Penzioner u šetnji tokom vanrednog stanja / foto: rade prelić / tanjug

Vanredno stanje, početak kraja >

Prvomajsko maltretiranje građana

Epidemiološka krivulja nikako da se poravna, dok Srbija ublažava one mere koje imaju smisla, a i dalje ostaje pri najoštrijim i najbesmislenijim. Jer, nije bitno čemu mere služe, nego kako ih javnost percipira. A većina, izgleda, voli čvrstu ruku i, kad predsednik urla kako smo neodgovorni, niko ne misli da se obraća njemu, nego komšiji

Na izmaku smo osme nedelje od pojave prvog slučaja novog korona virusa u Srbiji (6. mart) i usred sedme nedelje od uvođenja vanrednog stanja. U nekim aspektima, čini se kao večnost, dok sa druge strane iznenađuje brzina kojom se smenjuju vesti, informacije, zabrane, restrikcije i najnovije – njihovo popuštanje.

foto: rade prelić / tanjugPRIPREME ZA DANE TOTALNOG KARANTINA: Stvaranje zaliha

Istine radi, u Srbiji se pre može govoriti o, medicinskim jezikom rečeno – spazmatičnim merama. Ono što sada prolazimo, najsličnije je naglom grčenju i još naglijem opuštanju, pa tako ukrug.

Nove, relaksirane mere koje podrazumevaju otvaranje objekata u kojima je nužan blizak fizički kontakt stupile su na snagu na dan kada ovaj tekst nastaje, u ponedeljak 27. aprila. Frizerski saloni, saloni lepote, teretane, fitnes centri, kladionice, igraonice za decu, mogu da počnu sa radom. Građani Srbije imaju četiri dana da se nafriziraju, onduliraju i natreniraju, a onda opet od 30. aprila u 18 sati sledi radikalno stezanje. Građani idu u totalni karantin – višednevna zabrana kretanja biće na snazi do 4. maja u 5 ujutru. Razlog: sprečavanje socijalnih kontakata tokom prvomajskih praznika.


BESMISAO U KRATKIM CRTAMA

Čitaocima nećemo otkriti toplu vodu ako ukažemo na nelogičnosti u ovakvom načinu sprovođenja mera. Naime, parkovi i drugi javni prostori na otvorenom i dalje su "zakatančeni", pa tako, recimo, u teoriji, od 27. aprila građani mogu da vežbaju u, po pravilu zagušljivim teretanama sa veštačkom ventilacijom, ali teretane na otvorenom, gde je mnogo lakše i jednostavnije držati distancu, nisu dostupne. Van domašaja građana ostaju i trim staze, staze za bicikliste i svi drugi prostori za rekreaciju na otvorenom.

Naravno, tu je i policijski čas, radnim danima velikodušno skraćen za jedan sat, pa sada možemo slobodno da se krećemo do 18 sati. Mera, verovatno najbesmislenija i retko viđena u svetu tokom pandemije korona virusa, uvedena je, kako su objasnili epidemiolozi iz Kriznog štaba, ne da bi se zabranilo kretanje, nego da bi se sprečili socijalni kontakti. Međutim, sprečavanje socijalnih kontakata nije na snazi od 5 ujutru do 6 posle podne, a pred početak policijskog časa, bilo da se radi o ovom "redovnom", svakodnevnom ili produženom, "višednevnom", stvaraju se veće gužve na ulicama i prodavnicama, što dodatno obesmišljava meru sprečavanja kontakata. Još je gore kada se višednevni policijski čas završi – svakog ponedeljka ili nakon verskih i državnih praznika, kada veliki broj ljudi pohrli napolje, bilo u nabavku, bilo zato što konačno sme.

