Autor

lični stav >

Vreme je za diktaturu ljudskih prava

U prvom danu nakon ukidanja vanrednog stanja, kada duboko udahnemo slobode, možemo se vratiti i dijalogu o izborima. Tada se može i od Venecijanske komisije zahtevati mišljenje o celini izbornih procesa, kao i o zakonima koje je neophodno doneti kako bi izbori bili u potpunosti bezbedni za sve građane, i u skladu sa Ustavom

Za početak, potrebno je odvojiti pitanje izbora od politike. Znam da deluje neizvodljivo, ali uvek smo pokušavali nemoguće, pa ću tako i sada učiniti. Možda je to nemoguće na fakultetu na kome smo pre tačno devet meseci održavali dijaloge o izborima sa svim političkim strankama, učili javnost šta je Četam haus, a samim tim i političare. Ove potonje, neuspešnije.

Vratimo se na razdvajanje pitanja izbora i politike, što je moguće učiniti na fakultetu koji sam završio, na Pravnom fakultetu. Ukoliko vam je koren visokoškolskog obrazovanja na Pravnom fakultetu, onda se oslanjate na pravo, na Ustav, zakone, ali i međunarodne standarde. Ovaj tekst tako i čitajte – skinite političke naočare, stavite obične naočare. Da napomenem, usput, da su naočare sa dioptrijom odnedavno postale popularne među političarima, pa će možda i to pomoći.


ŠTA KAŽE VENECIJA

Za potrebe pisanja za vaše i naše "Vreme", vreme pandemije kovida-19, zaronio sam u dokumente Saveta Evrope, Venecijanske komisije koju pominjemo samo u raspravama o Ustavu iako su njene nadležnosti mnogo šire. Njeno ime neka se spominje i sada, oko Đurđevdana, za kada je predsednik najavio ukidanje vanrednog stanja i kada počinjemo da se vraćamo životu nakon primirja ili završenog rata sa kovidom-19. Prema najavama, ako čitate Fukojamu, Krasteva ili Hararija, vreme nakon pandemije potpuno će drugačije izgledati, granice su nam još uvek zatvorene, sloboda kretanja neće biti potpuna, a i brojna prava ćemo ponovo morati da branimo, od slobode okupljanja, do zaštite privatnosti, koju je kovid dobro načeo, uz pomoć Huaveja ili bez nje.

No, krenimo redom. U mišljenjima Venecijanske komisije o izborima jasno se pominje "trenutak kada se ograničenja više ne budu primenjivala", a misli se na ograničenja ljudskih prava, pre svega prava koja su značajna za izborni proces; zatim se navode osnovna ljudska prava a "naročito sloboda izražavanja, sloboda okupljanja i pravo na bezbednost". Ova prava moraju biti potpuno poštovana tokom celog predizbornog procesa, navodi se u nekoliko dokumenata Saveta Evrope i Venecijanske komisije.

Ne treba očekivati da se sva ova prava prvog dana nakon ukidanja vanrednog stanja u potpunosti uspostave i restauriraju. Tada će na scenu stupiti zakoni koji govore o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i o vanrednoj situaciji, o kojima sam govorio neposredno pred uvođenje vanrednog stanja, kao dobrim mehanizmima za upravljanje krizom, uz saradnju svih institucija, kako na lokalu, tako i na drugim nivoima vlasti. Sve to, uz jasnu ulogu Narodne skupštine, kao zakonodavne vlasti, ali i kroz svoju kontrolnu ulogu doneće nam nove mere i ograničenja.

Dodatno, Venecijanska komisija navodi da "vlasti moraju da obezbede objektivne informacije i ne smeju da utiču na ishod glasanja jednostranim kampanjama. Sredstva javnog informisanja moraju da budu neutralna, naročito kada je u pitanju izveštavanje". To je bilo jasno i prošlog leta, na Fakultetu političkih nauka, ali je mnogo značajnije danas, nakon ukidanja vanrednog stanja.

Venecijanska komisija je ranije naglasila da "održavanje demokratskih izbora, a samim tim i sam opstanak demokratije ne bi bili mogući bez poštovanja ljudskih prava, a naročito slobode izražavanja i slobode štampe, kao i slobode okupljanja i udruživanja radi političkih ciljeva, uključujući formiranje političkih stranaka".

