Lažov

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pre neki dan je prozvao „lažove“ sa N1, iz NIN-a i „Vremena“. Neotesanu i paušalnu pogrdu predsednika izazvalo je to što je NIN objavio intervju sa članicom Saveta za borbu protiv korupcije Jelisavetom Vasilić, koja je rekla da vojvođanski paori pričaju da je predsednički brat Andrej Vučić umešan u masovnu, a zakonski sumnjivu, kupovinu vojvođanske zemlje, te da nadležne institucije krše zakon odbijajući da Savetu dostave traženu dokumentaciju kako bi se utvrdilo činjenično stanje. N1 je to preneo, „Vreme“ nije, ali spada u korpus nepodobnih medija, pa je predsednik države Aleksandar Vučić uzeo sebi za pravo da sve đuture proglasi „lažovima“, mada niko iz ovih medija ne samo da ništa nije slagao, već čak nije ni tvrdio da je predsednički brat nešto muljao po Vojvodini.

Građani zaposleni u ocrnjenim medijima su zajedno sa ostalim građanima Srbije poslodavci Predsednika Republike. Zaposlenik građana krši svoja ustavna ovlašćenja kada vređa jedan deo svojih poslodavaca i proizvoljno ih proglašava „lažljivim“, dakle društveno nepodobnim. U konkretnom slučaju je očigledno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić lažno optužio ljude zaposlene u medijima koji se njemu ne sviđaju, pa se sam autovao kao lažov.

Građani Srbije koji javno iznose mišljenje koje se ne sviđa Aleksandru Vučiću i državnim funkcionerima sa partijskom knjižicom Srpske napredne stranke, navikli su da ih njihovi zaposlenici nazivaju lažovima, protuvama, izdajnicima, kriminalcima, bednicima… To je počelo da se podrazumeva. Nenormalno je pretvoreno u normalno. Trpno stanje je postalo način života svakoga ko javno odbija da se pokloni liku i delu Aleksandra Vučića. A s tim niko ne bi trebalo da se pomiri.

Koliko god srpsko društvo koje se formira po kalupu Aleksandra Vučića bilo nedemokratsko i neevropsko, ljudi koji mu se aktivno i javno protive ne mogu da računaju na pomoć bastiona demokratije, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Ne mogu da računaju ni na otvorenu podršku građana Srbije kojima se ne sviđa ono u šta Vučić, Brnabić ili Vesić pretvaraju Srbiju, ali nisu spremni da se izlože torturi neotesanih, nevaspitanih i beskrupuloznih državnih funkcionera nedostojnih svojih funkcija, odanih ne narodu i državi, već partijskom vrhu SNS-a.

Ali zato mogu da preduzmu pravne mere protiv kleveta i uvreda. Svaki građanin Srbije koga, pre svega, bilo koji državni funkcioner, ali i bilo koji novinar Pinka, „Informera“ ili „Kurira“ nazove „lažovom“, ili ga na bilo koji drugi način ocrni, trebalo bi da pokrene građanski parnični postupak zbog narušavanja ugleda i časti, pa i zbog zloupotrebe službenog položaja zarad ličnih i partijskih obračuna. I to za svaku klevetu, bez izuzetka, ama baš svaki put kada neki državni funkcioner koga plaćaju poreski obveznici sebi uzme za pravo da nekoga javno olajava. Možda bi mogle da se pokrenu i kolektivne tužbe. Nevladine organizacija koje se bave pravnom zaštitom građana i društva tu bi mogle da pomognu.

Bez obzira na trenutno stanje u pravosuđu, ukoliko se pokrenu parnični postupci neko će kad-tad morati da se pojavi na sudu i da odgovara za javno izgovorene klevete i laži i urušavanje vrednosnog sistema društva u kome živimo. Najgore je pasivno primati klevetu za klevetom.