Od samog stupanja na snagu mere zabrane kretanja, koja u stvari to nije, do danas, građanima nije objašnjena njena suština. Ako je cilj smanjenje kontakata, onda bi možda bilo smislenije da policija koja sladostrasno noću hvata izgrednike jer izlaze iz kuća i tumaraju po mraku, umesto toga, samo vodi računa da se građani nigde ne okupljaju u velikom broju, da drže propisano rastojanje i nose maske.

foto: darko bandić / apZEMLJA BEZ SVATOVA: Do daljeg...


LOV NA LJUDE

Koliko smisla ima mera zabrane kretanja, pokazuje slučaj čoveka iz Kikinde kog je u jednom TV gostovanju pomenuo direktor policije Vladimir Rebić. Kikinđanin je do sada 16 puta prekršio zabranu kretanja. Ne, nije nikakav buntovnik protiv sistema, niti čovek sa mentalnim problemima. Reč je, pojasnio je direktor policije, o čoveku radno sposobnom, ali problem je to što živi u neuslovnom i higijenski problematičnom objektu. O tome se, dakle, iako su razne grupe za zaštitu ljudskih prava opominjale, nije vodilo računa. Što se čoveka iz Kikinde tiče, on je osuđen na 60 dana zatvora i postao je predmet sprdnje u tabloidima i na društvenim mrežama.

"Do sada je u Republici Srbiji procesuirano oko 6500 građana zbog nepoštovanja policijskog sata", rekao je Rebić za TV Prvu.

Da zaključimo, mera koja je uvedena da bi se sprečili kontakti i širenje zaraze, rezultirala je noćnim lovom i hapšenjem ljudi koji su se mahom kretali sami pustim ulicama, dakle bez ikakvog rizika da se zaraze ili inficiraju nekoga oko sebe. Osim sada već čuvenog hapšenja ljudi sa estrade u hotelu Kraun plaza, do javnosti nije dospeo nijedan slučaj u kom je policija rasturila neko masovnije okupljanje, iako se u nekoliko slučajeva autorka ovog teksta i svojim očima uverila da solidan broj kafića radi tajno.

Sa druge strane, ako se vratimo na teretane, izgleda da relaksirajuća mera kojom im je dozvoljen rad uz obrazloženje da "moraju da rade da ne bi propale", njima ne znači mnogo. Dva velika lanca teretana preko mejla i društvenih mreža obavestila su svoje članove da uprkos dozvoli Vlade Srbije ne nameravaju da otvore svoje objekte. Jedan od razloga sigurno je i uslov da obezbede 10 kvadratnih metara po vežbaču, što nije svuda izvodljivo. Međutim, formalno gledano, bar ova dva velika lanca ništa ne sprečava da "odmrznu" članarine i koliko-toliko prihoduju. Ipak, verovatnije je da su procenili da bi ponovno otvaranje objekata bio rizik i za zaposlene i za klijente.

Frizeri su, sa druge strane, pod pritiskom klijentele. "Većina frizerskih salona počinje sa radom 27. aprila, dok nekolicina otvara svoje objekte 4. maja", kaže za "Vreme" jedan beogradski frizer: "Jako je nezgodno biti odgovoran u ovakvoj situaciji gde apsolutno ništa nije jasno, otvaraju se saloni, kafići i teretane i nakon četiri dana opet nas čeka kućni pritvor u trajanju od čak tri i po dana. Razmišljali smo da otvorimo lokal na kraju vanrednog stanja, mada po svemu sudeći ko zna kada će to biti, a ako već 90 odsto vlasnika sigurno otvara svoje salone, moramo i mi jer ne znate kako je kada vas 200-300 i više klijenata zove i kaže – kako onaj tamo radi, a ti ne."

foto: tanjug / rade prelić


PONOVO RADI SKUPŠTINA

Kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao, sednica Narodne skupštine zakazana je za 28. april i znaćemo kako je prošla pre nego što ovaj broj "Vremena" dođe na kioske. Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković sazvala je prvu sednicu Skupštine Srbije u vreme vanrednog stanja. Na dnevnom redu su potvrđivanje uvođenja vanrednog stanja i odredbi donetih tokom vanrednog stanja. Takoreći, mesec i po dana od uvođenja vanrednog stanja, mere koje su donošene odlukama, zaključcima i naredbama Vlade i resornih ministarstava dobiće snagu zakona.

