeđuje prava buduće skupštine da donosi zakone u domenu zdravstva, obrazovanja i zaštite prirodne sredine, ali šef UNMIK-a, će imati pravo da raspusti parlament. Međunarodni administratori na Kosovu će, takođe, zadržati nadležnost nad porezima, budžetom Kosova, pravosuđem, kao i nad Kosovskim zaštitnim korpusom.

Hakerup je naglašavao da ovaj dokument uživa podršku generalnog sekretara UN-a i široku podršku u Savetu bezbednosti. Od zvaničnika ruskog ministarstva spoljnih poslova dolazi, međutim, ocena da taj dokument nije baš u skladu s nalozima Saveta bezbednosti, da je nastao "mimo Saveta bezbednosti". Glavna tema razgovora između generalnog sekretara UN-a Kofija Anana i predsednika Rusije Vladimira Putina u Moskvi 15. maja bila je situacija na Balkanu, a dvojica državnika su posebnu pažnju posvetila situaciji u pokrajini Kosovo i Metohija i njenoj budućnosti.

Iz NATO-a i sa raznih drugih adresa stižu izjave da nezavisnost Kosova neće dobiti podršku, no srpska strana za sada na to gleda sa sumnjom.

Sa zapadne strane Hakerup dobija podršku. Uticajni "Fajnenšel tajms" taj ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu i najave održavanja parlamentarnih izbora u novembru ocenjuje kao "dosad najznačajniji korak u prenosu vlasti na lokalno stanovništvo". Hakerup je negde za svaki slučaj izjavio: "Mi smo još uvek tu i još imamo ulogu, samo smo napravili korak nazad..."

REVOLT: Kada je Hans Hakerup u utorak 15. maja proglasio taj "ustav" i za 17. novembar najavio te izbore morao je znati da tu elementarnih uslova za izbore nema, i mogao je pretpostaviti da Srbi teško mogu u njima da učestvuju. Tanjug izveštava o revoltu među srpskim žiteljima opštine Leposavić, a politički predstavnici Srba (Marko Jakšić, Milan Ivanović, Rada Trajković) ocenili su taj dokument kao "ubijanje na rate" i "konačni progon". Članica Privremenog veća Kosova Rada Trajković nije prisustvovala ceremoniji proglašenja tog dokumenta i pozvala je sve relevantne političke lidere Srba na Kosovu i Metohiji "da se uzdrže od naglih rešenja i da pod pokroviteljstvom predsednika Jugoslavije, predsednika Vlade Srbije, članova republičke i savezne vlade i pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkve održe konsultativni sastanak svih relevantnih političkih predstavnika, koji bi utvrdili jedinstven stav o ponuđenom dokumentu i izborima".

Oliver Ivanović je izjavio da Srbi u tom dokumentu ne mogu videti ništa dobro, pošto ono što nisu mogli da ostvare u prisustvu jakih predstavnika međunarodne zajednice sada treba da ostvare u direktnom kontaktu s Albancima.

Albanska strana je takođe izrazila nezadovoljstvo dokumentom – Rugova i Haradinaj blaže, a nešto radikalnije Tači, pošto je izjavio da će raditi na izborima, ali da će biti protiv tog dokumenta, a po nekim izveštajima proizlazi čak da je misiju UN-a na Kosovu prvi put nazvao "okupatorskom".

Hakerup nije prihvatio amandmane albanske strane koja je tražila da se prejudicira i konačno buduće rešenje time što će se u osnovni pravno-politički akt uneti odredba o referendumu. Referendumsko odlučivanje o konačnom statusu Kosova, međutim, ostaje cilj albanskih lidera i oni će se hvatati za činjenicu da je ostala nejasna formulacija koja govori o tome da će se prilikom formulisanja konačnog rešenja uzimati u obzir "volja naroda", kao što će se držati i za reč ustav u dugačkom nazivu tog dokumenta.

Reakcije srpskih političara u Beogradu bile su negativne, a u utorak se očekivalo da se o Hakerupovom dokumentu izjasni svojim saopštenjem i srpska vlada, ali je bilo jasno da će se sva saopštenja kretati u okvirima rezolucije koju je pre nedelju dana usvojila Skupština Srbije. Na beogradske zvaničnike vrši se pritisak da nagovore kosovske Srbe da učestvuju na izborima, ali ovi teško da imaju tu vrstu uticaja. Naprotiv (kako je negde izjavio Đinđić), oni će verovatno morati da prepuste odluku kosovskim Srbima, pošto se o njihovoj koži radi.

Jedna od poenti glasi da o izborima koje Hakerup zakazuje za 17. novembar ne može biti reči pošto Srbi u najvećem delu pokrajine nemaju elementarne uslove da izađu na glasanje.

Na najavu nekih od srpskih lidera da će bojkotovati izbore i da će formirati paralelne institucije, šef UNMIK-a je kazao da na Kosovu neće biti dozvoljeno stvaranje paralelnih institucija, kao i da će predstavnici nacionalnih zajednica koji ne učestvuju na izborima sami sebe isključiti iz političkog života. To zvuči previše cinično i previše podseća na otpisivanje proteranih krajiških Srba posle "Oluje" 1995.

Kosovski Srbi su svojim amandmanima tražili da budu uvedena pravila koncesualne demokratije primenjena u belgijskom ustavu i pravila rotacije ključnih funkcionera predviđena švajcarskim ustavom, ali je Hakerup to protumačio kao uvođenje veta i odbacio predlog s obrazloženjem da bi to vodilo blokiranju odlučivanja i da Srbi i druge manjinske nacionalne zajednice na Kosovu imaju na raspolaganju dovoljno zaštitnih mehanizama. Predstavnik srpske nacionalne zajednice u timu za izradu pravnog okvira za samoupravu na Kosovu Aleksandar Simić ocenio je da je specijalna procedura (radi zaštite interesa nacionalnih grupa) drastično osakaćena jer nije prihvaćen zahtev srpske strane o delegacijama poslanika nacionalnih zajednica u Skupštini Kosova, kako je to bilo precizirano sporazumom u Rambujeu, koji je albanska strana potpisala.

Albanci su na neki način dobili jake elemente državnosti u toj "privremenoj samoupravi", a Srbi su nezadovoljni i zabrinuti i njihov položaj bi se mogao pogoršati čak i ako na izborima pobedi umereni Rugova. Ali, šta je tu je, jedan akt je stupio na snagu... Oni će pogrešiti ako krenu u konfrontaciju s međunarodnim faktorima na Kosovu, pošto se kaže: "Koga je moliti, nije ga ljutiti..." U položaju u kome su, oni ipak još imaju šansu da u pregovorima oko uslova za izbore iznude odgovornije ponašanje međunarodnih faktora kad je u pitanju elementarna bezbednost. To nije nemoguć zahtev, jer svi vide, mada malo njih hoće da prizna, da sadašnje stanje na Kosovu predstavlja fijasko jedne međunarodne misije koje ni Magna karta libertatum ne može pokriti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net