Brutalno crtanje mete na čelu

Interesantno je propratiti kako pojedine reči ili izrazi ulaze u javni prostor, postaju široko prihvaćeni, pa posle taj prostor truju. Ide, na primer, kukavna ekipa iz Srbije na pregovore u Vašington, ne zna baš detaljno šta će tamo morati da potpiše, ali je sigurna da dobro biti neće. I pošto drugačije ne ume da funkcioniše, razmišlja samo kako da buduće izvesno poniženje predstavi javnosti u svojoj zemlji kao veliku pobedu. Onda ekipa spin majstora grozničavo smišlja ključnu reč koja će okarakterisati najhrabrijeg među njima u otporu zlim silama, pa se na kraju usaglasi: brutalno.

Tako je Vučić u Vašingtonu brutalno odbio predlog da odmah prizna Kosovo, čuvenu tačku 10 za koju američki partneri tvrde da na stolu nije ni bila; pa Ivica Dačić, koji je od svojih obaveštajnih izvora to prvi saznao, potvrđuje da je Vučić još svašta drugo brutalno odbio (niko od njega nije tražio da se izjašnjava, ali ’leba ne traži, a možda ga Vučić zapazi); pa Marko Đurić, kako „Informer“ kaže, brutalno odbrusi Mariji Zaharovoj zato što se usudila da podrugljivo komentariše Vučića pred Trampom (izvinila se posle Zaharova, ali nekako dvosmisleno, pa je teško zaključiti da li se stvarno izvinjava ili se i dalje podsmeva) itd.

Mnogo ranije, u upotrebu je masovno ušlo i „crtanje mete na čelu“. U poslednjih 30 godina na ovim prostorima zaista su mnogima na čelu crtane mete, dosta je onih koji su zbog toga ostali bez glave, sigurnosti i normalnog života, ali ovako široko korišćena upotreba tog inače zloslutnog izraza svela ga je maltene na banalnu pošalicu.

Pa tako Nela Kuburović priča da je objavljivanje fotografija predsednikovog sina u društvu sa licima interesantnih biografija crtanje mete na čelu Danila Vučića; Sergej Trifunović u predizbornom žaru izjavi da opozicija koja bojkotuje izbore crta mete na čelu onih koji na izbore izlaze; silni intelektualci iz regiona pišu neku peticiju jer tvrde da je u nekom skorašnjem tupavom prepucavanju za-i-protiv-Mila po društvenim mrežama (a malo koje prepucavanje po tim mrežama nije tupavo) nacrtana meta na čelu poznate novinarke…

Ima i sinteza, pa jedan skorašnji naslov glasi: „Brutalna Zorana: Opasne izjave Đukanovića predstavljaju crtanje mete Vučiću na čelu“ (Zorana je Mihajlović, bivša (i buduća?) ministarka, a izjava Mila Đukanovića je data u televizijskom intervjuu u kome je Milo prvi put uzeo u usta Aleksandra Vučića u negativnom kontekstu, i okrivio ga za mešanje u crnogorske izbore).

Ako bi pomenuti izrazi i reči baš morali da se koriste, moglo bi, na primer, da se kaže da je brutalno koprcanje Đukanovića, koji nikako da shvati da se sa vrhova vlasti kad-tad silazi i da se grehovi kad-tad plaćaju, i njegovog najboljeg neprijatelja Vučića da ne pokaže paniku što mu mentor i poslovni partner gubi vlast; brutalna je količina jeda koju mnogi po regionu, naročito u Srbiji, prosipaju zbog poraza Đukanovićeve partije, sve kukajući da je to povratak u devedesete, čudesno zaboravljajući da je Đukanović bio na vlasti i tih crnih devedesetih i šta je tada (a i kasnije) radio. Brutalno je iživljavanje srpskih vlasti, sa Vučićem na čelu, nad elementarnom inteligencijom građana Srbije u pokušajima da im objasne kako su Srbi, kao u vicu, u Vašingtonu zeznuli Amere, Albance i sve ostale. Brutalna je i američka administracija, koja u sporednoj epizodi predsedničke kampanje brutalno ponižava delegacije Srbije i Kosova, terajući ih da, kao poražena indijanska plemena, potpišu sve što im se na sto baci u zamenu za šaku đinđuva; brutalna je i poniznost tih delegacija koje, doduše, tom poniznošću kupuju položaje i privilegije za sebe, a ostalima kako bude.

Kako god, nikakva spinovana brutalnost ne može kao karakternu osobinu (ne samo Aleksandra Vučića) sakriti poniznost pred jačima, koja posledično produkuje iživljavanje nad slabijima i nemoćnima. A što se tiče „crtanja mete na čelu“, nema nikakve razlike između upotrebe ovog izraza na pozicionoj/opozicionoj, građanskoj/nacionalnoj, srpskoj/crnogorskoj/regionalnoj sceni. Ista je kao i upotreba targeta koji su masovno nošeni tokom bombardovanja 1999. godine: brutalno glupa.