Predsedniče, omakla vam se represija

Aleksandar Vučić gostovao je sinoć u emisiji „Oko“ na RTS-u. Prema najavi, trebalo je da priča o tome kako će izgledati život u Srbiji posle epidemije.

Vučićev arsenal tema u vreme korone prilično je mali: respiratori, 100 evra, ekonomija nikad bolja, i neće da priča o politici. To su četiri glavne tačke. E sad, to što on uspeva da ih razvuče na po sat, dva, tri, posebna je veština. I baš u tom „garnirungu“ kojim Vučić popunjava vreme između glavnih tema, razotkriva se njegova stara priroda.

„Znate zašto je Angela Merkel izvela policiju da tuče, zašto je u Nemačkoj policija tukla hiljadu demonstranata, što se nama skoro nijednom nije desilo?“, upitao se sinoć predsednik, da bi ubrzo sam odgovorio: „Zato što je Angela Merkel ozbiljna žena.“

Iako mu je voditelj skrenuo pažnju da mi nismo ni imali proteste od 1000 ljudi, predsednik je nastavio po svom. Policija bije narod u Nemačkoj jer je Angela Merkel ozbiljna političarka. Dakle, predsedniku je merilo političke ozbiljnosti – policijsko nasilje.

Nešto kasnije izvoleo je reći kako njegov posao nije da sluša većinu. Bogami, samo to mu i jeste posao: izabrala ga je većina, do dana današnjeg nije nam objašnjeno zašto on dobija 3 puta dnevno izveštaje o zaraženima, ili se makar samo on time hvali, za razliku od premijerke Brnabić, po funkciji najmoćnije žene u zemlji, koje opet nešto nigde nema.

„Demokratija baš nema mnogo veze sa epidemijom“, reče predsednik, iako su mere koje Srbija sprovodi zapravo hibrid stava struke i politike. Istina, politika, oličena u Vučiću, i ne mari mnogo za demokratiju tokom epidemije, nego samo i jedino o rejtingu.

Iako je rekao da o politici neće, osvrnuo se i na udaranje u šerpe: „To dobrim delom jeste političko, ja sam politički veteran, na šerpe i lonce sam svikao. (…) To je jednim delom politički potez, a jednim delom – e, Vučiću, ti si nas zatvorio, puštaj nas napolje.“

Dakle, sad nas odjednom nije zatvorila struka, nego on lično, i nema nikakav problem da to prizna.

Znamo u kakvoj zemlji živimo, pa hajde da se ne lažemo: pandemija zahteva mere koje su restriktivne, poneke i opresivne. Ali šta ćemo sa predsednikom koji uživa u tome?