Maja Gojković je istakla da su svi poslanici pozvani na sednicu i da im je dostavljen materijal, kao i da je obezbeđena oprema da bi se održala sednica u posebnim epidemiološkim okolnostima.

Poslanica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura pojasnila je za "Vreme" da će između poslaničkih mesta biti postavljena zaštita od pleksiglasa, jer nije moguće držati rastojanje od dva metra između dve osobe. "Meni i dalje nije jasno zašto smo čekali od 15. marta kada je vanredno stanje uvedeno onako kako je uvedeno (potpisom predsednika, premijerke i predsednice Skupštine, prim. nov.), ako je samo trebalo postaviti pregrade od pleksiglasa. Ne kažem da je to moglo da se uradi za dan ili dva, ali za nedelju dana je moglo, Skupština je mogla da se sastane u martu i onda ne bismo imali nedoumice oko toga da li je ovakvim uvođenjem vanrednog stanja izveden državni udar, kako tvrdi jedna grupa pravnika, ili nije izveden državni udar, kako kaže druga grupa pravnika."

Što se tiče poslanika Saveza za Srbiju, oni su izričiti u tome da će nastaviti praksu bojkota skupštinskih sednica, kao i pre vanrednog stanja. Ipak, za četvrtak 30. april u 18 sati, najavili su protest, ali – bez građana.

Poslanici stranaka i pokreta koji čine Savez za Srbiju smatraju da bi prisustvom na sednici Skupštine Srbije podržali kršenje Ustava, a predsednik Pokreta za preokret (deo SzS-a) Janko Veselinović najavio je da će tražiti i ocenu ustavnosti vanrednog stanja, preneo je N1. Oni će ispred Skupštine u četvrtak u 18 sati održati "protest protiv neustavnog uvođenja vanrednog stanja i mera zatvaranja građana Srbije, ali neće pozivati građane da im se pridruže", rekao je Veselinović.

Na šta bi sednica Narodne skupštine mogla da liči, jasno je iz reči Tatjane Macure, koja za "Vreme" kaže da se skupština vraća na podešenja iz 2017. godine, pre uvođenja prakse zatrpavanja amandmanima koju je uvela vladajuća većina, ali opet uz onemogućavanje predstavnika opozicije da dođu do reči. Naime, Zakon o potvrđivanju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika donela za vreme vanrednog stanja, stavljen je kao jedna tačka dnevnog reda. Od 15. marta Vlada je donela 44 uredbe koje će potpasti pod ovaj zakon i tu je "zbrčkano" sve: od zdravstvenih mera, preko rada ustanova socijalne zaštite, ekonomskih mera, do šetnje pasa i dozvole za kretanje starijima od 65.

"Prema Poslovniku, kada je reč o jednoj tački dnevnog reda, vreme koje imaju poslanički klubovi je 20 minuta za šefa kluba, a zatim poslanici mogu da govore po 5 minuta prema redosledu javljanja. To znači da neće biti prave rasprave o svakoj uredbi, već će poslanici morati da se opredele da li će svoje vreme potrošiti na zdravstvene mere, ekonomske ili na šetnje pasa", kaže Macura za "Vreme".