Tu se pronalazi i nama značajan deo, da je za "izbore potrebna mirna politička atmosfera i potpuna realizacija svih sloboda i ljudskih prava, kao i uslov potpunog garantovanja javnog reda i bezbednosti". Kako se ovih dana sve ovo može uspešno staviti pod znak pitanja, moramo se vratiti na crtaću tablu i malo bolje pogledati u kalendar. Taj kalendar mogu pogledati i misija OEBS-a i Evropskog parlamenta, koji su najavili svoje pune posmatračke misije za predstojeće parlamentarne izbore.


NEDOSTATAK POVERENJA

Poziv na dijalog o parlamentarnim izborima koji dolazi sa pravog mesta, od predsednika Republike, koji, prema našem Ustavu, iskazuje državno jedinstvo mora biti određeniji, jasniji. On se ne može uputiti urbi et orbi, sa privatnih televizija, već od predsednika mora doći zvaničan poziv. Koliko je meni poznato, taj poziv nije stigao na adrese svih političkih aktera, pre svega opozicionih. Dakle, ponovo moramo govoriti o politici zaštite od diskriminacije i potrebi da se zaštite svi politički akteri, sve političke stranke i pokreti, a naročito oni koji ne predstavljaju većinu.

Očekuje se potpuno odmrzavanje izbornog procesa, tako je najavio i RIK, ali mere koje su predstavljene ove nedelje na razgovoru predsednika sa pojedinim političkim strankama ne ulivaju mnogo poverenja da se o svim aspektima izbora dobro promislilo. Naime, neophodno je da se ponovo uđe, najpre u prikupljanje potpisa, a potom i u sve drugo što čini predizborni proces, koji je zamrznut na samom početku, posle samo nekoliko dana, kada je mali broj stranaka uspeo da prikupi potpise i preda izborne liste. Ostaje da se proceni i kada je moguće dozvoliti slobodu okupljanja i druge slobode neophodne za izborne procese, za šta je potrebno čuti mišljenje doktora, epidemiologa. Na kraju, treba osmisliti i proces u kome se garantuje zaštita milionima birača koji bi nakon 38 dana, zasigurno burne kampanje, izašli na birališta.

Nekada su, u vreme Tita, koga smo ispratili pre tačno četrdeset godina, učili o diktaturi proletarijata, dok se danas javno pominje samo diktatura. Naveo bih jednu koju još nismo uspešno probali, osim u prvim godinama nakon petog oktobra: diktaturu ljudskih prava. Pod diktaturom, naravno, podrazumevam blaži oblik, diktiranje, ne želim da vas preplašim. Prevešću na jasniji jezik: kako ljudska prava diktiraju, to jest nalažu.

U vremenima krize, a kovid-19 je izazvao globalnu krizu, ljudskim pravima se moramo vratiti, kako političkim, tako i ekonomskim i socijalnim, jer posledice krize najviše osećaju najsiromašniji, koji su u pandemiju ušli neravnopravni, mnogo manje pripremljeni. Svi smo u Srbiji tokom vanrednog stanja, uz izuzetak onih, nadam se ne previše brojnih, koji su imali dozvolu za kretanje, iskusili šta znači gubitak sloboda, slobode kretanja i brojnih drugih sloboda, koje su nam s pravom bile ograničene tokom proglašenog vanrednog stanja.

U prvom danu nakon ukidanja vanrednog stanja, a to će prema svim najavama biti baš na Đurđevdan, kada duboko udahnemo slobode, možemo se vratiti i dijalogu o izborima, kao i o onome što su najviši standardi demokratije i ljudskih prava. Tada se može i od Venecijanske komisije zahtevati mišljenje o celini izbornih procesa, kao i o zakonima koje je neophodno doneti kako bi izbori bili u potpunosti bezbedni za sve građane, i u skladu sa Ustavom.

Da li će mišljenje Venecijanske komisije zatražiti naša vlada, Vlada Republike Srbije ili Evropska komisija, videćemo nakon Đurđevdana.

Autor je direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net