Još jedan razlog da se zapitamo zašto se parlament nije sastao ranije (objašnjenje da je raspušten zbog raspisanih izbora slabašan je argument), jeste i činjenica da je 23. aprila nesmetano održana sednica Odbora za administrativno-budžetska pitanja, kao i da Informativna služba Skupštine ima dežurstva zbog svakodnevnih konferencija za štampu koje drže poslanici pokreta Dosta je bilo. Tu se javlja novo, epidemiološko pitanje: DJB i njegov lider Saša Radulović odbijaju da u Skupštini nose maske i ne žele da koriste dezinfekciona sredstva. Od gonjenja za ugrožavanje javnog zdravlja štiti ih poslanički imunitet. Pošto među ostalim poslanicima ima starijih od 65 i ljudi sa hroničnim oboljenjima, otvara se pitanje njihove bezbednosti na sednici Skupštine u utorak.


PREDSEDNIK OPET PRELAMA

U nedelji za nama, predsednik Aleksandar Vučić zatvorio je jedan front, ali otvara novi. Uvodeći vanredno stanje, predsednik je proglasio smrt evropske solidarnosti, ali izgleda da je ona sada vaskrsla. Poslali smo osam aviona pomoći Italiji, a 24. aprila predsednik se sastao sa akreditovanim ambasadorima Evropske unije u Srbiji i u ime Srbije izrazio zahvalnost EU na finansijskoj pomoći i svakoj drugoj vrsti podrške i solidarnosti koju je EU pokazala, ne samo za vreme pandemije korona virusa, već i periodu borbe protiv posledica poplava 2014. godine. Podsetimo, osim odobrenja EU da se sredstva iz pretpristupnih fondova preusmere na borbu protiv pandemije, Srbiji je odobreno 93 miliona evra evropske pomoći, od čega 15 miliona za hitne medicinske potrebe, a 78 miliona za podršku ekonomskom oporavku zemlje. Takođe, odobrena je i pomoć u robi u vrednosti od skoro 5 miliona evra. Nakon sastanka, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je rekao da je važna "jasna poruka predsednika Srbije o putu zemlje ka EU". Nema sumnje da je i do sastanka i do ovakve Vučićeve reakcije došlo nakon "packi" iz EU zbog preteranog zbližavanja sa Kinom na početku epidemije u Srbiji.

U samom finišu pisanja ovog teksta iz tabloida bliskih režimu stižu glasovi da bi predsednik mogao ipak da ublaži mere zabrane kretanja za prvomajske praznike. Ako do toga dođe, nema sumnje da je razlog za to predsednikov odgovor na pretnje SzS-a da će protestovati ispred Skupštine i, pogotovo, protestno zviždanje i lupanje u šerpe građana koje se širi po gradovima Srbije, a ne javno zdravlje.

Zdravlje građana je, čini se, ionako u drugom planu. Uprkos onolikom insistiranju epidemiologa da moramo da "poravnamo epidemiološku krivu", ona u Srbiji i dalje oscilira, uz smanjen broj novootkrivenih slučajeva samo za vikende i praznike, kad se i inače manji broj ljudi testira, te uz dva nova žarišta u Negotinu i Velikoj Plani. I na koncu, uz predsednika koji očigledno koristi pandemiju za potrebe predizborne kampanje, sve cokćući kako neće prozivati političke protivnike dok "ovo ne prođe".

U krajnjoj liniji, vratimo se na spazmatične mere sa početka priče: Srbija ublažava one mere koje imaju smisla, a i dalje ostaje pri najoštrijim i najbesmislenijim. Jer, nije bitno čemu mere služe, nego kako ih javnost percipira. A većina, izgleda, voli čvrstu ruku i, kad predsednik urla kako smo neodgovorni, niko ne misli da se obraća njemu, nego komšiji, jer je viđen kako baca đubre subotom u ponoć.

Na redovnoj konferenciji za novinare u Palati Srbija dr Darija Kisić Tepavčević reče kako je ovo početak kraja. Ona je mislila na epidemiju, ali izgleda da, epidemiološkim jezikom rečeno, i za to može da se "proširi definicija slučaja". Ako o nekom kraju izvesno može da se priča, onda je to definitivno kraj razlikovanja struke i politike, kojom su nas onoliko zasipali na početku.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net